Društvo

Društvo (672)

Moskovska izdavačka kuća „Veće“ objavila je knjigu ruskog istoričara Nikite Bondareva „Ruske tajne Josipa Broza Tita. Arhive svedoče“. 

Način na koji Bondarev prikazuje epohu veoma je zanimljiv, ali on se ne bavi istorijom „za neupućene“. Umesto toga istoričar pažljivo analizira detalje i činjenice, za razliku od autora koji Tita prikazuju kao ustašu pod maskom partizana ili kao vođu velikosrpskog hegemonizma.

Knjiga se bavi istorijskim periodom od trenutka kada je Tito prvi put doputovao u Rusiju u vreme Prvog svetskog rata, pa do proleća 1939. godine, kada je izabran u privremeno rukovodstvo KPJ, zajedno sa Kardeljom, Đilasom, Rankovićem, Ribarom i drugim komunistima.

U tom smislu, drugi deo naslova — arhive svedoče — mnogo je važniji od prvog dela. Bondarev demantuje mitove o jugoslovenskom lideru u kojima Tito izgleda kao bronzani spomenik, ali ne i kao istorijska ličnost. Osim toga, Bondarev detaljno opisuje veoma komplikovani sistem obaveštajnih i bezbednosnih službi koji je postojao u SSSR-u u to vreme, umesto prilično pojednostavljene slike koja se često prikazuje u naučnim radovima o Josipu Brozu, prenosi Sputnjik.

Zvanična Titova biografija navodi da je on radio u Komunističkoj internacionali u Moskvi i učestvovao na njenom kongresu, ali se ćuti o tome kako je došlo do neviđenog i prilično zagonetnog uspona na politički Olimp jednog redovnog člana KPJ Josipa Broza Tita, koji je, kako Bondarev piše, očigledno imao visokorangirane pokrovitelje u kadrovskoj službi i koji je prošao obuku u takozvanoj partizanskoj akademiji, gde je naučio sve veštine neophodne za vođenje partizanskog rata.

Ovaj ruski istoričar smatra da su zahvaljujući partizanskoj akademiji, Tito i njegovi istomišljenici postigli toliko značajne uspehe tokom Drugog svetskog rata, kako u vojnom smislu tako i na polju, što bi se reklo, „medijskog praćenja“ njihovih aktivnosti.

NEKA OD GLAVNIH PITANJA

1. Da li su Tita regrutovale sovjetske tajne službe i da li je bio „moskovski agent“ u Kraljevini SHS?

Ne, ali sovjetske tajne službe su ga locirale sredinom dvadesetih.

2. Da li je Tito bio glavni kandidat za dužnost političkog referenta Kominterne, zaduženog za Jugoslaviju?

Ne, prednost su imali drugi jugoslovenski komunisti.

3. Da li je Tito na svoju ruku ignorisao naredbe zvaničnih organa KPJ? 

Ne, očigledno je imao dozvolu „odozgo“.

Bondarev dokazuje da je uspon Tita, koji je u Kominterni koristio, između ostalog, i nadimak Valter, prouzrokovan planovima Moskve da se naprave ozbiljne podele u KPJ uoči velike „čistke“ u redovima ove stranke.

Ruski istoričar smatra da je Tito preživeo "veliki teror“ umnogome zahvaljujući tome što je umeo da piše „karakteristike“, odnosno izveštaje o svojim stranačkim kolegama.

„Svi su pisali ove izveštaje, ali neki to nisu radili baš profesionalno, dok je Tito to radio s nadahnućem. Njegovi izveštaji su pravi ’romani u stihovima‘. S jedne strane, Tito hvali kolege, ali između redova piše takve stvari da je odmah jasno da će taj kolega uskoro postati žrtva sovjetskih represivnih organa“, kaže Bondarev.

SIN FRANCA JOZEFA

S druge strane, publicista Milan Vidojević izneo je svojevremeno zanimljivu teoriju (zavere) koja se odnosi na poreklo Josipa Broza.

Sve počinje sa jednim mladim astrologom..

"Neću da kažem njegovo ime jer je on danas profesor univerziteta. Tada je bio talentovani student koga je tadašnji DB ošacovao da se bavi nečim neobičnim za naše prilike. On je inače Srbin, živeo je u Sarajevu. DB ga je jedno leto odveo u Bugojno u lovački dvorac gde je sreo Tita", počinje svoju priču Vidojević.

Kako kaže Tito tobož nije hteo da se njemu radi horoskop, jer svoj život zna.

"Broz je reko mladiću da ovaj pokuša da vidi da li u toj astrologiji može da pronađe šta je bilo sa njegovim prijateljima iz mladalačkih dana koji su nestali. Eto on kao nema drugog načina da ih nađe nego da pita astrologa.

Dobio je tri datuma, od kojih je jedan 25. maj 1892. A ova dva datuma su datumi njegovih prijatelja iz radničkog pokreta iz Austrije. Dobio je rok od mesec dana. Bio je šokiran kada je video da ličnost rođena 25. maja 1892. godine u Kumrovecu nema nikakvu životnu istoriju vrednu pomena. Ali zato je video da datum jednog od ove dvojice Austrijanaca prikazuje životnu istoriju kakvu je imao upravo Tito", priča Vidojević i nastavlja:

"Datum rođenja 16. februar 1892. godine Beč, u 8:48 ujutru. Ovaj student je bio šokiran jer je počeo da se plaši za sebe i kako da tu priču servira Titu a da ne ugrozi sebe. Kada se ponovo sreo sa Titom i hteo da priča o 25. maju on je rekao da to preskoči jer "on zna koje" nego da on njemu ispriča za njegovog bečliju".

Vidojević tvrdi i da je video Titovu krštenicu.

"Tu piše da mu je majka Marija a da nije poznato ko mu je otac. Za preciznu Austrougarsku birokratiju 19. veka bilo je nemoguće da takav podatak ne postoji. Bila je to pedantna policijska država. Pravi izvor mog saznanja je jedno ezoterijsko društvo koje nisu masoni koje je imalo prave podatke o određenim temama. I neke njihove arhive su mi predočene. Tu sam pročitao ko je bio Franc Jozef Habzburg und Loren. Tito koga mi znamo je vanbračni sin Franje Josifa i poljske grofice Marije Sobjeske. Kao dete je dat na usvojenje u jednu poljsku-jevrejsku porodicu", kaže on.

Na pitanje zašto je baš 4. maj uzet kao datum Titove smrti Vidojević ističe:

"To je iluminatski praznik - Dan milosrđa. Tada masoni i viši iluminati čine dobra dela, pomažu udovicama, pomažu sirotinji... Tito je zapravo umro u februaru. Tito je rimski car. Habzburgovci vuku poreklo po muškoj liniji od Hrista. I oni jesu zaista vladari sveta. Oto fon Habzburg ima titulu kralja Jerusalima".

CRNA TAŠNA

Jedan od ljudi iz okruženja Josipa Broza, koji je posumnjao i kasnije tvrdio da ima dokaze da Tito nije osoba za koju se predstavljao, je i njegov lični lekar dr Aleksandar Matunović.

On je maršala lečio od 1975. do 1979, odnosno gotovo do smrti. On je napisao da "Nađeni izveštaj ide u prilog iznetoj sumnji, odnosno mišljenju da Tito nije Josip Franjo Broz iz Kumrovca, već da se iza toga imena krije druga osoba".

"Tito je imao malu akt-torbicu, čini mi se od zmijske kože. Uvek ju je nosio sa sobom. Sadržaj torbice, pored ključa, bio je osiguran i malim katancem. U dva navrata - ulazeći u njegove prostorije, zatekao sam ga da pretura po torbici. Oba puta je leđima bio okrenut vratima, a torbica mu je bila u krilu. Kada bih ušao, torbicu je brzo zatvarao. Delovao je kao čovek koji je uhvaćen u nedozvoljenoj radnji. Po tome sam znao da se u torbici nalaze neke za njega značajne stvari.

Posle njegove smrti raspitivao sam se kod članova komisije za sređivanje Titove ostavštine šta su pronašli u toj torbici. Jedan od članova komisije, Zvonko Kostić, rekao mi je da, pored zlatnog nakita, pronašli umrlicu Davorjanke - Zdenke Paunović, od 1. maja 1945. godine, izvod iz matične knjige venčanih sa Jovankom Budisavljević, 1952. godine, sliku Pelagije Belousove.

Tu je bila i kopija izveštaja austrougarskog Ministarstva rata, od jeseni 1915. godine, u kojoj se nalazi spisak austrijskih oficira, podoficira i vojnika koji su poginuli u vreme bitke u Galiciji. U spisku se nalazilo i ime kaplara Josipa Franje Broza, prenosi Dnevno.hr.

Nađeni izveštaj ide u prilog sumnji, odnosno mišljenju da Tito nije Josip Franjo Broz iz Kumrovca, već da se iza toga imena krije druga osoba".

Bela kuga nadvila se nad Srbijom. Smrtonosna emidemija puste zemlje širi se rubnim područjima Srbije i zlokobno preti da zatre srpsko selo. Upravo to selo je održalo Srbiju, nahranilo nas i othranilo. Sa nestajanjem sela nestala bi i Srbija.

Ovako je glumac Nenad Jezdić počeo svoje obraćanje u Palati Srbije pred osnivanje Nacionalnog saveta za spas sela.

"U hiljadu sela ima manje od po 100 stanovnika. U više od 200 sela nema nikog mlađeg od 20 godina. Probudimo se, osvestimo se, stavimo prst na čelo svi mi koji želimo dobro Srbiji. Upotrebimo znanje da spasemo srpsko selo. Da se vratimo korenima, da zaboravimo sve naše trenutne deobe i sprečimo preteće seobe. Jer srpski seljak je oduvek bio i hranitelj i branitelj Srbije, najsavesniji ćuvar naših prirodnih bogatstava. Naše selo mora da bude spoj tradicionalnog i modernog. Da se niko ne postidi da kaže da je selja - već da sa ponosom to izgovara. Gospodo seljaci, poštovani domaćini, Srbija je zemlja na brdovitom balkanu. Svi smo mi najmanje trećim ili četvrtim kolenom izašli iz srpskog opanka i samo zajedničkim snagama možemo da obnovimo srpsko selo. Da ostanemo i budemo svoj na svome, da se dečja graja ponovo zaori našim selima. Ako sačuvamo selo, sačuvali smo Srbiju. Objavljujemo rat trenutno najvećem neprijatelju Srbije - demografskoj eroziji naše zemlje. Objavljujemo opštu mobilizaciju, sve za Srbiju Srbiju ni za šta, smrt fenomenu puste zemlje i bele kuge, i za spas srpskog sela", rekao je skoro u dahu Nenad Jezdić.

Biljana Stojanović (61) obratila se predsedniku Aleksandru Vučiću sa molbom da joj pomogne da dobije 100 evra za koje je, tvrdi, ostala uskraćena iako se prijavila za isplatu te državne pomoći.

U molbi predsedniku navela je da se prvog dana, 13. maja prijavila za isplatu 100 evra u dinarskoj prottivvrednosti namenjenih svim punoletnim građanima koji su se prijavili, da je proverila status prijave na sajtu i pročitala da je prijava uspešna i da je u obradi.

Stojanović je rekla da je posle 5. juna kada je videla da joj novac nije uplaćen i kada je i naknadno proverila status prijave na sajtu bila iznenađena da nema podataka o fizičkom licu što znači kao da prijava nije ni upućena.

Uputila je, kaže, i reklamaciju i dobila odgovor da prijava nije nađena.

Stojković je u molbi navela da je udovica, da živi sa dvoje dece, da bi joj 100 evra mnogo značilo, te da smatra da je ovo što joj se desilo nepravda.

Nakon što je primljena njena molba mejlom, Generalni sekretarijat predsednika Srbije je zatražio od Stojković sve neophodne podatke, uključujući adresu i mesto stanovanja, kao i broj telefona.

Bolest ne pita za mesto, vreme, pol, naciju ni veru. Kada nas prikuje za krevet, očaj je nešto što nikako ne smete da dozvolite sebi.

U subotu se u beogradskoj bolnici desilo čudo. Pacijentkinja iz unutrašnjosti Srbije, koja je bila nepokretna i trpela je velike bolove godinama zbog kičme, operisana je kako bi ponovo stala na noge, ali nije bilo pomaka iako je operacija prošla bez komplikacija. Posle buđenja iz kome ponovo nije mogla da pokreće ni noge ni ruke. Očaj je polako ulazio u nju, iako joj se vratio osećaj u ruke i desnu nogu. Ipak nije mogla da ustane sama, pa se svake noći, besane i duge, molila se Svetoj Kseniji Petrogradskoj. Njena posvećenost moliti i veri nateralo je njenu sestru da istraži sve o ovoj ruskoj svetici. Uspela je da nabavi sveto ulje i odmah je otrčala u bolnicu. 

"Maži me, samo nemoj da mi ostavljaš to ovde. Nosi sa sobom i kad god dođaš ponesi ga", zamolila je sestru, koja je čim je zakoračila u bolničku sobu izvukla ulje i izmasirala joj nogu svetim uljem. Nijedna ni druga nisu očekivale nikakvo čudo. Ali prijao je miris koji se proširio sobom. Dobila je snagu, i odlučila je da sedne malo na krevet iako su je vežbe već izmorile. Uz pomoć medicinske sestre, sela je i odmah močela da podiže nogu u kojoj joj se vratio osećaj. To je radila sa lakoćom. 

"Digni tu drugu?", onako ovlaš joj reče sestra i ona je podiže kao da nikada nije imala problema sa njom. Podigla je nogu nekoliko puta i nije mogla da veruje očima.

"Čudo u subotu", prošaputa i mirnog duha se vrati u krevet. Tu noć je uspela i da odspava malo. 

Imate li vere u sebi, čitajte dnevno molitvu i Akatist Svetoj Kseniji Petrogradskoj i osetićete njenu silu i blagodat od Gospoda joj datu.

MOLITVA SVETOJ BLAŽENOJ MATERI KSENIJI PETROGRADSKOJ O, sveta sveblažena mati Ksenija! Ti si pod zaklonom Svevišnjega živela, praćena i ukrepljivana Bogomajkom. Glad i žeđ, studen i vrelinu, uvrede i gonjenja pretrpela si, dar prozorljivosti i čudotvorstva od Boga dobila i pod zaštitom Svemogućeg spokoj si našla. Sada te Sveta Crkva kao miomirisni cvet proslavlja. Stojeći na mestu tvoga pogrebenja, pred likom tvojim svetim, kao živoj, koja si sa nama, molimo ti se: primi molitve naše i prinesi ih Prestolu Milosrdnog Oca Nebeskog, i imajući smelost pred Njim, isprosi večno spasenje onih koji tebi pritiču, darežljiv blagoslov za dobra dela i namere naše i izbavljenje od svih nevolja i žalosti. Zastupi nas svetim tvojim molitvama pred prestolom Svemilostivog Spasitelja našeg, nedostojne i grešne. Pomozi, Sveta Blažena mati Ksenija, da se dečica svetlošću Svetoga krštenja ozare i pečatom Duha Svetoga zapečate, da se dečaci i devojčice u veri, čestitosti, bogobojažljivosti vaspitavaju i da uspeha u učenju imaju; da se bolesni i slabi iscele; porodičnu ljubav i slogu pošlji; monahe udostoji da se dobrim podvigom podvizavaju i od uvreda ih ogradi; pastire u kreposti Duha Svetoga učvrsti; narod i zemlju našu u miru i spokojstvu sačuvaj i sažali se na one koji su na samrtnom času lišeni pričešća Svetim Tajnama Hristovim. Ti si nam nada i uzdanje, brzo uslišenje i izbavljenje, tebi blagodarnost uznosimo i s tobom slavimo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

Popularni sprski film "Rane" Srđana Dragojevića o klincima koji se probijaju u svet kriminala je strašniji nego što ste mislili. Verovali ili ne nastao je po istinitom događaju.

Priča filma prati Pinkija i Švabu, tinejdžere koji upadaju u svet kriminala u posleratnom Beogradu, a kulminacija svega što im se dešava je scena u kojoj pucaju jedan u drugog. Upravo ta scena uzeta je iz stvarnosti.

Naime, film je bio inspirisan TV prilogom Predraga Jeremića o dvojici maloletnih kriminalaca. Desilo se to da je jedan upucao drugog s pet metaka, posle čega je kako bi poravnao račune i spasao prijateljstvo, tražio od ranjenog druga da ispali jednaki broj metaka u njega.

Dragojević je za taj događaj saznao od prijatelja i odlučio da na njemu zasnuje scenario. Glavnu ulogu je poverio Dušanu Pekiću, momku koji je imao sličan život kao Pinki. Nažalost, Dušan je tragično završio i preminuo samo dve godine nakon snimanja filma.

Dragojević izbegavao da sam pogleda reportažu, jer nije hteo da ona utiče na scenario, podelu uloga i režiju. Pošto je film završen, pogledao je reportažu i izjavio da su ga zapanjile sličnosti između glumaca i pravih junaka ove priče.

"Film je mogao da nastane jedino na ovaj način na koji i jeste. Vrlo grubim, nasilnim tretiranjem vremena o kojem govorimo. Mislim da bi svako ispoljavanje emocija oko tih klinaca film odvelo u neku vrstu pedagoške poeme, napravilo ga prepatetičnim, na neki način bi film odvelo u onu stranu gde nisam želeo, gde bi mogla da se postavi teza: e, ti klinci, ipak postoji neka nada za njih, ipak su oni u dubini duše ljudi. Ja smatram da jesu, ali da je od njih nastala neka sasvim druga vrsta ljudi, ne njihovom krivicom naravno. Na neki način, oni apsolutno jesu takvi kakvi jesu, proizvod jednog surovog i bezosećajnog vremena. S tim što moram da kažem da se ne slažem da u filmu nema emocija. Ali su te emocije skrivene grubošću, skrivene montažom koja ne dopušta da se emocija razvije", ispričao je svojevremeno Dragojević.

Jedna fotografija dobila je desetine komentara, ali s razlogom!

Na tviteru se pojavila fotografija pakovanja kafe na vagi, i ta objava je izazvala dosta komentara.

Autor fotografije, izvesni MIilutin Mlađenović, tvrdi da u pakovanju kafe koja se reklamira kao 500+100 grama (ukupno 600 grama) ima ukupno 342 grama.

Ono što je jedini problem jeste što Milutin nije snimio gornji deo pakovanja, pa je nemoguće otkriti da li je u ovom pakovanju zaista bilo 342 grama, ili je možda kafa pre toga otvorena, korišćena, pa onda stavljena na vagu.

Za svaki slučaj, sledeći put kad kupujete kafu, ali i ostale proizvode, ne ubacujte ih tek tako u korpu, već pokušajte pod rukom da odmerite da li je deklaracija o gramaži tačna.

Priča o ovom dečaku koji je od rođenja bolovao od bolesti zvane bulozna epidermoliza odjeknula je širom zemlje, ali i po inostranstvu.

Despot Lazić, "dečak leptir" iz Bajine Bašte, preminuo je u petak veče posle duge i teške borbe sa neizlečivom bolesti kože, a za života je prolazio kroz strašne muke.

Priča o ovom dečaku koji je od rođenja bolovao od bolesti zvane bulozna epidermoliza odjeknula je širom zemlje, ali i po inostranstvu.

Sofija Lazić, majka malog Despota, ispričala je potresnu priču o mališanu koji je od glave do pete bio prekriven ranama.

- U četiri, pet ujutru zaspi. Ne zato što umine bol, nego što ga slomi umor. Teško je... Gledaš muke svog deteta, a ne možeš da mu pomogneš, govorila je Sofija.

Cela Srbija je te 2015. godine, kada je prvi put objavljena priča o Despotu plakala nad tekstom "Žive rane malog Despota", a muke dečaka iz Bajine Bašte su trajale, sve do juče..

Svestan kakvu mu je podlost sudbina nametnula, da medicina nema lek za rane koji bi ih zacelio, Despot je pokušavao da se odupre boli, uprkos tome što su se one otvarale i u ustima, jednjaku..

- Koliko još da čekam? Kažite, iskreno, ima li leka! Ako ima, neka mi donesu što pre, ja više ovako ne mogu. Šest meseci, od bolova i svraba, noćima nisam oka sklopio - jadao se mali junak iz Bajine Bašte.

Nad njim su bdili i dan i noć roditelji Sofija i Aleksandar.

- Treba biti psihički jak pa sakriti suzu dok si uz njega. Tek kada ga savlada san, dobro se isplačem pa i ja odem na spavanje. Svako jutro nova nada, ali i nje je sve manje - jadikovala je majka.

Pomoć za dečaka stizala je sa svih strana, u vidu flastera, gaza za previjanje rana, novca.. Međutim, ni to nije bilo dovoljno, mukama roditelja da obezbede sve Despotu, nije bilo kraja.

Samo jedan flaster za mališana koštao je 100 evra, a njemu je trebalo 30 mesečno. Majka je bila nezaposlena, jer je morala da bude uz njega, a otac je radio kad je bilo posla.

- Improvizujemo. Kupujem gazu, emolijans kremu i vazelin, zajedno ih skuvam pa mu lepim na rane. I to je skupo, ali jeftinije od flastera. Pre neki dan sam, kuvajući, sebi ispekla kožu na rukama - kroz suze je govorila Sofija.

Despot je od rana po ustima i grlu mogao da jede samo kašasto. Najteže mu je bilo kada se kupao jer mu je voda iritirala rane.

Ipak, u njemu je bilo optimizma, nije želeo da se preda, samo je želeo da bude kao svoji vršnjaci...

- Mama mi je rekla da ću dobiti invalidska kolica. Neću u kolica! Hoću da trčim, da se igram, da idem u školu - sa jakom željom je tada govorio Despot.

- Dovodim mu drugare da budu uz njega, posle ih vraćam, činim sve da ga barem malo usrećim. Tešim ga. Nekad uspem, ali je psihički sve slabiji. Ne dam mu da klone - govorila je Sofija

Pokušavali su i da mu obezbede obrazovanje, pa je ponekad i učiteljica iz škole dolazila, ali rane dečaku nisu dale mira.

Kada bi ga zasvrbile, gubio je pažnju, i tu bi se kućna nastava obustavila.

Kao i svako dete, želeo je da izlazi napolje, da se igra, ali s obzirom na to da nije mogao, onda je znao ponekad da prošeta sa majkom do prodavnice. Ponekad, nije mogao nazad kući, pa bi ga u naručju majka odnela.

- Mama, nisam ja invalid...govorio je Despot.

Nisi, sine, ali mama ne može više da te nosi, porastao si...

A majka kao i sve majke, svoju tugu je krila iza zida i plakala, ni sama nije znala koliko je to puta učinila za sve godine, dok anđeli nisu uzeli njenog anđela.

Lana je plakala i vikala: „Bako, mama!“ Dozivala sam Draganu, ali se nije pomerala. Nekako sam uhvatila Lanu za ruku, priča Dušanka Pupić o užasu u autobusu smrti

U mraku sam čula Lanu kako plače i zapomaže: „Bako, mama!“ Bila sam zatrpana stvarima i okovana smrskanim delovima autobusa, dozivala sam Draganu da mi pomogne, ali se ona nije pomerala. Nisam u tom trenutku znala da mi je ćerka mrtva. Nekako sam uhvatila Lanu za ruku, ali sam je ispustila. Imala sam osećaj kao da je pala u neku provaliju. Počela sam da vrištim.Ovim rečima Dušanka Pupić (64) opisuje prve trenutke strahote nakon što je autobus kojim su se ona, njena ćerka i unuka vraćale iz Grčke sleteo s auto-puta. Dragana (35) poginula je na licu mesta, a osmogodišnja unuka Lana teško je povređena. Iako je i sama zadobila ozbiljne povrede, Dušanka je na lični zahtev u utorak po podne puštena sa VMA kako bi prisustvovala sahrani ćerke. Razgovor s njom vodili smo u njenom domu ubrzo nakon što ju je sanitet dovezao iz Beograda.Poslednje rečiDušanka kaže da su imale dupla sedišta kad su u nedelju uveče krenule kući. Ona je sedela pored Dragane, a preko puta njih na dva sedišta Lani su namestili ćebe i jastuk da bi spavala.- Dragana je sedela do prozora.

- Pričale smo i onda se i njoj prispavalo. Pitala me je da li bih se ljutila da malo odspava. Rekla sam joj: „Slobodno, mila.“ Naslonila je glavu na prozor, noge skupila, a kolena stavila u moje krilo. Pokrila sam je ćebetom - priča neutešna majka.Pred ulazak u Beograd, u 4.10, autobus je sleteo s puta i nakon klizanja udario u betonski podvožnjak.- Bilo je strašno! Nismo znali šta nas je snašlo. Najpre lomljava, pa udarac, krici putnika, stvari su padale po nama. Ostala sam zarobljena sedištima do grudi - kaže potresena žena.Dušanki je samo ruka bila slobodna, njome je uspela da uhvati Lanu.- Držala sam je nekoliko minuta, vrištala je i jecala. Onda mi je iskliznula i pala, nisam znala gde je, ništa nisam mogla da vidim od Dragane, koja je nepomična ležala pored. Vikala sam: „Spasite mi unuku, spasite je!“ Odnekud se stvorio neki čovek i pitao me gde je. Rekla sam mu da je upala u provaliju, jer sam mislila da visimo nad ambisom. Ali on ju je našao i izneo. To sam saznala tek kad su me izneli iz autobusa, prišao mi je i rekao da je Lana na sigurnom. Hvala mu mnogo - navodi i dalje u šoku nesrećna žena.Dušanka kaže da nijednog trenutka nije pomislila da joj je ćerka mrtva.- Nisam mogla dobro ni da je vidim. Ni sad ne znam gde joj je bila glava. Vukla sam je za noge i vikala: „Dragana, Dragana...“

- Ali nikakvog odgovora nije bilo. Na nju je pao taj metalni stolić, počela sam da ga guram, gurnula sam ruku ispod toga, pipala je i onda sam napipala lokvu krvi...Molila se naglasDušanka je pozvala u pomoć, ali su joj rekli da ne mogu ništa dok ne dođu vatrogasci da iseku lim.- Nju nisam videla. Do danas je nisam videla. Držala sam je za ruku, koja je bila hladna, molila sam se na sav glas i vikala: „Ćerka mi je hladna, ćerka će mi poginuti!“ Ali nisu mogli do nje dok mene ne odseku. Onda kad su mene izvadili, vikala sam: „Ćerku, ćerku mi spasite!“ Stavili su me na nosila i odneli. A moju Draganu nikad više nisam videla - kaže drhtavim glasom Dušanka Pupić.

anin otac Ðorđe Poljanski kaže da će danas reći ćerki da je mama otišla na nebo.- Lana je dobro. Pitala me je za mamu, ali sam se dogovorio s lekarima da joj danas saopštimo u prisustvu psihologa da mame više nema, da je otišla na nebo, da je sad anđeo - ispričao je Ðorđe.

Gordon Galup, evolucionarni psiholog, tvrdi da su naučnici uspeli da ukrste čoveka i šimpanzu dvadesedtih godina prošlog veka, na Floridi.

On je za novonastalo stvorenje skovao reč 'humanzee' od engleskih riječi za čovek i šimpanza (human + chimpanzee).

- Oplodili su šimpanzu s ljudskom spermom od anonimnog donatora i tvrdili da je trudnoća rezultirala porodom. No, već za nekoliko dana ili nedelja počela su ih mučiti moralna i etička pitanja pa su biće eutanazirali - rekao je Galup za "San".

Gordon Galup inače je ugledni naučnik zaslužan za test 'samoprepoznavanja' pred ogledalom kojim je dokazao da primati prepoznaju vlastiti odraz. Njegov izraz 'humanzee' postao je popularan 70-ih kad je medije punila priča o šimpanzi Oliveru za koju su mnogi smatrali da je delom čovek.

Oliver je imao ćelavu i pravilniju glavu od ostalih šimpanzi i hodao je uspravno na dve noge zbog čega su mnogi bili uvereni da je hibrid. DNK test 1996. konačno je utvrdio da je Oliver samo majmun.

Ilija Ivanovič Ivanov je bio ruski naučnik koji je takođe pokušavao da ukrsti čoveka i majmuna i tako stvori "super hibrida ratnika". Zbog svojih eksperimenata prvo je ostao bez posla, zatim su ga uahpsilii, a onda je 1930. prognan u egzil u Kazahstan na pet godina, ali je umro nakon tri i nikad nije dočekao da se vrati kući u Rusiju.

U autobusu, pored jedne devojke kojoj je skoro čitavo telo bilo prekriveno tetovažama sedela je jedna baka i sa čuđenjem zagledavala tetovažu na devojčinom vratu. Vidno iznervirana devojka se potom obratila baki ovim rečima: “Šta je baba u tvoje vreme nije bilo tetovaža? Šta bleneš toliko?”

Bake je potom odgovorila: “Ćero u moje vreme je bilo svega i svačega. Ja sam trideset godina provela u Aziji. Zatim sam predavala kineski na fakultetu. Ali ono šta mi nije jasno i što ne mogu da shvatim je to, zašto ti na vratu piše: Jednom odmrznuto ne zamrzavati ponovo?”

Šta mislite kakva je bila reakcija devojke i šta je radoznaloj baki odgovorila? ?

Strana 1 od 48

Preporuka za čitanje

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji