Istočna Srbija

Istočna Srbija (129)

U šumi u ataru sela Vrbovac kod Smedereva jutros je pronađeno telo 28-godišnjeg Marka Antića

Na vratu je uočena velika posekotina, a pored tela je pronađen skalpel, ali se za sada ne zna da li je Marko sebi naneo smrtonosnu povredu.

Markov nestanak je zvanično prijavljen juče.

Uviđaj je obavljen na mestu gde je pronađeno telo. Na obdukciji će biti utvrđen uzrok smrti mladog čoveka.

Jasmin je poneo pušku i pokazao je Draganu kako se njom barata. U jednom trenutku nespretno je okrenuo cev prema Draganu i opalio. Jasmin je ubrzo sam sebi presudio.

Tuga i bol pritisli su juče selo Plažane u Gornjoj Resavi kod Despotovca dok su se žitelji opraštali od stradalih meštana Dragana Milutinovića (46) i Jasmina Jovanovića Purte (28).

Tragedija se dogodila u kolibi koju su Dragan i Jasmin sagradili s drugarima za izlete i predah prilikom odlaska u lov. Oni su u petak pili i roštiljali.

- Jasmin je poneo pušku i pokazao je Draganu kako se njom barata. U jednom trenutku nespretno je okrenuo cev prema Draganu i opalio. Dragan je pao i ubrzo preminuo - ispričao je istražnim organima jedini očevidac nesreće Slađan Jovanović. Prema Jovanovićevim rečima, Jasmin je ubrzo sam sebi presudio. Izašao je u polje iza kolibe i opalio metak u sebe.

- Šteta, mladi ljudi, a da tako nastradaju. Ajd što su roštiljali i pili, ali šta će im puška. Pijan čovek se time ne igra. Da nije bilo alkohola, ne bi bilo ni tragedije - kaže meštanin B. Z.

- Ne znam šta više da kažem. Tragedija je velika - rekao je otac ubijenog Dragana Milan Milutinović, kome je za nekoliko meseci kuća opustela. Jedno za drugim, umrli su mu supruga, otac i sin, za samo dva meseca. Ubistvo drugog sina Dragana ga je dokrajčilo.

Na sahranu Jasmina Jovanovića Purte doveden je i njegov brat Miljan, koji je na izdržavanju kazne zbog silovanja i ubistva. On je 2006. godine napastvovao i ubio komšinicu Milosavu Stojanović (82). Stražari su ga priveli samo do groblja, gde če sačekao povorku s kovčegom brata ubice, a potom ga odmah vratili u ćeliju.

Dragan Milutinović (46) iz sela Plažane, kod Despotovca (na fotografiji levo), ubijen je u petak po podne metkom iz karabina.

Na njega je pucao njegov najbolji drug iz istog sela Jasmin Jovanović (26) zvani Purta (na fotografiji desno), koji je zbog tuge za prijateljem izvršio samoubistvo.

Tragedija se dogodila u ataru sela Plažane, na mestu zvanom Velika livada, gde su momci roštiljali i pili. Navodno je Jasmin pokazivao svoj karabin Draganu, pa je došlo do toga da oružje slučajno opali i Dragan pogine.

Na vest o tragediji policija je krenula u poteru za Jasminom verujući da je posle zločina pobegao. Juče ujutro na livadi, nedaleko od kolibe, pronađeno je i telo Jasmina Jovanovića.



Tragedija kod Despotovca uznemirila je meštane sela i pokrenula mnoge fantastične priče o vampirima i vlaškoj magiji, koja je vekovima prisutna u ovim krajevima.

Prema verovanju, kuća Milutinovića je ukleta.
- Još kao mala prolazila sam pored njihove kuće. Umesto ukućana, na prozorima sam viđala neke razbarušene ljude, čupave kose, poput pasa. To su bili vampiri koji su me plašili. Taj san sam stalno sanjala i znala sam da u toj kući nešto postoji, ali nisam znala šta je to - priča Stana Stanković, rođaka Milutinovića, u čijoj je kući odrasla.

Dragan Milutinović je, po kazivanju njegove tetke Marine Milosavljević, bio nadničar, vrlo vredan i radio je kod svakog u selu.
- Nadnica je gladnica. Sve što danas zaradi, sutra potroši za hranu. Štedeo je i nekako kupio automobil, ali je u nadničenje išao biciklom kako ne bi trošio gorivo - kaže Marina.

Tuga se juče uselila i u kuću Jovanovića.
- Ne znam gde mi je dete niti šta se desilo. Pući ću od muke - rekla je Jovanka Jovanović, Jasminova majka.

On ima mnogo imena. Neka predanja govore da je bio najlepši i Bogu najmiliji anđeo koji se odmetnuo i usprotivio svom tvorcu. Neki ga povezuju sa slobodom duha, znanjem i individualnošću.

Drugi u njemu vide izvor sveg zla i vesnika propasti čoveka.

Zovu ga Belzebub, Mefistofeles, Iblis, Samael, Lucifer, Sotona, Atikrist. Ili jednostavo - Ðavo. Ðavo opseda, uzrokuje nesreću, izaziva, ali i zavodi.

On u sebi nosi energiju anarhije i slobode, ali to je tek varka, svoje darove skupo naplaćuje.

U ovim krajevima Ðavo se više vidi kao uzročnik svakodnevne nesreće no kao moćni princ tame koji pokreće ratove i šalje pošasti.

Crna magija i vračanje su samo neka od sredstava preko kojih on ostvaruje svoju moć.

Na putu su retki prolaznici imali iskustvo koje nikad neće zaboraviti. 

U tami, na putu, lebdela je utvara u beloj venčanici koja je zaistavljala kola. Ovo je bila Bela dama.

Zalupim vrata bez doviđenja, besna kao ris i odem da zapalim cigaru da se malo smirim, a pritisak mi je 200/100, osećam, priča očajna majka

Ova majka je samo želela da pomogne svom detetu, a naišla je na nerazumevanje i bezobrazluk medicinskog osobolja. U znak protesta, napisala je pismo.

- Zaposlena sam žena, radim vrlo odgovoran posao. Povrh svega toga sam i majka, jedna od mnogih u ovom gradu.

Pre par nedelja, najmlađe dete, devojčica od osam godina dobila je na vratu tri uvećane limfne žlezde. Eto tako, ničim izazvane i ja reših da sa njom odem do lekara da to prekontrolišem.

Prva stanica je školski dispanzer gde stižemo na red u relativno kratkom roku i posle pregleda dobijamo upute za laboratoriju, ultrazvuk vrata i abdomena, ambulantu za kožne bolesti i ORL i infektološke specijalsitičke preglede.

Krećemo od laboratorije, a nakon toga idemo na ultrazvuk. Medicinska sestra mi je objasnila da se snimanja zakazuju i naš datum je 10. novembar (trinaesti dan od dana zakazivanja).

Ma vodiću je privatno, kažem sebi. Zdravlje nema cenu, naročito kad su decau pitanju a još triput toliko jer su izrazili sumnju da se možda radi o mononukleozi.

Tako sam i uradila, odosmo ti mi privatno na ultrazvuk i završismo posao kao gospoda. Sledeća stanica je ambulanta za infektivne bolesti, gde ljubaznošću doktora i medicinskih sestara uspevamo da završimo pregled u subotu i hvala im na tome.

Problemi nastaju odlaskom kod lekara za kožne bolesti. Prethodno sam se telefonom informisala kada ambulanta radi popodne, lepo sačekala dete ispred škole i uputila se ka bolnici.

U čekaonici sedi jedan pacijent koji čeka kod istog lekara i njega molim da udjem i predam dečiju knjižicu. Na vrata ambulante sam pokucala u 17:45.

-Dobro veče, mogu li da predam knjižicu za pregled ili vi izađete da ih pokupite?

- Imate li zakazano? Trebalo je doktor opšte prakse da vam zakaže!

- Nemam zakazano, radi se o pedijatru...

- Nema veze o kome se radi, trebalo je da vam zakaže, a pošto već nije, dođite sutra ujutru u sedam da zakažete!

- Gospođo, ne mogu da dođem ujutru u sedam, ja radim. Radi se o detetu od osam godina, zašto doktor ne može sad da je pregleda?

- Ne može, došli ste kasno (podsećam da nema još 18 sati...), i očekujete da vas primimo, šta vi mislite?!? Doktor radi do 19 i morate da se prilagođavate njegovom radnom vremenu. Dobro ‘ajde, dovedite je sutra u 13h.
Gubim strpljenje.

- Ne mogu da je dovedem sutra u 13, rekoh vam da radim...

- DOKTORE IZAĐITE I OBJASNITE OVOJ ŽENI, JA VIŠE NE ZNAM ŠTA ĆU!

Izlazi doktor i kaže – gospođo, bez panike, dete će dobiti opravdanje za izostanak, a vi za nedolazak na posao.

- Ne želim opravdanja, želim samo da pregledate moje dete. To je za vas 10 minuta posla, ionako nema gužve.

- Žao nam je ne možemo da vam pomognemo bez zakazivanja.

- Je li tako?

- Tako!

Zalupim vrata bez doviđenja, besna kao ris i odem da zapalim cigaru da se malo smirim, a pritisak mi je 200/100, osećam.

Popuših dve, ali ne pomaže. Anđelija sine, rekoh, hajdemo do ORL ambulante da te tamo pregledaju.

Kuc kuc – zaključano. Kuc kuc na druga vrata – zaključano. Bacam pogled na papir na vratima, piše rad sa pacijentima u popodnevnoj smeni do 20h, javite se na šalter.

Na šalteru nema nikog, sestra sa susednog šaltera mi dobaci da ORL ambulanta radi do 17. MOLIM?! Kaže – da, da. Do 17h.

E sad nastaje haos. Sa sve školskom torbom na ramenu uputim se na odeljenje. Dobro veče, dobro veče – dovela sam dete na pregled.

Jedno devojče od medicinske sestre kaže – ambulanta radi do pet, gospođo.

- Tamo piše da radi do osam, a pošto je sad pola sedam – ja došla sa njom na odeljenje.

- Neće moći tako, nego siđite na Urgentni, pa će odande da vas pošalju ovde.

- Prvo, nije ništa urgentno i drugo, šta ima oni mene da šalju, evo sama sam došla. Ne vidim u čemu je problem?

- Takva je procedura i sad idite...

- Pokažite mi proceduru.

- Nemam Proceduru...

- Kako sad kažete jedno,sad drugo, sad imate, sad nemate, o čemu se ovde radi, dete?

- Čekajte da vidim sa doktorkom.

Ode do lekarske sobe i vraća se posle 5 minuta:

- Žao mi je, ne možemo da da vam pomognemo. Idite na Urgentni, procedura je procedura.

- Molim? Znate li vi da sam ja slikala obaveštenje na vratima ORL ambulante i da ću da vas dam u novine?

- Slobodno gospođo, a sad idite.

Zalupim vrata najjače što sam mogla, a sestra ih brže-bolje za mnom zaključa. Veli, ovo je neka luda žena sto posto.

Ono što sam izgovorila izlazeći iz bolnice su najsočnije moguće psovke, koje je moj mozak mogao da izbaci u datom trenutku. Sama sam sebe iznenadila bogatim repertorarom, a Anđelija se umusila, ne progovara. Vidi dete da je vrag odneo šalu. Misli se, bolje da ćutim – ova moja keva je odlepila načisto.

I jeste keva odlepila, zbog kompletne nemoći koju sam u tom trenutku osetila i koja je bila neopisiva.

Šta je poenta ovog teksta? Poenta je u sledećem:


- Džabe plaćamo zdravstveno i socijalno osiguranje, privatnici su zakon, samo što za privatnika trebaju novci.

- NEĆU DA UZIMAM GODIŠNJI ODMOR NITI BOLOVANJE DA ODVEDEM DETE NA SPECIJALISTIČKI PREGLED, BRE, NEĆU!

- Medicinski radnik ne može da bude svako. Tu moraju da se uvedu testovi ličnosti, inteligencije i opšte kulture prilikom prijema na posao. Na žalost, test ljudskosti ne postoji.

- Čemu nepotrebna birokratija? Čemu šetanje od ambulante do odeljenja, od odeljenja do Urgentnog, pa nalevo krug? Skroz bespotrebno.

I da zaključim ovu priču u tri rečenice:

Prvo, ko poslednji ode iz ovog grada neka ugasi svetlo.

Drugo, da sam ja doktor, NE BIH DOZVOLILA DA MI PACIJENT OD OSAM GODINA ODE NEPREGLEDAN, PA TAMAN DA JE BILO I PET UJUTRU.

I treće ali ne i najmanje važno, naša bolnica je odraz situacije u našem gradu, a ne zaboravite najvažniju stvar - riba smrdi od glave. Ko razume, shvatiće.

Koliko god se trudili da promenimo naše životne navike, neke stvari se nikada neće promeniti.

Na ovoj slici vidimo kuću bez fasade. Ljudima nije bitno da im kuća sa spoljne strane izgleda lepo.

Međutim, bitno im je da imaju ispred parkiran auto od 20.000 eura!

To pokazuje i stanje naše nacije, nije bitna fasada na kući, već auto parkiran ispred.

Blagoje B. (40) iz Lukićeva bejzbol palicom je ubio nevenčanu suprugu Sanelu N. (25), nakon čega se obesio.

Blagoje je nakon kraće prepirke  fizički napao nesrećnu ženu, udarajući je bejzbol palicom, a kada je shvatio da ju je ubio, odlučio je da digne ruku na sebe i da se obesi. Tragedija se dogodila u porodičnom domaćinstvu u Svetosavskoj ulici, a beživotna tela majke i oca otkrio je njihov devetogodišnji sin

- Dečak je naišao na zaključanu kapiju, pa je preskočio ogradu. Naišao je na jeziv prizor, video je telo oca, koji se obesio u šupi. Čuli smo zapomaganje iz dvorišta i shvatili da se nešto jezivo dogodilo - pričaju komšije koje su pozvale policiju.

U Lukićevu kažu da je Blagoje bio ljubomoran i zbog toga su se njih dvoje često svađali.

- Čula se galama iz njegove kuće. Prema drugima u selu nije bio agresivan, a šta se sve dešavalo u njihovoj kući i da li je i ranije fizički nasrtao na ženu, to ne znamo - ispričala je jedna meštanka Lukićeva, koja je želela da ostane anonimna.

- Blagoje se snalazio da preživi tako što je povremeno sakupljao sekundarne sirovine, a imao je i konjića i neka zaprežna kola pomoću kojih je radio. Iza njih je ostalo troje maloletne dece. Šta će biti s njima... Tragično je što su mališani u jednom danu ostali i bez oca i bez majke - vele meštani.

- Stvarno su mnogo radili. Nisu birali poslove, uglavnim išli u nadničenje. Poslednje dve godine mnogo su radili oko kuće, popravljali je, malterisali... I deca su im zlatna, pametna i vaspitana. Stvarno nam nije jasno šta je to "kvrcnulo" u njemu kada se odlučio na sumanuti korak - kazuju komšije.

- Bili su nam prethodne večeri u gostima. Deca su gledala televiziju, a mi smo pričali i šalili se. Mirno su otišli kući, raspoloženi. Baš ništa nije slutilo nesreću - priča Sanelin ujak, koji živi u komšiluku i kod koga su na spavanju ostala njihova najmlađa deca Nikola (2) i Stefan (7).

Pismo jednog lekara koje je izašlo u Politici jasno svedoči o užasnom stanju srpskih sela i preostalih ljudi koji u njemu žive. Pismo prenosimo u celosti.

Srpsko selo Raške oblasti odbrojava svoje poslednje dane- gasi se, ostaje bez stanovnika. Iz sela vode jednosmerni putevi sa dva kraka. Jedan krak vodi u druge krajeve središnje Srbije i u svet, a drugi, jednosmerni krak vodi na onaj svet. Na vraćaju se u selo ni jedni ni drugi. Sve je više napuštenih domova i sela bez ijednog stanovnika. Korov se širi i buja, proždire njive, puteve, zgrade, kao da otima naš ljudski prostor.

Tragedija srpskog sela je tragedija srpskog naroda. Ova tragedija izgleda toliko očigledna da je bespredmetno da se o njoj kaže bilo šta. A sa druge stane, izgleda da niko ne vidi šta se dešava sa selom, ponašamo se kao da je sve normalno. Na kraju, svima će se to žestoko osvetiti, jer gubitkom naroda gubi se sve: suverenitet, sloboda, teritorija, identitet, budućnost, pamćenje. Dučić reče da je najveća nestreća biti iistovremeno star, bolestan i siromašan. Upravo ta nesreća je zadesila srpsko selo, bar u Raškoj oblasti, ako mi nije dopušteno da govorim o drugim delovima Srbije.

Evo jedne istinite epizode koja sve kaže.

Jednom sam za vikend bio u Sopoćanima, na svom imanju. Dolazi iz sela jedna žena koja deluje užasavajuće: poluslepa, stara, sva u ritama, sva izgrebana od trnja, zapuštena. Prilazi mi pipavim hodom sasvim blizu, poštapajući se krivom čvoravom motkom, zagleda me dugo i bez reči, kao da proverava da li me vidi, odjednom pita: “Jesi li ti Dobro”? Potvrdih. “Kumim te bogom i svim živim da mi napišeš da sam umrla.” Ne razumem šta mi kaže, sve mislim da se pogrešno izrazila, da je htela nešto drugo da kaže. Pitam: “Je l’ hoćeš da ti napišem da si bolesna?” “Jok. Napiši mi da sam umrla, kumim te ko boga.” ” Mogu da ti napišem, baba, samo da si bolesna, drugo ne pišem, to se piše u mesnoj kancelariji.” “Ništa mi to ne vredi. Molim te, napiši mi da sam umrla, da pošaljem sinu da dođe da ga još jednom vidim dok nisam umrla.”

Znam odakle je, putovala je peške kroz trnje oko četiri kilometara, poluslepa, i usput ju je trnje izgrebalo, ruke i lice joj krvare. Razumem težinu njene molbe, njena molba je teška do boga, poslednja, predsmrtna želja, stresno deluje na mene sam njen izgled, a njena molba me zaledila, vedar dan mi se smračio. Razumem je, ali ne mogu da joj pomognem. “Baba, napisaću ti da si teško bolesna, na samrti, pa pošalji sinu, doći će on sigurno.” “Ništa mi to ne vredi, samo mi ti napiši da sam umrla, kumim te i preklinjem.” Objašnjavam joj da to ne smem da napišem.

Otišla je plačući bez glasa, nisam siguran da se živa vratila kući.

Taj stres me i danas drži. Dugo nisam išeo za vikend u Sopoćane. Ništa tužnije u životu nisam doživeo. Bio sam na sahranama. One su svečanost u odnosu na neizmernu tugu nemoćne, stare i slepe majke. (Mislim da će čitalac shvatiti da sam lekar po struci, te me je starica zato tražila.)

Ovakvih i sličnih tragedija, znanih i neznanih, bezbroj je u srpskom selu Raške oblasti u kojem su ostali samo oni koji nisu imali snagu sa odu i čekaju smrt kao spasenje od bede koju im život čini.Neki ne mogu da čekaju da umru prirodnom smrću i sami sebi oduzimaju život. I posle smrti, ti nesrećnici ispaštaju, jer crkva neće da im očita opelo. Preostala rodbina moli, traži medicinsku dokumentaciju da pokaže crkvi da su im pokojnici bili duševno poremećeni kako bi ih crkva udostojila opelom. A zar je u takvim surovim uslovima života moguće ostati duševno neporemećen? Stari ljudi na selu su svi depresivni, jer žive u nemogućim uslovima. To nije selo, već boravište samrtnika. Ako su ostali starac i baba, nekako i žive. Baba umesi hleb i pomuze jedinu kravu, a mnogi nijednu kravu neamju. Ali kad baba umre, deda bukvalno gladuje. Iznemogao, napušten od svih, ne može da obrađuje zemlju, a nema gde da kupi hleb, da umesi ne ume. Dešava se ne tako retko da se deda ubrzo posle babine smrti obesi. Iz velikog poštovanja prema svojoj babi silno želi da sve pogrebne običaje odradi, ali ne može da izdrži, i pre navršene godine od babine smrti sam sebi liši života. Dešava se da nema ko da iskopa grob pokojniku, pa grob iskopa pop i sam ga sahrani, kao što je bio slučaj u srpskom selu Selac kod Novog Pazara.

Proći ćete čitava sela, a nećete čuti lavež pasa. Pse niko ne drži, jer nemaju šta da čuvaju, a i nemaju čime da ga hrane, ili u selu više nema ni ljudi ni pasa. Najčešće imaju jedino kokoši. Lisice i vukovi se u po bela dana šetaju selom i zagledaju starce bez straha, kao da proveravaju koliko im je ostalo od života. U po bela dana im lisice pokupe kokoši. Srne se skoro pripitomile, možete ih videti svakodnevno kako mirno pasu pored nečije kuće.

Eto, to je samo delić tragedije srpskog sela. Tu tragediju niko ne vidi i nikoga se ne tiče. Neko će reći da sam preterao. Naprotiv, ovo je samo malo istine, a ogroman njen deo je neviđen. Srpsko selo je pozornica ličnih tragedija. Ko spase srpsko selo, spasao je Srbiju.

Darko Nikolic iz sela Botunje ima 35 godina i nenormalnu snagu za sve, on je svetsko cudo od malena, svi ga znaju kao decaka koji je lomio sve pred njim, par puta je krivio metal, gvozdje itd..

Kada smo ga pitali odakle mu tolika snaga reko je to je dar od boga kako on kaze. '' Ceo zivot sam u treningu, ustajem svako jutro u 6, hranim se zdravo, ne pijem, ne pusim, volim zdrav i sportski zivot u slobodno vreme igram rekreativno basket sa drugarima.

Prosle godine Darko se ozenio, i sada ceka dete, takodje nam je reko da ce njegovo dete ici istim stopama kao i on,nikako nece dozvoliti da ide putem alkohola i droge..

Nikola Stanojević (20) iz sela Lugavčina kod Smedereva obesio se lancima o orah posle raskida dugogodišnje veze s devojkom S. M. (20). 

Kako saznajemo, Nikola je, navodno, našao poruke drugog mladića u njenom telefonu, popio je mnogo lekova za smirenje i izvršio samoubistvo.

Komšije kažu da su telo nesrećnog mladića našli u petak oko 17 časova na drvetu u blizini kuće porodice Stanojević.



- Našli su ga obešenog lancima visoko na drvetu, jedva su ga skinuli. Jedna ruka mu je bila toliko blizu vrata da naslućujemo da je možda u jednom trenutku i hteo da se oslobodi, ali je bilo kasno - kaže komšija koji nije želeo da mu objavljujemo ime.

Nesrećni Stanojević je, prema rečima njegovih najbližih, završio srednju trgovačku školu i bio je bez posla.

- Ne znam šta mu je bilo. Ništa nije slutilo na tragediju. Imao je telefon kod sebe u džepu, a njega je uzela policija. U telefonu su poruke koje bi nam možda pomogle da shvatimo zašto je to uradio - priča uplakana Stojanovićeva baba Verica.

Meštani kažu da je Nikola sa S. M. bio u vezi od osnovne škole i da su nekoliko puta raskidali i mirili se.

- Svi smo u šoku, mada to njemu nije bio prvi put da digne ruku na sebe. Nedavno je popio veliku količinu lekova, ali mu je devojka tad spasla život. U četvrtak je raskinuo s njom jer je, navodno, našao poruke drugog mladića u njenom telefonu. Popio je mnogo lekova za smirenje i nikome nije jasno kako je uspeo da se pod tolikom dozom popne na vrh oraha i ubije se - kaže mladić čiji je brat sa Stojanovićem išao u školu. Prema njegovim rečima, Nikola je bio dobar dečko i trenirao je fudbal.

Jedna od devojaka iz susednog sela Osipaonica kaže da je S. M. izuzetno dobra devojka, da studira u Beogradu i da ju je sve ovo mnogo potreslo.

- Išla je te večeri kod Stojanovića u kuću da izjavi saučešće, ali ju je baba oterala, optužujući je da je ona ubila njenog unuka. Devojka se potom onesvestila. Nisu joj dali da ode ni na sahranu. Nije ga ona popela na orah i obesila ga - rekla nam je meštanka.

 

Nedavno se u Lugavčini dogodilo još jedno samoubistvo.- Čovek je sedeo sa sestrom i drugaricom i pili su kafu. U jednom trenutku je otišao do toaleta. Kako se nije vratio posle 15 minuta, njegova sestra je pokucala na vrata, ali je on rekao da nije završio. Ne sluteći šta se dešava, ona je nešto kasnije ponovo otišla i našla ga obešenog o kabl od tuša - pričaju meštani.

Strana 9 od 10

NAJBRŽE NOVOSTI DANA U SRBIJI │ NAJNOVIJE VESTI

Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji