Evropa

Evropa (122)

Pojavljuje se sve više zastrašujućih detalja u slučaju ubistva Mirele Batanović (20), porijeklom iz Bosne i Hercegovine, koju je u noći između 8. i 9. oktobra, u svom stanu, u blizini austrijskog grada Salzburga, nožem izbo njen dečko Aleksandar (20).

Naime, prema navodima medija, Aleksandar je nakon ubistva na telu ubijene nožem urezao jedan okultni simbol, a zatim i odsekao i pojeo neke delove Mirelinog tela.

Njih dvoje nikada nisu živjeli zajedno, ali prema riječima onih koji su ih poznavali, bili su nerazdvojni. Međutim u posljednje vrijeme njihov odnos se mnogo promijenio. Prema navodima austrijskih medija između Mirele i Aleksandra stalno su izbijale žestoke svađe. Posljednja se dogodila nedjelje dana prije ubistva.

Mirelin ubica Aleksandar se od 20. oktobra nalazi u istražnom zatvoru, a u ponedeljak će ponovo biti izveden pred istražnog sudiju. Sudski proces protiv njega mogao bi da počne za tri meseca.

Kako je ORF ranije naveo, razlog ubistva nije ljubomora, nego okultni ritual. Iako je ubica tokom policijskog saslušanja izjavio da je morao da ubije Mirelu, jer ga je prevarila, ORF navodi da to nije istina. Prema njihovim saznanjima na telu ubijene je nožem bio urezan jedan okultni simbol. Isti izvori su tada saopštili da je Aleksandar Mirelu prvo silovao, a nakon toga ubio.

Osumnjičeni je u istrazi detaljno opisao kako je ubio djevojku i rekao da je sve isplanirao. On je rekao da se o načinima za izvršenje zločina informisao na internetu, kao i da su ga najviše zanimale pravne posljedice zbog ubistva.

Potom je sa 50 uboda nožem ubio Mirelu, potom raskomadao njeno tijelo, a pojedine dijelove i pojeo, što je i obdukcija potvrdila. 

Mirela i Aleksandar su bili u vezi oko godinu i po dana, a nihovi prijatelji kažu da je bio bolesno ljubomoran. Ubica je inače poreklom Rus.

Ubica je tokom jednog od saslušanja priznao policiji da je pojeo neke delove žrtvinog tela, ali je nešto kasnije to opovrgao, tvrdeći da je to rekao kako bi ga smestili u samicu. Međutim, obdukcioni nalazi su nedvosmisleno potvrdili da je ubica govorio istinu kada je tokom saslušanja priznao kanibalizam.

Prema informacijama do kojih je nakon ubistva došao austrijski Javni radio-televizijski servis (ORF), ubica Mirele Batanović, je prije zločina promijenio ponašanje i duže vrijeme provodio na raznim forumima i internet stranicama povezanim sa okultizmom, nacizmom i sektama. Ubica je porijeklom Rus.

Šveđani imaju predstavu o svojoj domovini kao o mirnoj i zemlji niske stope kriminaliteta. Otuda je još veći šok bio kada je u cik zore 23. septembra grupa kriminalaca odnela desetine miliona eura iz trezora kompanije za obezbeđivanje u mestu Vastberg, južno od Stokholma. Bila je to pljačka u stilu holivudskih krimi filmova, savršena operacija bez suvišnih poteza izvedena pred nemoćnim službenicima.

Helikopter se u četiri sata spustio se na krov zgrade kompanije za obezbeđivanje, u čijim je trezorima gotovina za bankovne automatske mašine za isplatu širom Stokholma. Najmanje dve osobe su se spustile niz konopce, do prvih prozora razbili ih i ušli u zgradu. Unutra su uz pomoć eksploziva otvorili sefove, pokupili novac i ponovo se uz pomoć konopaca popeli na krov. Zatim je helikopter odleteo. Zgrada je obezbeđena od napada sa zemlje, ali ne i iz vazduha. Otuda su policajci u automobilima imali mnogo muke da uđu u objekat pošto su aktivirani alarmi. Teško naoružani pljačkaši postavili su „ježeve" na prilazima zgradi i ostavili paket sa natpisom „bomba" u hangaru obližnje policijske stanice, čime je onemogućeno da odatle poleti helikopter. Kasnije se ispostavilo da je obaveštenje o bombi bilo lažno.

Helikopter koji su pljačkaši koristili bio je ukraden prethodne večeri i posle kriminalne akcije ostavljen je deset kilometara od zgrade. Razbojnici su nestali zajedno sa oko 100 miliona eura plena. U akciji niko nije povređen iako je u zgradi kompanije bilo 27 ljudi kada

Usledila je policijska akcija za koju u Stokholmu tvrde da je najveća u zemlji od one pošto je švedsku ministarku inostranih poslova Anu Lind u septembru 2003. ubio sin srpskih doseljenika Mijailo Mijailović. Firma za pružanje sigurnosnih usluga u kojoj se nalazio novac namenjen bankomatima ponudila je nagradu od milion dolara za bilo kakvu informaciju koja bi pomogla u hapšenju lopova.

Nekoliko ljudi je uhapšeno zbog sumnje u umešanost u spektakularnu krađu helikopterom. Uhapšeni su Goran Bojović (38), Goran Živković (29), Aleksandar Erikson (34), koji se sumnjiči da je pilotirao helikopterom, kao i Turčin Metin Akdag (37), Iranac Reza Madadi (31), poznati ultimafajt borac sa nadimkom Bijesni pas, i Peter Karlson (29). 

Erikson slovi za jednog od najboljih švedskih televizijskih producenata. Postoje indicije da je bio prisiljen da pilotira, a navodi se i da je imao kontakte sa obezbeđenjem opljačkane firme. Za četvrtog uhapšenog Petera Karlsona najmanje je podataka i javnosti je nepoznato kakva je bila njegova uloga u svemu ovome.

Neki od uhapšenih su prema švedskim medijima odrasli u južnom delu Stokholma i sredinom 1980-ih i i početkom 1990-ih bili članovi tzv. Fića bande. To je bila grupa koju su osnovali mladići poreklom iz bivše Jugoslavije i bavili su se krađama i ucenama.
Uhapšeni Goran Bojović nikada nije osuđivan, iako je u policiji označen kao „gangster"koji je pripadao Fića bandi. Drugi čovek poreklom sa ovih prostora Goran Živković, odrastao je u južnom delu Stokholma. On je bio osuđen zbog krađe smaragda vrednog 100.000 kruna. Dragi kamen kasnije je vraćen vlasniku. 

Nezvanično, beogradski mediji saznaju da je tada švedska policija tragala za još nekoliko osumnjičenih. Kako bi došli do što više informacije, gledali su i privatne fejsbuk profile. Tako je utvrđeno, pored ostalog, da je Bojović ,,fejsbuk" prijatelj sa Milanom Ševom, poznatim Srbinom koji je dugo boravio u Švedskoj, inače zetom Ratka Đokića. Đokić je slovio za ,,kralja" podzemlja u Švedskoj, a ubijen je maja 2003.

Navodno, švedska policija traga za organizatorom spektakularne pljačke, za koga se vjeruje da je u Beogradu. A to je upravo Ševo. Otuda su i švedski inspektori  boravili dosta dugo u Srbiji.
Srbin iz Bosanskog Petrovca Ševo, slovi za jednog od glavnih kriminalnih bosova u Švedskoj. Švedska policija, veruje da bi 40-godišnji Ševo, koji je pobegao iz tamošnjeg zatvora pre šest godina i sada slobodno živi u Beogradu, mogao biti blisko povezan sa jednom od najvećih pljački ikad izvedenih na švedskom tlu.
Ševo se iz rodnog Petrovca doselio u Švedsku sa roditeljima još 1978. godine. Javnosti je postao poznat kada je na čelu bande nasledio Dragana Joksovića Joksu, kada je ovaj 1998. ubijen na hipodromu u Stokholmu dok je čekao u redu ispred kladionice. Joksović je bio poznat u Stokholmu kao vodeći ,,mafijaš", ucenjivač restorana, upravljao je crnim tržištem za klađenje, prodajom krijumčarenih cigara i alkohola. I pored toga Joksović nije bio nikad osuđen za neki od ovih prekršaja pošto su svedoci iznenada gubili pamćenje i zaboravljali da su ga ikada vidjeli.

Prema izjavama zvaničnika u Beogradu, srpska policija upozorila je švedske kolege da se sprema spektakularna pljačka. 

Životni put “švedskog kuma” počeo je u siromašnoj bosanskoj porodici. Milan Ševo rodio se 1968. u malom gradu Bosanskom Petrovcu. “Imao sam dvije majice i jedan par cipela”, prisjeća se u knjizi “Švedski kum”, svojevrsnoj svojoj biografiji, koju je napisao švedski istraživački novinar Nuri Kino, a nedavno je objavljena u Švedskoj.

Kad je imao dvije godine, njegova se porodica prvi put preselila u Švedsku. Tri godine kasnije vratili su se u rodni kraj. Otac je odlučio sagraditi kuću na periferiji, no kako nije razmišljao o priključku na vodu i struju, kuća nije dovršena pa su propali planovi o velikom porodičnom domu.

Ušteđevina iz Švedske brzo se istopila, otac je počeo piti i uskoro je napustio porodicu. Ševina majka s troje se djece uselila u baraku koja im je trebala služiti kao skladište. Bili su jako siromašni i Ševo se sjeća da je često bio gladan. Nakon nekoliko godina u BiH, Ševo se 1979. s majkom, starijim bratom i sestrom vratio u Švedsku. Preko socijalne službe dobili su stan s četiri spavaće sobe, u jednom od predgrađa Stokholma. Peti razred počeo je pohađati u školi u Vĺrby gĺrdu i trudio se uklopiti.

Jedan od njegovih prijatelja volio je krasti. Ševo se ne sjeća zašto, no ubrzo je kralo čitavo društvo. Počeli su sa sladoledom, potom prešli na bicikle. Ševina majka nije primjećivala da joj sin dolazi kući u novim jaknama, stalno je radila i jedino joj je bilo važno da u frižideru uvijek bude hrane.

 “Kad gledam unatrag, mislim da je možda ipak škola trebala učiniti više. Trebali su imati više razumijevanja za samohrane roditelje koji nisu stizali kontrolisati djecu dok su se borili za opstanak”, kaže u knjizi Ševo.

U višim razredima osnovne škole počeo se tući. Njegovo društvo sukobljavalo se s grupicama iz drugih kvartova i škola. Ubrzo je došlo do sukoba imigrantske djece s mladim neonacistima. Stvoren je mentalitet bandi i suparnici su se međusobno tukli bez razloga. Ševu i njegove prijatelje odgajala je ulica, a krađe su u međuvremenu postajale sve ozbiljnije. Poenta je bila biti bolji i hrabriji od drugih. Tako se sticao ‘respekt’ društva.

Ševo je sve više markirao iz škole, a policija ga je sve češće lovila u sitnijim krađama. Zbog toga je dodijeljen hraniteljskoj porodic. S etničkom švedskom porodicom proveo je 18 mjeseci, a za to je vrijeme popravio ocjene i upisao školu za ugostitelje. Ta porodica imala je dva biološka sina njegove dobi i jednu posvojenu kćerku iz Afrike. Živjeli su u Estermalmu, bogatoj četvrti u centru Stokholma. Ševo se ipak nikada nije osjećao sasvim kao kod kuće i nedostajala mu je porodica.

U međuvremenu je u centru Stokholma upoznao ‘ljude iz grada’. Zločini su tamo bili veći - pljačkalo se sefove. Tamo je ležala velika lova, bilo je lako, a kazne su bile blage. Nakon što je napustio hraniteljski dom, vratio se majci u predgrađe. No više nije bilo povratka pljačkanju pijanih švedskih posjetioca kafana i ‘mažnjavanju’ torbica na motociklu.

Kako se Ševo pokazao izuzetno talentovan, za njega su zanimanje pokazali stariji Jugosloveni u kvartu. Polako su ga počeli voditi na manje ‘poslove’. “Kad su me prvi put poveli nisu me pitali želim li, samo su mi dali pištolj. Trebao sam držati ljude na nišanu dok oni ne pokupe novac. Iako sam se time kasnije hvalio vršnjacima, osjećao sam kako je to bilo pogrešno”, ispričao je Ševo. Tada je imao 16 godina.

Do tada je već počeo trenirati borilačke vještine. Treninzi su postali tačka oko koje se vrtio njegov svakodnevni život. U klubu je bio sedam dana sedmično i po dva puta dnevno. Počeo se i natjecati, a tada je upoznao Liama Norberga, budućega poznatoga švedskoga glumca. Na početku su bili rivali, trenirali su kod konkurencije, a Ševo je potom prešao u njegov klub. Tamo je upoznao i Paola Roberta, danas poznatog bivšeg boksera, koji se spominje u knjizi Stiga Larsona “Djevojka koja se igrala vatrom”. S 19 godina otišao je odslužiti vojni rok u Jugoslaviju.

Kad se vratio, pokušao je dati još jednu šansu životu u predgrađu i zaposlio se kao kuvar u hotelu Sheraton. No bilo je prenaporno i uskoro se vratio ulici.

Na jednom bečkom trgu dvojica Albanaca napala su jednog srpskog mladića, ali su izvukli derblji kraj, pošto ih je momak dobro isprebijao.

Dvojica Albanaca napala su jednog srpskog mladića koji je mirno sa prijateljima pio piće u kafeu na Prateru. Oni su ga najpre vređali, a onda i fizički nasrnuli na  Srbina, inače za glavu višeg od njih.

Međutim, izvukli su deblji kraj pošto ih je momak obojicu dobro išamarao i namlatio bacajući ih po trgu kao krpene lutke.

Ko zan kako bi se sve završilo da se posle nekoliko minuta nije umešalo i jedan pripadnik obezbeđenja iz obližnje firme, na koga su besni Albanci takođe nasrnuli, ali su se ubrzo povukli kada je pozvao policiju.

Pogledajte kako ih je hrabri Srbin složio na zemlju.

Preko jedne zgrade bio je raširen ogromni transparent sa njegovim likom. “Mnogo je vodio računa o svojoj romskoj zajednici i pomagao ljudima. Izvršio je integraciju Roma u rumunsko društvo, slao je članove zajednice u školu”, priča njegov rođak Jon Rudaru.

Ćoaba, star 58 godina, koji se 1997. godine samoproklamovao "kraljem Cigana u celom svetu", primljen je u teškom stanju u utorak u bolnicu u Antaliji, gradu na jugu Turske, gde je bio na odmoru. 

Ćoaba, koji se oženio sa 14 godina, udao je 2003. godine svoju 12-godišnju ćerku Anu Mariju (Maria) za mladog Roma starijeg tri godine od nje. To je izazvalo kritike, tako da je Ćoaba obećao da će se boriti protiv venčavanja Roma u periodu adolescencije, čak i njihovog detinjstva, što je veoma rasprostranjena tradicija među tom zajednicom. Ćoaba je, između ostalog, podsticao romske porodice da izađu iz začaranog kruga siromaštva šaljući decu u škole, dok je stopa školovanja u okviru romske zajednice niža od nacionalnog proseka. 

Predsednik Trajan Basesku (Traian Basescu), koji je sa Choabom godinama prisustvovao raznim romskim proslavama, izrazio je saučešće porodici Ćoabe i romskoj manjini, preneli su francuski mediji.

Pre sahrane njegov stariji sin Dorin je krunisan za “međunarodnog kralja Roma”, i tako ga nasledio na čelu najveće romske zajednice u Evropi, dok je sam Ćoaba 1997. godine nasledio svog oca koji je za vreme holokausta bio deportovan u Sovjetski Savez.

Romski sociolog Ćiprijan Nekula opisuje Ćoabu kao umerenog vođu i posrednika koji je koristio svoju propovedaonicu za prenošenje mnogih poruka, tražeći od Roma da ne prose po ulicama, da čekaju da napune 16 godina pa da tek onda stupaju u brak i da traže veća prava kao manjina.

“Kad bih ga pozdravio sa ‘ljubim ruke vaše veličanstvo’”, priča Nekula, “on bi mi odgovorio ‘dosta s tim glupostima’”.

Ćoaba je postao čuven po tome što je, kad je video kako njegova 12-godišnja ćerka beži iz crkve sa svog venčanja kako ne bi postala dete-mlada, postao aktivista za obrazovanje romskih devojčiaca i počeo da se zalaže da devojčice ne treba da se udaje pre nego što navrše 16 godina. Doduše, njegoa Ana-Marija se vratila nekoliko minuta kasnije i obavila svoju dužnost i udala se za čoveka koga joj je odabrao otac.

Na njega i njegovu politku veliki uticaj ke imala njegova supruga Marica, kojom se oženio kad su oboje imali 14 godina, i sa kojom je dobio četvoro dece.

Gimija Levakovića, Roma s hrvatskim pasošem, poznaje cela Danska. Osim što se redovno pojavljuje na naslovnicama danskih tabloida, o njemu je snimljen dvodelni dokumentarac. Reč je o šefu klana s oko 40 članova, osuđivanih kriminalaca, od kojih mnogi nikada nisu imali posao jer su se posvetili kriminalu, a bez obzira na sudske presude nastavili su da dobijaju socijalnu pomoć.

Džimi zahteva da ga zovu Džimi bos 007, a u Dansku se doselio pre 40-ak godina. Od tada on i njegova porodica pune crnu hroniku danskih medija. Džimi je početkom godine bio "zvezda" dvodelnog dokumentarnog filma na televizijskoj stanici TV2. Njegova porodica ima oko 40 članova: uz spomenute Đovanija i Milenu, tu su i Đango, Dolar, Alpaćino, Santino, Pepelka, Jura...

Osim što imaju više od 45 članova koji su u Dansku pristizali jedan za drugim od sredine 70-ih i ujedno počinili na danskom tlu gotovo hiljadu krivičnih dela, Levakovići svaki mesec primaju izdašnu socijalnu pomoću koja se broji u desetinama hiljada evra. Tamošnje službe izračunale su da su ih Levakovići, otkad su u Danskoj, koštali vrtoglavih 9 miliona evra - od socijale i zdravstva do boravka u zatvoru. No, nakon samopromocije glave porodice, takozvanog Gimija Bossa 007 u televizijskim emisijama i na društvenim mrežama, Danci su rešili da ih vrate u Hrvatsku.

Saga o nepopravljivom bosu Gimiju Levakoviću i borbi Danske da ga se reši time se nastavlja. Kap koja je prelila čašu i potez zbog kojeg je Levaković sigurno već gorko požalio tiče se njegovog ispada u gradiću Korser. Naime, Gimi se za vreme roštilja s jednom romskom porodicom jako napio, pa se posvađao s domaćinima preteći im pištoljem i urlajući da će pobiti celu njegovu porodicu. Kada je policija stigla, pronašla je svog starog poznanika, koji je osuđen 26 puta u manje od 20 godina.

Na njegova i vrata članova klana policajci, pišu danski mediji, u proseku pokucaju svakog drugog dana, a država je vrlo darežljiva sa socijalnom pomoći, zbog čega se Danci nerviraju ističući da je apsurdno da kriminalci žive na socijalnoj pomoći i tražeći da se napokon deportira. Gimi je bez obzira na sve u medijima blatio državu ističući da je za njegovo bavljenje kriminalom kriva država, a obećavao je da neće više kršiti zakon. Međutim, to obećanje je prekršio i Danska je, čini se, ujedinjena u želji da se on kazni. U slučaju deportacije mogao bi da završi u Hrvatskoj zbog svog pasoša, iako je hrvatska policija potvrdila da nema registrovanog državljanina s tim imenom.

Zloglasni gangster Džimi bos ponovno je završio iza rešetaka početkom maja iako je u spomenutom dokumentarcu nedvosmisleno najavio da izlazi iz kriminala. U petak 1. maja, piše list Ekstra Bladet, Džimi se u gradu Korseru gadno posvađao s drugim Romom, pa je poslao svoju 14-godišnju ćerku da mu donese pištolj! Obaška što je to "valter P-38", poznat i kao oružje koje su nosili nemački oficiri za vreme Drugog svetskog rata.

Naime, Džimi bos 007 je sa ćerkom i sinom (10) došao u Korser da pogleda stan za koji je bio zainteresovan, pa je odseo kod drugog Roma, imenovanog kao J.T. Počeli su da se nalivaju alkoholom, pa je pijani Džimi u jednom trenutku krenuo da urla da niko ne sme da mu dira ćerku inače će "poje*ati ceo Korser". Svađa s domaćinom eskalirala je do te mere da je Džimi zatražio od ćerke da mu iz njihove sobe donese pištolj. Na sreću, mala je odbila da ga posluša.

Koliko je situacija bila gadna govori činjenica da je domaćin u jednom trenutku pao na pod pokošen srčanim udarom, pa je pozvana hitna pomoć, koja ga je prevezla u bolnicu. Ali Džimi je nastavio da preti i urla, pa je ostatak društva pozvao policiju. Policija je pretražila stan i u sobi u kojoj su bili smešteni gosti. Džimi je sutra, kad se osvestio, tvrdio da taj pištolj u životu nije video, ali je ipak završio u zatvoru.

- E tad kad stigne socijala, uguramo novac u novčanike i onda ih ko fol izgubimo na ulici. Gledamo ljude koji ih pronađu i onda ih zaskačemo. Zabavljamo se, ali oni su pohlepni! Žele da uzmu ono što im ne pripada. Policajci mi svako malo govore: ‘Gimi, šefe, ti bi trebalo da budeš u zatvoru!’ A ja im na to velim: kakav zatvor?! Pa ja moram zarađivati novac da prehranim porodicu kojoj sam uzor i koja ima snove - priča Gimi koji je šest godina proveo u zatvoru i nema ni dana radnog staža, jer navodno boluje od panike i astme.

Dansku je zaprepastio podatak da Džimi bos nikada - ali baš nikada - nije imao posao i da otkad je došao u Dansku prima socijalnu pomoć, a u trenutku hapšenja imao je u džepu 22.000 američkih dolara! Novac je zaplenjen dok mu ne dokaže poreklo. Na sudu je tvrdio da je od tih para hteo da plati prve rate za stan u Korseru, ali od selidbe verovatno neće biti biti ništa ne samo zato što je Džimi bos završio u zatvoru, nego zato što su stanovnici četvrti Motalavej, gde se nalazi taj stan, pokrenuli potpisivanje peticije da mu se zabrani dolazak. Ne žele, kažu, kriminalca u naselju.

Mala zemlja sa severa Evrope, poznata po svojim vulkanima i divljoj prirodi, odlučila je da još jednom dospije u centar pažnje svjetskih medija.

Većina Islanđana veruje u postojanje vilenjaka. Vilenjaci većinom žive u kamenitim područjima, imaju magične moći i nanose nevolje onima koji se usude da ih uznemiravaju. Ali, volenjaci ne mogu da reše problem populacije na ovom ostrvu. 

Naime, vlada Islanda planira povećati svoju populaciju koja je posljednjih godina u konstantnom padu. Da problem bude još veći, ženska populacija je stalno u porastu, te se iz godine u godinu povećava broj žena koje nisu u prilici da nađu muškarca.

Islandska vlada je stoga odlučila da na vrlo interesantan način riješi ovaj problem. Odlučili su da početkom sljedeće godine poklone 5000$ svima onima koji su spremni oženiti ženu s Islanda, pišu riopricesputovanja.

Tako da muškarci, ukoliko možete podnijeti malo veću hladnoću, možda je Island pravo mjesto za vas.

Ako je suditi po svetskim statistikama i brojkama što, kako se tvrdi, mogu kvantitativno izmeriti sreću neke nacije, Island, ostrvo  koji Golfska struja čini daleko toplijim nego što mu engleska verzija imena (Iceland) kaže, najbolji je deo Zemljine kugle. Skoro svake godine Islanđani završe na samom vrhu lestvice najsretnijih ljudi na svietu, a ove je godine ostrvo proglašeno i najmiroljubivijom zemljom svieta.

Zemlja velika kao Hrvatska i Bosna i Hercegovina zajedno ima oko 300.000 stanovnika, dve trećine ih živi u glavnome gradu Reykjaviku i oko njega. U Reykjaviku zaključavaju vrata, u ostatku zemlje to još nije običaj.  Najveći problem su troškovi života. Prosečna plata je 3100 eura i u porodicama najčešće rade oba partnera, ali na Islandu je sve skupo. 

Prolaznici su ostali zaprepašćeni kada su videli devojku koja se sva krvava tetura ulicama Cigelofengase. Odmah je stigla i policija koju su prethodno zvale komšije. 

Policijska patrola koja je ubrzo stigla pronašla je pored žene i krvavi nož. Ova dvadesetpetogodišnjakinja srpskog porekla je tvrdila kako je nju napao njen partner u svom stanu. Ona je prevezena u bolnicu a policija se uputila u stan devojčinog momka. Kada su stigli do stana istražitelji su na  zidovima i po podovima zapazili krvave mrlje, a na nekim mestima u stanu bilo je i manjih lokvi krvi.

U spavaćoj sobi policija je pronašla njenog dečka smrtno povređene. On je nepomično ležao u krevetu ne odgovarajući na pozive policajaca. Kada su mu prišli videli su da je čovek u lokvi krvi. Ispostavilo se da ima više uboda po gornjem delu tela.

Iako je dosta iskrvario još je bio pri svesti i izjavio policiji je da ga je posle svađe nožem napala i izbola njegova partneraka. Odmah je prebačen u bolnicu zbog teških povreda. Posle pregleda utvrđeno je da devojka nema ubodnih rana već samo modrice na licu i po gornjem delu tela. Obe osobe su uhapšene i trenuto su pod stražom u bolnici, a ispituju se kako je i zašto došlo do krvavog obračuna .

Nepoznati tada 24- to godišnji Srbin Stevan Bogić za vreme služenja vojnog roka u proleće 1912 godin uoči rata sa Turcima jedne večeri u kasarni u Kragujevcu imaju je snovidjenje Balkanskih i tri svetska rata ! Čudnim putevima ova Bogićeva proročanstva osvanula su u nemačkim i austrijskim novinama.

“Za vreme moga služenja 1912 u kasarni u Kragujevcu legao sam jedno veče u krevet, i pošto se začula truba za povečerje, spustio sam pored sebe moju omiljenu knjigu „Sveto pismo“, koju sam čitao. Svetlo se ugasilo i ja sam zaspao. U toku te noči saznao sam kakve če zadatke srpski vojnik imati u predstojećem ratu. Sanjao sam jednog lepog čoveka sa bradom. Na reveru njegovog kaputa bilo njegovo ime : „Rodni“. On je u jednoj ruci držao „Sveto pismo“ a prstom druge ruke mi je pokazao meni inače poznati kapitel iz „Otkrovenja Jovanovog“ gde stoji: „ Andjeo je odleteo, i dato mu je da odveže četiri andjela koji su bili vezani na velikoj steni iznad Eufrata“ ( Otkr.09,14)

Rodni mi je objasnio da su ta četiri andjela Srbija, Crna Gora, Grčka i Bugarska ! Onda mi je rekao : Vaše zemlje će zajednički stupiti u rat protiv turske carevine, pobedićete i zauvek ćete se osloboditi Turaka.“ Ali Bog je ovom hrišćanskom savezu dao moćne ključeve kojima ćete otvoriti vrata „Božijeg strašnog suda“. Ovaj rat na Balkanu prouzrokovaće dalje i ratove medju vama a potom jedan Svetski rat i to će biti Prvi od tri, koji će doneti svetu do tada nevidjeno razaranje i patnju.

Kada izbije Svetski rat zaratiće ceo svet i Srbija će na strani pobednika, ali će u velikoj krvi platiti cenu u tom ratu.

Ne dugo posle ovoga počeće i Drugi svetski rat u kome će ratovati i ginuti još više ljudi po celom svetu nego što je to bilo u Prvom. Taj Drugi će biti samo nastavak Prvog, kao što će Treći biti nastavak Drugog. „ Strašni Božiji sud odredio je da sva tri rata počnu nekako u vezi sa Balkanom i svuda će biti mrtvih srpskih vojnika !

Posle tog Trećeg svetskog rata, kada se sve okonča svojom voljom stvoriti mir i Carstvo na zemlji sa vladom koja će biti vlada ujedinjih naroda, a ceo svet će biti jedno veliko selo“ : završio mi je svoje kazivanje Rodni. Kada je truba zasvirala za budjenje i ustajanje ja se u snu rastadoh od toga duhovnog čoveka.

Toga dana ja pogledah naše novine gde sam pročitao da je izmedju Srbije i Turske zaključen jedan trgovački ugovor, ali ni najmanje nečega što bi o tom I. Balkanskom ratu govorilo, ja ne nadjoh u novinama.

Ali samo koju nedelju docnije sve podje kako mi je Rodni rekao. Tako mi je prošao taj prvi Balkanski rat, sa Turcima, pa drugi sa Bugarima i za to vreme svakih nekoliko noći Rodmi je dolazio u san donosio mi poruke, pokazivao karte i slike šta će se dogadjati, šta mene i moju okolinu i bližnje očekuje. Dočekao sam i Prvi svetski rat i njegov završetak, sve kako je Rodni predskazao. Kada mi se javljao iako su prošle nekolike godine, on je izgledao jednako star , uvek sa lepom bradom i licem četrdesetogodišnjaka, kao prvi put kada mise prikazao. A ja sam stario. No da nije bilo njega , ja sigurno ne bih doživeo da ovo sve ispričam. Doživeo sam da živim u Jugoslaviji, ali je sve nekako mirisalo na rat i Rodni mi je ispričao kada će i kakav biti taj Drugi svetski rat. Tako kako mi je najavio sve se tako dogodilo. I to sam zahvaljujući njemu preživeo.

Ali jednom prilikom u snu Rodni mi je rekao da će Treći svetski rat biti najstrašniji od svih. On će doći iznenada, odjednom bez ikakve najave i svi će biti iznenadjeni.

U vreme kada bude ovaj rat trajao niko i nigde neće biti siguran. „ Vatrene , otrovne i smrtonosne kugle će dolaziti sa neba, izletati iz vode i sa zemlje, rekao mi je on.

Tvoja zemlja biće bojno polje najjačih , a broj mrtvih će biti veći od svih u ratovima do sada zajedno. Jednoga dana kada počne ana radiju će se čuti samo brujanje i ništa više, niko neće znati šta se u celom svetu dogadja.

Biće dosta preživelih, a to će biti oni koji budu mogli da predosete ovaj jezivi rat i katastrofu. Svi ćeprimetiti, ali niko neće obraćati pažnju na imene prirodnih pojava, nepodnošljivu toplotu ili drugde hladnoću, jaka strujanjanja vazduha i oluje I iznenadne velike zemljotrese.

Hrana i voda, voće i ostalo biće zatrovano . Skoro da neće biti mesta na zemlji gde će se naći ispravna voda i hrana. Preživeće oni koji budu hranu i vodu budu sklonili da se ne zatruje, jer sve što ostane napolju biće smrtonosno. Biće mesta na zemlji gde ljudi ići i plaćati kilo zlata za litar vode ili veknu hleba. Mnogi će se kajati što su bacali flaše umesto da su sih napunili vodom i zakopali u zemlju ili napunili burad u podrumima, umesto sa venom i rakijom sa pšenicom, kukuruzom i brašnom.

Kada sam pitao Rodnija koliko će dugo trajati taj pogrom (Treći rat), on mi je odgovorio : “ Neki od onih koji su rodjeni 1912. godine, kada ste vi Srbi, Crnogorci, Grci i Bugari otvorili vrata “Strašnog suda” doživeće i preživeće “Strašni Božiji sud” .

Tada će doći novo vreme, sve će reformisati, svet će se ujediniti, počeće novi sistem života, novi kalendar. Jedna religija, i samo jedan svetski jezik. Ljudski razum će spoznati jedan drugi jednostavan sistem ishrane. Medicina će napraviti najviše uspeha sa jednim pronalaskom i tako produžitit životni vek, ali sve to će potrajati dok dodje u red.

Ako ste pažljivo čitali možete videti veliku sličnost izmedju proročanstva Tarabića i ostalih proročanstava u mnogim detaljima. Spomenimo jedan posebno zanimljiv, gde se u Kremaskom proročanstvu govori o sukobu Rusa i Italijana, koji će se dogoditi na iznad naše teritorije !!!

U prvi mah prilično neverovatno iz nekoliko razloga, : Rusi i Italijani nisu susedi, Italijani ne poseduju energetske izvore, ni jedni ni drugi ne poseduju teritorijalne pretenzije prema drugoj strani, ali !?. Kako proročanstvo kaže sukobiće se iznad Srbije, što znači ili će Italijani krenuti prema Rusiji, ili, Rusi prema Italiji i na pola puta će se sukobiti dve vazdušne armade. Italijani ni izbliza ne raspolažu takvom vazdušnom flotom da bi mogli da pariraju Rusima, ali ne isključimo ovu mogučnost - da iz Avijana - najveće vazdušne baze SAD u Evropi, iz koje su inače poletale eskadrile bombardera da bombaruju Jugoslaviju i Srbiju, podju na Rusiju združene italijanske i američke vazdušne snage i otud, tumačenje Tarabića, da će se „Talijani sukobiti sa Rusima na nebu u blizini Kremana, a na zemlju će padati zapaljeni avioni i ugljenisani ljudi“ .

Zanimljivo je da se gotovo nigde ne pominje da će Nemačka, inače jedna od vodećih vojnih sila u Evropi i svetu učestvovati u Trećem svetskom ratu, koji će prethoditi Apokalipsi, kako kažu proročanstva. Medjutim, ta zemlja će biti jedna od najviše opustošenih zemalja u predstojećem sukobu, govore proročanstva. Jednostavno biće „bukvalno pregažena“ ruskim tenkovima, kao i Belgija, Poljska, Češka, Francuska i sve što se nadje ruskim armijama na putu, prema izlazu na Sredozemno i Jadransko more.

Kada već pominjemo Jadransko more, nezaobilazan je kao i uvek Beograd. Delovalo mi je prilično zastrašujuće, kada sam pročitao da će ruski tenkovi projuriti kroz Beograd ! Medjutim, čitajući dalje stoji sledeće : Rusi će se preko noći naći u Beogradu i odatle krenuti put Jadrana i drugim pravcima, kako bi pokorili celu Evropu. I dalje : „U Beogradu će im se pridružiti SRBI“ ! Ništa više od toga, pa moramo špekulisati pretpostavkom, da će srpski dobrovoljci krenuti sa Rusima, da bi oslobodili okupirane srpske zemlje, a iz ovih i Republike Srpske ostali dobrovoljci „ radi naplate dugova“ . Hm, zvuči neverovatno i opasno, ali kada budete videli donje karte koje su izradili nemački profeti, analitičari i verovatno vojni poznavaoci , možda se budete složili sa ovom prepostavkom.

Marija Orsic se pominje kao članica društva ženskih medijuma u nacističkoj Nemačkoj, pod imenom Vril.

Pored nje, kao medijum tog društva pomenuta je i izvesna Zigrun, koja je ime uzela od mitske valkire, jedne od devet Votanovih ćerki. Marija se proslavila u okultnim krugovima tvrdnjama da je stupila u kontakt sa arijevskim vanzemaljcima koji žive na Alfa Kentauri u sistemu Aldebaran. Te tvrdnje nikada nisu dokazane, ali to nije potkopalo njen položaj. Pre Vrila bila je članica društva Tula.

Društvo Vril bilo je uključeno u istraživanja bazirana na anti-gravitacionim eksperimentima Viktora Šaubergera. Projekat je nazvan Hanebu ili Vril projekat. Nastao je zastoj zbog velikih elektromagnetnih smetnji i interakcija sa konvencionalnim električnim komponentama. Letelice su se pokazale teško upravljivim, pa ipak su savezničkoj avijaciji nanosile velike gubitke. Oni su ih nazvali fu-fajteri. Sam naziv Vril potiče iz romana „Vril, moć nastupajuće rase“ Bulvera Litona. U romanu je opisano podzemno kraljevstvo u kojem vladaju više-nego-ljudi koji vode poreklo od vodozemaca i raspolažu energijom neslućenih razmera koja se naziva Vril. Postao je to „sveti gral“ za okultiste Trećeg Rajha, pa čak i zvaničnije krugove, koji su tražili svaku mogućnost za izgradnju super-oružja.
Marija Oršić – južnoslovensko ime u krugovima naci-okultista, je navodno smatrala da joj tako duga kosa deluje kao antena prema drugim dimenzijama.

Od ranog detinjstva se isticala sposobnošću komuniciranja sa duhovima. Njen otac bio je iz Zagreba, a majka iz Beča. Već kao mlada devojka priključila se krugovima vatrenih nemačkih nacionalista koji su se zalagali za ujedinjenje Nemačke i Austrije. No, pre Velikog rata ovim dvema državama vladale su različite dinastije, inače u bliskom savezu. Posle rata, oni su na poraženoj strani, a jedan od uslova Versajskog mira je da se ove dve zemlje ne smeju ujediniti.
Ipak će Anšlus kasnije sprovesti partija NSDAP koja u nekom smislu i potiče iz okultnih krugova u kojima se kretala i Marija Oršić. Bila je aktivna članica društva Tule, a kasnije je grupu ženskih medija organizovala u novo udruženje Vril. Navodno su stupili u kontakt sa Arijevcima nastanjenim u planetarnom sistemu oko zvezde Aldebaran, onima koji su već uticali na stvaranje civilizacija Mesopotamije. Smatra se da je učestvovala u pokretanju nemačkog svemirskog programa i istraživanjima vezanim za putovanje u druge dimenzije. Krajem Drugog svetskog rata, ona i njene dugokose prijateljice misteriozno nestaju. Postojale su pretpostavke da su podmornicom prebačene u Južnu Ameriku ili da su stvarno otišle do Arijevaca na sistemu Aldebaran. No, neki jednostavno kažu da su ih ubili SS-ovci.

Pretpostavke, legende, teorije zavere i fikcija stvaraju se kao aura oko Marije Oršić. Postoji čak teorija o njenoj povezanosti sa Nikolom Teslom.



Marija je 1945. imala 50 godina. Međutim, izvesni Zakaria Lanait je u svom odgovoru misteriozniji – nema vesti o Mariji od 1945, ali neki misle da je otišla u „šuplju zemlju“, kako obično zovu podzemno kraljevstvo Agarta.
Treći odgovor je od čoveka potpisanog kao Kirby koji se poziva na serijal Ancient Aliens Theorygde se (naravno!) tvrdi kako su je odveli gosti iz drugog sveta. Tokom propasti Trećeg Rajha nad nemačkom je viđeno mnogo NLO-a, i jedan od njih je pokupio Mariju...

Nekadašnji predsednik Francuske, Nikola Sarkozi, naćiće se pred sudom zbog malverzacija sa donacijama za njegovu kampanju 2012. godine. Rojters javlja da se tereti kako je nelegalno uzimao novac za finansiranje svojih aktivnosti. 

Izvor britanske agencije, koji je želeo da ostane anoniman, dodao je da će još 13 osoba biti izvedeno pred sud zbog afere, koja uključuje optužbe za prekomernu potrošnju i prikupljanje novca za kampaju na nelegalan način.

Strana 9 od 9

NAJBRŽE NOVOSTI DANA U SRBIJI │ NAJNOVIJE VESTI

Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji