Društvo

Društvo (809)

Neverovatan snimak se pojavio na društvenim mrežama, a glavni akter je Miša Vacić.

 

Miša je optimistično ušao ni manje ni više nego u svinjac, a onda se obratio svima iz tako dinamičnog okruženja.

- Znači ima sedam svinja. Pošto sam u Svrljigu jedno tele krstio u Marinika Tepić, sad razmišljam da li da ovu gudu nazovem Gordana Čomić ili Darija Sisić Tepavčević. Mislim da si ipak Darija - rekao je Vacić i sagnuo se bliže životinji. 

 

Nastavljao je svinji da se obraća "novim imenom". Vacić je zatim nastavio da obilazi svinjac i ostalim svinjama nadenuo je nekoliko poznatih imena. 

 

Učesnik prve sezone i finalista šoua "Nikad nije kasno" Milorad Pavlović Arsa preminuo je danas u 63. godini života

 

Pevaču iz Vlasotinca je u februaru prošle godine ustanovljen karcinom pluća, a poslednjih par meseci zdravstveno stanje mu se naglo pogoršalo.

Do pre godinu dana, prema rečima njegovih sugrađana, pesmom je mnogima isceljivao rane i bio deo svakog veselja u Vlasotincu. Uz njegov glas lomile su se čaše, duša je pevala, jecala i radovala se, a od prošle godine borio se za život i njegovi Vlasotinčani pomagali su mu da isceli svoju najveću ranu - samoću.

 

- Dijagonoza je takva kakva je. Sad se lečim, krenuo sam na hemoterapiju i odradio prvu turu. Za sad sve dobro podnosim. Videćemo kako će biti vremenom, jer me za par dana očekuje ponovo zračenje. Znate šta, ponekad malo otežano dišem i uželeo sam se vazduha jer usled ove situacije sa korona virusom ne smem napolje - rekao je nedavno za Grand Online i dodao da će se boriti i ptotiv raka i protiv korone.

 

Ipak, nije uspeo. Vest o njegovoj iznenadnoj smrti šokirala je njegove sugrađane, ali i kolege i učesnike šoua veterana.

 

- Brate moj, danas sam slomljenog srca, rano je za odlazak ali... Nemam snage da napišem nešto više, samo ću reći da si bio i ostao ljudska gromada i gromada od pevača. Počivao u Božijem miru- izjavio je Asif Katica, Arsin saborac iz prve sezone "Nikad nije kasno".

orio je Arsa.

Evropska unija donela je odluku o izradi digitalnih sertifikata o vakcinaciji, koji će biti neophodni za putovanja. Evo šta to znači za nas!

 

Ko hoće bez većih ograničenja da putuje u Grčku na more ili uopšte u EU, trebalo bi da se vakciniše. Jasno je to sada pošto je EU donela odluka da u roku od tri meseca izradi digitalne sertifikate o vakcinaciji koji će omogoćiti ljudima da putuju uprkos pandemiji kovida 19. Kako će ova odluka utiati na nas?

 

Dobra vest je da vakcinisani u Srbiji već imaju sertifikate o vakcinaciji sa QR kodom što znači da taj dokument može uz određene izmene da bude digitalni i očitan na svakoj granici, tvrdi Aleksandar Seničić, predsednik Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA).

 

Kako ćemo putovati u doba pandemije – pitanje je koje već godinu dana mori najveći broj turista u Srbiji. Odgovor je čini se nikad bliži nakon jučerašnje video konfenrencije lidera EU posvećene borbi protiv korone.

 

Naime, na toj sednici EU se saglasila da postoji sve veća podrška digitalnim sertifikatima o vakcinaciji koji bi se zasnivalii na zajedničkim evropskim kriterijumima za ulazak u zemlje članice i otvaranje društva nakon pandemije.

EU: Digitalni sertifikati pre svega zbog jedinstvenog tržišta

 

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naglasila je da će na zemljama članicama biti da donesu odluke o tome šta će moći da se radi sa sertifikatima, a da će se na nivou EU oni koristiti za funkcionisanje jedinstvenog tržišta.

 

Fon der Lajen je navela da će za uspostavljanje intereoperabilnog sistema sertifikata o vakcinaciji u EU biti potrebno najmanje tri meseca.

 

"Sistem će podržavati informacije o vakcinaciji, negativnom PCR testu ili imunitetu osobe. Potrebna nam je brza implementacija ako želimo da ovi sertifikati budu funkcionalni pre leta", zaključila je Fon der Lajen.

 

Matić: Srbija ispunjava tehničke preduslove za digitalne sertifikate

 

Ohrabrujuće vesti imala je i ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić koja je izjavila da Srbija ispunjava tehničke preduslove za izdavanje digitalnih sertifikata koji bi omogućili bezbedna putovanja građanima koji su vakcinisani protiv koronavirusa.

 

Matić je podsetila da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija još pre mesec i po dana pokrenulo proces izrade digitalnih sertifikata, jer je prepoznalo neophodnost njihovog uvođenja.

 

"Sa Grčkom smo već započeli razgovore o mogućnostima međusobnog priznanja digitalnih sertifikata u okviru Memoranduma o razumevanju u oblasti turizma i verujemo da ćemo ostvariti sporazum na obostranu korist", rekla je Matić.

Ministarka je naglasila da se radi na postizanju takvih bilateralnih sporazuma i sa drugim zemljama, pri čemu su u toku pregovori sa Izraelom.

 

Seničić: Srbija lako može da uskladi svoje sertifikate sa EU

 

I Predsednik YUTA Aleksandar Seničić veruje da Srbija lako može svoje sertifikate o vakcinaciji da uskladi sa Evropskom unijom.

 

 

Vidim da su se zemlje EU koje su nama turistički najatraktivnije poput država Zapadne Evrope, Grčke pa i Turske pozitivno odredile prema digitalnim sertifikatima o vakcinaciji. To bi, po svemu sudeći, trebalo da znači da će svako ko ima sertifikat o vakcinaciji moći da uđe u te zemlje. A mi već imamo sertifikate o vakciniaciji sa QR kodom koji je dvojezični i gde pored imena i prezimena onog koji se vakcinisao stoji datum, mesto vakcinacije i vrsta vakcine. Dakle, taj dokument može da bude digitalan pošto ima QR kod koji treba samo da se očita", naglašava Seničić.

 

Jedina mana - ćirilična imena i prezimena

 

Kako kaže, biće možda potrebno samo malo prilagođavanje našeg sertifikata o vakcinaciji sa zahtevima EU.

 

"Jedina mana na tom našem sertifikatu je i kada se očita QR kod ime i prezime vakcinisanog je na ćirilici. Svi drugi podaci su dvojezični, i na srpskom i na engleskom. To verujem da bi moglo vrlo lako i brzo da se promeni i tehnički prilagodi. Dakle, velika većina našeg dokumenta već zadovoljava kriterijume EU", smatra Seničić.

Predsednika YUTA-e čudi zašto je Evropskoj uniji potrebno tri meseca da napravi digitalne sertifikate o vakcinaciji.

 

"Zbog čega je taj rok toliko dug ako se ima u vidu da već u maju počinje turistička sezona. Pretpostavlja se da EU brine o zaštiti podataka o ličnosti kako se podaci o vakcinaciji ne bi zloupotrebili za neke druge podatke o ličnosti", podvlači direktor on, dodajući da će u narednih mesec i po dana situacija biti mnogo jasnija kada je reč u uslovima putovanja naših državljana na more.

 

Direktor YUTA uveren je da će srpski državljani koji su vakcinisani bilo kojom, pa i kineskom ili ruskom vakcinom bez problema putovati u zemlje EU iako ta cepiva regulatorno telo EU još nije odobrilo.

 

Nevakcinisani će putovati kao prošle godine

 

S druge strane, veliko je pitanje da li će i pod kojim uslovima moći da putuju oni koji nisu vakcinisani.

 

"Oni koji nemaju sertifikat o vakcinaciji verovatno će kao i prošle godine biti prinuđeni na veliki broj PCR testova ili eventualno karantin da bi otputovali u drugu zemlju. Sigurno će se opet svaka zemlja za sebe određivati prema tome i možda zatvarati granice za nevakcinisane. Zato je preporuka za sve naše turiste da se vakcinišu između ostalog i ako ne žele da imaju ograničenja prilikom putovanja", naglašava direktor YUTA.

Mladen Marković (21) iz sela Izbenica kod Varvarina jedna je od retkih osoba u Srbiji koja zna kako izgleda život kada se svakoga dana budiš gledajući u umrlice svoje četvoro braće, a boluješ od iste bolesti.

Dijagnoza: mišićna distrofija. Ova bolest za koju nema leka, odnela je u porodici Marković 4 života – Andreju, Miloša i Marka, koji su imali po 16 i 17 godina, i Nikolu koji je živeo do 22.

Bitku sa mišićnom distrofijom najpre je izgubio Marko, koji je umro 2004. godine. Posle 9 godina, preminuo je i drugi brat, Miloš koji je tada imao svega 17 godina.

Samo godinu dana kasnije, umro je i Nikola, tada dvadesetdvogodišnjak.

Njihova majka Živka (54) ostala je bez još jednog sina 2016. godine. Tada je preminuo i Andrija, koji je rođen 1999.

Mladen je, priča Živka, kao i njegova braća, rođen kao zdravo dete. Ipak, 2008. godine dijagnostifikovana mu je bolest zbog koje je danas 100 odsto invalid. Ne može da se kreće, niti da pomera levu ruku, zbog čega mu je neophodna dvadesetčetvoročasovna nega.

Njegova bolest bila bi možda podnošljivija, da Maki, kako ga zovu, ima pristojnije uslove za život. Ipak, nesreća, kažu, ne ide sama.

– Muž me je ostavio sa bolesnom decom i oženio se drugom, koja je 35 godina mlađa od njega. I on je umro, i to pre dve godine. Baš u tom periodu zapalila nam se kuća. Nemamo ni vodu, ni struju – priča Živka Marković-

Ipak, ono što imaju jeste dug za struju koji iznosi 116.000 dinara.

Sreća je, bar, u dobrom komšiji koji im izlazi u susret i putem kabla daje struju. U suprotnom bi, navodi Živka, Mladen bio u životnoj opasnosti.

– Tako su mi lekari rekli. On ne sme da bude bez struje i vode, životno je ugrožen – priča i dodaje da se, zbog teških uslova, ona i sin kupaju u koritu vodom koju prethodno zagreje

Njih dvoje preživljavaju od 25.000 dinara koje dobijaju od države. Makijeva mama ne može da radi jer mora da pazi na njega sve vreme.

A Mladen ne traži puno. Samo nov krevet, koji će biti udobniji od starog jer ga celo telo boli od ležanja

– Imao je stara kolica, sva su se pocepala pa nisam mogla ni da ga izvodim napolje, da udahne vazduh, vidi svetlost dana… Sigurno bar godinu dana nije izašao iz svoje sobe – priča mi njegova majka.

Ipak, zahvaljujući Vesni Petrović, ženi koja je odlučila da im pomogne i grupi humanih ljudi, Maki je dobio nova kolica, ali i laptop.

To će ovom dvadesetjedogodišnjaku život učiniti bar za trunčicu lakšim. Moći će da izlazi iz sobe u kojoj je, do pre nekoliko dana, bio kao u zatočeništvu. 

Ujedno, to je velika pomoć i Mladenovoj majci, koja je inače srčani bolesnik i ima astmu.

Zahvaljujući vama, našim čitaocima, koji ste nam slali svoje fotografije, izdvojili smo još 11 najinteresantnijih i najneobičnijih spomenika u Srbiji.

Pregledajući sve te zanimljive slike došli smo do zaključka da Srbi, pre svega, preferiraju rakiju na svom večnom boravištu.

Od oda rakiji, pa sve do spomenika u obliku kazana, izbor je raznolik. Uverite se i sami!

1. Đorđu je rakija poslužila kao originalo rešenje da napiše svoje ime na spomeniku.

spoemenici 2

2. Kod Stanojevića reči su suvišne. Iz aviona se vidi koja je domaćinu bila omiljena radnja.

21244849_10210734652626593_1345183682_n

3. Ovde je domaćica bila ljubitelj dobre kapljice.

21209051_10210734652866599_186356706_n

4. Anđelkovićima je sve išlo od ruke!

21245321_10210734653026603_442784388_n

5. Zorka je verovatno sve iznenadila.

21208285_10210734652666594_349441715_n

6. Vrlo liberalno!

21244779_10210734653106605_1690236809_n

7. I mi se nadamo da se udala iz ljubavi.

21245244_10210734652906600_85295367_n

8. Evdokija je želela da pokaže i sliku iz mladosti.

21268740_10210734653186607_1500748472_n

9.  Sve sinovljeve “titule” da se navedu!

21209004_10210734652706595_1538462096_n

10. “Ja i rakija šljiva, sebi podižemo spomenik za sebe živa”!

21208699_10210734652826598_182117991_n

11. Pa ako se spoji prva i druga reč ispadne da na spomeniku piše:

21222803_10210734653226608_1785478619_o

Na kraju, zahvaljujemo se svim čitaocima, koji su nam slali svoje fotografije.

U mestima gde su se rano počele voditi matične knjige i gde je postojala dobra administracija (prostori Austrougarske i Mletačke republike), kao i tamo gde je jako bio izražen plemenski sistem, stara rodovska plemena su se dugo održavala ne menjajući se često.

Međutim, na prostorima današnje uže Srbije prezimena su kasno uvedena i često su se menjala. U današnje vreme nositi prezime je sasvim obična stvar, ali nisu sva prezimena isto tako obična. Pored onih zvučnih i poznatih Jovanović, Petrović Ilić, Milanović, postoje i ona još zvučnija, a manje poznata srpska prezimena, koja ponekad mogu nositi i pogrdno značenje npr. Ružan, Trtić, Zaklan, Dželatović, Prkić, Prstić, Kasapić, Guzičić, Kurandić…

Prezimena su kod nas najčešće nastajala prema očevom imenu, zanimanju ili nadimku, a ponekad i prema mestu u kojem porodica živi ili iz kojeg se doselila. Na primer, prezimena poput Vračar, Kasapić, Drndar, Svirac, Češljar, nastala su prema zanimanju oca, dok ima i onih danas nama smešnih prezimena, koja su u vreme kada su nastala imala potpuno drugačije značenje, pa je tako prezime Karagaće nekada označavalo čoveka koji nosi crne pantalone, jer su se pantalone tada nazivale gaćama.

Srpska prezimena poput Zaklan, Prdavica, Istinić, Lisičić, Guzina, Šarac, hercegovačkog su porekla i najverovatnije su nastala od nadimaka.

O tome kako su nastala neobična prezimena, postoji i nekoliko anegdota.

Prema jednoj, Srbi koji su živeli na prostorima Austrougarske  davali su sami sebi smešna imena prilikom popisivanja, jer su na taj način želeli da se usprotive Austrougarskoj vlasti, ali su kasnije bili primorani da ih zadrže, kako ne bi izgubili svu imovinu prilikom promene prezimena.

Prema jednoj drugoj anegdoti, državni činioci Austrougarske su sami zapisivali kao prezimena lične ili porodične nadimke pojedinaca, pa su tako nastali Nepergaće, Dronjak, Krivošija i druga prezimena sa pogrdnim prizvukom.

Tek 1842. godine, naredbom kralja Aleksandra, u Srbiji se uvode prezimena kao obavezan vid identifikacije.

- Sam se brinem o deci. To je istina. Borim se koliko mogu, ali ima boga koji sve vidi - kaže Radovan

Biljana Čekić, zvezda filma "Dara iz Jasenovca", ima jednako potresnu sudbinu kao i njena junakinja.

Devojčicu koja živi u selu Sreflije, deset kilometara od Kozarske Dubice, odgaja zajedno s bratom i starijom sestrom samohrani otac Radovan Čekić. Biljana ide u osmi razred, a podrška Radovanu su Biljanini baka i deka.

- Sam se brinem o deci. To je istina. Borim se koliko mogu, ali ima boga koji sve vidi - kaže Radovan

On objašnjava da je porodicu pre šest godina napustila majka.

- Teško se živi. Radim i dan i noć u drvnoj industriji kako bih uspeo da troje dece iškolujem i da izvedem na pravi put. Samo molim boga da me posluži zdravlje - iskren je otac nove filmske zvezde, koja je svojom glumom osvojila publiku.

Biljana je, podsetimo, za glavnu ulogu u filmu "Dara iz Jasenovca" izabrana na kastingu među 2.000 dece, a producenti tada nisu ni slutili da se iz njene porodice devet članova nije vratilo živo iz zloglasnog logora. Radovan se ranije za Kurir prisetio potresnih priča iz svoje porodice.

- Moja baka je sa još devetoro rođaka bila u koloni za Jasenovac. Ona je preživela, ostali nisu. Zbog toga mi je drago što je film snimljen i što je moja ćerka Biljana dobro iznela glavnu ulogu - rekao je Radovan i nastavio:

- Ona je imala sreće da se spase. Preživela je Kozaru, a posle je majka uspela da je pronađe u nekom od zbegova.

Iako je prošlo 75 godina od Drugog svetskog rata, u Kozarskoj Dubici, jednoj od najstradalnijih opština, sećanja na ustaške zločine i te kako su živa, kaže Radovan.

- U našim selima je najviše ljudi stradalo u Jasenovcu. Film "Dara iz Jasenovca" je važan zbog mnogih ljudi koji su ubijeni u logoru NDH - naglašava glumičin otac.

Film "Dara iz Jasenovca" režisera Predraga Antonijevića imao je u nedelju ekskluzivnu televizijsku premijeru na Radio-televiziji Srbije i Radio-televiziji Republike Srpske, koju je pratilo više od dva i po miliona ljudi.

Među glavnim glumcima u ovom ostvarenju su glumci iz Banjaluke Anja Ilić i Zlatan Vidović, koji glume roditelje male Dare, a u filmu su zapažene epizode ostvarili Željko Erkić, Slobodan Perišić, Goran Jokić, Dragoslav Medojević, Sandra Ljubojević i Nikolina Friganović.

Crno – belo tele, rođeno na Mitrovdan u selu Krivaja u opštini Blace, oduševilo je sve koji su njegovu fotografiju videli u medijima.

Vlasnik Zoran Lović dao mu je simbolično ime Mitar. Prva prinova krave Šarke po rođenju je postala zvezda zbog svoje jedinstvene šare koja mu se nalazi na glavi.

 

Mnogi ga nazivaju teletom sa dva srca, ali zaista, mali Mitar ima jedinstven srcolik beleg na glavi koji ga izdvaja od svih drugih teladi.

-S obzirom da je sortno tele i da ima prelepo obeležje na glavi, odlučili smo da ga čuvamo i za sada ne razmlišljamo o prodaji, kaže Zoran dodajući da je Mitar postao glavni ljubimac njegovog trogodišnjeg unuka koji svakodnevno hrli u štalu ne bi li se igrao sa svojim ljubimcem kojeg od milošte zove – srce.

Inače, Zoran Lović stočarstvom se bavi još od detinjstva. Radni vek proveo je u firmi – Blačanka iz Blaca a kada je ostao bez posla povećao je stočni fond i trenutno ima pet rasnih krava, jednu junicu i ovo zanimljivo tele sa dva srca.

Na fotografiji sa dugom kosom, patrijarh je imao samo 16 godina 

Dušan iz Čikaga, poznatiji kao Duke of Chicago, presrećan je zbog izbora svog druga iz mladosti Prleta, a koga mi znamo kao vladiku Porfirija, za 46. srpskog patrijarha. 

On je u čast patrijarha Porfirija, čije je svetovno ime Prvoslav, objavio zajedničke fotografije iz mladosti, tačnije iz sedamdesetih godina prošlog veka, kad su njih dvojica bili samo Dule i Prle.

Na prvoj, patrijarh Porfirije ima kratku kosu, a na ovoj drugoj vidi se kako je patrijarh u mladim danima izgledao sa dugom kosom.

Dušan koji živi u Čikagu nije krio sreću zbog izbora školskog druga za patrijarha SPC... 

Čuveni kantautor Đorđe Balašević sahranjen je danas na Gradskom groblju u Novom Sadu, u prisustvu najbližih članova porodice. 

On je ispraćen na večni počinak bez prisustva sveštenika. Od kapele do grobnog mesta tamburaši su svirali Đoletove pesme, dok je sahranjen uz pesmu "Olivera", koju je posvetio svojoj voljenoj supruzi. 

U tužnoj povorci bili su samo najbliža porodica, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, kao i gradonačelnik Ljubljane. Na groblje su prvo stigli Balaševićev sin Aleksa i zet Aleksandar Jovanović,inače suprug Đoletove i Oljine kćerke Jovane.

Nakon sahrane, Đoletovi obožavaoci ostavljali su poruke i sveće na njegov grob, a na jednoj je kratko pisalao: "Hvala Đole".  

Od Balaševića se oprostio i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević

Balašević je preminuo u petak u Novom Sadu u 68. godini.

Inače, u Novom Sadu danas je proglašen dan žalosti zbog smrti muzičara.

Strana 1 od 58

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji