Na iznenađenje turskih istraživača i stanovnika istorijskog vizantijskog maloazijskog grada Nikeje (ili današnjeg Iznika) u provinciji Anadoliji, jednog jutra se iz ispod površine jezera pojavili temelji veličanstvene vizantijske Grčke pravoslavne crkve.
Iz izveštaja nekih lokalnih listova , kao i domaće turske štampe i novina “Milijeta“ i “Zamana“, prvo što sam shvatio je postojanje temelja ove istorijske vizantijske crkve, o čemu su prvi ispričali neki piloti aviona za merenja i kartografiju koji su leteli iznad jezera .
Prve reference su stigle od samih Turaka koji su pričali o postojanju velike istorijske crkve iz četvrtog veka posvećene svetom apostolu Petru, odnosno, smatra se da je to bio jedan od prvih velikih hramova koji su krasili ondašnju svegrčku pravoslavnu Malu Aziju .
Informacija se odnosila na istorijski objekat koji se nalazio u jezeru na oko 20 metara od obale i dubini od dva metara ispod površine vode. Kako je saopštio predsednik Arheološkog odeljenja za Uludag Univerziteta u Bursi , Mustafa Sahin, na tom mestu, gde se nalaze ruševine crkve, bazilike, takođe treba da leže i temelji lokalnog parlamenta iz rimsko doba.
Profesor Sahin smatra da je pored rimskog zdanja bila izgrađena i veličanstvena crkva, kao što je prikazana na fotografiji i verovatno je dominirala čitavim regionom.
– Istorijski podaci nam govore, naglašava turski profesor, da se sa izgradnjom hrama započelo 313 godine, neposredno nakon što je hrišćanstvo sa Konstantinom Velikim odnelo pobedu .
Ovaj značajni događaj označava početak izgradnje i drugih velelepnih hramova uzduž i popreko po Maloj Aziji, u svim gradovima gde je živela hrišćanska populacija i u svim rimskim provincijama.
Pretpostavlja se, da je crkva nakon velikog zemljotresa koji je 740 godine posle Hrista pogodio regiju, potonula u jezero, da bi se nakon tolikog vremena, danas opet pojavila.
Očigledno da je u prošlosti oko Nikeje bilo mnogo zemljotresa, kao i veliki zemljotres 1999 godine, koji je još više potonuo crkvu ispod površine jezera. Danas i pod nepoznatim uslovima, hram se ponovo pojavio baš na fotografijama opštinske ekipe iz Bruse prilikom snimanja terena u cilju“ istraživanja istorijskog nasleđa i snimanja iz vazduha“, kada je turski avion leteo nad jezerom i fotografisao okolinu.
Prema istorijskim podacima, grad Nikeja je prevashodno poznat kao mesto održavanja dva istorijska vaseljenska sabora (Prvi i Drugi Nikejski Sabor) rane hrišćanske crkve.
Zgrada lokalnog senata (Senato Saraj), kako govore sami Turci, izgrađena 325 godine u sastavu građevinskog kompleksa za bazilikom, ali je kasnije, zbog izgradnje Aja Sofije Senat prenet u Istanbul. Velelepna Sveta Sofija je danas pretvorena u džamiju.
– Različiti iskazi lokalnih stanovnika, kaže univerzitetski profesor u Bursi, Bedri Jalman , o tome su nas izveštavali, a i ribari odavno su zapazili kako neke čudne ruševine leže na dnu jezera, ali im nisu pridavali istorijski značaj od arheološke vrednosti.
Istorijska pojava crkve ispod površine nikejskog jezera iznenada je postala stvarnost slučajnim letom turskog kartografskog istraživačkog aviona nad ovom oblašću koji je pri tom i otkrio istorijsku Grčku pravoslavnu hrišćansku crkvu .
Prve fotografije doprle do javnosti pokazuju izuzetnu lepotu i veličinu ovog hrama – bazilike. Kako i turski istraživači otkrivaju, uz Aja Sofiju, ova crkva pokazuje veliku istorijsku i versku vrednost. Ovaj se hram smatra jednim od najvećih hrišćanskih centara u Maloj Aziji tog vremena i stoga bi mogao privući mnogo hodočasnika iz svih krajeva sveta.
Kada je crkva tačno potonula ispod površine jezera nije nam poznato, ali najvažnije je da se neočekivano ponovo pojavila, da još jednom pokaže, da se Grčki pravoslavni hrišćanski identitet u Maloj Aziji nikada nije izgubio, pa čak današnji razni “ znaci “ zadivljuju i tursko stanovništvo.
Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je za lokalne medije Mađarske kako gabankari nisu shvatili ozbiljno kad je rekao da je era ‘kolonizacije’ gotova.
- Banke su servis građana, a ne ono što su postale širom sveta - vešala. Nemam ništa od ljubavi banki ali imam od ljubavi naroda. Moraju vratiti novac koji su zaradili na nepravednim naknadama ili ćemo im uzeti više. – zaključuje upravo kad je Parlament izglasao da građanima banke moraju vratiti nepravedne naknade.
Bankari su besni. Prosečni dužnik u švajcarskim francima na taj bi način mogao dobiti povraćaj između 600 hiljada i milion forinti i to do kraja ove godine.
- Zakon je razjasnio način na koji će dužnici biti obeštećeni, bilo da se radi o valutnim razlikama, jednostranim izmenama ugovora ili povećanju kamatnih stopa. - izjavio je Antal Rogan, predsednik kluba zastupnika vladajuće stranke Fidesz, a prenosi portfolio.hu.
Mađarski parlament je doneo zakon prema kojem će banke vratiti klijentima sve nepravedne naknade i kamate koje su im naplatile proteklih godina.
Viceguverner Mađarske središnje banke Adam Balog procenjuje da će ukupan trošak za sve banke biti između 2 i 3 milijarde eura.
Orban ističe kako nema protiv banki ništa ali neće gospodariti njegovom državom i stvoriti mu krizu kao u Grčkoj.
- Banke i velike kompanije koje uživaju monopol u Mađarskoj moraju se naviknuti na novu situaciju. Navikle su biti snažne, a socijalističke vlade klanjale su se pred njihovom moći. Ali sada smo mi snažniji i oni se moraju prilagoditi nama. – zaključio je zakleti bankarski neprijatelj Orban.
Lazar Perić (10) vraćao se kući, kada da je pregazio kamion, prenose švajcarski mediji.
Njegov stariji brat Miloš (12) pozvao je roditelje, a otac Branislav (50) je odmah dotrčao do mesta nesreće. Morao je da gleda kako mu sin umire...
Lazar i Miloš na trotinetima su se u utorak vozili kući u Efretikonu u Švajcarskoj i morali su još samo preći preko pešačkog pelaza. Miloš se vozio ispred brata. Ivan L. (19) u kamionu nije video Lazara i nije kočio. Lazar je ostao da leži na asfaltu, teško povređen.
- Miloš nam je rekao da je vikao "stani" i da je pokušao da zaštiti brata, ali nije uspeo - rekao je otac Branislav, poreklom iz Srbije, za Blick. On i supruga Olivera (44) su bili kući i čekali su da dečaci dođu na ručak.
- Došao je Miloš i rekao da se Lazaru dogodilo nešto loše. Odmah sam otrčao tamo. Lazar je teško disao, nije mogao da govori. Uzeo sam njegovu ruku. Sve vreme me gledao. Držao sam ga za ruku sve dok nije umro - kaže Branislav. U međuvremenu je stigla hitna pomoć, ali nisu uspeli da spasu dečaka.
Ivan L. samo dva meseca vozi kamion za firmu Siegrist Transporte AG. Njegov šef ga brani.
- Napravio je sve što je mogao. Nije vozio brzo, a na tom mestu čovjek mora paziti na puno toga. Na desnoj strani je mrtvi ugao relativno velik - kaže Daniel Sigrist (41). Ivan L. živi s roditeljima u Glatbrugu. Njegova majka kaže da će njen sin ceo život morati da živi sa krivicom.
- Ivan je loše, jako loše. Jako mu je žao. Ja plačem danima. Saosećam se s porodicom stradalog dečaka i želim da kontaktiram njegove roditelje samo ne znam šta bih im rekla u ovoj teškoj situaciji - kaže Ivanova majka za Blick.
Dodala je kako je njen sin oduvek hteo da bude vozač kamiona. Dodaje da je Ivan zatražio pomoć sveštenika.
- Tragedija je na njemu ostavila traga - kaže majka.
Žuti prsluci postali su simbol protesta koji već nedeljama potresaju Francusku.
Toga se setio Gislan Kutar koji je iznenađen odazivom, ali i zaprepašćen nasilnom reakcijom policije na demonstracijama.
Kutar je jedan od retkih ljudi koji se povezuje sa takozvanim Žutim prslucima, pokretom koji još od novembra protestuje zbog novih poreza na gorivo. Jer upravo je on, automehaničar iz Narbone, u jednom videu predložio da svi demonstranti navuku žuti prsluk.
"To je bilo prilično jednostavno. Snimao sam moj video i video sam upozoravajući prsluk koji koristim na mom poslu. Mislio sam, to je i stvoreno da svi vide, to svi imamo u našim vozilima jer to propisuje zakon. Zašto da to ne koristimo, kao našu boju prepoznavanja? Tek da vidimo, jesu li ljudi voljni izaći na ulicu i protestovati. I pogodak! Tačno to se dogodilo", rekao je Kutar.
Kutar je kazao kako je bio sam šokiran zbog nasilja u Parizu prošlog vikenda, ali da ga je razljutilo i što su mediji samo prikazivali kako Žuti prsluci napadaju snage reda.
"Ono što se tamo zapravo videlo jeste da policiji jedva treba ikakav povod da posegnu za svojim suzavcem. To nije u redu. Po meni, taktika policije je bila potpuni poraz", rekao je.
Na pitanje šta treba da se dogodi da Žuti prsluci budu zadovoljni, on je odgovorio da predsednik treba da izađe iz svoje rupe i suoči se sa građanima Francuske.
"Ne samo saopštenjima za javnost, nego u stvarnosti, na ulici. Ali to se nikad neće dogoditi. Ne mislim da hoće. On je previše otuđen. Toliko je ponosan da ne uzmiče ni koraka. Problem je što je tvrdoglav, ali smo i mi tvrdoglavi. U jednom trenutku će neko morati da ustukne i mi računamo da će to biti on", kazao je Kutar.
Svega tri dana nakon što je 10. jula potpisao dekret o promeni statusa istanbulskog muzeja Aja Sofija u džamiju, predsednik Redžep Tajip Erdogan obećao je “oslobađanje” džamije Al Akse u Jerusalimu. I vratio Tursku u otomansko doba.
Njegov dugo najavljivani, “očekivano-neočekivani” potez vezan za Aju Sofiju naširoko se tumači kao pokušaj okupljanja nacionalističkih glasača uoči vanrednih izbora koji bi mogli da se održe sledeće godine. Kratkoročno.
Dugoročno, ovo je nastavak Erdoganove neo-otomanske politike i jačanja uloge Turske na globalnoj i domaćoj sceni. Invazija na severoistok Sirije prošle jeseni, tekuće potezanje na prava na resurse gasa u Istočnom Mediteranu, tenzije sa Grčkom i Evropskom unijom, kao i stalne čistke na domaćem terenu nakon neuspelog pokušaja puča 2016. – Erdoganova Turska se, izgleda, tek razmahala.
Rodom iz Istanbula, Erdogan je krajem juna izjavio da je Turska blizu da se nađe među deset najvećih ekonomija u svetu. U jeku pandemije korona virusa, on je najavio da će Turska u drugoj polovini godine ostvariti "ogroman zamah u ekonomiji" i da je zemlja “kao nikad pre” blizu da uđe na listu deset najvećih svetskih ekonomija.
- Stupamo u eru u kojoj će se još više osećati prisustvo Turske u pogledu globalne proizvodnje i lanaca snabdevanja… Suočili smo se sa pandemijom tokom koje su čak i razvijene zemlje ostale bespomoćne. Mi nismo imali problema u pogledu zdravstvene infrastrukture, lanaca snadbevanja hranom i medicinskom opremom i efikasnim upravljanjem u pogledu javne sigurnosti - rekao je on.
Bivši fudbaler “Kasimpaše” koji je političku karijeru započeo izborom za gradonačelnika Istanbula 1994, Erdogan je još tokom kampanje za lokalne izbore te godine, kao kandidat islamističke, kasnije zabranjene Partije blagostanja, govorio o “drugom osvajanju” bivšeg Carigrada (Konstantinopolj) – prestonice tri velika carstva – uključujući osmanskog, i to od 1453. kad je Aja Sofija dobila status džamije za sledećih milenijum i po – do 1923.
Gradonačelnik je bio do 1998, kad je sklonjen sa funkcije i osuđen na četiri meseca zatvora zbog podsticanja na religioznu mržnju, nakon što je recitovao pesmu turskog sociologa i pesnika Zije Gokalpa, koji je uvelike uticao na razvoj nacionalizma u Turskoj.
Da Erdogan ne zaboravlja pokazalo se 18 godina kasnije, kad je kao predsednik u jugoistočnom gradu Sirtu, obraćajući se tokom promocije razvojnih projekata početkom maja 2015, na istom mestu – gradskom trgu – pročitao pesmu “da vidi kakve su slobode u novoj Turskoj”.
- Džamije su naše kasarne, kubat naši štitovi, munare su naša koplja, a klanjači naši vojnici… Ovo je sveta vojska koja čuva našu veru – rekao je tada Erdogan završavajući sa “Alahu akbar”, kako je tada preneo Sandzakpress.net.
Zatvor i zabrana političke funkcije nisu ga izbacili iz igre. Erdogan je od hapšenja postepeo napustio otvorenu islamističku politiku i osnovao umereno konzervativnu Partiju pravde i razvoja (AKP). Koosnivač Abdalah Gul, koji je postao premijer nakon pobede AKP 2002, kasnije je poništio Erdoganovu zabranu da se bavi politikom. Erdogan ga je kasnije nasledio na funkciji i ostvario još dve izborne pobede pre nego što je postao predsednik 2014.
Sada međutim izgleda da ponovo pokazuje svoje pravo lice, piše Blic.
Potezanje prava i jačanja prisustva i uloge Turske prati simbolično jačanje islama nad hrišćanstvom, koje dodatno konsoliduje Erdoganovu moć na domaćem terenu. “Blumberg” je preneo da su na dan kad je Erdogan potpisao sporni dekret mnogi vernici plakali ispred Aje Sofije poneti emocijama simboličnog trijumfa.
Dok su stizale međunarodne osude – i iz političkih i iz religioznih krugova – uključujući ruskog patrijarha Kirila i poglavara rimokatoličke crkve papu Franju, Erdogan je poručio da je to “suvereno pravo Turske”.
- Oni koji ne preduzimaju korake protiv islamofobije u svojim vlastitim zemljama napadaju Tursku koja samo koristi svoja suverena prava - rekao je on.
Obraćajući se kritičarima, Erdogan je odgovorio da "oni koji ćute kad se napada Al Aksa” – džamija u Jerusalimu koju mnogi muslimani smatraju okupiranom – ne mogu da govore Turskoj šta da radi sa statusom Aje Sofije.
- Oživljavanje Aje Sofije je nagoveštaj slobode za Al Aksu i korake muslimana iz ere interregnuma (međuvlada) – rekao je Erdogan.
Stručnjak za islam sa Instituta Kato u Vašingtonu Mustafa Akjol objasnio je nakon potpisivanja dekreta da turski religiozni konzervativci veruju u “pravo mača”, odnosno pravo Otomana da nakon osvajanja preimenuju crkvu u džamiju.
- Turska ima suvereno pravo da to uradi ako želi – potvrdio je on.
– Ali ja ih pitam: Šta ćete reći ako Izrael uradi isto Al Aksi? Da li će i to potpasti pod pravo mača?
Aja Sofija – u kojoj je Erdogan u martu 2018. recitovao prvi stih “Kurana” – nije jedina crkva koju je on pretvorio u džamiju. Na listi su i bivša bazilika, a potom muzej Svete Sofije u Izniku (2012) i Trabzonu (2013). Srpski istoričar Dejan Ristić rekao je u ponedeljak da ga je još pre sedam godina zabrinula Erdoganova odluka Erdogana da crkvu u Trabzonu, izgrađenu po ugledu na Aju Sofiju, ponovo pretvori u džamiju.
Aja Sofija – koja je još 2016. dobila prvog imama nakon 81 godine – očigledno nije jedina “žrtva” Erdoganove politike, ali se može reći da je ona njena kruna, simbol pobede islama nad hrišćanstvom.
Dok je za leđima ostavio sekularno nasleđe Kemala Ataturka, osnivača Republike koji je 1935. pretvorio Aju Sofiju u muzej, Erdogan je prigrlio otomansko i vratio joj međustatus džamije (prethodno je bila pravoslavna bazilika). Da Turska pod njegovom palicom već dugo radi na promeni statusa Aje Sofije – praktično od Erdoganovog ulaska u politiku – svedoče njegovi odlučni, promišljeni, ali nemalo kontroverzni potezi kojima konsoliduje svoju vlast i istovremeno širi uticaj na globalnom i domaćem planu.
- Ovo je potpuno jasno, na tome se radi sada već čitav niz godina i očigledno je Erdogan sa svojim saradnicima zaključio da je ovo trenutak kada to može da bude izvedeno bez ozbiljnih reperkusija po zvaničnu Ankaru - ocenio je Ristić za TV “Prva”, prenela je Srna.
Turska, kako je objasnio, koristi činjenicu da crkva nije posvećena Svetoj Sofiji već je je to Crkva Premudrosti Gospodnje, a samo zdanje po sebi nije pod zaštitom Uneska nego se nalazi u okviru zaštićenog jezgra Istanbula.
Ristić je zaključio da je Erdoganova odluka “samo još jedan u nizu gestova koje povlači s ciljem svog geostrateškog opredeljenja - neoosmanizma i jačanja prisustva Turske”.
Analitičari smatraju da turski predsednik ovim potezom nastoji da izbriše hrišćansku istoriju. U članku pod naslovom "Promena statusa Aja Sofije je isto kao da je i bazilika Svetog Petra postala džamija" italijanski novinar Đulio Meoti podseća, kako navodi Srna, da su pre stotinu godina hrišćani činili 20 odsto stanovništva Turske, a da ih sada samo 0,2 odsto.
Institut Gejtston navodi da je politički islam u ofanzivi na brojnim frontovima i najavljuje talas džamija u Evropi. Najveća džamija u Evropi biće turska u Strazburu. U Nemačkoj, Turska kontroliše 900 od ukupno 2.400 džamija, prognoze su Instituta.
ISTOČNI MEDITERAN
Dok Erdogan smatra da je njegova odluka o Aji Sofiji “korak napred” za Tursku, pljušte osude iz svih krajeva sveta, a najglasniji su Grci, sa kojima se Turska sukobljava na više frontova. Dve zemlje – koje su u lošim odnosima još od 1974. kad je Ankara izvršila invaziju na severni Kipar, sukobile su se oko prava na eksploataciju gasa u kiparskoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni.
Prošle godine su u Istočnom Mediteranu kod obala Kipra, Izraela i Egipta otkrivena velika polja gasa. Dok Grčka smatra tursku eksploataciju ilegalnom, Erdoganova vlada insistira da operiše u vodama na koje pravo polažu kiparski Turci. Ankara se poziva na novu mapu pomorskog razgraničenja u Istočnom Mediteranu napravljenoj u dogovoru sa vladom Muslimanskog bratstva u Libiji.
Prema ovom dogovoru, Grčki Kipar, Egipat, Grčka i Izrael ne mogu istraživati niti eksploatisati gas bez dozvole od Turske. Da Erdogan u svom trijumfu oko Aje Sofije nije zaboravio na Istočni Mediteran, pokazuje i njegove nedavne optužbe na račun Kipra, Egipta, Grčke i Francuske, da pokušavaju da marginalizuju Tursku u tom regionu i "oduzmu joj prava" na resurse.
- Mi im stalno ponavljamo da je to pogrešno i nezakonito. Turska želi da zaštiti svoja prava – ponovio je Erdogan svoju mantru i dodao da je Turska osujetila taj pokušaj tako što je sama počela da buši u potrazi za gasom i naftom u regionu.
- Ponašaju se poput pirata – rekao je sredinom aprila portparol kiparske vlade Kirijakos Kusios komentarišući tursku eksploataciju gasa na platformi “Javuz”.
SIRIJA, LIBIJA I DRUGA MESTA
Opravdavajući promenu statusa Aje Sofije Erdogan se pozvao na pravo Turske i “ono što nacija želi”.
- To je isto kao što smo uradili u Siriji u Libiji i drugim mestima - izjavio je on u ponedeljak, dodajući da “Ankaru ne zanima šta će drugi reći”.
Od 2016. Turska je imala tri vojne intervencije protiv Kurda, u Libiji, Siriji I Iraku. Nakon neuspelog puča turska vojska prešla je sirijsku granicu da istera pripadnike Islamske države iz kurdskih gradova, 2018. je usledila nova operacija protiv kurdskih snaga, a sledeće godine započela je vojnu operaciju na severoistoku Sirije, dok su Sjedinjene Američke Države odstupile iz oblasti. Turska je napala deo istočne Sirije u oktobru 2019. nakon depopulacije kurdskog regiona Afrin u Siriji u januaru 2018. godine. Tada je regrutovala sirijske izbeglice za borbu u građanskom ratu u Libiji, kao deo energetskog i vojnog dogovora sa Tripolijem.
Krajem juna Turska je pokrenula i kopnenu operaciju protiv pobunjeničkih baza Radničke partije Kurdistana (PKK) na severu Iraka, što su mnogi smatrali invazijom. Turska je pokrenula i vazdušne napade u Iraku protiv kurdskih grupa, tvrdeći da se bore protiv “terorizma”.
Ovakve akcije za Tursku imaju dubok istorijski kontekst.
Turska i Sirijom deli najdužu međusobnu granicu i tradicionalno zategnute odnose, još od spora oko sada provincije Hataj 1939. i sirijske podrške PKK. Građanski rat u Siriji dodatno je pogoršao odnose dve zemlje.
U građanskom ratu u Libiji, Turska podržava Vladu nacionalnog jedinstva u borbi u Tripoliju protiv generala Kalife Haftara, komandanta Libijske nacionalne armije u Tobruku i bivšeg vođe snaga Moamera el Gadafija. Haftar je učestvovao u puču kojim je svrgnut libijski kralj Idris a Gadafi došao na vlast 1969, da bi 2011. podržao libijsku revoluciju.
Otomansko carstvo osvojilo je obalska područja Libije još sredinom 16. veka i snažno uticalo na tamošnje društvo. Nakon svrgnuća Idrisa tursko-libijski odnosi kretali su se gore-dole. Gadafi je provocirao Tursku podržavajući kurdsku nezavisnost, pa je Turska 2011. bila među prvima koje su presekle veze sa Libijom i podržala antivladine snage.
Promene statusa Aje Sofije i najava istih za Al Aksu u Jerusalimu pokazuje da su ambicije Ankare mnogo veće, te da čine deo šire islamske agende za region i da su one samo jedan korak većeg verskog militarističkog plana na Bliskom istoku. Turska nastoji da preuzme ulogu Saudijske Arabije, Egipta, Jordana i drugih, kao glavni arbitar onoga što je islamsko.
“Džeruzalem post” piše da je pretvaranje Aje Sofije u džamiju deo "povratka slobode al-Akse", što u stvari znači da bi Izrael trebalo da bude izbačen iz kontrole starog grada Jerusalima u kome se nalazi al Aksa, a iza toga, prenosi Srna, stoji šira verska agenda.
Turski predsednik dugo se zalagao za palestinsku stvar i bio je ekstremni kritičar Izraela, između ostalog kada je napustio pozornicu u Davosu tokom razgovora s bivšim predsednikom Izraela Šimonom Peresom 2009. Turska je tada poslala flotilu u Gazu da pokuša da prekrši izraelsku blokadu Gaze, što je dovelo do pogibije 10 turskih državljana kada su izraelske snage izvršile raciju na brod Mavi Marmara, navodi list.
Turska vladajuća stranka AK povezana je sa Muslimanskim bratstvom, a Turska je bliski saveznik Hamasa u Gazi. Hamas je takođe povezan sa Muslimanskim bratstvom, ističe se.
Turska bi jednog dana mogla da usmeri svoju pažnju na Jerusalim, navodi “Džeruzalem post”, na šta je Erdogan ukazao svojim govorom o Al Aksi. Promenom statusa Aje Sofije uzdrmao je religiozne i šire krugove – a oni mu ne mogu ništa.
Komentarišući govor o "oslobađanju" džamije Al Aksa, džamije na steni u Jerusalimu, od Izraela, Ristić je rekao da Erdogan pokušava sebe da uspostavi ne samo kao lidera etničkih Turaka, već i kao neku vrstu laičkog lidera muslimana u regionu.
- On je već ranije izjavio da je ovo samo međukorak u vraćanju džamije Al Aksa muslimanima. Ona i danas pripada muslimanima, ali i teritoriji Izraela. To je direktan poziv za narušavanje teritorijanog integriteta jedne suverene zemlje. Jer vraćanje muslimanima podrazumeva promenu granica, a poznato je koliko je složeno pitanje Jerusalima – ukazao je Ristić.
ŠTA DALJE?
Na globalnom planu, dok jača svoj uticaj na Bliskom istoku Turska se postepeno udaljava od Zapada, a posebno evropskog bloka. Turska, koja pod Erdoganom trpi pad demokratskih vrednosti, izrazila je želju da postane članica EU još 1987, međutim pristupni pregovori zapeli su 2016. a blok je ukazao na kršenje ljudskih prava u Turskoj. Sredinom 2018. je evropski Savet za generalna pitanja primetio da se Turska “udaljuje” od EU. Tako su pregovori o pristupu zapeli, dok turski uticaj raste na Bliskom istoku.
Podrška Erdoganu u zemlji je opala usled pandemije i posledične ekonomske krize, invazije u Siriji i Libiji i talasa migranata, međutim poznato je da mu je nakon neuspelog puča 2016. popularnost skočila za čak 20 odsto, na 67,6. Dok pitanje za koliko će mu procenata porasti imidž nakon promene statusa Aje Sofije ostaje otvoreno, spekuliše se da bi Turska mogla značajno da porani sa opštim izborima zakazanim za 2023, ukoliko vlada proceni da se njena podrška rasipa.
Erdogan je primio prošle godine veliki udarac na lokalnim izborima, kad je vladajuća partija po prvi put za 15 godina izgubila kontrolu nad Ankarom i Istanbulom. Poraz je pretrpila i na ponovljenim izborima u Istanbulu, gradu za koji je Erdogan jednom rekao da će, ako ga izgube, “izgubiti Tursku”.
Istanbul je veoma važan za Erdogana, u čijem je predgrađu Kasimpaša rođen.
Sa svojih više od 16 miliona stanovnika to je najnaseljeniji grad Turske i jedan od najnaseljenijih u svetu. Smešten između Istoka i Zapada – Evrope i Azije –važna tačka na istorijskom Putu svile i prestonica skoro 16. vekova, Istanbul je istorijski jedan od najvažnijih gradova. U vreme Otomana kao Konstaninopolj bio je prestonica do 1923, kad je nakon Turskog rata za nezavisnost i Ataturkovih promena to postala Ankara, dok je ime otomanskog glavnog grada promenjeno u Istanbul.
Podsetimo, Ankara je poltičko, a Istanbul ekonomsko sedište zemlje, a Jerusalim, u kojem se nalazi džamija Al Aksa ima sličan sporan status. Izrael ga vodi kao prestonicu, SAD su to priznale kao najvažnija država koja je to dosad uradila, iako mu je političko sedište u Tel Avivu.
S obzirom da se Erdogan sve više okreće od Ataturkovog sekularnog nasleđa, nakon promene statusa Aje Sofije, bisera svetske baštine, ne bi bilo čudno ni da se čitav Istambul vrati u 1453. i ponovo postane turska prestonica.
KAVDRATURA KRUGA SVETSKE POLITIKE
Šta džamija Al Aksa predstavlja u islamskom svetu u jednom intervjuu za Kurir otkrio je prof. dr Miroljub Jevtić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Profesor Jevtić ističe kako ima jedno mesto na svetu oko čega se kako ističe vrti celokupna kvadratura kruga svetske politike.
"To mesto se zove Brdo hrama. Prema jevrejskom verovanju da bi čovek bio spašen on mora da prinosi žrtvu. Žrtva se može prema jevrejskom verovanju može prinositi samo u hramu koji je podigao Solomon na tom Brdu hrama. Taj hram su kasnije srušili Vavilonci... Posle je ponovo obnovljen a onda potpuno srušen 132. i 133. godine posle Hrista. Jevreji su proterani iz Palestine i živeli su u dijaspori sve vreme maštajući da se vrate u Jerusalim ali ne da bi napravili državu već da bi obnovili hram kako bi u njemu mogli da prinose žrtve. Ali da bi hram mogao da funkcioniše da ne bi ponovo bio srušen onda je potrebno da se napravi država koja će ga štititi. Funkcija povratka Jevreja i obnove države Izrael nije zbog države nego zbog hrama. Muslimani su u sedmom veku zauzeli Jerusalim i zauzeli to mesto gde je bio hram. Oni su na njevom mestu podigli dve džamije - Al Aksu i Kupolu na steni. Te dve džamije su podignute u čast verovanja u islamu da je sa tog mesta Muhamed na svom krilatom konju odleteo na nebo, video raj, video pakao, osetio Alaha ali ga nije video jer se Alah ne može videti. Potom se vratio na zemlju isto tu, posle čega je prenet u Arabiju", ispričao je svojevremeno Jevtić za Kurir i dodao:
"Za muslimane je to treće sveto mesto u islamu. Kada je obnovljena država Izrael 1948. koja je obnovljena sa ciljem da se tu obnovi hram, ali je Brdo hrama to jest Jerusalim je ostao pod vlašću Jordana. U junskom ratu 1967. Izraelci su kako oni kažu oslobodili Jerusalim, a Arapi kažu da su ga Iizraelci okupirali... Tako su Jevreji došli u politički posed Brda hrama. Ali na Brdu hrama nije bilo ni Jevreja ni jevrejskih spomenika, tu su bili muslimani. Oni su tada bili u prilici da sruše te dve džamije i da tu obnove Solomonov hram. Ali to bi za muslimane značilo da ste im na živo izvadili srce iz grudi. Oni zbog toga nisu smeli to da urade. I cela priča se vrti oko toga. Da bi nastao mir između Jevreja i Palestinaca potrebno je Jevreji odustanu od Brda hrama. A ako odustanu od Brda hrama onda se postavlja pitanje zašto su se vraćali u Izrael. A isto arapi - ako bi odustali od trećeg svetog mesta onda prestaju da budu muslimani. To je ta kvadratura kruga koja se ne može rešiti. Sve se vrti oko toga."
Čitav svet suočava se sa neviđenim merama u borbi protiv novog korona virusa. Zatvorene su državne granice, ne rade škole, vrtići, restorani, kafići... Jedna zemlja sve to vreme ima znatno relaksiraniju strategiju. Reč je o Švedskoj, koja se protiv globalne epidemije bori drugačije od ostalih i koja tvrdi da je njena taktika ispravna, ali u petak je prijavljeno rekordnih 812 novih slučajeva, dok je dan pre toga imala 751 novoobolelih.
Glavni švedski list "Aftonbladet" napisao je da "krivulja korone ide u pogrešnom smeru" nakon što su objavljene brojke.
Mediji širom sveta puni su fotografija i snimaka Šveđana kako opušteno šetaju gradskim ulicama, škole su mesta okupljanja đaka, a zemlja nije uvela nikakve obvezujuće mere izolacije. Umesto toga, starijima su savetovali da održavaju socijalnu distancu, zaposlenima je preporučen rad od kuće, a apelovano je i da se odlože sva putovanja koja nisu nužna.
Takav pristup izazvao je velike kritike u delu javnosti, među kojima su i 22 uticajna naučnika koji su u švedskim novinama "Dagens Najheter" objavili otvoreno pismo, tvrdeći da su švedske javnozdravstvene vlasti potpuno zakazale. Traže da političari hitno uvedu strože mere, dodajući da je stopa smrtnosti od korona virusa u švedskim domovima za stare drastično veća od one u ostalim nordijskim zemljama - u Švedskoj je mrtvih 131 na milion ljudi, dok ih je u Danskoj 55, a u Finskoj svega 14.
Iza ovako liberalne strategije stoji državni epidemiolog Anders Tegnel sa Nacionalnog instituta za javno zdravlje
Tegnel dodaje kako dugotrajni karantini, po njegovom mišljenju, istorijski gledano nemaju nikakve rezultate.
- Zatvaranje granica je smešno jer je Covid-19 u svakoj evropskoj zemlji. Važnije je nadzirati kretanje unutar Švedske. Kao društvo, radije smo odabrali kontinuirano podećanje ljudi da se pridržavaju zaštitnih mera. Potpuno zatvaranje bilo bi kontraproduktivno - dodao je.
Prema Tegnelu, asimptomatski slučajevi, koje mnogi smatraju najvećim krivcima za brzo širenje, uopšte nisu problematični.
- Postoji mogućnost da su oni zarazni, što sugerišu i neke nedavne studije. Ali, broj ljudi koje oni zaraze verovatno je prilično mali u poređenju sa osobama koje pokazuju simptome. U normalnoj distribuciji zaraze oni su na margini, dok većina otpada na ljude sa simptomima na koje zaista treba paziti - rekao je on, a preneo "Jutarnji.hr".
Ipak je izbegao direktan odgovor na pitanje da li smatra da je švedski pristup uspešan.
- To je vrlo teško znati. Prerano je za to. Svaka zemlja treba da postigne "imunitet krda" na ovaj ili onaj način, a mi ćemo do njega stići drugačijim putem. Ali, koliko će dugo trajati imunitet krda, to ne možemo znati.
Švedski pristup epidemiji zasniva se na tome što ta nacija pokazuje jedinstvenu kombinaciju poverenja u javne institucije i individualizma. Ukratko objašnjeno, vlada veruje svojim građanima da će slušati i neobavezujuće savete, a građani zauzvrat veruju da vlada radi u njihovom interesu i ponašaju se u skladu sa preporukama.
Na taj pun krug poverenja dodajte i činjenicu da su Šveđani tradicionalno "hladna nacija" koja i inače drži do "socijalne distance" i dobijate unikatno okruženje u kome bi gore opisan model mogao da uspe. Međutim, kako je stopa smrtnosti u zemlji rasla do jedne od najvećih u svetu, domaći i stani stručnjaci su sve glasnije upozoravali da bi "švedski pristup" mogao da doživi katastrofalan neuspeh.
Prvo, nije jasno da li je uopšte moguće steći kolektivni imunitet na ovu bolest jer je i dalje nepoznato koliko su, i da li uopšte, osobe koje su preležale korona virus otporne na njega. Nakon što su pojedine zemlje najavile izdavanje "imunoloških pasoša" ili sertifikata na osnovu kojih će izlečeni moći da putuju i rade, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izdala je upozorenje da se to ne čini, jer nema dokaza da izlečeni stiču imunitet.
Drugo, i ako neka nacija važi za poslušnu, to ne znači da nema pojedinaca, i to mnogo njih, koji će i dalje postupatu suprotno preporukama. Tako su u Švedskoj zabeleženi slučajevi da su neki organizatori događaja namerno prodavali 499 ulaznica, znajući da su zabranjena okupljanja više od 500 ljudi. Stariji ljudi, osećajući mali pritisak vlasti, nastavili su da se kreću na prometnim mestima, kafići i dalje rade do duboko u noć, mnogi ne propisujući odstojanje među mušterija.
Treće, Švedskoj na ruku ide mala gustina naseljenosti. Kako piše "Tajm", interpersonalna distanca je važna u toj zemlji, a oko 40 posto domaćinstava čini jedna osoba bez dece. Međutim, ova statistika je narušena dolaskom velikog broja migranata, pa postoje predgrađa u kojima je gustina naseljenosti drastično skočila. To može biti objašnjenje zašto migranti čine nesrazmerno veliki deo u ukupnoj smrtnosti, pored činjenice da je njima teže dostupna zdravstvena nega.
On je osam godina primao socijalnu pomoć za nezaposlene, a u isto vreme vodio je javnu kuću i više nego dobro zarađivao od tog posla
Muškarac poreklom iz Novog Pazara, star 52 godine, uhapšen je u Austriji zbog sumnje da je godinama u gornjoaustrijskom okrugu Rid (Ried) vodio neprijavljeni bordel koji je vešto "maskirao" iza austrijsko-turskog udruženja za kulturu.
On je osam godina primao socijalnu pomoć za nezaposlene, a u isto vreme vodio je javnu kuću i više nego dobro zarađivao od tog posla!
Posle anonimne prijave policija je pretresla bordel i na licu mesta zatekla deset prostitutki iz Bugarske, od kojih nijedna nije bila prijavljena. Bordel je zvanično zatvoren, vlasnik je uhapšen i poslat u zatvor.
Britanka Tara Džejn Langston, koja se nalazi na intenzivnoj nezi i vodi bitku sa koronavirusom, snimila je video kako bi pokazala svima koliko je zaista teško nositi se sa ovom zarazom.
Ona je pokazala cevčicu za disanje, bez koje vjerovatno ne bi mogla normalno da diše.
Posebno je uznemirujuće što se žena skoro bukvalno bori da dođe do daha a uz to i jako kašlje.
U razgovoru za britanske medije, osećaj je opisala poput “lomljenja stakla u plućima”. Otkako je ušla u intenzivnu njegu, ispričala je da joj se stanje poboljšalo, barem deset puta.
“Za sve vas koji želite da rizikujete sa koronavirusom, pogledajte mene. Ako zaista postane jako loše, završićete kao ja”, ispričala je Langston iz svog bolničkog kreveta u londonskoj bolnici Hilingdon.
OK. Previous reports about this being an old video are wrong, according to UK media outlet dailymail, who spoke with her recently.
— Matt Price (@mattyprice) March 20, 2020
-Tara Jane Langston, 39, said every breath 'felt like glass in lungs' and told of how every breath is a ‘battle’ but she is now out of intensive pic.twitter.com/yGF5h2ZJhk
Rekla je kako je i ona nekad mislila da je panika oko koronavirusa preterana, te da je htela da upozori svoje prijatelje i kolege da se ipak ne sastanu uveče na druženju.
“Mislila sam da je sve ovo gomila gluposti. Da je priča naduvana. Nisam htela da poverujem u celu ovu histeriju. Onda sam dobila koronavirus i nikada više ne želim da sikusim ovako nešto, budući da je ovo duboko neugodno iskustvo”, ispričala je.
Otkako je korona virus zavladao Evropom, naši građani koji rade i žive u zapadnim zemljama našli su se u problemu - kako se što lakše vratiti kući. Autobus pun Jagodinaca noćas je "prespavao" kod Šida, i to uz policijsku rotaciju. Nije bilo panike, nervoze, neposlušnosti - već se zapevalo.
"Ovako se leči korona", vikali su putnici uz pesmu na liniji Cirih - Jagodina. Stajali su u zaustavnoj traci auto-puta, dok ih je čuvalo policijsko vozilo.
"Nismo više tako mladi, što je život sada znamo. Pruži ruku pomirenja da još jednom pokušamo", orila se pesma Šabana Šaulića u autobusu.
Atmosfera je bila pozitivna, ali put nimalo lak. Kako nam je rekao prevoznik Bojan Kostić, taj autobus je na Batrovce sinoć stigao oko 8.15 sati, baš kada je uveden policijski čas.
- Švajcarsku granicu prošli smo bez kontrole, normalno, slovenačku i hrvatsku takođe. Kad smo ušli u Srbiju, svako od putnika je dobio papir sa uputstvima za samoizolaciju i jutros do pola 6 su bili na putu ka kući. Bili su disciplinovani, ali nisu imali hrane i pića, a iz autobusa nisu smeli da izađu - kazao je Kostić.
Takve mere dodaje, nije video još od vremena ratova, a ovim poslom bavi se 22 godine. Autobus je bezbedno stigao do Jagodine, a sada je na putnicima da poštuju uputstva koja su dobili na granici.
Da li su vlasti Tirola pokušale da zataškaju infekciju u skijaškom centru Išgl glavna je tema debate u kojoj se traži i odgovornost nadležnih
Išgl je mogao biti moguće žarište za širenje koronavirusa u Evropi, jer se upravo tamo u baru "Kicloh" tokom odmora više stotina turista zarazilo koronavirusom, prenose mediji.
Takođe i 200 osoba iz Alena u Nemačkoj inficiralo se u Išglu.
Već 5. marta je Island proglasio pokrajinu Tirol regionom visokog rizika i sve turiste koji su se vraćali nakon 29. februara stavljao je u karantin.
Prethodno je kod jedne grupe turista utvrđeno da su inficirani, ali su zvaničnici Tirola tada tvrdili da je nezamislivo da su se zarazili u Išglu.
Samo tri dana kasnije se saznalo da je jedan radnik u baru "Kicloh", 36-godišnji Nemac, bio inficiran koronavirusom.
Vlasti Tirola su sprovele istragu i zatvorile ovaj omiljeni lokal za ski-žurke tek dva dana kasnije.
Tek 12. marta su vlasti Tirola pre vremena zatvorile skijaški centar Išgl i samo dan kasnije je čitav region Pacnauntal proglašen zonom karantina.
Zvaničnici Tirola odbacuju svaku kritiku u vezi s kasnim preduzimanjem mera.
Tvrde da je reagovano odmah nakon što su dokazane činjenice.
Šef Slobodarske partije Austrije (FPO) u Tirolu Markus Abvercger tvrdi da je trebalo nedelju dana ranije reagovati.
Danske i norveške zdravstvene vlasti smatraju Austriju glavnim žarištem koronavirusa, pošto se čak 265 Danaca i 459 Norvežana zarazilo upravo u Austriji.
U Švedskoj se 18 odsto svih inficiranih dovodi u vezu sa boravkom u Austriji.
U Srbiji je na snazi odluka o uvođenju vanrednog stanja.
Ovo su MERE KOJE MORATE POŠTOVATI tokom trajanja vanrednog stanja. I Grad Beograd doneo je set mera tokom trajanja vanrednog stanja.
Granice Republike Srbije zatvorene su za sve strane državljane, osim u izuzetnim slučajevima. Pročitajte ko može da uđe u Srbiju.
Mnogo je nepoznanica oko koronavirusa, ali je još više poluinformacija koje kruže internetom. Zbog toga je Ministarstvo zdravlja pripremilo i odgovore na najvažnija pitanja o bolesti uzrokovanoj novim koronavirusom COVID-19.
KOJI SU SIMPTOMI KORONAVIRUSA?
Koji su simptomi infekcije koronavirusom i kako iz prepoznati, kao i šta raditi sa kontaktima osobe kod koje je postavljena sumnja na infekciju koronavirusom?
IMATE NEKE OD SIMPTOMA INFEKCIJE? NE IDITE SAMI KOD LEKARA!
Ministarstvo zdravlja savetuje sve one koji imaju određene simptome respiratornih infekcija da ne idu u dom zdravlja ili bolnicu, već da se odmah obrate dežurnom epidemiologu na KONTAKT-TELEFONE.
ŠTA AKO...
Ministarstvo zdravlja objavilo je i set saveta i preporuka za kućnu izolaciju za sve one koji su možda bili izloženi koronavirusu, kao i za članove njihovih porodica. Evo kako se treba ponašati u tim slučajevima.
A KAKO DA SE ZAŠTITITE?
Pitate se kako da se zaštitite od infekcije koronavirusom? Bapski lekovi neće pomoći, ali osnovna higijena može da bude od velike koristi. Pročitajte šta još treba da radite i kako da se ponašate da smanjite rizik po sebe i druge.
Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala
Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji
