Društvo

Društvo (1089)

Jel’te, jeste li vi s juga? Ne, ja s ladu samaru, pamte se sad već antologijske reči pokojnog ministra unutrašnjih poslova Zorana Sokolovića Soće kojima je duhovito odgovorio novinarki koja u stvari želela da ga pita jel dolazi s juga Srbije.

 

Bilo je to s početka devedesetih kada je postao poslanik u Skupštini.

Godinama su se te reči prepričavale kao anegdota iako se o samom Soći malo toga znalo. U pojavljivanju na TV i u štampi uvek je bio ozbiljan i tokom poznijih godina političke karijere uglavnom ćutao, a bio je Slobin (Slobodan Milošević) čovek od poverenja na i te kako važnoj poziciji - ministar unutrašnjih poslova.

 

Zoran Sokolović rođen je u selu Lepena kod Knjaževca, 1. januara 1938. godine. Preminuo je 6. februara 2001. a vest o njegovoj smrti kao bomba odjeknula je Srbijom jer se dogodio scenario kojem se niko nije nadao - Sokolović je pronađen mrtav u svojoj ladi nivi, u ataru rodnog sela, a pored njega je bio pištolj TT - popularni tetejac. Posredi je bilo samoubistvo, javljeno je tada.

 

Bio je poznati srpski političar, visoki funkcioner državnog vrha Slobodana Miloševića, ali i stranke SPS.

 

Popularni Soća završio je Poljoprivredni fakultet u Beogradu, a nakon diplomiranja se zaposlio u Poljoprivrednoj zadruzi Vučje, gde je 1964. godine postao direktor.

S položaja direktora je otišao u politiku. Posle nekoliko funkcija na opštinskom nivou, postao je član Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. U vreme Osme sednice CK SKS, septembra 1987. godine, bio je predsednik Međuopštinske konferencije SK Srbije, može se pročitati na Vikipediji.

 

Nakon pobede političke struje Slobodana Miloševića na Osmoj sednici CK SKS, Sokolović je postao jedan od predvodnika Antibirokratske revolucije, tokom 1988. godine.

 

Decembra 1989. godine je postao poslednji predsednik Skupštine SR Srbije, a za vreme njegovog mandata je septembra 1990. godine donet novi Ustav. Nakon prvih višestranačkih izbora u Srbiji, decembra 1990. godine je postao narodni poslanik u Narodnoj skupštini Srbije i šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije (SPS).

 

Nakon smene Radmila Bogdanovića, maja 1991. godine, postao je ministar unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srbije. Ovu funkciju obljavljao je do marta 1997. godine u ukupno pet vlada - Dragutina Zelenovića, Radomana Božovića, Nikole Šainovića i prvoj vladi Mirka Marjanovića.

 

Izvršio je samoubistvo 6. februara 2001. godine, u ataru svog rodnog sela, kada je u svojim kolima Lada Niva iz pištolja TT pucao sebi u slepoočnicu.

 

Razlog za odluku da sebi oduzme život i danas je misterija. Ta odluka usledila je posle pada Slobodana Miloševića s vlasti pa se kao jedan od razloga svojevremeno u medijima pominjao strah od odlaska u Hag

 

Nekadašnji šef beogradske policije Marko Nicović ispričao je pre tri godine za Kurir da Aljbin Kurti "želi da sakrije da mu je velika ljubav bila ćerka nekadašnjeg ministra Zorana Sokolovića."

 

Lider Samoopredeljenja i tadašnji kandidat za premijera samoproglašene države Kosovo Aljbin Kurti navodno je bio u jednogodišnjoj emotivnoj vezi s ćerkom nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Zorana Sokolovića tokom devedesetih godina. Ta ljubav kasnije mu je sačuvala glavu.

To je tada rekao Nicović, koji je istakao da se u uskim krugovima pričalo o toj vezi, ali da ona nije dospela do medija jer ih je Milošević držao pod kontrolom i nije želeo da taj, za njega skandal izađe u javnost.

 

- Ona i Aljbin su se viđali u Beogradu, znam da je ta veza trajala oko godinu dana. Milošević je pritiskao Sokolovića da raskine tu ćerkinu vezu, to je za njega bilo nezamislivo da ona bude u vezi sa Albancem i iz Miloševićevog ugla problematičnom osobom. Kurti je pak zbog te veze bio povlašćen u zatvoru, ništa mu nije falilo, ali je uslov bio da se ta veza raskine, i tako je i bilo - kaže Nicović.

 

 

Dodaje da su postojale spekulacije da je Lidijin otac izvršio samoubistvo zbog ćerkine veze, ali da to ipak nije bio razlog što je sebi okončao život.

 

- Tačno je da je bio protiv te veze zbog Miloševićevog pritiska, ali on je izvršio samoubistvo na čudan način i ne verujem da je ćerkina veza bila razlog. Njegovo vozilo je bilo u pokretu tokom samoubistva i imao je prostrelnu ranu na slepoočnici, to ukazuje na činjenicu da ipak nije bilo reči o samoubistvu - tvrdi Nicović.

 

Kako je devedestih pisano u medijima, Sokolović je iskusno, kao šef resora MUP, svoje privatne podatke uskratio javnosti - nije ih navodio ni pre, ni posle tog zanimanja, pa je javnost ostala uskraćena čak i za imena i zanimanja njegovih roditelja. Kad je reč o detinjstvu, govorio je da mnogo voli selo, prirodu i poljoprivredu.

 

Kao nadležni ministar pojasnio je šta se zapravo dogodilo 1992. prilikom preuzimanja zgrade saveznog MUP-a, od strane republičkog:"Političke pozadine nema, reč je o banalnom imovinsko-pravnom sporu koji će za dan-dva biti rešen".

 

 

Odlučan da se žestoko obračuna sa svim prestupnicima, godine 1993. najavio je: "Drskosti, brutalnosti i bezobzirnosti kriminalaca, uličnih preprodavaca i drugim licima s devijantnim ponašanjem, došao je kraj".

 

Kraj njegove ministarske karijere tražio je SPO, zbog upadice "Šta pričaš idiote" kojom je prekinuo izlaganje poslanika Zorana Horvana (SPO) o zaradi ondašnjeg predsednika Republike Srbije. Bio je to samo pokušaj, Sokolović je nastavio uspešnu karijeru.

 

Kad je reč o anegdotama ona "s ladu" nije bila jedina. Zbog mekog južnjačkog izgovora mnogi su ga zvali Sokolovitj.

 

Pokojni Sokolović nije bio jedini zvaničnih Miloševićevog establišmenta koji je odlučio da digne ruku na sebe.

 

Još se pamti jedna od najtežih i nemilih scena na stepenicama tadašnje savezne Skupštine a današnje Skupština Srbije na kojima se sebi pucnjem iz pištolja život oduzeo Vlajko Stojiljković, takođe Miloševićev ministar unutrašnjih poslova.

 

U pismu je direktno, imenom i prezimenom, pobrojao koga sve krivi za svoju smrt.

Izgubio oca još kao beba od samo 6 meseci, ali izrastao u dobrog čoveka. Pre 7 godina, kad je ceo svet saznao za njega, nije bio oženjen i nije imao decu ali je njegov potez ganuo svakog

 

 Ja nemam svoju, ali svaki put kad vidim tu dečicu kako beže i kako su u strahu meni je vrlo teško, dođe mi i da zaplačem. Doduše, to je moja profesija, ali sam i ja ljudsko biće, tako je pre sedam godina govorio Redžep Arifi, policajac iz Preševa, čija je slika obišla čitav svet!

 

- Kolege su mi samo rekle da sam izašao na CNN. Nisam znao da me slikaju, niti sam video tu novinarku. Kasnije su mi javili: " Arifi, evo tebe na CNN, gleda te ceo svet!". Za mene su sva deca ista, bez obzira na veru i naciju. To za mene nije ništa neuobičajeno, ja to radim svaki dan, rekao je tada ekskluzivno za portal Kurir preševski policajac Redžep Arifi, čija je slika kako grli sirijskog dečačića obišla ceo svet i završila u udarnim terminima svih najgledanijih televizija u svetu.

 

- Ja nemam svoju decu, ali svaki put kad vidim tu dečicu kako beže i kako su u strahu meni je vrlo teško, dođe mi i da zaplačem. Doduše, to je moja profesija, ali sam i ja ljudsko biće. Ne mogu da budem imun na nečiju nesreću - iskren je bio Arifi dodajući da je posebno tužan kada vidi patnju tog naroda.

 

- Naročito mi je teško kada vidim tu iznemoglu dečicu, kako jedva hodaju od umora. Kad mogu, ja ih uzmem u naručije i zagrlim - kazao je tada policajac ne skrivajući emocije.

 

Kolege iz Policijske uprave Vranje kažu za Redžepa Arifija da je dobar policajac, a pre svega dobar čovek. Uz reči hvale za kolegu iz Preševa, zaposleni u PU Vranje naglašavaju da je pre svega savestan radnik i da mu iznenadna popularnost prija, ali da zbog svoje skromnosti to ne pokazuje.

 

Redžep je izgubio oca, u saobraćajnoj nesreći, kada je imao samo šest meseci. Nije oženjen, nema dece i ima 34 godine. Policajac je Policijske uprave u Preševu, od 2002. godine. Njegov rođak Valjon Arifi rekao je da Redžep uopšte nije bio svestan da njegove slike gleda ceo svet na društvenim mrežama sve dok nije otišao u svoju stanicu, gde ga je o tome obavestio jedan od kolega. Njegova fotografija se inače munjevito raširila na Fejsbuku i Tviteru.

 

Valjon Arifi kaže da se s Redžepom video pošto je saznao da je popularan, ali da on nije želeo da govori o tome. "Samo je kratko rekao da je to ljudski čin i obaveza svakog humanog čoveka", kaže Valjon, koji takođe svakodnevno provodi vreme sa izbeglicama u Miratovcu.

 

U tom delu gde su nastale slike, u selu Miratovac, autobusi UNHCR-a tada su svakodnevno preuzimali veliki broj izbeglica, a policajac Arifi je sa svojim kolegama bio tu kako bi se održao javni red i mir, ali i da ih zaštiti. Te je fotografije retvitovalo više od 700 korisnika Tvitera, a više od 900 ih je označilo kao omiljene.

 

Podsetimo, slika srpskog policajca koji u naručju drži sirijskog dečaka, uz komentar novinarke BBC "Sirijci imaju samo reči hvale za srpske policajce", obišla je svet. Fotografiju je na svoj nalog na Tviteru postavila novinarka Radija 4 BBC Menvin Rana, a u opisu fotografije piše i da izbeglice navode da su srpski policajci "prvi koji ih ne tretiraju kao životinje".

Tomislav Živanović iz Obrenovca u požaru, za sat vremena izgubio je kuću, u koju je sa porodicom godinama ulagao. Nesrećni čovek sa suprugom ima bebu staru svega godinu dana i roditelje, pomozimo im da zimu ne sačekaju na zgarištu

Kako je Živanović, za Informer objasnio, požar je izbio u petak na subotu oko ponoći, a krenuo je eksplozijom iz kotlarnice. 

 

- Sreća u nesreći je da sam veče pre toga suprugu i dete odvezao kod njenih, jer da su bili tu sumnjam da bi preživeli, beba sigurno ne bi - priča Živanović dok se priseća užasne noći. 

 

Prema njegovim rečima u noći između petka i subote probudila ga je eksplozija.

- Verujem da bi se i ja ugušio da nije bilo nje. Odmah sam osetio dim, ali dok sam izašao iz kuće plamen je već gutao sve pred sobom. Zvao sam vatrogasce i oni su ljudi brzo stigli, ali plamen je toliko bio veliki da je bilo nemoguće bilo šta uraditi - objašnjava naš sagovornik i dodaje da je sreća da niko nije nastradao. 

 

Kako je objasnio dok nisu kupili kuću bili su podstanari. 

 

- Kao mravi smo ulagali koliko smo mogli 11 godina. Sve je nestalo za sat vremena - ističe Tomisalv koji se bavi odgajivanjem pas

Prema njegovim rečima, supruga mu je na porodiljskom bolovanju, roditelji nezaposleni te nema načina da do zime obezbedi normalne uslove za život svojoj porodici. 

 

- Srećom imam prijatelje koji su odmah pritekli u pomoć, hvala im na tome. Svakome ću onako kako znam da se odužim. Međutim, mnogo je novca potrebno da bi mogli da se vratimo u kuću. Bukvalno opet idemo od nule - objašnjava Tomislav dok nam pokazuje fotografije na kojima se između ostalog vidi potpuno uništena spavaća soba i krevetac u kom je njegovo dete spavalo. 

 

Kako je naveo u pomoć su pritekli i njegove kolege koje će humanitarno održati izložbu pasa.

- Izložba pasa Rotvajlera biće održana u Kragujevcu 5.11. pod pokroviteljstvom svih odgajivača Rotvajlera i kinološkog saveza Srbije sav prihod od izložbe biće nam doniran za obnovu kuće - kaže Tomislav i koristi priliku da se zahvali. 

 

Novac možete uplatiti na njegov račun

 

PAYPAL Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

ili na dinarski račun supruge

 

Ivana Zivanoivc br 160-6000000981237-94

 

I na devizni raču majke

 

Andja Jerinic br RS35160600000084657478

Nikada nisam gledala takvu emisiju u kojoj se jedan otac rastavlja i sastavlja pred očima sveta - napisala je Ljubica

Pre nekoliko dana osnivač "Fondacije Tijana Jurić", Igor Jurić, imao je veoma emotivan razgovor na jednoj od nacionalnih televizija.

 

On je na optužbe da je iskoristio Tijanu da bi zaradio novac odgovarao pred kamerama, gde se i rasplakao.

 

- Da li možete da zamislite da izgubite dete i da onda na tome zarađujete pare - kroz suze je pitao Igor Jurić naše voditelje i dodao da je za njega Tijana svetinja.

 

Fotografija i snimak uplakanog Jurića usijala je društvene mreže, a Igor Jurić dobio je mnogo reči podrške.

Tako je žena po imenu Ljubica Nićiforov na Fejsbuku napisala tekst "O jutru sa Igorom" na koje ni on sam nije ostao ravnodušan.

 

Pismo podrške prenosimo vam u celosti:

 

Gledajući jučerašnje jutro sa Jovanom i Srđanom na Prvoj, tačnije gledajući Igora Jurića sa njima, po ko zna koji put sam se uverila da se srcem može SVE. Baš sve. Možete na primer tako zbuniti novinara ( jer on ne sme da ima srce koje se vidi, on ne sme da zaplače u emisiji...on posao mora da odradi) pa njegovo bezočno pitanje o preprodaji goriva i nekom starom grehu pretvoriti u najobičniju šaradu. Gospo Jovana, presečeni u pola pitanja, bili ste smešni. Umesto benzina, potekla je krv. Nikada nisam gledala takvu emisiju u kojoj se jedan otac rastavlja i sastavlja pred očima sveta.

 

I rekao je sve: o državi, vlasti, strankama, politici, vrbovanjima, podmetanjima, pedofilima, manijacima, ubicama, suicidu, sumnji, neverici, zakonima, zlu, strahovanjima... Iz srca. Rekao je sve što jedan otac koji pokušava da ime njegovog deteta ostane zapamćeno i ispoštovano, može da kaže. Sve što čovek koji se bavi časnim spasavanjem tuđe dece treba da kaže. Čak je u jednom trenu pomenuo da je mučenje njegove Tijane trajalo tri sata. Zaledila sam se kod ta tri sata. Imala je samo 14.

 

I plave oči, i snove, i osmeh i verovala je ljudima... A kakva su ta tri sata bila? Kako je živeti sa ta tri sata, tri kamena na srcu? Gde tu ide pitanje o nekoj staroj preprodaji goriva? Kakav benzin, kada teku krv i suze? O kakvom je moralisanju reč u današnjem vremenu? Danas ne love ni one sa malo jačim gorivom od dizela. Danas je preprodaja svega u modi... Danas je i ljudska duša na prodaju, a izlozi u radu, jer svašta se u njima sprema i nudi... Dakle, Igore Juriću, ja nisam Bog da vas zaštitim, ali staću uz svaku vašu inicijativu, kao i do sada. Napred sa Fondacijom i sa onim što radite! Vi verujete, srce imate, dušu imate, vi morate, jer svet je pun zla. Sa stotinu pipaka zlo hoda oko naše dece. Vreba krv. A ako misle da ćete se obogatiti, ne branite se... Oni ništa ne znaju. Nema tog novca koji može nadoknaditi i najobičniji tren sa Tijanom, kao na primer onaj kada ste je učili da vezuje pertle. Nema. Ne daj Bože nikome da se u ovo uveri! Novac nije važan kada je srce tužno. Niste vi ničiju smrt unovčili. Vi iznova i iznova otvarate tek zarasle rane i opominjete svet da postoji zlo. To je vaša misija i vaše pravo da je sledite. Vi ste jedan tužan vitez u svetlucavom oklopu, koji je samo malo zakasnio da sačuva svoje, ali ste i dokaz da vitezovi postoje! Postoje. Imaju srce. Ne stide se da plaču! I idu do kraja!

 

Žena koja je napisala ovaj status dobila je odgovor od samog Jurića.

On joj je napisao:

 

- Poštovana Ljubice, ne poznajem Vas ali ću raditi tako da se ne pokajete ni za jednu napisanu reč. Hvala.

Javni izvršitelj Goran Brstina prodao je sve što je Smilja Jelić (70) imala, dočekala je da je isteraju iz doma, a sad živi u napuštenoj kući bez struje

Bahatost javnih izvršitelja na svojoj koži, ni kriva ni dužna, osetila je i baka Smilja Jelić (70) iz Inđije, koja je pod stare dane ostala bez krova nad glavom! Iako je sve stekla pošteno, doživela je da zbog izvršitelja Gorana Brstine sada s decom živi u napuštenoj kući bez struje!

Zbog duga od 500 evra, baka Smilju su izbacili 2016. godine iz porodične kuće od 200 kvadrata s dvorištem od pet ari, pritom su joj oduzeli i njivu od 12 ari i vinograd od 13 ari. Sve to procenili su na 30.000 evra, što je daleko više od osnovnog duga, ali sve to prodali su za 10.500 evra.

- Smilja je od zelenaša pozajmila 500 evra na kamatu, on je njoj dao priznanicu da potpiše kao da joj je pozajmio 3.500 evra, što ona jeste potpisala. Onda je on nju tužio i dobio spor, ona se nije pojavljivala na sudu, a on je dobio presudu po kojoj je ona obavezna da mu plati 3.500 evra. Taj zelenaš je angažovao advokata Nikolu Jasika, čiji je rođeni sestrić javni izvršitelj Goran Brstina - priča za Kurir Filip Blagojević, advokat porodice Jelić.

On dodaje da je taj zelenaš tražio prodaju ne samo vinograda ili njive, koji bi bili dovoljni da se naplati dug, već i da se istovremeno prodaju njiva, vinograd, pet ari zemljišta i kuća.

- Sud, iako je morao da vodi računa da ono što se prodaje bude srazmerno sa onim što se duguje, određuje da se sve to zajedno proda i da će izvršenje da sprovede rođeni sestrić advokata poverioca, što je po zakonu zabranjeno.

Izvršitelj je sproveo procenu nepokretnosti na nezakonit način, veštak nije ni ušao u kuću, napravljeno je milion propusta. Oni su to procenili upola cene, na oko 30.000 evra, a vredelo je duplo više - priča Blagojević.

Prema njegovim rečima, mogli su da zaplene pokretne stvari, isto tako mogli su na druge načine da probaju da naplate, pa tek onda da idu na nepokretnosti.

- Nakon toga izvršitelj traži od suda da dopuni rešenje i pored svega toga traži da se proda i zemljište oko kuće. I što je najgore, sud dopuni rešenje i to odobri. Sprovedu sve to, isele njih petoro iz kuće. Pošto stan koji se nalazi na prvom spratu te kuće i podrum nisu bili obuhvaćeni prodajom, niti su uračunati u cenu, tražio sam da sud dozvoli porodici da se tu vrate, ali sudija Nikola Preočanin je i to odbio - kaže naš sagovornik:

- Izvršno veće koje odlučuje o prigovorima ustanovilo je da je reč o protivzakonitom iseljenju i naložilo sudiji Osnovnog suda u Inđiji Nikoli Preočaninu da Jeliće vrati u njihovu kuću. Ovaj sudija već pet puta donosi istu odluku, a vrhunac bahatosti je to što je u obrazloženju napisao da se služi metodom "kopi-pejst".

Zbog navedenog Blagojević je napisao nekoliko pritužbi na rad sudije predsedniku suda, a obraćao se i Komori izvršitelja, koja smatra da nikakve nepravilnosti nisu učinjene. Pokušali smo da dobijemo komentar od izvršitelja Gorana Brstine, ali nam je rečeno da trenutno nije u kancelariji, pitanja smo mu uputili na mejl, ali do zaključenja broja nismo dobili odgovor.

Glumac Sergej Trifunović ne prestaje sa prozivkama. Ovog puta na meti se našao predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Trifunović se osvrnuo na dešavanja u Banja Luci, i izvređao Dodika.

 

- Banja Luka, 1935 - e. dodiče, ustašo. Đubre smrdljivo narkomansko. I ustaško

- napisao je Trifunović na Tviteru.

U Beogradu je održan sajam "Vinska vizija Otvorenog Balkana", a domaćin liderima Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore bio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji nije krio koliko voli vino.

 

Naime, gledaoci su na pojedinim televizijama mogli da gledaju duže od sat vremena Vučićevo degustiranje vina, a predsednik se i sam pohvalio kako može „mnogo da popije“.

 

„Nemoj više, brojali su mi ljudi, više od 100 čaša sam popio, to što meni nije ništa, to je druga stvar, ja dolazim opet u subotu“, hvalio se predsednik Srbije u televizijskom prenosu.

 

U jednom trenutku, vidno veselom i priritom predsedniku Vučiću, savetnica za medije Suzana Vasiljević pokušala je da uzme čašu, ali ju je on oteo natrag i nastavio da ispija.

 

"Samo ja da probam", rekla je Suzana Vasiljević, koja je nakon gutljaja krenula da vraća Vučićevu čašu na štand, ali je on bio izričit: "Ne, ne, ne..." i uzeo natrag čašu vina od čoveka sa štanda.

 

"Ona se boji da sam pio previše, to je u redu", rekao je predsednik Srbije kada je uzeo svoju čašu, a na šta se nadovezala Suzana Vasiljević uz komentar da "nije uplašena, već da ga albanski premijer čeka".

 

Vasiljević je dalje u jednom trenutku pokušala da predsednika uhvati za ruku, ali se on izmakao i jednim pogledom joj pokazao da je vreme da odustane i skloni se od njega, što je ona na kraju i učinila.

 

Na ovom vinskom sajmu su u prenosu uživo ljudi mogli da vide i srpskog tenisera Novaka Đokovića i predsednikovog sina Danila Vučića.

 

"Sine oćeš ti da probaš umesto tate? Tata će posle tebe, sin pije zajedno sa mnom", rekao je Vučić sinu Danilu.

 

Predsednik se onda u nekom trenutku pohvalio i kako njegov sin ume da "služi vino, te da radi u jednoj vinoteci".

 

"Trebalo je ovde i moj sin da vam pomaže, ali izgleda da se ulenjio danas, što ne pomažeš", pitao je Vučić Danila, a onda nastavio:

 

"Ponudi gosta, posluži vino, dajte čaše, posluži vino... On radi u toj vinoteci, to je jedna dobra vinoteka, moj sin ume i da služi i sve... Vidiš kako zna dokle da sipa."

 

Gosti su obišli i štand Novaka Đokovića na Sajmu.

 

"Evo ga Novak, dajte (Edija) Ramu, dajte Ramu", uzvikivao je Vučić, a nakon pozdravljanja sa srpskim teniserom Vučić je nastavio sa "evo sada će Edi".

 

Nakon vinskog sajma, predsednik Srbije Aleksandar Vučić priredio je večeru za goste samita u okviru inicijative Otvoreni Balkan.

 

Večeri su, kako se vidi na fotografijama koje je objavio Vučić, prisustvovali lideri Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore,

Edi Rama, Dimitar Kovačevski i Dritan Abazović, šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu, predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija i članovi Vlade Srbije u tehničkom mandatu na čelu sa premijerkom Anom Brnabić.

Pisac Marko Vidojković u svojoj kolumni "Odvikavanje" na maestralan način se osvrnuo na priču o ministru kog je navodno Vučić poslao na odvikavanje od narkotika. Vidojković je u svom tekstu napisao da je Zdravko Ponoš, osnivač pokreta "SRCE", koji je prvi govorio o ovoj temi, mislio na sasvim određenog ministra.

Kolumnu Marka Vidojkovića, objavljenju na sajtu dnevnog lista Danas, prenosimo u celosti:

 

Nije prvi put da granična policija maltretira opozicionare, pa i novinare. Desilo se to Radi Trajković na beogradskom aerodromu. Desilo se to Ljubi sa kanala Slavija info. Njega su, bez obrazloženja, držali tri sata na ulasku u Srbiju iz Republike Srpske. Desilo se to i generalu Zdravku Ponošu, kandidatu opozicije na aprilskim izborima, a trenutno jednom od opozicionih vođa.

 

Obrazloženje je bilo idiotsko, plan je bio čekamo službenike BIA, a kad se ni posle dva sata nisu pojavili, Ponoš je sa porodicom pušten da uđe u pakao zvani Srbija. E sad, znate i sami kakva su vojna lica. Setite se samo potpukovnika DrKona, kako je počeo da krešti na nas kad je napredovao u službi. Ovo je general. Zamislite samo koliko je ispizdeo kad mu se ovo desilo.

 

Nije dugo trebalo da to vidimo. Prvo je svoj bes izlio na gosn Vučića, naredivši da mu ostavi porodicu na miru, uz primedbu da „cmizdri“ kad god se pomene njegov punoletni sin. To je, međutim, general, a generali umeju i da šutiraju u dupe, a bogami i da streljaju, ne samo neprijatelja, ne samo civile, već i svoju vojsku, za primer ili radi uspostavljanja discipline.

Tako Ponošu prozivanje Vučića nije bilo dosta već je onako besan zarežao kako jedan od ministara više neće biti ministar jer mora na odvikavanje od gudre. Prva reakcija javnosti bila je „Šta, samo jedan?“. Naravno da nije samo jedan, ko zna koliko ih je. Ako je ova vlast po nečemu poznata, to je masovna narkomanija, kao posledica dilerskog amaterizma, te kršenja pravila broj jedan u tom poslu: „Nemoj da se navučeš na robu koju valjaš.“

 

General Ponoš je, to je sasvim izvesno, ciljao jednog sasvim određenog ministra, a pošto su bolesti zavisnosti nešto prema čemu treba postupati s posebnom obazrivošću, usudiću se da prekorim gospodina Ponoša zbog ove javne prozivke, jer svi znamo na koga je mislio. Ko ga je maltretirao na granici? Poštari? Pekari? Ratari? Radnici Fijata? Ne, drkali su ga policajci. Na koga je lajao mađarski granični pas, zadužen za njušenje gudre? Kome zamalo ispadaju oči, uši se šilje, a lice se krivi tokom javnih nastupa?

 

Generale, jebote, reč je o bolesniku. Jel moralo tako brutalno? „Nećeš u vladu, jer moraš na odvikavanje!“ A šta ćemo sa ostalima, koji će da uđu u vladu, a takođe bi morali na odvikavanje? Šta ćemo sa predsednikom, čije ponašanje ponekad takođe ukazuje na isti problem? Nenad Kulačin i ja pristupili smo ministrovom problemu drugarski i diskretno. Uvek kroz šalu i geg, sa krajnjom namerom da predsednik ministru kaže: „Alo, čak te i ona dva morona neprekidno prozivaju, sredi se, pod hitno.“

Bolest je, međutim, opasna. Mnogi su poklekli u toj teškoj borbi sa samim sobom. Mogu da zamislim šta je ministar prvo uradio posle ove prozivke. Generale, saberite se. Zdravlje je, ipak, na prvom mestu. Pa tako i ministarstvo.

Dečak je pao sa tobogana i slomio ruku, a roditelji su ga odveli u bolnicu gde ga je primio doktor Bojanić, posle čega je mališan dobio temperaturu i stanje mu se komplikovalo iz dana u dan

Četiri godine posle smrti dečaka Radenka Nikodinovića (8) iz Kozjaka kod Loznice, koji je preminuo u Institutu za majku i dete u Beogradu od posledica gasne gangrene, lozničkom ortopedu dr Dobrivoju Bojaniću vraćena je licenca za rad, pišu Novosti.

Ova vest u porodici Nikodinović dočekana je sa velikim uznemirenjem.

- Uopšte nisam iznenađen ako mu je vraćena licenca jer su odmah posle smrti mog deteta činili sve samo da doktora vrate na posao. Evo, 12. oktobra, navršile su se tačno četiri godine otkad smo sahranili Radenka, a sudski proces koji se vodi pred Osnovnim sudom u Šapcu nije okončan. Ne mogu da se otmem utisku da se namerno odugovlači, posebno jer je naloženo i ponovno veštačenje - kaže za Novosti Milan Nikodinović, otac malog Radenka.

Podsetimo, dečak je 2. oktobra 2016. godine pao sa tobogana i slomio ruku. Roditelji su ga odveli u bolnicu "Dr Milenko Marin", gde ga je primio doktor Bojanić. Mališan je iste večeri dobio temperaturu i stanje mu se komplikovalo iz dana u dan, a kada je konačno prebačen u Beograd, bilo je prekasno.

Preminuo je od gasne gangrene 8. oktobra, samo šest dana kasnije.

- Krivim sebe. Moja jedina krivica je što nisam uspeo da spasim svoje dete, i to je teret koji ću nositi do kraja života. Lekari koji su prvog dana, u neposrednom razgovoru, jasno ukazivali na to da je načinjen niz propusta u lečenju u sudnici su iznosili potpuno suprotne tvrdnje.

A prema meni se odnose kao da nisam izgubio sina već nešto sasvim nevažno - priča Nikodinović.

Zbog nesavesnog lečenja malog Radenka, osim dr Bojanića, na optuženičku klupu sela su još dvojica lekara Instituta za majku i dete u Beogradu.

Svima se na teret stavlja teško delo protiv zdravlja ljudi, a prema navodima optužnice, oni su od 2. do 8. oktobra 2016. godine, u Loznici i Beogradu, iz nehata, primenili nepodoban način lečenja, čime su uzrokovali pogoršanje zdravstvenog stanja dečaka.

- Spreman sam da idem bilo gde, ali zaista ne znam šta bih mogao da uradim. Razmišljam da li bi moje eventualno nepojavljivanje na sudu poslalo jasnu poruku... Nisam više pametan, ne znam šta da mislim.

Sada je i situacija sa koronom izazvala odlaganja, ili bar imaju dodatni razlog za novo otezanje - priča neutešni Milan Nikodinović.

Od toalet papira, preko jogurta i kafe, do kukuruznog čipsa, proizvođači u svetu tiho smanjuju veličinu pakovanja – bez snižavanja cena. Ta pojava je nazvana „shrinkflation“ i primećuje se u mnogim zemljama.

U SAD, mala kutija Kleenex sada ima 60 maramica; a pre nekoliko meseci imala je 65. Chobani Flips jogurti su se smanjili sa 150 ml na 130 ml. U Velikoj Britaniji, Nestle je smanjio svoju kafu Nescafe Azera Americano sa 100 grama na 90 grama. U Indiji, komad Vim sapuna za sudove se smanjio sa 155 grama na 135 grama.

Smanjivanje količine proizvoda nije ništa novo, kažu stručnjaci. Ali se širi u vremenima visoke inflacije, jer se kompanije bore sa rastućim troškovima za sastojke, pakovanje, rad i transport.

Globalna inflacija potrošačkih cena porasla je za 7 odsto u maju, tempom koji će se verovatno nastaviti do septembra, navodi S&P Global.

"Dolazi u talasima. Trenutno smo u talasu plime zbog inflacije", rekao je Edgar Dvorski, advokat potrošača i bivši pomoćnik glavnog tužioca u Masačusetsu, koji je decenijama dokumentovao smanjenje količine prozvoda na svojoj veb stranici Consumer World, piše NPR.

Dvorski je rekao da je smanivanje količine proizvoda privlačno proizvođačima jer znaju da će kupci primetiti povećanje cena, ali neće pratiti neto težinu ili male detalje, poput broja listova na rolni toalet papira. Kompanije takođe mogu koristiti trikove kako bi skrenuli pažnju sa smanjenja količine proizvoda, kao što je obeležavanje manjih pakovanja svetlim novim etiketama koje privlače poglede kupaca.

Neke kompanije su transparentne u vezi sa promenama. U Japanu, proizvođač grickalica Calbee Inc. najavio je smanjenje težine od 10 odsto — i povećanje cena za 10 odsto — za mnoge svoje proizvode, uključujući čips od povrća i hrskavi edamame. Kompanija je za to okrivila nagli porast cene sirovina.

Ponekad se taj fenomen može preokrenuti. Kako inflacija popušta, konkurencija bi mogla naterati proizvođače da snize cene ili ponovo uvedu veća pakovanja. Ali Dvorski kaže da kada se proizvod smanji, često ostaje takav.

Strana 1 od 78

NAJBRŽE NOVOSTI DANA U SRBIJI │ NAJNOVIJE VESTI

Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji