Nestanak četvorogodišnjeg Ratka Makarića u leto 2007. godine iz sela nadomak Banjaluke još uvek je misterija.
Ni deceniju posle najveće i najduže potrage u RS nije poznato kao je nastradao dečačić čiji su posmrtni ostaci pronađeni posle tri godine (2010), u selu Vučiji Gaj kod Potkozarja nadomak kuće. Tačnije pronađeni su samo lobanja i vilična kost. DNK analizom utvrđeno je da se radi o ostacima malog Ratka Makarića.
Kao je dete nastradalo i da li je dečak žrtva trgovaca ljudskim organima ili su ga ubile divlje životinje još uvek su pitanja koja muče istražioce i banjalučko tužilaštvo. Svi su bili u šoku posle pronalaska posmrtnih ostataka, posebno jer su pronađeni na samo stotinak metara od kuća, i na terenu koji je više puta “pročešljan” tokom potrage. Patolozi nisu mogli da utvrde uzrok smrti zbog malog broja skeletnih ostataka koji su pronađeni.
U Okružnom javnom tužilaštvu Banjaluke istraga o ovom slučaju i dalje je otvorena. Dečak je poslednji put viđen 16. jula 2007., kada je sa stricem Oliverom Makarićem otišao da napoji stoku na potoku. Stric se zatim vratio do kuće, ostavivši dečaku svoj mobilni telefon.
Istraga je pre svega usmerena na porodicu, ali policija nije otkrila ništa o tome kako je četvorogodišnjak mogao da nestane. U izjavi datoj policiji stric je rekao da je zbog vrućine i nepristupačnosti terena ostavio dečaka u hladovini oko pola kilometra od mesta gde se stoka nalazila.
Dao mu je svoj mobilni telefon, a potom otišao da nađe stoku. Dečakov stric se posle oko 30 minuta, kao je rekao vratio na mesto gde je ostavio Ratka. Dečaka, međutim, više nije bilo. Pokušavao je da ga dobije na mobilni telefon, ali je telefon navodno bio isključen.
Više stotina pripadnika CJB Banjaluka, Oružanih snaga BiH, meštani i građani Banjaluke, ali i Gorske službe spasavanja iz Hrvatske, sa specijalno obučenim psima tražili su nestalog dečaka. Tokom noći uključivani su i helikopteri SFOR sa termo kamerama, ali dečak kao da je u zemlju propao.
Profesionalci iz hrvatske Gorske službe spasavanja su posle odmah rekli da je čitav slučaj čudan, jer, kako su objasnili, nemoguće je da za posle toliko dana potrage pronađu samo delove igračaka koje je dečak imao u trenutku nestanka. Tada su pronađeni mobilni telefon, burence plastičnog pištolja i trag stopala u sasušenoj lokvi.
Savom u Zagrebu pliva barem dva metra dugačak i više od stotinu kilograma težak som, a veruje se da je reč o somu koji joj je pre šest godina napao i pojeo psa - francuskog buldoga.
Kako priča B.V. iz Zagreba, pre šest godina njen je suprug, baš u ovo vreme, šetao njihovog psa. Pas je trčkarao po plitkoj reci uz obalu. Kod železničkog mosta, poznatijeg u Zagrebu i kao Hendrixov, ženka buldoga je iznenada snažno povučena u vodu. Njen muž odmah je skočio u vodu, no psu nije bilo traga. Kada je došao kući, supruzi je ispričao što se dogodilo i zaključili su da je u pitanju veliki som, s obzirom da se radi o golemim ribama koje često napadaju manje životinje, poput ptica, pa čak i pacova.
Šest godina Zagrepčanka je to pričala svakome koga je susrela, a posebno je upozoravala vlasnike manjih pasa, no retki su oni koji su joj poverovali. Zato sada, kada su konačno uspeli fotografisati ogromnu podvodnu neman, ima dokaz za svoje tvrdnje.
Jedno od najvećih veštačkih jezera u Bosni i Hercegovini, Jablaničko jezero, potpuno je presušilo, zbog čega je taj deo Bosne potpuno promenio izgled, do neprepoznatljivosti.
Poslednjih 40 dana ovo jezero i svi oni koji žive u njegovoj blizini preživljavaju pravu ekološku katastrofu. Bosna i Hercegovina izgubila je pravo bogatstvo flore i faune, a nestala je i vodena površina koja se prostirala na 900 hektara.
"U poslednjih 40 dana Jablaničko jezero je primetno opadalo, što je u poslednjih nekoliko dana rezultiralo totalnim ispuštanjem celog jezera. Moramo da napomenemo da je pre pet godina urađena ribolovna osnova Jablaničkog jezera, i u to vreme u jezeru bilo dva miliona riba", kaže Mirsad Trešnjo, sekretar Organizacije sportskih ribolovaca Konjic.
Strašne fotografije pogodile su sve stanovnike BiH, a ovih dana na društvenim mrežama mogu se pročitati razne komentare koji kritikuju sve odgovorne za ovu katastrofu, koja je trajno narušila ekosistem u ovom delu BiH.
"Uništena je sva flora i fauna koja je obitavala u Jablaničkom jezeru i na njegovom dnu, razni mikroorganizmi, odnosno, hrana za ribe. Sad i da se to sve poribi, ta dva miliona jedinki ne bi imali hrane, jer jezero je mrtvo. To je tragedija.
Pored svega toga deset ljudi koji rade na održavanju, kao ribočuvari, izgubili su posao, te smo na svaki način oštećeni mi kao udruženje, kao i cela društvena zajednica, odnosno, cela BiH jer se ovo nije dogodilo u poslednjih 30-ak godina", istaknuo je Trešnjo.
Jedan od glavnih krivaca za ovu situaciju, ističu iz OSR Konjic, je Elektroprivreda BiH, koja je ovo veštačko jezero koristila za proizvodnju električne energije, i iznenadnim ispuštanjem jezera u prethodnim danima uzbunila celu BiH. "Mi smo pre nekoliko dana uputili zahtev Elektroprivredi BiH u vezi ove situacije i do sada nismo dobili nikakav odgovor", izjavio je Trešnjo.
Budućnost je potpuno neizvesna za ovaj deo BiH i pitanje je da li ppostoji način da se sanira ova katastrofa koja je ozbiljno narušila kompletan ekosistem ovog kraja, a možda i cele BiH. Nitko ne može da predvidi što će se dogoditi ubuduće, ali je činjenica da je sve što je postojalo uništeno i da sada Jablaničko jezero izgleda kao Sahara.
Muškarca, koji je u subotu oko 12 sati ubio u centru Podgorice najprije Radivoja Jovanovića (42), a zatim i svoju pravu metu Miloša Šakovića 31), snimile su mnoge sigurnosne kamere.
Jedan uznemirujući snimaka procurio je u javnost. Na njemu se vidi trenutak kada Šaković pokušava da umakne ubici bežeći iz pravca restorana "Forum" u kojem je bio sa prijateljima i suprugom, unutrašnjem dvorištem ispod tržnog centra "Ražnatović".
Ubica u tamnoj odeći sa kačketom na glavi i pištoljem u ruci trči za njim. U jednom momentu na snimku se jasno vidi i kako ubica drži uperen pištolj u pravcu mesta gde je pobegao Šaković. Da nije reč o amateru već o profesionalcu koji vešto rukuje oružjem vidi se i po tome što je on u trku za Šakovićem uspeo da repertira pištolj i nastavlja da puca.
Šaković na žalost nije uspeo da umakne ubici, koji ga je ubio na 30-ak metara dalje. Posle zločina, ubica se naoružan i bez žurbe, zaputio Zlatarskom ulicom a onda i Balšićevom, gde mu se gubi svaki trag, ali ne i tragovi koji policiju mogli da dovedu do njega.
U dvorišnom delu nedovršene kuće policija je pronašla određene predmete za koje se veruje da pripadaju ubici. Reč je torbici, kačketu i pištolju. Dva dana posle zločina, istražioci su sve sigurniji da je ubistvo Šakovića osveta za ubistvo Dražena Čađenovića, koji je stradao u eksploziji bombe dve noći ranije u garaži na Rimskom trgu, takođe u Podgorici.
Iako je ubijeni Šaković, brat od strica Podgoričanina Milića Minje Šakovića, koji važi za viskokotiranog člana "škaljarskog" klana, dobro obavešteni izvori tvrde da braća nisu bila u dobrim odnosima.
Navodno je Miloš održavao kontakte sa Igorom Božovićem koji je, operativno, označen kao jedan od vođa suprostavljenog "kavačkog" klana, što ga je na kraju moguće i koštalo života. I ne samo njega.
Od 2014.godine kada je zbog nestanka kokaina u Valensiji izbio rat između ove dvije kotorske kriminalne grupe, ubijeno je dvadesetak osoba među kojima i četiri nevine žrtve.
Vanzemaljsko bice je odmah odvezeno u Beograd, ambulantnim vozilom i u glavnom gradu Jugoslavije je dodeljeno vojnoj bolnici
U novembru 1966. godine u predelu blizu malog sela Otoček u bivsoj SFRJ, leteći objekat se srušio i nepoznato biće je izvučeno iz letelice.
Događaj je ubrzo dobio oznaku STROGO POV. (poverljivo), a stanovništvu i svedocima je rečeno da je bila reč o vojnoj vežbi koju je izvodila tadašnja Jugoslovenska narodna armija (JNA).Ivan Kramer, koji je pisao o ovom slučaju, još pre osam godina tvrdio je da je bila reč o "zvaničnoj verziji", različitoj od onoga što se stvarno dogodilo:
- Za telo, koje je bilo delom prekriveno zemljom i krhotinama metala, rečeno je da je pripadalo pilotu vazduhoplovstva. Rekli su da je deformisano od plamena i vreline. Tama noći pomogla je vojsci da im ova teza prođe kao uverljiva. Vanzemaljsko biće odmah je odvezeno u Beograd, ambulantnim vozilom, i u glavnom gradu Jugoslavije je dodeljeno vojnoj bolnici.
Za nekoliko sati, neki od najvažnijih naučnika u tadašnjoj zajedničkoj državi došli su i počeli da ispituju telo.
Među naučnicima koji su vodili obdukciju navodno su bili i zastavnik Andrej Zobol i dva patologa Nikola Julić i Zoran Frederić, ljudi koji su bili od najvećeg poverenja tadašnje jugoslovenske vlade. Na slikama mogu da se vide neki od najvažnijih momenata tokom obdukcije. Slike su "procurele" autoru 1999. godine od rođaka jednog od doktora...
Novi gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković nikada nije krio da potiče iz imućne porodice, a njegovo poreklo je samo još jedan razlog za zavist političkih neistomišljenika.
Njegova porodična kuća, podseća na dvorac iz bajke, pa ne čudi što su i neke estradne zvezde odabrale baš Stanivukovićev dom za snimanje muzičkih spotova
Kuća mladog gradonačelnika, zapravo pripada njegovom ocu, uspešnom biznismenu, a prema rečima agenata za nekretnine vredi najmanje nekoliko miliona konvertibilnih maraka (zvanična valuta u Republici Srpskoj), nalazi se u banjalučkom naselju Petrićevac, uz Zapadni tranzit.
Prema pisanju medija u vili Stanivukovića fotografisano je čak 50 matura, 70 rođendana, 30 svadbi, dve veridbe i snimljena tri spota.
Za sve to, tvrdi Stanivuković, nikome nije uzeta ni jedna marka, a svi koji su u vili boravili iz tog razloga, su iz Banjaluke.
Ono što se može pronaći na internetu je da Stanivukovići “hodaju po čistom zlatu”. Prema pisanju izvođača radova, u kuću su ugrađeni mozaici od čistog 24-karatnog zlata.
U objavi na Fejsbuku koja datira još iz septembar 2017. godine, okačene su fotografije milionski vredne vile na Petrićevcu sa sledećim opisom: “Ponosni smo što naša firma stoji iza opremanja jedne od najpoznatijih vila u Banjaluci. Izbor materijala: elegantne granitne ploče 80×80 i zlatni 24 K mozaik”.
Kralj raskoši Draško Stanivuković živi u neviđenom luksuzu. Osim što sjedi on i hoda po zlatnim garniturama. Prema pisanju izvođača radova u kuću su ugrađeni mozaici od čistog zlata 24-karatnog. Ovo je bosanski Versaj. pic.twitter.com/fq1D41aC4m
— Veritas (@Veritas90176765) November 9, 2020
Na društvenim mrežama Stanivukovića nazivaju i “kralj raskoši”.
“Kralj raskoši Draško Stanivuković živi u neviđenom luksuzu. Osim što sjedi on i hoda po zlatnim garniturama. Prema pisanju izvođača radova u kuću su ugrađeni mozaici od čistog zlata 24-karatnog. Ovo je bosanski Versaj. U ovoj objavi, između ostalog, dat je i detaljan prikaz unutrašnjosti Stanivukovićeve vile, koja je u vreme postavljanja ovog posta, bila u završnoj fazi opremanja”.
Na fotografijama se između ostalog mogu videti luksuzni granitni podovi sa mozaicima sa ugrađenim 24-karatnim zlatom. Prema dostupnim fotografijama, samo u jednoj prostoriji ima najmanje 20 ovakvih mozaika, s tim da su svi podovi u kući od 400 kvadratnih metara doslovno ispresecani zlatom, dok je pod popločan luksuznim granitnim pločama.
Folk zvezda Goga Sekulić snimila je video spot za svoju pesmu ”Dečko moj” u ovoj kući.
"Ostao sam dužan grupi "Pravda za Davida“ iz jednog davnog kontakta, u vidu obećanja za jedno ovakvo pisano obraćanje, ali životne okolnosti mi naprosto to nisu dozvolile. Nadam se da sam ovim putem uspio da dovoljno jasnim jezikom dočaram kako svoj stručni, a tako i ljudski stav u vezi sa smrću Davida Dragičevića. Konačno su despoti počeli da posrću na Balkanu, i zato u ime tog oslobođenja koje se nazire sa one strane Drine i za spomen duši jednom nevinom mladiću, pišem ove redove nadajući se slobodi dolazećih ljudi....". Ovim rečima, započeo je svoje pismo, ekskluzivno za Nova.rs, specijalista sudske medicine i obducent dr Radovan Furtula, koji je bio deo tima na VMA, u vreme kada je rađena reobdukcija pokojnog Dragičevića u ovoj ustanovi, u vezi koje je bio konsultovan. Smrt nesretnog mladića iz Banjaluke ni posle dve godine nije rasvetljena, a dr Furtula svedoči o detaljima sa reobdukcije, koji ukazuju na to da je David Dragičević ubijen. Njegovo pismo prenosimo u celosti.
Onoga dana, u zlo proljeće one pogane godine, kada je sa one strane Drine u Banjaluci jedan mladić biblijskog imena pronađen mrtav, fariseji iz jedne čaršije izdali su proglas. U njemu se nije našla ni jedna jedina lijepa riječ o pokojniku. Kao ni duh ondašnje tradicije, niti trunka empatije. Čak je javnost mogla i pomisliti da je pokojni mladić bio dokazani neprijatelj države i naroda. Izgleda da je tako moralo biti.
Jedan balkanski vilajet zasnovan na dugogodišnjoj sili, objavio je rat jednom mrtvom mladiću. Poput mnogih drugih, i ja sam tih dana pročitao vijest da je u Banjaluci, na ušću rječice Crkvene u Vrbas pronađeno tijelo mladića, koji je prethodno prijavljen od strane porodice kao nestao. Vrlo brzo došlo se do saznanja da je obdukcija potvrdila da je riječ o utopljenju. Nakon razumljive reakcije porodice, započinje još jedan balkanski post mortem rijaliti.
I dok su pokojnog Davida oplakivali mnogobrojni, i dok je javnost postavljala brojna pitanja, dželati nisu gubili vrijeme. Posipajući lažima i klevetama njegov trag kod živih, oni su neprestano uzdizali Davida. Gubeći iz vida krvožednih očiju da je to nečije dijete, goloruko i nenaoružano, nisu prestajali da ga i mrtvog raspinju. Tako je preko noći dvadesetjednogodišnji student u svoj simbolici svog imena postao David Štrbac našega doba, koji je žoharima rekao „NE“. Do te mjere posthumno obespravljen, da će svaka potreba za istinom o njegovoj smrti biti nominovana kao politizacija.
No, kako sam ja došao do Davida? U to vrijeme još uvijek sam pripadao obducentskom timu pri VMA. A kako je nakon obdukcije u Banjaluci rađena reobdukcija u našoj ustanovi od strane pukovnika Ivice Milosavljevića, mog tadašnjeg šefa, tom prilikom sam se i upoznao sa sadržajem obdukcionog protokola kolege obducenta iz Banjaluke.
Već na osnovu slika, osim nedvosmislenosti oko utopljenja kao uzroka smrti (na šta je nesumnjivo ukazivao nalaz na plućima i ostatku disajnog puta), sve one vidljive i mnogobrojne povrede iz spoljašnjeg nalaza upućivale su da nešto čudno postoji u vezi sa ovim utopljenjem. Naravno, kako bi što više rijalitizovali nečiju nevolju, u javnost su dospjele i slike sa obdukcije.
Neotkriveni detektivski geniji među laicima samouvjereno su se zaklinjali u svoje teorije o mehanizmu smrti nesretnog mladića.
Iako me je struka učila da u određenim slučajevima prilikom izrade zaključaka obdukcionih protokola stojim iza uopštenih i ustaljenih formulacija, u ovom slučaju biću decidan i vrlo određen.
Već mi je muka od eufemizama moderne nauke koja nikako ne služi da nešto otkrije i pojednostavi, već uporno insinuira i komplikuje postojeću već dovoljno zamršenu svakodnevicu.
Možda bi trebalo da u udžbenicima bezbjedonosnih službi stoji posebno uputstvo sa medicinskom edukacijom u slučaju potrebe uklanjanja neistomišljenika i buntovnika, da to bude profesionalno i vispreno kao u slučaju ruskih službi sa radioaktivnim polugama ili egzotičnim otrovima.
Tako bismo bar izbjegli ove dekadentne i anahrone metode eliminacije nakon kojih će nas proglašavati ludim i neukim. I ne možemo nikog drugog optužiti za sve ovo osim društvo u cjelini. Jedne koji zlo čine i one druge koji na sve to pristaju i ćute.
Dakle, koliko je teško reći da je pokojni David Dragičević lišen života tako što ga je više osoba koristeći svoju fizičku nadmoć utopilo u plićaku neke dostupne vode? Da li je to bila Crkvena, Vrbas ili neka treća voda. Teško je reći zato što breme straha kao najgore nasleđe devedesetih i dalje tumara balkanskim sokacima.
Teško je zato što nema „Godoa“ da dođe ne bi li nam odnio nevolju za koju mi sami očito nismo kadri. Povrede na licu pokojnog u vidu brojnih oguljotina prisutne su isključivo na prominentnim (izbačenim i istaknutim) dijelovima lica (vrh nosa, jagodice, donja ivica čela, izbačeni dijelovi usana) i kao takve više nego dovoljno govore. One su nastale grubim fizičkim kontaktom sa neravnom površinom (pješčano dno rijeke ili potoka je idealan izbor ovakve podloge) u agonalnoj fazi kada je pokojnik pokušavao da dođe do vazduha pokrećući glavu u bočnim pravcima sputan fizičkom silom koja ga je onemogućavala da podigne glavu iz vode.
Navodim samo ključne povrede koje imaju svoj značaj u mehanizmu smrti, kao i neke od onih na leđima pokojnika koje predstavljaju tzv. duboke hematome (krvne podlive) u međurebarnim mišićima, nastale dejstvom pasivne sile na zadnju stranu trupa nasuprot agonalnim pokušajima tijela usmjerenih odozdo, koje je očajnički pokušavalo da se uspravi.
Ovako bi otprilike mogla da se opiše suština jednog utopljenja i povrede koje se u ovom slučaju iz teoretskog modela zapravo mogu prepisati u praktični sled događaja.
Naričući kroz bol i suze, roditelji i pred Bogom i pred ljudima do dan danas iščekuju svoju pravdu. Hajde, molim vas… Hoćete li se već jednom dogovoriti, gospodo državni činovnici, koja istina danas pripada čovjeku? Prava ili pravna?”
U knjizi Zdravka Krstanovića „Priče iz Hada“, čiji odlomci su poslednjih dana preplavili internet, jedna priča govori o tome kako je Doris odgovorna za smrt srpskih boraca na hrvatskom ratištu u okolini Petrinje.
A tamo ovako piše:„Poslednji put video sam je u splitskoj kafani ‚Semafor‘. Sitni sati, drugi gosti otišli, neki i buneći se, gazda je dozvolio da ostane samo naše društvance. Na njoj crna odeća, skup nakit, kožni kaiš s metalnim okovicama. Bledo lice, fino negovano, zračilo je lepotom, a oči - žudnjom od koje nema spasa.- Glumiš Kleopatru! - reče ironično, grleći je, moj prijatelj Čelo, jedan od njenih ljubavnika, koji će umreti dve godine kasnije. Bolest me je sprečila da ga ispratim do groblja na Lovrincu. Smejala se, umorna od putovanja sa kog se upravo vratila, čavrljajući o svojim doživljajima u Beogradu, koji je ‚duša od grada‘.Potom sam pročitao neki intervju s njom u kome je sa gađenjem govorila o šovenima. Kao izbeglica - rat je odavno počeo - naiđoh na novi razgovor sa Doris D. što su ga beogradske novine prenele iz zagrebačkih.
Pade mi na um pokojni prijatelj Čelo. Njegovi opisi njene divlje pomame dok mu se podavala. - Božanska pušačica! - pričao je. - Dimi sve: ‚bubamaru‘, bocu, drvo, hašiš!Šta bi kazao, pomislih, da je pročitao sledeće reči: Ovu krunicu dobila sam od gardiste Roka. Uvek ju je nosio sa sobom. Rado sam se odazvala pozivu da nastupim na frontu. Bila sam na opasnom mestu, kod Petrinje, tri dana nakon našeg Božića. Divan kraj, pitomi bregovi, šumarci, zimski pejzaž, skoro nestvaran. Pevala sam kao nikad dotad. Sto pedeset metara od četničkih položaja! Četnici su se primakli, privučeni mojom pesmom i - uletili u zasedu. Bilo ih je jedanaest. Sretna sam što su svi mrtvi! Valjda će i meni pripasti neka medaljica, kad se budu delile - zaslužila sam.
“ U više navrata smo pokušali da se čujemo s Doris i da popričamo o ovoj priči iz knjige, ali ona se nije javljala niti nam je odgovorila na poruku.
Autor knjige „Priče iz Hada“ potvrdio nam je da se radi o istinitom događaju.- To je priča, to nije dokument. Ali to nije izmišljeno. Sve može da se proveri. Knjiga je pisana još 1992. godine i do sada je imala deset izdanja. Moja priča jeste književno stilizovana, ali tvrdim da je istinita. A o njenom dolasku u Srbiju mogu da mislim samo da je to nešto čudovišno - rekao je Krstanović za Kurir.
Viši zvaničnici vladajuće koalicije AAK (Alijansa za budućnost Kosova) i NISMA-e protive se ideji predsednika Hašima Tačija o korekciji granica, koja se tumači kao stav o razmeni teritorije sa Srbijom.
Lider Nisme Fatmir Ljimaj i visoki zvaničnik AAK-a i poslanik Daut Haradinaj protive se Tačijevom predlogu. Ljimaj je pozvao Tačija da poštuje Ustav Kosova, dok je Haradinaj rekao da takva ideja potiče od Srbije i Rusije. Zvaničnici najveće vladajuće koalicije – Demokratske stranke Kosova (PDK) nisu reagovali na najnoviji predlog svog nekadašnjeg lidera, koji je napustio PDK kako bi postao predsednik Kosova. I opozicione stranke se protive korekciji granica ili razmeni teritorija.
Lider NISMA-e i zamenik premijera u vladi Ramuša Haradinaja, Fatmir Ljimaj, rekao je da neće biti Republike Srpske na Kosovu, naglašavajući da će takva ideja uništiti državnost Kosova.
“Dužni smo da poštujemo Ustav i važeće zakone Kosova, a izjave lidera institucija o korekciji granica su neprihvatljive,” rekao je Ljimaj.
Šef parlamentarne grupe najveće opozicione kosovske stranke – LDK, Avdulah Hoti, izjavio je za medije u petak da njegova stranka nije spremna za razmenu teritorija, zatraživši da sporazum o normalizaciji odnosa sa Srbijom dovede do uzajamnog priznanja.
Hoti je rekao da predsednik Tači i sadašnja vlada nemaju legitimitet da vode dijalog sa Srbijom i da bi trebalo da se održe vanredni izbori u zemlji.
Poslanik AAK, Daut Haradinaj, smatra da ideja o korekciji granica, koju je spomenuo predsednik Tači, donosi nov konflikt i da je opasna za Kosovo. On je rekao da su takve ideje predlozi Srbije i Rusije.
Kosovski premijer, Ramuš Haradinaj, kaže da promena granica na Balkanu odgovara samo ruskom predsedniku, Vladimiru Putinu.
“Niko ne želi promenu granica, osim ruskog predsednika Vladimira Putina. On želi da promeni granice u Bosni kako bi napravio presedan. Velika je greška pomoći Putinu i predložiti podelu,” rekao je Haradinaj.
On tvrdi da će granica Kosova ostati nepromenjena.
“Niko se ne usuđuje da promeni granicu ili da pokuša da izvrši korekciju granice, razmenu teritorija,” naveo je u intervjuu za kosovski javni servis.
Haradinaj je rekao da postoji javna retorika o granicama.
“Naša obaveza je Ustav Republike Kosovo. Ne usuđujemo se da stvorimo novi Ustav,” naveo je on.
Haradinaj je ponovio da neće biti razmene teritorija, korekcije granica ili podela na Kosovu i na Balkanu. Istakao je da bi svaki pokušaj promene granica izazvao novi rat na Balkanu.
URA je politička organizacija koju je osnovao krupni tranzicioni kapital, kaže Nebojša Medojević
Nebojša Medojević oštro je prozvao lidera pokreta URA Dritana Abazovića zbog njegovih pretenzija na funkcije u budućoj Vladi Crne Gore.
“Pokret za promjene” će ovih dana informisati mandatara sa sastav nove Vlade Zdravka Krivokapića za koje resore je zainteresovana ta partija a to su svakako oblasti koje su bliske programu PZP-a, kazao je lider “Pokreta za promjene” Nebojša Medojević.
Govoreći o sektoru bezbednosti za koji je zainteresovana koalicija „ Crno na bijelo“ na čelu sa Dritanom Abazovićem, Medojević kaže:
“URA je politička organizacija koju je osnovao krupni tranzicioni kapital odnosno vlasnici Vijesti, pa otuda i interesovanje jedne zelene partije za ovaj sektor. To je zapravo želja vlasnika Vijesti odnosno toga krupnog kapitala da spreči reforme, potcrtao je Medojevic.
Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala
Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji
