Istočna Srbija

Istočna Srbija (129)

To je za sve njih važan doživljaj, tradicija koje se ne odriču.

- I kada nam mraz i suša unište šljivike, rakiju pečemo od šljiva koju kupujemo kao što smo ove godine učinili - priča domaćin Miloš.

U ovom poslu pomažu mu njegova majka Stoja, supruga Mira, rođaka Nevenka Lajić, komšije Branko Lajić, Đuro Marić, Milena Marić, a na smenu, spontano njima se pridružuje uvek poneki prolaznik.

Svrati tako, proba kobajagi, potegne iz flaše ili čaše, onda malo rakije kašikom baci na vatru. Kada plamen bukne, rakidžija se trzne korak ili dva unazad, da mu vatra ne spali kapu ili obrve, pa po navici uzvikne, da ga svi čuju.

- Uh, dobra, oobra, nema bolje odavde do Dubice – nahvali tako rakiju onda put pod noge pa dalje, do nove prilike. Domaćin razume komšije i namernike.

- Tako je kada je kazan pored puta, a miris rakije se širi na daleko. Dobra je, svi smo zadovoljni okusom a primedbi, što je najavažnije nemaju ni moja majka Stoja, snaha Nevenka, žena Mira, a muškarcima, nije mnogo bitno kakva je rakija. Važno je da bure ne presušuje i da je uvek ima, ne valja kada se daske rasuše a obručevi sa bureta spadnu – priča domaćin Miloš Vujić koji je navikao da rakije u svome domaćinstvu ima cele godine.

- Brojna je porodica, mnogo se popije, ali i podeli. Litar rakije je lepa milošta koju svako prima pa i mi kada idemo u goste, nosimo, poklanjamo ali i dobijamo od drugih na poklon – pripoveda Miloš kojem u reč upada majka Stoja. Ona veli da je srećna zato što će i ove zime biti rakije.

- Kod nas u Bistrici nema veselja, ne mogu se gosti dočekati bez dobre rakije. Kada se rađa i umire, rakija se pije, u zdravlje, za sreću ali i za pokoj duše – veli baka Stoja koja je napunila osam životnih decenija ali ne posustaje pa ni rakiju ne odbija. Pričaju ovde da su svi nedavno bili veoma veseli, igrali i pevali, ni sami ne znaju koliko i dokle, zato što se baki Stoji rodio praunuk.

- Svi smo pili, to je bio rusvaj do zore… Najveselije bile su žene. Toliko smo popile da nismo znale kako je kojoj od nas ime. Eto, da mi nisu kazali drugi, ja bih se tek posle trežnjenja setila da mi je ime Nevenka – šaljivo svoje emocije opisuje Nevenka Lajić, Stojina snaha.

Nekako istovremeno teku priča i rakija, vatra gori, zveckaju ručke na kantama crvenkastog koma, svako radi što predoseća da mu je zadatak a smeh se razleže. Takav je običaj, navike kazandžija koje se ne menjaju od davnina, koliko koga pamćenje služi i još dalje u prošlost,u nedogled. Uz rakijski kazan, kao i sada, uvek se ispeče i pile othranjeno nego oko kuće, u živici ili njivo pokošenog sena a onda zapeva “oj rakijo, šljivovice ljuta, koliko me ti napoji puta…” ili “šljivovice, moja miljenice, od tebe mi porumeni lice.”

Pre kobne nesreće u kojoj je stradala zajedno sa svojom ćerkom, Tanja Beslać je objavila ove fotografije

Tanja Beslać, koja je u udesu kod Kovačice poginula zajedno sa svojom ćerkom Milicom, srpskom reprezentativkom u bodibildingu, pre kobne nesreće je objavila fotografiju svoje mezimice sa evropskog prvenstva u Rumuniji.

Milica je bila prava lepotica.

Ponosna majka je objavila ćerkine fotografije sa takmičenja koje se održavalo u Rumuniji, gde je osvojila sedmo mesto. 

Nesreća se dogodila po povratku sa takmičenja, kada je osim Milice i Tanje stradala i bodibilderka Branislava Jovanović, kojoj je na pomenutom evropskom prvenstvu treće mesto izmaklo za bod. 

Prijatelji porodice Beslać u šoku i neverici ostavljaju oproštajne poruke na Fejsbuku.

- Bože, da čovek ne veruje šta je sekunda i da ih više nema. Strašno.

- Danas te ima, sutra te nema.

- Počivajte u miru...

Tanja je nakon ove fotografije objavila i fotografiju svog supruga Jova - sa vampirom uz komentar - svoj protiv svoga. 

- Mi se nismo bojali medveda, a ne aveti i ove krvopije - šaljivo je napisao Jovo.

Tanja je htela da se našali, a onda se sudbina poigrala sa njenom porodicom. 

Tanjin suprug Jovo je teško povređen u nesreći, ali su duševne rane sigurno mnogo teže. Iza Tanje je ostao sin koji ima 11 godina

Dragana I. (38) iz Jagodine dobila je krivične prijave zbog ubijanja i zlostavljanja životinja i falsifikovanja isprava, pošto su radnici novosadske pošte u njenoj pošiljci pronašli živu zmiju i to pitona.

Naime, ceo slučaj isplivao je slučajno, jer su zaposleni primetili da je paket oštećen.

- Radnici Pošte primetili su da je paket oštećen. Pogledali su ga pažljivo i bili su šokirani kada su unutra ugledali terarijum i pitona u njemu. Terarijum je bio umotan u nekoliko slojeva papira. Jeza ih je prošla kada su pomislili šta je sve moglo da se desi da se kojim slučajem piton izmigoljio iz terarijuma - kaže sagovornik koji je upoznat sa ovim slučajem za Blic.

- Inspektori su odmah otišli kod nje i u njenom domu našli ćuka, malu sovu čije držanje nije dozvoljeno zakonom - dodaje sagovornik.

Dragana I. ima dete (13) koje voli egzotične životinje. Pre dva meseca dete je poželelo pitona i ona je na jednoj od društvenih mreža našla neko udruženje ljubitelja egzotičnih životinja. Raspitala se kako da detetu nabavi zmiju koje je želelo.

- Od osobe iz Subotice je kupila pitona, uredno platila, a pošiljka, terarijum sa zmijom, poslat joj je autobusom. Dete je dva meseca uživalo u ovom egzotičnom ljubimcu. ‚Ali deci kao deci životinje brzo dosade. Dete, navodno, više nije htelo pitona, već se zainteresovalo za nekog egzotičnog guštera, pa je Dragana odlučila da zmiju proda na isti način na koji ju je i kupila. Kupac joj se javio iz Novog Sada i prema dogovoru, zmiju u terarijumu je trebalo da pošalje brzom poštom, što je ona i učinila - priča izvor Blica i dodaje da nesvakidašnji paket sigurno ne bi bio otkriven da pošiljka nije oštećena da li prilikom pakovanja ili transporta, za sada nije utvrđeno.

Vladimir Miletić (17) iz Bobovišta, koji je 1. oktobra teško povređenu saobraćajnoj nezgodi u svom selu kada ga je vozilom „isuzu d maks“ udario Dejan K. (43), došao je svesti i više nije životno ugrožen.

Dečak je zbog višestrukih povreda u niškoj bolnici više od dve nedelje lebdeo između života i smrti, a prognoze lekara bile su pesimistične.

Međutim, čudo se desilo, dečak je stabilizovan i prebačen na dalje lečenje u Aleksinac. Vladimirov otac Miroslav koji nije izbivao iz niške bolnice nadajući se boljim vestima najzad je odahnuo.

- "Vodi me kući, tata"- to su bile njegove prve reči. Puklo mi je nešto u grudima, uzdržao sam se da ne pustim suzu ali je Vlada zaplakao. Bio sam spreman za najgore, a opet nisam gubio nadu, lekari su mi otvoreno rekli da su njegove povrede veoma teške. Uzdao sam se u Boga, otišao sam u manastir Sveti Roman, odneo jagnje i zapalio sveće. Čuo sam da je moja muka dirnula mnoge i da su molitve za moga Vladu čitane u manatirimaširom zemlje pa čak i u Ostrogu. Verujem da su mome sinu pomogli lekari alii da je ozdravio zahvaljujući Bogu – priča dečakov otac.

Miroslav je jedini Vladimirov staratelj jer mu je majka preminula kada je dečak imao samo četiri godine.

Imam samo njega, ne bih preživeo da se dogodilo najgore. Nisam bio ni živ ni mrtav svih ovih dana, nisam jeo, pio, spavao. Na meni se vidi kroz kakve su muke prošle. Još me drži neki strah, još ne mogu da shvatim da je najgore gotovo. Bio sam svakog dana sa njim, masirao ga iako je bio bez svesti, pričao sam sa njim, nadao sam se da me čuje. To su muke koje nikom ne bih poželeo – vajka se Miroslav.

Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnuterapiju KC Niš priznaje da očekivanja lekara nisu bila velika.

- Dečak je bio na operacionom stolu za manje od sat vremena od povređivanja. Osim obostranog hematoma mozga, zadobio je i frakturukostiju lica sa krvarenjem i sinusima i kontiziju pluća, što su povrede sa jako niskim stepenom preživljavanja – objašnjava Janković.

Direktor aleksinačke bolnice Goran Vidić saopštio je da je Vladimir na putu oporavka.

- On je počeo da ustaje, uključen je terapeut i čim mu to stane dozvoli biće upućen na rehabilitaciju – kazao je Vidić.

Vozač koji je udario dečaka pobegao je sa mesta nesreće. Istog dana prijavio se u policiju, pa je protiv njega podneta krivična prijava zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

U jednoj od dve odvojene stravične saobraćajne nesreće koje su se dogodile u utorak na auto-putu, nedaleko od Jagodine, nastradao je i Jan Petrik (29) iz Kovačice. 

On je, u nesreći u kojoj je poginulo ukupno osmoro ljudi, stradao u svom kamionu zabivši se u crveni kamion koji je bio ispred njega. Jan je tog kobnog dana krenuo da isporuči robu. 

"Mnogo nam je teško, molim vas, ništa ne pitajte. Porodica ne želi da se piše o ovome",  kratko nam je rekla prijateljica Jana Petrika koja je otvorila vrata doma u Kovačici gde je mladić stanovao s roditeljima, suprugom i sinom.

Otac Jana Petrika u telefonskom razgovoru za Kurir naveo je da su svi u šoku.

"Otišli su po njegovo telo, nismo ni znali gde je. Ne znam šta da kažem, kako da se osećam kao roditelj koji je ostao bez deteta. Iza Jana je ostao sin, još mu ni "tata" nije rekao", kroz suze je kazao Petrik.

Komšije su potresene tragedijom.

"Jan je bio divan mladić, godinama je radio kao profesionalni vozač kamiona. Pre dve godine se zaposlio u firmi iz Kovačice koja se bavi ugradnjom prozora. Oženio se, dobio sina, koji sad ima dve i po godine",  kaže jedan od komšija.

Stravične fotografije sa lica mesta pokazuju da je kabina kamiona u kojoj se nalazio Petrik od siline udarca potpuno smrskana, dok su prozori koje je prevozio ispali iz kamiona i rasuli se po putu.

Nesrećnog mladića iz kamiona vadilo je nekoliko vatrogasaca.

Agoniju kroz koju je prolazila porodica satima i satima koliko je trajalo vađenje povređenih i preminulih niko osim njih ne zna.

"Petrikova porodica čula je odmah ujutru na vestima šta se dogodilo. Međutim, jadni ljudi do 15 sati nisu znali šta im je sa sinom i u kojoj je on bolnici. Gde da odu... Od 7 ujutru. Ovo je velika tragedija", kaže jedna prijateljica porodice Jan iz Kovačice.

Podsetimo, Srbiju potresa stravična tragedija - u utorak na auto-putu Beograd-Niš, poginulo je 8 osoba, dok je u odvojenom udesu, u večernjim satima, još 4 osobe izgubile život.

Izvršni odbor Srpske napredne stranke je na vanrednoj sednici doneo odluku da isključi iz stranke Dragutina Mirkovića iz Drugovca nakon što je, na sedamnaestoj sednici Skupštine grada istupao suprotno stavovima naprednjaka, na čijoj je listi i izabran za predstavnika u lokalnom parlamentu, saznaju „Smederevske novine“. Kako se navodi u pismu koje je smederevski odbor uputio Izvršnom odboru, njegovo isključenje se zahteva nakon uvreda i pogrdnih reči koje je izneo na račun funkcionera Srpske napredne stranke, ali i pojedinih odbornica, i naglašava da je to samo poslednji u nizu njegovih ispada.

-Na osnovu današnjeg istupanja odbornika Srpske napredne stranke, Dragutina Mirkovića, koji se svojim izlaganjem oglušio o Statut Srpske napredne stranke, vređajući članove SNS-a, za šta je bio nagrađen velikim aplauzom opozicionih odbornika, kao Gradski odbor predlažemo isključenje Mirkovića iz stranke, pogotovu jer mu ovo nije prvi ispad te vrste – navodi se, između ostalog u pismu u koje je naš portal imao uvid.

Dodaje se i da je Mirković dobacivao sa mesta za vreme izlaganja zamenika gradonačelnika Bojana Teofilovića, pogrdno se izražavao i psovao, kao da je i dve odbornice iz redova naprednjaka nazivao pogrdnim i podsmešljivim imenima.

Kako saznajemo, u popodnevnom delu zasedanja, Mirkoviću, nakon navedenih ispada, predsednik Skupštine nije dozvolio da govori, zbog čega je ovaj izašao iz sale zapretivši da će započeti štrajk glađu, u čemu je, kako nam je rečeno, dobio podršku odbornika opozicije. Posle malo teatralnosti, od te ideje je brzo odustao.

Prema rečima našeg izvora bliskog gradskom odboru SNS-a na ovaj korak stranka se odlučila pošto je ovo samo poslednji u nizu postupaka kojima je Mirković kršio statut, koji je u ovakvim situacijama jasan i važi za sve.

-Mirković, koji je izabran za odbornika na listi „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“ u više navrata je za skupštinskom govornicom, tokom nekoliko prethodnih zasedanja, istupao suprotno odlukama i stavovima Srpske napredne stranke, a za takvu nedisciplinu Statut podrazumeva i određene posledice. Svako ko je član bilo koje stranke dobro zna da unutarstranački politički život tako funkcioniše, da članstvo poštuje odluke lokalnih i Izvršnog odbora i to nije nikakva novina. To važi za sve, a posebno za one koji javno predstavljaju jednu političku grupaciju – objašnjava naš sagovornik.

Dodaje da je poznat i po incidentnim situacijama koje nemaju veze sa politikom, navodeći kao primer i presudu kojom je Mirković za uvrede i klevetu na račun jednog sugrađanina osuđen, za šta je platio novčanu kaznu u iznosu od 300.000 dinara.

Dragutin Mirković: Smisao života je sloboda – a mi to nemamo u SNS-u

„Kolege odbornici, hajde da vas nazovem kolegama, ali to nismo. Poštovani građani Smedereva, znači, govorim isključivo u interesu građana Smedereva, jer su građani želeli da zastupam njih, a ne da zastupam neke nasilnike i kabadahije. Malo pre je pomenuo doktor smisao života. Pa, smisao života je sloboda. Ona je najveće blago. I lep život. A mi to nemamo u Srpskoj naprednoj stranci. Što jednom ne izađete i kažete istinu! Ovde ne smeš da kažeš ono što misliš.“, rekao je Dragutinović na početku svog izlaganja sednici skupštine grada Smedereva.

Nakon ove izjave odbornika SNS (traje do 05:20), predsednik skupštine izlazi iz sale i dobija instrukciju da se ovom odborniku zabrani da opet govori (od 05:45).

“Vi ste tako grubo istupili protiv te odborničke grupe (SNS) da ja ne mogu da vam dam reč”, rekao je predsednik skupštine Smederevo.

Time je prekršen ceo poslovnik, statut grada i Ustav, stavljajući stranačku disciplinu SNS-a iznad svih njih.

Eto kako je to izgledalo.

U blizini današnjeg sela Kostol kod Kladova, gde Dunav protiče kroz Đerdapsku klisuru, nalazio se Trajanov most. Spajao je Gornju Meziju i Dakiju (današnju Srbiju i Rumuniju), dve provincije Rimskog carstva.

Izgrađen je po naredbi rimskog cara Marka Ulpije Nerva Trajanad, a svečano otvoren 105. godine tokom Drugog pohoda rimskog cara Trajana na Dačane. Čak 1000 godina važio je za najduži most koji je ikad igde u svetu bio izgrađen. Upoznajte njegovu neverovatnu istoriju.

Rimski car Trajan početkom drugog veka naredio je da se izgradi put kroz Đerdapsku klisuru i most do tada neviđenih razmera. Glavni Trajanov cilj bio je da premosti Dunav i svoje trupe prebaci na levu obalu reke, koju su kontrolisali Dačani. Podatke o mostu, njegovom izgledu i gradnji zapisali su sam arhitekta i istoričari Dion Kasije i Polibije, kao i pesnik iz Vizantije Ceces. Izgled mu je uklesan mnogo godina kasnije na Trajanovom stubu u Rimu.

Dužina mosta iznosila je 1.097,5 metara, širina oko 800 m. Projektovao ga je najveći arhitekta toga doba – Apolodor iz Damaska – zbog čega spada u red najznačajnih dela rimskog građevinarstva. Gradnja je trajala samo od 103 – 105. godine.

Nakon izgradnje Trajan je naredio da se u stenu iznad puta ukleše natpis:

“Imperator Cezar, božanskog Nerve sin, Nerva Trajan Avgustus Germanik, vrhovni sveštenik, zastupnik naroda po četvrti put, otac domovine, konzul po četvrti put, savladavši planinsko i dunavsko stenje, sagradio je ovaj put.

Nakon izgradnje Trajan je naredio da se u stenu iznad puta ukleše natpis:

“Imperator Cezar, božanskog Nerve sin, Nerva Trajan Avgustus Germanik, vrhovni sveštenik, zastupnik naroda po četvrti put, otac domovine, konzul po četvrti put, savladavši planinsko i dunavsko stenje, sagradio je ovaj put.”

Ostaci prvih stubova na obe strane, tj. 12 koliko ih je sačuvano, i danas se mogu videti na obalama Dunava. Ostale stubove odnela je voda, a dva stuba 1906. godine Međunarodna komisija za Dunav odlučila je da uništi jer su ometali navigaciju. Svakako, ovih 12 ostaju da svedoče o monumentalnom čudu kakvo je u Srbiji postojalo pre više od 900 godina.

Pogledajte ovu čudesnu rekonstrukciju Trajanovog mosta

Devojka Ana L. iz Zaječara koja je prijavila da ju je silovao komšija biće tužena za lažno prijavljivanje.

Više tužilaštvo u Zaječaru, prema saznanjima srpskih medija, obustavilo je postupak protiv mladića Lazara L.

- Postupak protiv njega je obustavljen zbog lažnog prijavljivanja i traženo je ukidanje pritvora - rečeno je u Višem tužilaštvu u Zaječaru.

Oštećena ima pravo da uloži prigovor Apelacionom tužilaštvu u Nišu u roku od osam dana na odluku zaječarskog Višeg tužilaštva da obustavi istragu protiv Lazara L.

- Nakon što Apelaciono tužilaštvo donese odluku mi ćemo najverovatnije pokrenuti postupak protiv devojke za lažno prijavljivanje - kažu u zaječarskom tužilaštvu.

Zaječarska policija uhapsila je mladića iz okolnog sela Lazara L. (20) zbog sumnje da je svoju komšinicu Anu L. (19) prebio, silovao i izujedao tako da je na telu imala više od 30 ugriza.

Osumnjičeni je, kako saznajemo, na saslušanju negirao krivicu, a istraga je odmah nastavljena, pa je Tužilaštvo saslušalo i oštećenu devojku.

Podsetimo, zaječarska policija uhapsila je Lazara (20) zbog sumnje da je prebio, izujedao i silovao Anu L., međutim istraga je pokazala da do napada nije ni došlo.

Prema pisanjima medija, Ana L. je priznala u policiji da je patološki zaljubljena u Lazara i da nije mogla da podnese to što je on ignoriše. Zbog toga je sama sebi nanela brojne povrede po telu, a kada je njena porodica primetila da je izgrebana i da joj je odeća pocepana, ona je tvrdila da ju je Lazar silovao

Crnovrško selo Vranovac kod Jagodine bilo je poznato u neko doba svog postojanja po “Vampirskom gnezdu” na tavanu kuće, čija se tajna krila sve dok se nije pročula. Kad se stari domaćin te kuće zacrnio u licu, odmah se videlo da se grešno primakao smrti i da njegov večni odlazak neće na dobro na izađe. Dahtao je, kao da ga je neka sila jahala i davila, a na ukućane, koji su mu se zamerili za života, gledao je očima punim ljute osvete. Tada je bio običaj: kad čovek pocrni pre smrti da mu se lice izbeli gašenim krečom pre pokopa, kako bi se na zemlji oslobodio “đavoljeg crnila” i stupio pred Pravednika vedrog lika i sjajnog pogleda. Dogodilo se da nigde u selu nije bilo gaševine, pa je crni kovčeg sa crnim čovekom položen u crnu zemlju.

Zbog tog zemaljskog propusta duša preminulog čoveka ni posle 40 dana nije napustila svoje negdašnje boravište, pa je tu i ostala i ugnezdila se na tavanu kuće. U mekom senu, vampir je svio gnezdo i čekao noć u kojoj će da dograbi prvo izlaženje neuke vampirice i privede je u svoj ležaj.

Čim su naišli “nekršteni dani”, pod Crnim vrhom počela je da se pojavljuje iz grobišta umrla devojka, otišla uz cik iz života posle nagaza na “nečisto mesto”. Ono što se do tada nikada nije dogodilo u Srbiji, ostvarilo se kod Vranovačkog izvora, koji ne presušuje ni kad ostala vrela ostanu bez vode.

Tu se crni vampir zagledao u belu vampiricu, pa su oboje završili u vampirskom gnezdu i ubrzo izrodili gomilu vampirčića. Bilo je to vreme u kome su njihova istovetna deca, ni muška ni ženska, vijala kolo po svu noć po vranovačkim dubodolinama.

U tamnim noćima, kućni vampiri su odvezivali konje iz štala i jahali na njima po dvorištu, a niko nije smeo da izađe napolje i vidi koja to nečastiva sila huji pred njihovim pragom. A vampirčići su tabanali po tavanu, sve dok nije došlo vreme da ih neko od živih odmeni.

U toj kući deca su plašena da gore, pod krovom, živi strašni crni čovek i da niko ne sme da se penje uz stube, jer on trnovom motkom čuva orahe, jabuke, kruške, i mnogo venaca suvog grožđa. Niko od dece nije se ni usuđivao da pogleda u tavanicu, osim najmlađeg “nesmajnika”, deteta crnog lika, koje nije zaziralo ni od čega. Kako je “nesmajnik” gore privirio, tako se dole srušio, i odmah precrkao. Na detinjem licu pojavio se pečat crnila – kao podsećanje na dedu i njegovu osvetu.

Posle tog sunovrata rastureno je “Vampirsko gnezdo”. Ukućani su počistili tavan i zazidali streje i zamenili polupane crepove da nijedna nečastiva sila ne može da uđe pod njihov krov. Ali kolo, koje su do tada svijali dedini vampirčići, od tog doba počeo je da poigrava sam nesmajnik. Viđali su ga dole pored izvora i gore iza groblja, sretali na putevima za oba Račnika i oba Štiplja. Toliko je sveta gonio u nevidiš da je njegova majka morala da ode na groblje i nagura trnje u rupu njegovog groba iz kojeg je u gluvo doba noći izlazio.

Jednog jutra na trnju su osnavule pihtijaste kosti i crna sluz ponovljene smrti. Tako je u Vranovcu zatrto i “Vampirsko gnezdo” i dalje množenje vampirske dece.

U Vranovcu se ne pamti da su vampirčići svojim nestašlucima odveli nekog u ranu smrt, ali je u Jagodini poznata priča kako su Mileta Mladenovića Gruckog živi vampiri hteli da isprate na onaj svet nesmotrenim poigravanjem duša umrlih na “Veliki četvrtak”.

U ovom kraju se na taj dan niti radi, niti preže stoka, već se sastaje i druži i dogovara u koje će noćno vreme da se ode na groblje i zapale sveće mrtvima. Negde pre ponoći otišli su na groblje Mile Grucki, Bogoljub Nestorović Gidža i Trba Crnogorac sa svećama i sa rakijom. U gluvo doba noći rastali su se među spomenjem, da svako svome zapali sveću. Bili su poneli i jednu četvrtastu flašu, jer im je bilo rečeno da se kroz nju vidi pokojnik kada se ona nasloni na krstaču. Kada su zapalili sveće, počeli su da se dozivaju, da rasteraju strah od mrtvih. Ona dvojica su se oglasila, jedino se nije čuo glas Mileta Gruckog. On nije ni mogao da se odazove, jer je već ležao u prestravljenoj nesvesti. Samo što se bio sagao da ocu prinese sveću, neka sila ogrnuta belim čaršavom, uzjahala ga je na leđa, uz vrisku i ciku raznih glasova, na sred groblja.

“Tata, nikad više sveću neću da ti zapalim”, jedva je izustio Grucki, pre no što se onesvestio. Ona bela utvara, mašući rukama i ogrtačem, projurila je kroz groblje i poplašila i njegove drugove. Sveće su se pogasile, a ispuštene flaše porazbijane o mermer, samo je ona četvrtasta ostala cela. Gidža i Trba namučili su se dok su Gruckog povratili u život. Umivali su ga i zapajali rakijom, a njemu se činilo da se iz četvrtaste boce četvrtasto kamenje prosipa.

Na povratku kući na ženino pitanje gde se zadržao toliko dugo, Mile Grucki je prošaptao uverljivo: “Jašili su me vampiri svu noć. Jedva me pustiše pred zoru da ti se vratim.” Njegova žena, čim je na njemu namirisala rakiju, odgurnula ga je od sebe i rekla mu da je veći lažov i od Gidže i od Trbe. Nikad nije poverovala u njegovu priču da mu je nešto teže od olova bilo na leđima i ugasila sveću koju je te noći bio zapalio ocu za pomen.

"U selu su mi objasnili gde je njena kuća, ali su me gledali nekako čudno kada sam spomenuo njeno ime"

Pre par godina, tačnije avgusta 2011. godine, dvojica braće iz Bora smislili su morbidan način da se našale sa vozačima na novootvorenom putu Zaječar-Bor. Jedan od njih obukao se u venčanicu i oko ponoći čekao vozače i išao ka njima sa ispruženim bidermajerom u ruci. Drugi je sve to snimao.

Pošto su preplašili nekoliko vozača, preplašeni ljudi su „slučaj“ prijavili policiji. Mediji su nedeljama brujali o tome, raspredale su se svakojake priče, a utvaru u beloj venčanici jurio je i tadašnji ministar policije Ivica Dačić.

Na kraju su braća otkrivena, ali zbog manjkavosti zakona nisu procesuirana, jer su jednostavno izjavili da su stopirali, što nije kažnjivo. Kao ni to da su mogli stopirati obučeni u šta god žele, čak i u venčanicu.

Inspiraciju za ovu neslanu šalu braća su našla u legendi koja postoji u tim krajevima decenijama. Utvara devojke u venčanici koja se noću može videti na putu, vezana je za selo Koprivnica u opštini Zaječar.

I u ovom slučaju narodom kolaju razne priče od toga da je to duh mlade koja je pre 50 godina poginula u saobraćajnoj nesreći putujući na medeni mesec do priče da je to duh devojke koja se obesila kada ju je, pred samo venčanje, ostavio verenik.

Čoveku M.S. iz Negotina (42) je susret sa mrtvom devojkom promenio život iz korena i koji posledice tog susreta oseća i danas:

- Bilo je to 1996. godine. Vraćao sam se u Negotin sa puta. Kako se približavala ponoć, bojao sam se da slučajno ne zaspim, jer me je umor savladavao nakon više sati vožnje. Zato sam u kolima odvrnuo radio ne bi li me glasna muzika i glas spikera držali budnim. Na putu je bilo i neke izmaglice, što mi je još više otežavalo vožnju. Odjednom sam, uz ivicu kolovoza ugledao devojku, obučenu u belo, kako me stopira. Na trenutak sam pomislio šta li ova ovde traži kada u blizini nema ni jednog sporednog puta? Stao sam i ona me je pitala da li bih mogao da je povezem do Negotina.

Pristao sam i ona je ušla u kola. Torbicu, koju je nosila, kao i svoju belu jaknicu, spustila je na zadnje sedište. Kada je sela pored mene, prošli su me žmarci. Devojka je bila izuzetno lepa. Duga smeđa kosa u talasima joj se spustala preko celih leđa. Ugasio sam radio i celim putem do Negotina smo pričali o svemu i svačemu. Rekla mi je svoje ime i da je iz jednog krajinskog sela. Išla je u posetu vereniku, kome se nije javila, jer želi da ga iznenadi. Iskreno, uživao sam u njenom društvu i razgovoru. Ja sam inače oduvek bio stidljiv i smušen sa ženama, tako da mi je blizina ove lepotice itekako godila.

Ostavio sam je u centru Negotina i otišao kući. Sutradan, kada sam ponovo ušao u auto, na zadnjem sedištu video sam njenu belu jaknu. Očigledno ju je zaboravila. Smesta sam promenio sve planove i krenuo ka selu za koje mi je rekla da u njemu živi. Sav sam treptao iznutra što ću je ponovo videti. U selu su mi objasnili gde je njena kuća, ali su me gledali nekako čudno kada sam spomenuo njeno ime. Kuću sam lako našao. Parkirao sam auto i pozvonio na vrata. Otvorila mi je žena ispijenih, upalih obraza, na čijem licu sam odmah primetio veliku tugu. U momentu sam shvatio da joj je to majka, jer je imala istu onu lepotu, doduše vremenom istrošenu. Kada sam joj rekao koga tražim, žena je počela da plače.

„Sine – rekla mi je – ona je umrla pre 7 godina.“

Nisam shvatio u trenutku:

„Kako umrla? Pa sinoć sam je odvezao u Negotin. Zaboravila je jaknu u mojim kolima. Evo je.“

Kada je videla jaknu žena je počela još više da plače. To je zaista bila njena jakna. I to ona u kojoj je sahranjena. Uvela me je u kuću, gde sam njoj i njenom suprugu ispričao čitavu priču. Oboje su plakali sve vreme. Devojka koju sam sinoć vozio u kolima, poginula je u saobraćajnoj nesreći pre 7 godina. Stvarno je imala verenika u Negotinu. Na kraju su me odveli na groblje. Na velikom crnom mermernom spomeniku pisalo je njeno ime. Sa njega mi se smešila isto onao kao i sinoć u kolima“, priča M.S. svoju neverovatnu priču sa ivice nestvarnog.

On se nikada nije ženio. Kaže da ne može zamisliti drugu ženu osim nje.

Na grobu devojke koju je sedam godina posle smrti vozio kolima stalno ostavlja crvene ruže.

Strana 7 od 10

NAJBRŽE NOVOSTI DANA U SRBIJI │ NAJNOVIJE VESTI

Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji