"Došli smo tri dana pred utakmicu. Regularno smo prešli granicu sa ličnim dokumentima. Nismo se zaustavljali do Beograda, gde su nam unapred rezervisali sobe u jednom hotelu, centar grada", ovako svoju izjavu na saslušanju počinje jedan od šestorice uhapšenih Hrvata koji su pravili nerede tokom fudbalske utakmice. "Kada sada razmislimo, nismo znali gde smo pošli. Mislili smo da je priča sigurna, da imamo oslonac, ali desila se izdaja", nastavlja svoju izjavu i dodaje: "Prvi sastanak sa našim domaćinima održan je u jednom restoranu van Beograda. Neka stara, nešto.. Tako se zove to selo. Dogovorili smo se da taktički odradimo celu situaciju i dai iskoristimo priliku. Domaćini su preneli informacije kako da uđemo na stadion i gde da se smestimo. Trebali smo ih okružiti zajedno sa grupom Grka i Mađara. Za ovo nismo bili plaćeni u novcu".
Naš novinar je imao uvid u ovu izjavu, pa prenosimo integralnu verziju. Podsetimo se, veliki neredi na derbiju srpske superlige u fudbalu, trajali su oko desetak minuta. Za to vreme, pokušan je prevrat na južnoj tribini od strane nekoliko navijačkih grupa. Napad su započeli paljenjem baklji, što je bio znak da se krene. Međutim, trenutni vladari južne tribine su se odlučili na povlačenje, možda i iznenađeni trenutnom situacijom. Međutim, kada su se baklje ugasile, usledio je kontra juriš uz povike "Udri cigane". Među navijačima na južnoj tribini se proneo glas da su sve to infiltrirani cigani, koji su se pojavili na tribini u želji da ukradu i zapale zastave, najveći trofej svake navijačke grupe. Tada je usledio pokolj. Napadači su morali da prolaze kroz špalir navijača Partizana gde su paljeni bakljama, udarani kamenjem i palicama, da bi konačno i bili skinuti do gole kože i bačeni na atletsku stazu. Čak je i policija bila iznenađena ovakvim razvojem situacije, pa u jednom momentu nisu ni znali kako da reaguju. Kako naši izvori u policiji govore, tada je i stigla komanda da se ne mešaju mnogo i da puste navijačke da reše svoj međusobni sukob. Napad na južnu tribinu nije prošao. Ostaje pitanje, odakle uopšte svi ti strani plaćenici.
"Dogovor je bio da ojačani spoljnimi faktorom, preuzmemo vlast na tribini. Znate kako, to su milioni evra u pitanju. Kada postanete gazde tribine, rukovodite i distribucijom narkotika. Vojnici na tribini dalje preprodaju drogu na ulici, a nazad vraćaju velike količine novca vođama navijačkih grupa. Kada ova frakcija postane glavna, tada bi se roba dobavljala direktno iz Italije. Taj transport robe bi organizovali mi u Splitu i Dalmaciji. Zato smo u ovome i videli svoj interes. Nismo bili dodatno plaćeni. Ponovo govorim, u pitanju su milionii"
Svakako, još od devedesetih godina kada su organizovani u ovakvom smislu, vođe navijača učestvuju u organizovanju kriminalnih aktivnosti širokog aspekta. Tu je preprodaja droge, reketiranje klubova, obezbeđenje i još mnogo stvari koje se vezuju za kriminal i korupciju. Naravno, političke vođe ne smeju da se umešaju u njihove poslove. Policija je nema, zato što je korumpirana sa svih strana. Naravno, sve se slično organizuje na obe strane, odnosno i na Severnoj tribini, odnosno na Južnoj. Razlika je u tome što vođe navijača Crvene zvezde svoj posao i lične sukobe skrivaju daleko od očiju javnosti, dok je na jugu situacija drugačija. Tamo se već desetak godina vode sitni sporadični ratovi koji se mogu videti skoro na svakoj većoj fudbalskoj utakmici.
"Kada smo došli u hotel, bili smo mnogo naloženi. Trebalo je da okružimo navijačke vođe, a potom iznutra da usledi napad nekoliko frajera koji su trebali biti na našoj strani. Sve je to izostalo. Kada smo videli znak za start akcije, bili smo iznenađeni jer oko nas nikog nije bilo. Niko nije ostao da se suprostavi. U tom momentu je za nas usledio pakao. Odjednom su počeli udarci sa svih strana, pao sam dole između onih stolica i pokušao da se zaštitim. Nogama su me šutirali, a potom sam samo čuo: DOSTA!", stoji u izjavi koju je ovaj huligan dao u policiji tokom saslušanja posle spektakularnog hapšenja u hotelu Zira.
"Ne znam gde nije štimalo. Na tom sastanku van Beograda, naši domaćini su rekli da imaju tu pomoć iznutra, da su potplatili i neke političare, ali i policiju odnosno da imaju svog čoveka u sudstvu ako nam zatreba posle ove akcije. Da li je sve to bila laž ili njihovo verovanje, nisam siguran posle svega što se desilo", stoji pri kraju izjave.
POLAZAK NA STADION
"Na utakmicu smo krenuli dosta ranije, jer smo hteli i da jedemo u nekom restoranu brze hrane. Smestili smo se na tribinu, negde u centru, bliže levoj strani, a po prethodnom dogovoru i iscrtanom planu. Na tribini su već bili smešteni Grci, sa desne strane, i Mađari, bliže nama. Malo smo pričali, da neko ne bi provalio kako smo Hrvati. Kužili smo već na početku utakmice da će ovo biti žestok fajt, jer su vođe bile okružene sa mnoštvom ćelavih likova, ko od betona. Naravno, ulog je bio velik da bi se sad vraćali nazad"
"Eto, sjebali su nas kad su uzviknuli da smo cigani. Tada se cela tribina zapenila ka nama. Većina navijača je verovatno do kraja utakmice mislila da smo cigani"
PUT DROGE NA BALKANU
Od polovine prošlog veka se znalo da najviše droge u staroj Jugoslaviji ima baš u Splitu. Kao lučni grad, imali su priliku da transportuju drogu brodovima ka svim delovima sveta. Jedno vreme se smatralo da za centar transporta narkotika važi upravo Split. Droga se najčešće švercovala iz Južne Amerike, gde je bila i najjeftinija. Međutim, u ovom veku se moglo saznati da je droga vrlo često transportovana iz Italije malim čamcima koji su brzo prenosili na obalu Jadranskog mora u blizini Splita, ispod Marjana.
"Plan je bio da osvojimo južnu tribinu i prepustimo je našim domaćinima. Mi bi preko italijanske veze, dovozili robu do Splita, odakle bi transportovali prvo do Bijeljine, a onda preko Drine i u Srbiju. Tada bi je preuzimali vojnici sa južne tribine. Posoa je za nas bio vredan nekoliko miliona evra. Sa prevlastom na tribini, krenuli bi i u menadžerski posao koji kao da je stvoren za pranje velikih količina novca", stoji u izjavi.
