Telo malog Lazara iz Šarlinovačkog jezera juče su izvukli ronioci Žandarmerije
Deda pokojnog Lazara Aćimovića (14) iz sela Lipe kod Smedereva koji se utopio u Šarlinačkom jezeru kaže da je bio prisutan kad je telo njegovog unuka izvučeno iz vode.
– Video sam ga mrtvog. Jedna ruka mu je bila iznad glave, a druga uz telo, i to mi je sumnjivo. Utopljeniku bi obe ruke bile ili iznad glave ili u predelu grudi – kaže deda i ističe da će se boriti da sazna šta se zapravo dogodilo.
– Lazarev otac je išao na prepoznavanje tela i bilo mu je veoma teško, a priče koje kruže da su njih dvojica bila u lošim odnosima zaista nisu tačne – tvrdi očajni čovek.
Podsetimo, telo dečaka iz Šarlinovačkog jezera juče su izvukli ronioci Žandarmerije.
Mirjana Aćimović, majka Lazara Aćimovića (14) iz sela Lipa kod Smedereva, u potresnoj ispovesti kaže da je cela porodica van sebe nakon saznanja da se njihov mezimac utopio u Šarlinačkom jezeru. Nesrećna majka navodi da je Lazar u petak posle škole, oko 14 sati, krenuo kod babe i dede kako bi ih posetio za slavu.
– Trebalo je da čeka sestru, ali je ipak odlučio da ide sam. Tada sam pozvala svog brata i rekla mu da je krenuo kod njih i da ga čeka na pola puta biciklom. Međutim, pozvao me je brat i rekao da ga nema, a kako je odavno bio otišao, zabrinuli smo se – kaže potresena majka i dodaje da su oko 18 sati krenuli u potragu za Lazarom i da su tada prijavili nestanak policiji.
On je za “Novo vikend jutro” na TV Pink rekao i kako treba ispitati u kakvim je ondosima Matej bio sa roditeljima, kao i da li je želeo možda da ode od njih, zbog čega neće da im se javi.
– Nada da je Matej još uvek živ i dalje postoji, iako su te šanse sve manje i manje kako vreme prolazi. Treba ispitati u kakvim je odnosima bio sa roditeljima, da li je želeo da ode od njih, a da im se ne javi. Ovo sve ukazuje i na mogućnost da se zavara trag, s tim što treba ispitati i sve okolnosti koje su prethodile njegovom nestanku – rekao je Antonović.
U telefonu Matejeve prijateljice Maje, koju je poslednju pozvao pre nestanka, pronađene su fotografije mape kretanja nestalog Mateja, što ovom slučaju daje dodatnu misteriju.
Antonović kaže da upravo to budu nadu da je Matej živ, kao i da je sa Majom i devojkama koje je u međuvremenu upoznao, Periš možda napravio tajni plan bekstva.
– Upravo to budi nadu da je on još uvek među živima i da je sa njom ili ovim devojkama koje je upoznao, napravio plan bekstva. Treba podsetiti i da je jedan pevač 1993. godine nestao i da njegovo telo do danas nije pronađeno i da postoji mogućnost da je on hteo da počne neki drugi paralelni život. Voleo bih da kažemo jednog dana da je Matej živ i da je sve ovo bio njegov mladalački hir – priča Antonović.
Osnovno tužilaštvo u Smederevu podiglo je optužnicu protiv majke iz jednog sela kod Kovina koja se tereti da je podvodila svoju maloletnu ćerku (14).
Majka je uhapšena krajem februara, kada su lisice na ruke stavljene njoj, ali i muškarcu (60) i mladiću (18), koji se terete da su imali seksualne odnose sa devojčicom. Protiv dvojice osumnjičenih istraga se vodi pred Višim tužilaštvom u Smederevu.
– Osumnjičena majka tereti se za posredovanje u vršenju prostitucije, kao i za zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, jer kao roditelj nije vodila računa, izlagala ju je radnjama koje su štetne za njen razvoj – rečeno je u Osnovnom javnom tužilaštvu:
– Zaprećena kazna za posredovanje u prostituciji je od jedne do 10 godina, kao i novčana kazna. Tužilaštvo je tražilo da se ona osudi na tri godine zatvora i 500.000 dinara novčane kazne.
Podsetimo, majka devojčice sumnjiči se da je slala poruke osumnjičenom (60) i praktično mu nudila svoju maloletnu ćerku. Devojčicu bi, potom, slala kod njega kući, gde je ona imala seksualne odnose za novac sa čovekom koji je inače bio porodični prijatelj.
– Muškarac je, navodno, snimao seksualne odnose koje je imao sa devojčicom i slao ih, a ove snimke su videli i neki od članova porodice oštećene devojčice – naveo je izvor.
Kako smo ranije pisali, osumnjičena majka branila se ćutanjem.
– Ćerka, koja se nalazi u hraniteljskoj porodici, i dalje tvrdi da ju je majka podvodila meštanima sela, ali drugi članovi porodice menjaju iskaze. Iako su u prvom momentu podržali priču devojčice, oni su kasnije počeli da štite majku i pričaju da ništa nisu znali, kao i da je devojčica uzimala telefon svoje mame i sama slala poruke osumnjičenima – rekao je izvor.
Osmogodišnja Milica Tomić iz Pećinaca ljuljala se na ručki transportera za žito, koja se izmakla i udarila je u glavu, potom se otkačila sajla i cela konstrukcija obrušila se na nju
„Mace“, reč ispisana zrnima žita, bila je poslednja koju je napisala u svom dvorištu osmogodišnja Milica Tomić iz Pećinaca, a potom je nastradala kad se konstrukcija transportera za žito obrušila na nju. Nesrećna devojčica preminula je na licu mesta od teške povrede glave.Tragedija se dogodila u nedelju oko 13 časova i niko ne može da kaže šta se tačno dogodilo jer je konstrukcija tog transformatora pričvršćena skoro sa svih strana.
Čak i kad bi neko hteo da je obori tako, pitanje je da li bi uspeo - kaže jedan od muškaraca koji nam je zajedno s devojčicinim kumom Milenkom Đurđevićem pokazivao mašineriju koja služi za pretovar žita.- Milica se igrala sa dve godine starijim bratom Nikolom u dvorištu. S njima je bio i deda, na svega nekoliko metara od nje spremao je ručak. Devojčica se igrala s mačkama. Neposredno pre tragedije zrnima žita napisala je „mace“ - priča potreseni kum dok nam na telefonu pokazuje reč koju je nesrećna devojčica napisala.On dodaje da ni njemu nije jasno kako je došlo do tragedije jer taj transporter ima skoro svaka kuća u Pećincima i nikada se ništa slično nije desilo.- Kao deca svi smo se igrali ne njemu, skakali, peli se, igrali žmurke... Verujem da se možda ljuljala na ručki koja služi za podizanje i spuštanje rama. Da je ona udarila u glavu i da se, opet ne znam kako, otkačila kočnica, te je gornji deo transportera pao na nju - objašnjava Đurđević pokazujući ručku i princip rada transportera.Komšija koji je došao na lice mesta ubrzo nakon nesreće kaže da je devojčica imala veliku povredu na glavi.- Izgledalo je kao da je ručka udarila pre nego što je cela konstrukcija pala na nju. Konstrukcija je povezana sajlom i osigurana osiguračima i zaista nikome od nas nije jasno kako je mogla da se desi ovakva tragedija. Tri muškarca kad bi sada pokušala da je obore, u tome ne bi uspela... Bila je to poslednja dečja igra - kaže očiju punih suza komšija.Neposredno pre toga u dvorište nesrećne porodice dovezeno je telo deteta iz Novog Sada, a dvorištem je odjeknuo jauk i lelek roditelja, babe i dede.- Čedo moje milo! Mico moja - kukala je žena iz sveg glasa dok su u kuću unosili beli sanduk.
Za njih, kao ni za većinu rodbine i komšija, nije bilo reči utehe.- Bila je veselo dete. Išla je u treći razred. Bila je inteligentna i obožavala je životinje. Eto, i tog dana se igrala s macama oko tih mašina... Roditelji su vredni i radni ljudi, mučili su se da im obezbede da sve imaju. Šta će sad nesrećni oni... Ne daj, bože, nikome - priča komšinica.Roditelji otac Žikica i majka Nadica, slomljeni bolom, nisu bili u stanju da bilo šta kažu.
"Ovde počiva naša Ika, nek je anđeli čuvaju", reči su koje slamaju srce sa fotografije na drvetu nedaleko od mesta na kome je kamion pregazio desetogodišnju Isidoru T. u Ulici dr Ivana Ribara u novobeogradskom Bloku 61. Od tragične saobraćajne nesreće prošlo je tri meseca, a Isidorina fotografija i dalje stoji na drvetu okružena cvećem, dok su 40 dana svakodnevno na tom mestu paljene sveće.
Prolaznici često zastanu i pogledaju Isidorinu forografiju, ostave cveće ili upale sveću.
- Kad god ovuda prođem zastanem i naviru mi same suze na oči. Tuga do neba, jadno dete - priča jedna od stanarki okolnih zgrada.
Neposredno posle stravične nesreće u kojoj je poginula Isidora, sredinom čitave Ulice dr Ivana Ribara postavljena je metalna ograda, kako ne bi moglo van pešačkog prelaza da se stigne na drugu stranu ulice. Da je ta ograda postavljena samo malo ranije, ova tragedija ne bi se dogodila.
Tog 25. januara ove godine, Isidora je izašla da isprati drugaricu na autobus. Dete je ušlo na prva vrata, a devojčica je, kad je videla da autobus ne kreće sa stajališta, pošla ispred njega kako bi prešla ulicu. U tom momentu naišao je kamion i udario je.
Isidora je, kao i većina građana Ulice dr Ivana Ribara, prelazila ulicu van pešačkog prelaza, u blizini zgrade u kojoj je stanovala. Svi su na tom mestu tako oduvek prelazili.
Telo devojčice, posle nesreće, ležalo je na putu. Okupio se veliki broj građana okolo. Stigli su i Isidorini roditelji, koji su bili neutešni.
Otac male Isidore video je da devojčica leži na putu, ali nije mogao da pretpostavi da je reč o njegovom detetu. Prišao je, kako su kazivali očevici, da vidi o kome se radi, nije ni slutio da je u pitanju njegovo dete. Usledio je šok kad je video svoju ćerkicu.
- Nisu to neki nemarni roditelji, neki koji ne znaju gde su im deca. Znate kakva je to divna porodica, i to da im se desi... I ona i sestra su predivne, uvek se pristojno jave, ona drži vrata od zgrade kad vidi da neko ide iza nje da bi ušao, znate kakva je bila... - kroz suze je novinarima ispričala jedna od komšinica.
Na njene reči nadovezao se i jedan komšija.
- Predivne, i sestra i ona, uče jezike, sviraju instrumente. Sa mojim unučićima su se družile, mnogo je teško... Sa roditeljima su vozile bicikle, znate kakav prizor, njih četvoro, one male za njima... Kakva porodica, deca, roditelji, obrazovani, kulturni, tuga - plačući je ispričao čovek.
Prema njegovim rečima, roditelji su gledali da im sve obezbede i pruže.
- Majka je ekonomista, otac inženjer, čini mi se. Stalno je dolazila baka da ih čuva, mamina mama. Ona živi negde na drugom kraju Beograda i nije je mrzelo da dolazi da ih čuva. Ujutru kad roditelji krenu na posao ona stigne. Malu je pratila, starija je sad već velika. Pa i letos smo je viđali ispred - rekao je stanar zgrade u kojoj je Isidora živela.
Vozač kamiona koji je usmrtio devojčicu M. M. (38) uhapšen je posle nesreće i određeno mu je zadržavanje od 48 sati zbog sumnje da je počinio teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. M. M. je odmah posle nesreće bio podvrgnut alkotestu i testu na droge i na oba je bio negativan.
M. M. je ubrzo saslušan u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu. On je, prema nezvaničnim informacijama, rekao da nije kriv za delo koje mu se stavlja na teret, a pritvor mu je ukinut.
U policiji je, nakon privođenja, izjavio da je devojčica istrčala iza autobusa koji je bio na stanici.
- Vozio sam srednjom kolovoznom trakom, kad je iza autobusa koji je bio na stajalištu istrčala devojčica koju sam udario prednjim delom vozila i oborio na kolovoz - rekao je M. M. na saslušanju.
Kamion koji je vozio M. M. prevezen je na veštačenje kako bi se utvrdilo da li je bio ispravan, kojom je brzinom išao i još niz pojedinosti.
Na vratima stana u kome je živela mala Isidora postavljena je njena fotografija. Ona je sahranjena na Novom bežanijskom groblju u Beogradu i tamo zauvek spava.
Još jedna svađa zbog pasa zabeležena je na ulicama Beograda
Na snimku koji se pojavio na društvenim mrežama vidi se kako muškarac, koji je izveo svog psa u šentju, preti ženi na ulici da će uličnog psa kog je prethodno izudarao, sledeći put zadaviti. Žena je tog psa inače sakrila u svoj lokal ne bi li ga spasila daljeg batinjanja.
- Morate da imate toleranciju - čuje se na snimku kako žena govori razbesnelom muškarcu, dok joj on na to odgovara "Ovo vam je tolerancija. Dovde mogu. Sledeći put ću ga rukama zadaviti."
Kako se još vidi na snimku, muškarac za koga u kometnarima tvrde da je prethodno napao uličnog psa, šeta svog, i to bez povoca, koji mu je sve vreme u ruci, pa se pretpostavlja da je prethodno došlo do sukoba između njegove i ulične životinje. To je očigledno izazvalo bes kod muškarca, te je primenio i fizičku silu.
View this post on Instagram
U komentarima ispod objave koja stoji na Instagramu brojni su komentari podrške ženi koja je spasila uličnog psa, dok su sa druge strane ogorčeni muškarcem, te smatraju kako ga za ove nasilne i preteće reči svakako treba prijaviti, ali i da i policija treba da reaguje, piše Blic.
Pored ovih, bilo je i komentara koji ističu da ovaj slučaj samo pokazuje koliko je povodac kada šetamo svoje pse bitan, i koliko može spasiti i nas i životinje.
Ovaj sukob desio se na raskrsnici Sarajevske i Višegradske ulice.
Vođa delija otkrio stvari s tribina i ulica o kojima se malo (ili nimalo) zna.
Velika većina navijača na svetu vodi frontalnu borbu na ulici. Sretnu se dve grupe i onda idu kamenje, flaše, padne poneki udarac, ali uglavnom se svi drže svoje formacije. Kod nas je drugačiji stil. Mi smo napravili stil da nema manekenisanja i taktiziranja. Kad je grupna tuča, ide se u meso. Znači, zalećemo se i ne mlataramo rukama, nego idemo direktno (naoružani ili nenaoružani) u napad i proboj na prve redove protivnika. To je najbolji način.
Ovako legenda Zvezdinog severa Zoran Timić Tima (58) opisuje ulične (i stadionske) tuče među navijačima. Juče smo, iz knjige "Mogu li i ja sa vama da razbijam voz", osnivača grupe Ultras i jednog od vođa delija, preneli delove u kojima piše o Arkanu, Kneletu, Slobodanu Miloševiću...
U nastavku evo još nekih zanimljivih detalja. Na primer, o svojevrsnom uputstvu za navijačke tuče:
- Iz iskustva znam da u grupnim tučama uvek treba napadati jer je tad uspeh zagarantovan, osim ako s druge strane nije baš mnogo jača ekipa. Kad počneš da bežiš, gotov si. U takvim tučama najvažniji je prvi red, tj. glavni ljudi koji su u prvim redovima. Kad se prvi red probije, onda nastaje rasulo. S druge strane, kad je prvi red odlučan i hrabar, i mnogo manja grupa može da pobedi znatno brojniju ekipu.
Tih godina Cibona je harala evropskom košarkom. I mi smo bili dobri, ali nismo mogli da pariramo toj šampionskoj generaciji. Teško nam je to padalo i mnogo nas je frustriralo. Išli smo redovno na basket i na sva gostovanja u Zagreb, ali smo redovno gubili. U to vreme sam često bio u Zagrebu, znao sam dosta naših iz Zagreba koji se skoro i nisu poznavali međusobno.
Imali smo bazu tamo u stanu u Medulićevoj ulici. Zima 1985/86. Sedimo mi tako u toj gajbi posle jednog basketa i u dokolici pričamo šta bismo mogli da napravimo da ih konačno skinemo s trona. Jasno je bilo da je poluga njihovog tima bio Dražen Petrović. Padne nam na pamet da bi bilo dobro da ga malo uplašimo ili mu pripretimo. Rešimo mi, i ne znajući kako bismo to iskoristili, da ga pratimo. U vreme kada nismo imali mobilne telefone ni automobile to je bilo prilično teško izvesti...
Pratili smo ga jedno tri-četiri dana, peške, taksijem, trčeći. Pratili smo ga kada pođe od kuće, na treninzima, uveče kada izlazi u neki kafić... U toku svega toga naše ideje su se radikalizovale. Od ideje da ga zaplašimo došlo se do lakšeg prebijanja, a na kraju i do toga da ga ozbiljno povredimo (glavu ili kolena), a sve s ciljem da ne može da igra odlučujuće utakmice. Jedna stvar koju smo zaključili je da nikad nije bio sam, što je predstavljalo otežavajući element. Uvek je s njim bila neka devojka ili društvo iz kluba. Saznali smo sve detalje njegovog dnevnog kretanja. Razradili smo do detalja i mesto i način eventualne akcije i posle toga evakuacije.
Posle tog praćenja ja sam se vratio u Beograd, uz dogovor da se čujemo i vidimo neposredno pre odlučujućih utakmica. Koji je bio epilog? Zvezda te godine nije ni ušla u finale plef-ofa, pa akcija nije imala svrhe.
Poslednje kolo je odlučivalo o tituli. Zvezda je igrala u Sarajevu protiv Sarajeva, a Partizan u Beogradu sa Željom. Stigli smo u Sarajevo rano ujutru i kad smo krenuli ka centru, izbrojao sam oko 400 ljudi. Vrlo brzo smo se rasturili i ja sam s Jocom Antićem, Maulom, Acom iz kraja i Tomom i Ćelom iz Sarajeva otišao u jedan kafić. Pre toga smo u prodavnici kupili litar vekije. Krenuli smo da pijemo pivo, ali tako što smo otpili po gutljaj-dva i onda usuli vekiju u prazan deo flaše. Klasičan "beton". Bili smo tako olešeni da smo jedva izašli iz kafića. Malo se toga sećam od kad sam izašao.
Kažu mi da sam odmah po izlasku udario nogom jednog klinca koji se vraćao iz prodavnice. On je odleteo na jednu stranu, a hleb i kesa na drugu. Danas me zezaju da sam kriv što je počeo rat u Sarajevu jer sam udario to dete.
Pampi je bio veoma čudan lik i osoba koja ne sme da se zaobiđe kad se priča o srpskim, a i ostalim navijačima. Kažu da je kao klinac bio zvezdaš, ali ne znam iz kojih razloga je postao grobar. Imao je baš dobru ekipu na jugu (Bata Trlaja, Belgijanac...), ali i drugove na severu. Ćale mu je bio dobro kotirani pub, komandir jedinice koja je obezbeđivala utakmice. Koliko god da je bio lud mora se priznati i da je imao mnogo protekcija u policiji zbog ćaleta. Sve u svemu, bio je faca i u to vreme ne zna se ko ga se više plašio, mi ili grobari. Upravo je izašao iz zatvora i odmah se pojavio kod nas na tribini. Preko svojih drugara sa severa je saznao ko je, kako bi on rekao, pustio muda na severu i verovatno je rešio da se pozabavi time.
Nismo se obazirali na njegov poziv i on je ubrzo prišao nama i zvao Miru i Vericu da dođu kod njega. Nismo to dozvolili i on je prišao, pitao nas zašto se ku*čimo i izvadio skakavac na nas. Krenuo je još jedan korak ka nama, a Zelja i ja smo stali u gard. Video je da može da bude tvrdo i povukao se nazad preteći.
Retko ko je u to vreme smeo da mu se suprotstavi. Nije on bio jak, čak je i izgledao smešno s onim cvikerima, dioptrija sigurno minus 15. Imao je ekipu i, što je najvažnije, ćaleta, koji ga je uvek pokrivao. Mogao je nekog da izbode i nikom ništa.
Posle utakmice protiv OFK Beograda krenuli smo Autokomandom i preko puta Veterinarskog fakulteta se naoružali polomivši jednu klupu s koje smo skinuli letve. Išli smo na štajgu da bijemo grobare koji su se vraćali iz Kragujevca. Došli smo kod Karađorđevog parka i kad smo prišli stanici autobusa 47 i 48, gde je tada bio jedan kiosk-semenkarnica, neko je povikao: "Juriš, braćo Srbi, udrite Šiptara" i onda je nastao pakao. Kiosk je polomljen do daske. Prodavac je pobegao glavom bez obzira.
Krenuli smo dalje i malo niže, pre Slavije, gde je bila okretnica autobusa 30, nalazio se još jedan kiosk u vlasništvu nekog Šiptara. Desilo se isto što i s prvim. Do daske je demoliran. Krećemo dalje i na Slaviji napadamo uličnog prodavca kukuruza koji je takođe bio Šiptar. Hteo je da pruži otpor, ali ga je Šuca klasičnim maj geri udarcem oborio, a onda je njegov kompanjon, koji je hteo da mu pomogne izvadivši neku štanglu, dobio udarac mojim opasačem. Posle toga Zelja započinje pesmu "Procvetala bela lala, mi čekamo Đenerala". To je kasnije na suđenju izazvalo veći skandal i od samih napada na Šiptare.
Spuštamo se dalje, ulazimo u restoran "Sloboda" na početku Nemanjine i tamo pravimo haos iz čista mira. Sledi upad u SKC, preko puta Beograđanke strada još jedan prodavac kukuruza. U Balkanskoj ulici strada poslastičarnica čiji je vlasnik bio Šiptar.
Evo i neka reč o Hamdu Deliću. Hamdo je živeo u Zenici. Musliman po rođenju, ali momak koji je vrlo brzo povezao neke stvari iz istorije. Kopao je po papirima i našao tačno koji je njegov predak uzeo islam. Shvatio je svoje srpsko poreklo i vratio se korenima. Krstio se u pravoslavnoj crkvi i postao jedan od većih pravoslavnih vernika u zeničkoj eparhiji. Dolazio je redovno na sever, a ljudi koji su bili kod njega u kući kažu da je preko celog zida u sobi imao ispisano: Srbija u srcu, srpstvo do groba.
Kad je počeo rat, Hamdo je ostao u Zenici i, koliko znam, nije imao problema. Danas živi u Amsterdamu i kažu mi da ima sina koji se zove Srboljub. Braća su mu i dalje u Zenici, a čuo sam da njegov mlađi sin dolazi u Beograd na Zvezdu kad god može.
Scena iz Kelna. U nekom trenutku se ispred stadiona pojavio neki tip s Hajdukovom zastavom. Pretpostavljam da je bio u jugoslovenskom fazonu i da je hteo da navija za Zvezdu. Nama se ta ideja nije dopala i hteli smo da mu otmemo zastavu. Neko mu je rekao da je bolje da je skloni. Čudio se i nije pristajao. Nastalo je cimanje s njim. Malo dalje od nas bila je opšta pljačka suvenira, pa je došla policija. Krenuli su prema nama dosta oštro i hteli su da uhapse Stanišu. Nismo im to dozvoljavali i nastala je tuča. Dobro smo isprašili ta dva-tri puba, a onda im je stiglo pojačanje s psima. Opet je Staniša bio njihova meta, dvojica su skočila na njega i oborila ga. Staniša je bio nenormalno jak dečko i uspeo je da im se otrgne, ali ga je oborio jedan pub s psom. Dok je ležao, pas je pokušavao da ga ujede. Staniša je ugrizao psa i hrabri policijski pas je pobegao.
U danu kad su naši stigli u Glazgov, krenuli su po manjim grupama da šetaju. Istog dana je i Seltik imao neku utakmicu u evropskim kupovima. Grupa od sedam ili osam "cigana" je došla u jedan pab, a na njihovo veliko čuđenje, pab je bio pun navijača Seltika. Bilo ih je sramota da izađu napolje i poručili su piće. Kada su ih primetili škotski navijači, prišao im je jedan, popio kriglu piva na eks i razbio je sebi o glavu. Verovatno je hteo da pokaže koliko su ludi Škoti.
U tom trenutku je nastalo ludilo. Sve u sito vreme, jedan "ciganin" je ušao u šank, uzeo flašu votke i počeo da pije na eks. Uspeo je da popije dve trećine flaše pre nego što se srušio bez reči (pio je puno i pre dolaska u kafić). Sledeći "ciganin" je uzeo najbližu pepeljaru punu opušaka i pepela i sipao u usta, kao da je najukusnija hrana. Treći je izvadio žilet, isekao vene i počeo da ide kroz kafić i prska Škote svojom krvlju. Seltikovci su počeli da napuštaju kafić, a našima se priključila nova grupa Beograđana. Tako je osvojen jedan od seltikovih kafića.
Marko Nikolić (43) ubio je četvorogodišnjeg sina i suprugu Maju. Đ. ispred Centra za socijalni rad u Rakovici.
Ovaj svirepi zločin potresaop je celu Srbiji, pogotovo što je pre samo nedelju muž takođe ubio suprugu ispred Centra za socijalni rad.
Nikolić je posle viđanja sa detetom, koje je bilo zakazano u kontrolisanim uslovima u Centru, u rukama doneo sina, koji je, po svemu sudeći, već bio mrtav. Dečak je, inače, svake srede provodio sa ocem po sat vremena.
- Kada je videla da se nešto čudno dešava sa detetom, da ne reaguje, nesrećna žena je pritrčala ubici, pokušavajući da dođe do deteta. Međutim, on je tada izvadio nož i ubo je nekoliko puta - otkrio je izvor upućen u detalje svirepog zločina.
Uprkos intervenciji lekara i pokušajima reanimacije, dete nije preživelo.
Dušica Jevđenović (24), iz Beograda, nasrnula na policajca koji je hapsio njenog brata Ivana, pa vikala kako joj ne mogu ništa jer je ona "savetnica u Ministarstvu spoljnih poslova"
Dušica Jevđenović (24) iz Beograda, preksinoć napala policajce suzavcem, i poprskala pripadnika MUP koji je hapsio njenog brata Ivana (22), a kad su i nju priveli u stanicu, pokazala im je diplomatski pasoš! U policiji kažu da je Dušica bila veoma drska i da im je govorila kako joj "ne mogu ništa jer je ona savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova"!
Kako se saznaje, neverovatan skandal odigrao se u parku u Ulici Peđe Milosavljevića na Bežanijskoj kosi, u noći između srede i četvrtka, oko tri sata iza ponoći. Patrola policije primila je poziv da je u toku obijanje "mercedesa" i odmah se uputila na zadatu adresu. Jedan od policajaca primetio je mladića, obučenog u crno, kako se tetura oko "mercedesa".- Kolega je pritrčao mladiću i zatražio od njega da mu pokaže ruke kako bi video da li drži neki alat za obijanje. Međutim, mladić je iz pojasa izvukao pištolj i uperio ga policajcu pravo u lice. Policajac je brzo reagovao, savladao mladića, oduzeo mu pištolj i vezao mu lisice. U međuvremenu, pridružio mu se i drugi kolega iz patrole - priča izvor iz policije.
"Dobro veče, to je moj brat"
Prema rečima našeg sagovornika, u tom trenutku je iz obližnje zgrade izašla starija gospođa i predstavila se kao majka uhapšenog.
- Pred policajcima je počela da psuje uhapšenog mladića, a još nas je i nagovarala da ga privedemo. Vikala je: "Opet praviš probleme! Opet si pijan, đubre jedno!" Tada je iz zgrade izašla i jedna devojka, ispostavilo se Dušica Jevđenović, koja je mirno, sa rukama na leđima, prišla policajcima - objašnjava naš izvor.
Dušica je, kaže on, policajcima rekla: "Dobro veče, to je moj brat", a onda iz čista mira izvadila suzavac iz džepa i isprskala policajca!
- Kolega je pao na zemlju, zapomagao je od bolova. Drugi kolega je odmah pozvao pojačanje i krenuo da savlada devojku. Ubrzo je stigla interventna patrola i situacija se smirila. Devojka je sve vreme psovala policajce, govoreći im da je ona, tobož, savetnica u ministarstvu i da ima diplomatski pasoš - priča naš sagovornik, i dodaje da je napadnuti policajac u velikim bolovima odveden u dom zdravlja, gde su mu sanirane povrede od suzavca.
Brat i sestra, Ivan i Dušica Jevđenović, odmah su privedeni kod tužioca, ali on ih je nakon saslušanja pustio na slobodu.
- Kolege su ogorčene što im sudija nije odredio pritvor! U Americi bi za ovo dobili po pet godina zatvora, a kod nas može svako da napadne policajca i nikom ništa - ogorčen je naš sagovornik.Da sve bude zanimljivije, Ivanova i Dušičina majka se za vreme uviđaja žalila policajcima kako njena deca imaju problem sa alkoholom i da često prave probleme.
- Skoro su u Moskvi pijani demolirali jedan hotel, ali nisu odgovarali. Valjda su se opet pozivali na njen diplomatski pasoš. Molim vas, sredite da im se izda mera obaveznog lečenja od alkoholizma! To bi ih spaslo! Ako treba, svedočiću za vas na sudu - molila je majka jednog od policajaca.
Dušica, inače, na svoje ime ima registrovan džip "mercedes ML" i "audi TT". Ona juče nije želela da priča sa novinarem, tako da smo ostali uskraćeni i za odgovor da li je te automobile zaradila od plate u ministarstvu. MSP: Dušica ne radi u ministarstvu, oduzećemo joj diplomatski pasoš
U ministarstvu spoljnih poslova rekli su nam da Dušica Jevđenović nije zaposlena kod njih, ali su nam potvrdili da joj je ranije izdat diplomatski pasoš.- Čim smo saznali za incident, dat je nalog da joj se diplomatski pasoš oduzme. Ne znam po kom osnovu ga je dobila - rekao nam je izvor iz ministarstva.
Na društvenim mrežama večeras se pojavio zumirani snimak Mateja Periša sa Savske promenade između dva mosta, na kome se vidi kako silazi niz stepenice
Međutim na ovom zumiranom dijelu navodno se vidi da Matiju nije sam i da ga neko tuče pošto je sišao niz stepenice, piše srbijanski Kurir.
Jasno je da Periša niko ne juri, ali nije sasvim jasno šta se dogodilo na dnu stepešišta. Mada je snimak dosta nejasan u jednom momentu kao da se pojavljuju dvije glave i da se naguravaju, a onda se snimak prekida.
Da podsjetimo, Matej je nestao u noći između 30. i 31. decembra prošle godine po izlasku iz kluba Gotik. Potraga za nestalim Matejem Perišem ušla je u dvanaesti dan, a prema poslednjim informacijama lociran je signal mobilnog telefona nestalog mladića kod Velikog ratnog ostrva.
Prema poslednjim informacijama objavljenim u ponedeljak, signal mobilnog telefona Mateja poslednji put je uhvaćen u blizini Velikog ratnog ostrva, na ušću Save u Dunav.
Kako se pretpostavlja, telefon je bio u Matejovom džepu kada je on ušao u ledenu Savu kod Beograda na vodi, a posljednji signal je uhvaćen oko kilometar i po nizvodno.
Ovo saznanje bi moglo da olakša posao policiji, jer sa uhvaćenim signalom, policija bi mogla da locira i mobilni telefon, što bi dalje u velikoj mjeri olakšalo dalju istragu.
Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala
Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji
