Harun Mehičević, zvani Abu Talha, koji vodi Centar za islamske studije El-Furkan u Melburnu nedavno je kupio 20 ari zemlje kod Maglaja i planira da se iz australije preseli u BiH
Harun Mehičević, zvani Abu Talha, koji vodi Centar za islamske studije El-Furkan u Melburnu, a predstavlja najveći bezbednosni problem Australije, kupio je nedavno zemljište u selu Ošvama kod Maglaja koje su dale najviše boraca za Siriju i Irak.
Mehičević je, inače, rođen u Mostaru 1972. godine pod imenom Alen. Već dve godine australijska policija pokušava da dokaže njegovu povezanost s terorizmom, odnosno podrškui vrbovanja za Siriji. On je kupio 20 ari zemlje u selu Ošvama, a poznat je kao nekadašnji posetilac vehabijske zajednice u Gornjoj Maoči. Mehičević je inače u Melburnu okupio grupu vernika, mladih sledbenika kojima je govorio: Mrzite nevernike. Sada se priprema za dolazak u BiH.
Zemljište u Ošvama je kupio je i njegov bliski suradnik Jasin Rizvić, koji je trenutno na sirijskom ratištu, kao i Ismar Hadrović, selefija iz Olova, poznat po napadu na učesnike Kvir festivala u Sarajevu 2008. godine.
Izet Hadžić, zvani Žara, prvi je kupio kuću u ovom naselju u kojem su pre rata živeli stanovnici srpske nacionalnosti. Pojedini su se vratili, ali oni koji nisu, poslednje tri godine prodaju imanja pripadnicima vehabijske zajednice.
Novac je pristizao iz Beča. Nakon Hadžića imanja kupuju Emir Ališić, Amir Džinić, Atif Nuhanović, Hamdo Fojnica i Adem Karamuja.
Kao i u drugim sličnim sredinama, i u Ošvama negiraju bilo kakvu povezanost sa terorizmom, mada su ovde boravili neki od optuženih za ovo delo.
Inače australijska policija uspela je da uhapsi Mehičevićeve saradnike i sledbenike. Pre tri godine uhapšem je Adnan Karabegović, koji je optužen je za pripremu terorističkog napada. Još jedan mladić bosanskog porekla iz grupe sledbenika Haruna Mehičevića uhapšen je početkom ovog meseca.
Tek punoletni Harun Čaušević, sa grupom svojih vršnjaka koji vode poreklo iz Makedonije i sa Kosova, optužen je za pripremu i planiranje terorističkog napada. Bili su aktivni članovi grupe koja se okupljala u centru El-Furkan.
Sve je više uočljiva povezanost mladića poreklom iz BiH, Kosova, Makedonije i Sandžaka koji žive u zapadnim zemljama. Pre nekoliko dana iz BiH proteran je Samir Baltić, zvani Abdulkadir, državljanin Makedonije, jer je bio pretnja nacionalnoj bezbednosti. Uočeno je da tokom posete raznim verskim predavanjima, poput onih u udruženju Feth u Kaknju, Baltić podržava ISIL.
Pre odlaska u Siriju u julu 2013., ovde je živeo Emrah Fojnica, svojevremeno sa Mevlidom Jašarevićem suoptuženi za teroristički napad na Amabasadu SAD-a u Sarajevu. Tada su put Sirije sa Fojnicom krenuli Azimir Ališić, koji je u Ošve doselio iz Sanskog Mosta, i Atif Nuhanović iz Zenice. Sva trojica su poginula. Iako se za Emraha Fojnicu navodilo da je poginuo u avgustu prošle godine kao bombaš samoubica na pijaci u okolini Bagdada, poslednje informacije govore da je nastradao nakon slučajnog aktiviranja samoubilačkog prsluka ručne izrade, kojom prilikom je ranjeno 6 njegovih saboraca iz Tunisa i Libije.
Dok je živeo u Ošvama, Emrah Fojnica je bio blizak sa Elvisom Hajrićem iz Tešnja. Zajedno su provodili vreme u Ošvama, potom i u Siriji. Hajrić će poginuti mesec dana nakon Fojnice. U Ošvama je živeo i Amir Džinić. U avgustu 2013. otišao je u Siriju zajedno sa Ademom Karamujom, Emirom Ališićem i Elvedinom Zukićem. Karamuja se vratio u februaru prošle godine. Bio je privođen u akciji Damask, odnosno hapšenju osoba povezanih s organizacijom i odlaskom na ratišta u Siriji i Iraku na strani takozvane Islamske države.
Amir Džinić i Elvedin Zukić su još uvek u Siriji, i to u dve suprostavljene frakcije – Džinić na strani ISIL-a, a Zukić na strani Fronta Al-Nusra. Zukiću su se pridružili i roditelji, a ranije je mu se pridružio brat Edin Zukić. Amir Džinić je u Siriju odveo i suprugu i devetoro dece. Jedino punoletan je bio sin Amer koji odmah uključio u borbu, kao i maloletni sin Almir.
Zajednicu u Ošvama posećuje i već pomenuti Ibro Delić. Označen je kao agresivan propagator ISIL-a i džihada u Siriji, možda i radikalnijim od Huseina Bilala Bosnića, sa kojim je nekada zajedno držao predavanja.
Nedavno je još jedan meštanin sela Ošve otišao u Siriju – Osman Kekić, prijašnji stanovnik Gornje Maoče. U Ošvama je kupio zemljište i počeo da gradi kuću.
Čest posetilac u Ošvama bio je i Seid Čolić iz Tešnja, koji je poginuo u Siriji. Tamo se družio s Ismarom Mešinovićem iz Tešnja, koji je u Siriju odveo i petogodišnjeg sina. Kada je Ismar poginuo, o detetu se starao Seid Čolić. Nije poznato ko je nakon njegove pogibije preuzeo dete.
Seid Čolić je inače bio blizak i sa Amirom Selimovićem i Enesom Iriškićem, članovima vehabijske zajednice u Gračanica Selu kod Živinica. Iriškić je u Siriju otišao u julu 2014. godine sa suprugom i dve maloletne ćerke. Amir Selimović je poveo suprugu i tek rođenog sina. Njihov odlazak, kazuju obaveštajni podaci, finansirao je Alis Džemailji, poreklom sa Kosova, koji je živeo u Nemačkoj a poginuo u Siriji.
Zemlju u Ošvama kupio je i Ismar Had.
Za to vreme tužilaštva u BiH još raspravljaju kako se efikasnije boriti protiv terorizma. Za neke je relevantan broj tužilaca, a ne prethodni obaveštajni i policijski rad.
“Tužitlaštvo BiH je dobilo 8 novih tužilaca za terorizam i 15 zaposlenih, 5 stručnih saradnika, 5 istražitelja, među kojima smo i predvideli i 2 skrivena istražitelja”, kazao je Goran Salihović, glavni državni tužilac, i tako ovom neopreznom izjavom upozorio sve grupe u kojima se propagira terorizam i nezakoniti odlazak na strana ratišta da mogu očekivati dolazak prikrivenih istražitelja.
Hercegovačka svatovska kolona je na neobičan način započela proslavu venčanja mladog para u blizini sela Gradac
Pisali smo već o raznim običajima venčanja na ovim prostorima i ima tu svega, od kupovine mlade, lažne mlade, pucanje u jabuku, ali vremena se menjaju, a samim tim i običaji. Moderna vremena zahtevaju i neke savremenije običaje u stilu "paklenih ulica", bar kada je reč o svatovima iz sela Gradac u Širokom Brijegu.
Nakon što su svatovi ponosno kupili mladu i krenuli ka crkvi, rešili su da urade nešto i za kamere, ali i nešto što će mlade generacije "usvojiti" kao deo moderne tradicije, "paljenje guma". Ovaj snimak je zahvaljujući društvenim mrežama obišao svet, a samo na fejsbuku ima preko dva miliona pregleda. Sada se neko dosetio da ako ga postavi i na Jutjub tradicija može da donese i mnogo više od pukog zabavljanja.
Tinejdžerke, poreklom iz Bosne i Hercegovine, trenutno žive u Raki, sedištu radikalne organizacije Islamska država
Maloletne Samra Kesinović (17) i Sabina Selimović (15), koje su iz Austrije otišle u Siriju kako bi se pridružile Islamskoj državi, trudne su i žele da se vrate nazad roditeljima.
Tinejdžerke, poreklom iz Bosne i Hercegovine, trenutno žive u Raki, sedištu radikalne organizacije Islamska država.
Porodice u Austriji napustile su, ostavivši im samo poruku: “Ne tražite nas, mi ćemo služiti Alahu – i umrećemo za njega”.
One sada žele da se vrate kući, a navodno su i kontaktirale roditelje.
Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije Karl-Hajnc Grundbek tvrdi da su njihove šanse za povratak kući jako male, a čak i ukoliko bi uspele da pobegnu iz ralja Islamske države, ne bi mogle da ostanu u Austriji.
Srpski film koji je proslavio glumce Vojina Ćetkovića i Katarinu Radivojević HRT emitovao uz titl
Hrvati nastavljaju da titluju srpske filmove, a poslednji u nizu prevoda koji je nasmejao region je „Zona Zamfirova“ Zdravka Šotre.
Na društvenim mrežama pojavila se fotografija na kojoj se vidi kako naši susedi popularni izraz iz velikog hita „kuče u čakšire“, koji izgovara Vojin Ćetković, prevode kao „psić u hlačama“. Doduše, staroniški govor u ostvarenju Zdravka Šotre koje je proslavilo Vojina Ćetkovića i Katarinu Radivojević, a koje je snimljeno po delu Stevana Sremca, zadaje muke i publici iz drugih delova Srbije, tako da ima komentara da je prevod filma i bio neophodan.
Kaznu što ne prevodi ostvarenja iz Srbije umalo pre tri godine nije platila tamošnja televizija RTL. Kultna komedija „Žikina dinastija“ skinuta je s programa jer je Veće za elektroničke medije upozorilo emitera da film mora imati titlove na hrvatskom.
Insistiranje Hrvata da prevode srpske filmove datira od filma „Rane“, koji je u tamošnjim bioskopima prikazivan kao „Ozljede“. U moru bisera onoga ko je hteo da baš na ovom filmu razgraniči srpstvo i hrvatstvo našli su se i sledeći prevodi: „isti k...., drugo pakovanje - isti k...., drugi tetrapak“, „ko vam j... kevu - tko vam j... mater“, kao i još mnogo sličnih konstrukcija koje plastično dokazuju besmisao tog posla.
Neverovatna priča koju nam poslao Nikola iz Banjaluke. Priča koja je sve zaprepastila.
Nikola (27) svaki dan prolazi pored reke Vrbas, a jednog jutra je zapazio kako se u vodi nešto pomera. Prišao je iz radoznalosti da vidi šta se to dogada.
"Kad sam prišao vodi, video sam kako je pas vezan kablovima i bori se za život, nije mi bilo svejedno, morao sam da mu pomognem, ipak je to mala i nedužna životinja, koja nikom nije nanela nikakvo zlo", rekao je Nikola.
Kako saznajemo, psa je bacio njegov vlasnik M.T (42) koji nije hteo više da ga čuva zato što je bio previše agresivan.
Nikola je posle ovog humanog gesta, odlucio da ga udomi i da mu pomogne koliko je to moguce
KADA UĐETE U TOMISLAVGRAD, TAMO SE NALAZI SPOMENIK KOJI JE POSVEĆEN GASTARBAJTERIMA. TAKO POČINJE I NAŠA PRIČA O MARKU BAGARIĆU, MLADIĆU KOJI JE OTIŠAO U NJEMAČKU POSLIJE SREDNJE ŠKOLE.
Nakon što je završio srednju školu, Marko se kao i većina njegovih vršnjaka zaputio u Njemačku ne bi li šta zaradio. Očekivao je tamo med i mlijeko, ali se prevario. Marko se uvjerio da Njemačka nije njegova zemlja snova, nego da je to Bosna i Hercegovina. Uvjerio se i sam da u Njemačkoj mora da radi, puno više nego u B i H.
Rekao je kako živi od plate do plate, odnosno radi od ponedjeljka do petka. Kada dođe s posla, istušira se i legne spavati, a potom ujutru buđenje i tako svakog dana. Petak naveče, kao i subota izlazi, nedjelju odmara i priprema se za posao. Pola godine je bio u Minhenu i nije baš zadovoljan životom.
Rekao je kako je dobro u Njemačkoj jedino to što ga svi smatraju ozbiljnim sa 20 godina, ali rado se vratio u BiH, ima oca i djeda koji će mu pomagati. Poželio je ispijanje kafe sa drugarima kao i šetnje sa psima.
Na temelju svih do sada pročitanih knjiga na temu masona sa sigurnošću mogu da tvrdim da masonerija sprovodi planove koji vode prema Trećem svetskom ratu, rekao je Emil Čić, član Hrvatske akademije nauka i umetnosti u dijaspori.
"Na temelju svih do sada pročitanih knjiga na temu masona sa sigurnošću mogu da tvrdim da masonerija sprovodi planove koji vode prema Trećem svetskom ratu", rekao je Čić
"Sve kada i ne bismo uzeli kao ozbiljan dokaz pismo američkog generala Alberta Pikea upućeno ideologu italijanskog ujedinjenja Maziniju, kojim još u 19. veku najavljuje tri svetska rata, morali bismo da uvažimo činjenicu da je član angloameričkog establišmenta Karol Kuiglej u knjizi "Anglo-američki establišment" opisao kako je britanska masonerija stvarala uslove za Prvi i Drugi svetski rat", rekao je Čić.
Prema njegovim rečima iz takvih istorijskih knjiga vidljivo je da su svetski ratovi bili planirani sa ciljem stvaranje britanske predominacije u Evropi i svetu, a vidljivo je, kako kaže, i to da su britanski imperijalisti za sve buduće operacije u 20. veku planirali da upotrebe SAD gde su premestili svoje centrale i gde su vrbovali bankare i političare.
"Taj plan se ostvario i Amerika danas silovito napada zemlje Srednjeg Istoka sa ciljem da ovlada komunikacijama prije nego što preko Irana udari Rusiju i Kinu. Plan rata već je trebalo da bude sproveden i završen, ali očito da se nešto zakomplikovalo pa su glavne operacije otežane i samim tim i odložene", tvrdi Čić.
On ističe da je cilj rata smanjenje populacije, kroz masovna razaranja a nakon toga stvaranje nove svetske države, jer kako kaže, veoma je teško da se ujedini ceo svet, bez otpora pojedinih država.
"Svaka jača država poput Kine ili Rusije teško da će poželeti da svoj suverenitet preda nekakvim Ujedinjenim nacijama, pa će upokoravanje najvećih protivnika ići preko masovnog razaranja i slamanja. Da bi do toga došlo neprekidno se stvaraju konfliktne situacije među državama, koje će do sukoba i dovesti", rekao je Čić.
Devedesetih godina je Balkan goreo u ratu. Međutim, kriminal nije poznavao takve granice koje je stvorio rat. Nastavilo se sa švercom, preprodajom i dilovanjem, odnosno proizvodnjom. Sav taj svet je dosta puta morao biti prerano završen smrću jednog ili više mladića, ponekad i mladih devojaka. Bilo je tu i nedužnih ljudi, ali metak je znao samo za jedan svoj cilj.
Tim povodom, Srbi povratnici sa ratišta su po Evropi važili za brutalne ubice. Oni su bili obučeni u specijalnim jedinicama, prošli su prvu liniju fronta, a znali su da barataju sa mnogim oružijima. Nije bilo bino dal je to bomba, hladno oružije, snajper itd.
U Bugarskoj je dosta dugo godina vladao kriminal koji je bio u tesnoj sprezi sa državnim organima i policijom. Korumpirnai policijski inspektori su imali svoj procenat u celokupnim kriminalnim aktivnostima mnogih grupa u Sofiji. Međutim, kada bi zatrebalo da se ukloni pojedina nepodobna ličnos, a to se želelo uraditi pouzdano i sigurno, zvala se samo jedna osoba - Srđan iz Srbije.
Srđan iz Srbije je važio za najpoznatijeg plaćenog ubicu u Bugarskoj. Legenda tvrdi da je odgovoran za ubistvo preko 30 mafijaških bosova, njihovih desnih ruku, inspektora policije i jednog političara. Bio je siguran u svom poslu, pouzdan, nikada nije grešio i policija mu nikada nije bila ni blizu.
Ne zna se kako je prelazio granicu i sa kojim pasošem, čak se ne zna ni da li mu je Srđan bilo pravo ime, U Bugarsku bi dolazio tako što bi ga lokalna mafija angažovala putem oglasa na internetu karakteristične sadržine koja je predstavljala šifru. Upustva je predao svim viđenijim mafijaškim bosovima sa kojima je sarađivao. Tako je komunicirao sa njima, preko oglasa za prodaju pasa.
Jednog momenta se samo nije javio na predati oglas. Nije se odazivao nedeljama posle toga i nikada se više nije pojavio u Bugarskoj. Niko ne zna šta se desilo Srđanu i niko nikada više nije čuo za njega. Ostala je da kruži samo legenda...
Kasnije se pojavila informacija kako je nastradao na zadatku u Rusiji. Međutim, to su sve nepotvrđene informacije.
Od jakog udarca jedna osoba je ostala bez svesti i ležala na zemlji, ali premlaćivanje se nastavilo
U blizini Male plaže u Ulcinju u Crnoj Gori, došlo je do masovne tuče Srba i Albanaca, kojoj je prethodila svađa u noćnom klubu.
Kako prenose crnogorski mediji, incident se desio u blizini velikog broja lokala.
Od jakog udarca jedna osoba je ostala bez svesti i ležala na zemlji, ali premlaćivanje se nastavilo.
Pogledajte i video snimak ovog obračuna.
Lazar Petrović (22) iz Hrvatske napadnut je u lokalu "Park" u Okučanima, zbog puštanja "neprimerene" pesme na džuboksu.
"Svratio sam sa kolegom i koleginicom na piće. Ne idem tamo često, bio sam možda tri puta, pošto poznajem konobaricu", rekao je Lazar, dodajući da je u lokalu u trenutku tuče bilo oko desetak ljudi.
On je ustao da pusti pesmu na džuboksu, međutim, u trenutku kad su krenuli prvi taktovi pesme "Ja popio jesam. al' budala nisam" benda Žare i Goci, započeo je haos.
"Nije ti ovo Srbija, gasi to", tvrdi mladić da su govorili napadači pre nego što je dobio udarce po licu i glavi.
Tuča je trajala oko 1o minuta, dok Srbin nije izbačen kroz izlog lokala. Lazaru su dovikivali "je*em vam amter srpsku".
"Kad su me dobro isprebijali i ispsovali, pao sam u nesvest od bola u glavi. Nakon tri minuta sam se osvestio i kolega me je odvezao kući. Majka je odmah pozvala hitnu pomoć i policiju"
Posle snimanja u bolnici, lekari su ustanovili da mladić ima velike podlive i posekotine, bez povreda mozga. Kako navodi, policija je prolazila te noći ispred lokala kada se napad dogodio, ali su samo nastavili dalje.
"Razlog zašto su me tukli, je zato što sam Srbin! Tako su i mog brata pre dve godine isto pretukli u jednom kafiću. Nisam ih ničim izazvao, samo sam pustio pesmu", rekao je ovaj Srbin iz Hrvatske.
Inače, pesmu zbog koje je srpski mladić dobio batine, peva bend Žare i Goci, koji ima nacionalističke pesme, ali numera "Ja popio jesam, al' budala nisam" nema ništa sporno u svom tekstu po tom pitanju.
"Dobio sam šaku u lice. Pokušao sam da se branim, ali nisam dugo izdržao, posebno nakon što sam dobio koleno u glavu. Ne sećam se tačno šta se posle toga događalo. Osvestio sam se tek napolju nakon što mi je u pomoć priskočio prijatelj, inače Hrvatske nacionalnosti", kaže Lazar.
Prijatelj o kojem govori njegov je komšija Ante sa kojim se poznaje već dvadeset godina.
"Nismo nikome smetali, a nismo ni hteli probleme. Napali su ga jer je Srbin, ali uspeo sam da ih nagovorim da prestanu", dodaje Ante.
Lazar je u napadu zadobio povrede lica i modrice na oba oka. Jedno oko mu se potpuno zatvorilo, pa su mu doktori prepisali antibiotike i tablete protiv bolova. Najviše se boji, kaže, da će zbog povreda morati da miruje kod kuće i da će zbog toga ostati bez posla.
Lazar i Ante pričaju da se druže uprkos tome što ima ljudi koji govore da na bi trebalo.
"Znamo se već jako dugo, a ideja da treba da se mrzimo zbog prošlosti je luda. Obojica smo premladi, nismo učestvovali u ratu i smatramo da se to nas ne tiče", stiče Ante.
Novinari Jutarnjeg lista juče su posetili i kafić u kojem se dogodio napad. Gosti koje su su zatekli potvrdili su da je došlo do tuče, međutim negiraju da se radi o mržnji na nacionalnoj osnovi.
Tvrde da je mladić pretučen jer "njegovo ponašanje nije doličilo zemlji u kojoj se nalazi". Takođe tvrde da ne gaje mržnju prema Srbima, a to su potkrepili pesmama u džuboksu od kojih je većina srpskih, a hrvatskih nacionalnih pesama, kažu, kod njih nema
"Evo, kao što vidite, nema Tompsonovih pesama, a ovaj juče dobio je batine jer se bahatio. Čak smo na Fejsu vidjeli njegovu sliku sa kokardom na glavi", rekao je jedan od gostiju koji je priznao da je bio u kafiću tokom tuče, ali navodi da nije učestvovao u njoj.
Na pitanje zašto mu je toliko zasmetala pesma, odnosno o kojoj je pesmi zapravo reč i zašto smatra da je Lazar zaslužio da bude pretučen, novinari nisu dobili odgovor. Kratko su rekli: "Ne sećamo se pesme, ali gde je našao baš nju?"
"Ja popio jesam, al nisam budala" navodno je naslov sporne pesme Krajišnika Žareta i Gocija i radi se o ljubavnoj pesmi.
U požeško-slavonskoj policijskoj upravi potvrdili su da su primili dojavu o fizičkom sukobu koji se dogodio dvadesetak minuta nakon ponoći, u noći sa petka na subotu, a u kojem je učestvovalo više osoba.
Navela je kako policija ispituje osobe povezane sa događajem i kako još utvrđuju okolnosti. Mladić je zadobio lakše telesne povrede, koje se ne gone po službenoj dužnosti, ali ako se utvrdi da je reč o sukobu na nacionalnoj osnovi, počinitelji će biti kazneno prijavljeni zbog zločina iz mržnje.
Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala
Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji
