KiM

KiM (135)

Bio sam jako mali, imao sam šest godina, ali se svega sećam, imam traumu. Bilo je mnogo straha, te godine kad je počeo rat, čokolada je za nas bila ozbiljan pojam - započeo je Milan Janković Čorba

Iako su na imanju u Šimanovcima tema uglavnom njegove ljubavne afere, te se o tome raspreda nadugo i naširoko, mnogi ne znaju da Milan Janković Čorba zapravo u sebi nosi traume iz detinjstva, o kojima nerado govori.

Moje rodno mesto je Gnjilane, mi smo tamo živeli, moji otac i majka se bave ugostiteljstvom preko 30 godina. Do bombardovanja je moje detinjstvo bilo lepo, ali kada je 1999. godine počeo rat, proterali su nas i zapalili nam restoran – počeo je priču zadrugar, kako prenosi Star.

- Tada smo otišli u Šilovo, to je mesto na području Kosova, nismo tada uopšte napustili Kosovo, samo moj rodni grad. U Šilovu smo napravili kuću i od tada živimo tamo. Bio sam jako mali, imao sam šest godina, ali se svega sećam, imam traumu. Bilo je mnogo straha, te godine kad je počeo rat, čokolada je za nas bila ozbiljan pojam. Imate sve, a ostanete preko noći bez svega. Bilo je momenata kad smo jeli samo hleb, bitno nam je bilo samo da smo siti - dodao je Milan.

- Mnogo prijatelja i poznanika smo izgubili u tom prokletom ratu, nije bilo bitno ništa osim da ste živi. Gnjilane nema veze sa onom slikom od pre, ljudi koji su ostali mnogo bedno žive. Ali volim da odem tamo i obiđem zavičaj. Niko ne priča o 2004. godini, priča se samo o 1999. Ja nikad neću zaboraviti kada je 2004. godine Gnjilane gorelo, sve je bilo u plamenu. Izašao sam iz škole i video kako u daljini gori, otišao sam kući u Šilovo, tada je u našoj kući bilo ni sam ne znam koliko porodica koje su ostale bez svega, svi su bili kod nas – nastavio je prisećanje Janković.

- Moji su posle uzeli kredit, otvorili su restoran i svi smo radili porodično, ali ubrzo nismo imali od čega da vraćamo kredit jer nije bilo ljudi, a samim tim ni posla. Počeli smo burazer i ja nelegalno da radimo, da valjamo travu, bilo je hapšenja i svega. Na kraju sam otišao u Crnu Goru u Herceg Novi da radim kao kuvar. Tamo sam upoznao majku mog sina Despota, dobio dete, međutim, razišli smo se. Otišao sam posle da radim u Švedsku i eto, snašao se nekako - priznao je Čorba.

- Nemam ni 30 godina, a prošao sam mnogo toga u životu, kao da imam 60 – zaključio je zadrugar.

Nikola Simović Cigo, oficir Crvenih beretki preminuo je juče posle dvonedeljne borbe sa virusom korona.

Pripadnici Crvenih beretki kažu da je "prva i najčistija beretka".

Sa tugom obaveštavamo javnost, saborce i prijatelje da je 11. februara 2021. godine u Beogradu, posle dvonedeljne borbe sa virusom korona, preminuo legendarni oficir Crvenih beretki – Nikola Simić Cigo - objavljeno je zvanično. 

Simović je preminuo u 64. godini života.

Datum i vreme sahranje biće naknadno objavljeni.

Ostaće upamćen kao jedan od prvih boraca koji su stali na branik otadžbine i neprikosnoveni komadant Knindži. "Uvek u prvim redovima, vodio je i čuvao glave svojih boraca u mnogobrojnim akcijama, ali je nažalost izgubio iznenadnu bitku sa pošasti sa kojom se borimo skoro godinu dana." - kažu oni koji su ga poznavali. 

Inače, Nikola Simić odlikovan je Ordenom za zasluge i Spomen znakom.

Na njega i još trojicu njegovih drugova pucano je iz automatskog oružja ujutru oko 2.30, iz automobila marke Audi, dok su se nalazili u kiosku brze hrane.

Sem ovog sedamnaestogodišnjaka, koji je odmah podlegao povredama, niko nije povređen. Za ubistvo su uhapšena dva mladića albanske nacionalnosti – Ljabinot Gaši i Aljbert Krasnići. Osuđen je maloletni Krasnići, piše portal "KoSSev".

Uoči 14 godina od ovog ubistva, ekipa RTV Kima posetila je porodicu Popović.

Zid dnevne sobe u porodičnom domu prepun je Dimitrijevih fotografija. Roditelji čuvaju i druge stvari – klompe i mantil iz Medicinske škole, izviđačku košulju, pisane radove, dnevnik…

- Posle četrnaest godina sve je gore i teže. Ne samo ovih dana pred godišnjicu. To traje 24 sata, to je 14 godina tuge, bola, nespavanja, razmišljanja o svemu. Kako je moglo da se ubije jedno dete od 17 godina? Bio je primeran đak, primereno dete iz porodice. Samo zato što je Srbin. Dođu u sred Gračanice iz Prištine i pucaju, Aljbert Krasnići i Ljabinot Gaši. Pitala sam i KFOR koji je bio tu - kako je moglo to da se desi? Oni su došli sa ciljem da pucaju, to uopšte nije bilo slučajno - kazala je Jorgovanka Popović.

Krasnići je dobio je kaznu od 6,5 godina, a potom je produžena na još tri.

- I da je doživotno osuđen, ja od toga nemam ništa. Ništa to nije. Izgubiti dete… a oni i dalje žive. Za mene nema suđenja, bolje da ih nisu ni osudili. Nisam zadovoljna i nikada neću biti zadovoljna - kazala je Dimitrijeva majka Jorgovanka dalje za Kim.

Dimitrije je bio učenik četvrte godine Medicinske škole, a posebno je period matura težak za njegovu porodicu:

- Nije dočekao maturu. Verujte 5. juna, svaka matura koja dođe, ja izađem i gledam onu decu. Radujem se, stala bih sa njiima u krug da ih podržim i kažem im bravo. Dimitrije je stalno pričao o toj maturi. Kazao mi je da neće slaviti 17 rođendan, već punoletstvo, a ni to nije dočekao - kaže ona.

U znak sećanja na ubijenog Dimitrija svake godine se u Gračanici održava Memorijalni turnir u fudbalu. Od ove godine za njega igraju i košarkaši.

- Mi iz godine u godinu pokušavamo da sačuvamo uspomenu na Dimitrija. Njegovi drugari, prijatelji i rođaci i organizatori turnira. Ovaj turnir ima puno posetilaca. On je rekreativno igrao fudbal, naveo je jedan od organizatora turnira Stefan Popović.

- Bio je veseo i prijatan dečko, sa puno prijatelja. Bio je maturant. Imam jedno lepo sećanje na njega.

Sećanje na Dimitrija Popovića čuvaju i prijatelji i meštani. Svake godine 5. juna okupljaju se na gračaničkom groblju, gde se služi parastos, a potom se ispred Spomen kapelice održava i poetski čas.

Sedamnaestogodišnji Dimitrije Popović ubijen je u Gračanici kada je čekao u restoranu brze hrane. Na njega i još tri druga pucano je iz automatskog oružja 5. juna 2004. godine oko 2.30 ujutru. Juče na Savindan, Albertu Krasnićiju koji je ubio Dimitrija, presudio je rođeni otac.

Naime kosovski Albanac Albert Krasnići, koji je usmrtio Dimitrija ubijen je sinoć u Prištini. Njemu je presudio rođeni otac Skender Krasnići, bivši borac OVK, a sada poznati biznismen, što je bio i njegov sin. 

- Ubistvo se dogodilo juče oko 17 sati. Policija je odmah izašla na lice mesta. Osumnjičeni je uhapšen, a pronađeno je i vatreno oružje za koje se sumnja da je korišćeno u ubistvu - kazali su u policiji.

Albert se nedavno razveo i iz tog braka ima ćerku.

Da podsetimo Dimitrije Popović je sa drugarima stajao tog kobnog 5. juna 2004. ispred kioska u centru Gračanice, kada se u blizini zaustavilo vozilo marke "audi", kosovskih tablica, iz koga je jedno lice izašlo i otvorilo vatru. Porodica ubijenog Dimitrija nikad nije uspela da se izbori sa gubitkom deteta.

- Nije dočekao maturu. 5. juna, svaka matura koja dođe, ja izađem i gledam onu decu. Radujem se, stala bih sa njiima u krug da ih podržim i kažem im bravo. Dimitrije je stalno pričao o toj maturi. Kazao mi je da neće slaviti 17 rođendan, već punoletstvo, a ni to nije dočekao - dodala je ona.

Sem Dimitrija, koji je odmah podlegao povredama zbog rikošetiranog metka koji ga je pogodio u glavu, niko nije povređen. Za ubistvo su uhapšena dva mladića albanske nacionalnosti - Ljabinot Gaši i Albert Krasnići, koji je osuđen najpre na šest i po godina zatvora, a potom na još tri.

- I da je doživotno osuđen, ja od toga nemam ništa. Ništa to nije. Izgubiti dete… a oni i dalje žive. Za mene nema suđenja, bolje da ih nisu ni osudili. Nisam zadovoljna i nikada neću biti zadovoljna - neutešna je majka.

Na dan pogibije, kako je ispričala, sin joj je rekao da su ga drugovi pozvali da to veče bude sa njima. Majka je, ipak, imala loš predosećaj.

- Ja sam se tako osećala loše, rekla sam mu: "Ne znam, Dimitrije, da li da ideš". Nije bio problematičan, nije nikada pravio probleme, pa da se bojim da ga pustim. Na kraju sam rekla: "Dobro, kako ti hoćeš..." Zvali su ga, došli kolima drugari pa ga pokupili, izašao je... Probudim se u 23.00 sata i pozovem ga, a on kaže: "Ne mogu da se vraćam sada sam po noći, kada celo društvo krene doći ću i ja sa njima". Pomislila sam "pa dobro ajde, bolje da dolazi s društvom..." Probudim se opet i da uzmem telefon, i kažem neću da ga zovem da mu dosađujem - ispričala je ona.

Nakon toga javili su joj najgore vesti koje jedna majka može da čuje.

Posle 21 godine od završetka rata na Kosovu i Metohiji palo je priznanje Amerikanaca da su njihovi vojnici učestvovali i u kopnenoj invaziji na Srbiju i da su čak u tim borbama ginuli. Sumnju da se Srbi nisu branili i borili "prsa u prsa" samo protiv terorista iz zločinačke OVK, već i tada najmoćnije vojne sile na planeti, otklonio je ambasador SAD u Prištini Filip Kosnet.

Sa druge strane, srpski general Vladimir Lazarević tvrdi da je na Kosmetu učestvovalo oko 500 američkih vojnika, a da se polovina njih "u sanducima vratilu" u Sjedinjene države.

Kosnetovim priznanjem srušen je mit kako nisu bili spremni da u kopnenim borbama ginu u ratu za KiM, te da su se odlučili samo za NATO bombardovanje, odakle su izašli bez žrtava. Potvrdiće se vremenom da su učestovali i u bitkama na Košarama i Paštriku, uvereni su sagovornici koji otkrivaju da se polovina od skoro 500 američkih vojnika nije vratila u SAD.

- Američki vojnici se nisu borili, a neki od njih su i umirali, da bi se stvorila "velika Srbija" ili "velika Albanija" na Balkanu. Kosovo ima koristi od toga što je multietničko, multiversko i priče o "velikoj Albaniji" ili "velikoj Srbiji" na Balkanu bili bi predaja i neuspeh i nije odgovor na probleme zemalja i regiona - ispričao je Kosnet.

General u penziji Vladimir Lazarević, nekadašnji komandant Prištinskog korpusa i Treće armije VJ, kaže da je to samo vrh ledenog brega i da istina o ratu na KiM i ulozi američkih vojnika postaje sve prodornija.

- To što je rekao Kosnet samo je delić istine o ulozi SAD. Amerikanci su više godina obučavali terorističe oružane snage za Albance, a onda par godina uoči 1999. na KiM pripremali zapad da surovo otmu taj deo teritorije Srbiji. Mi koji smo tada bili na frontu smo očevici da su od 9. aprila 1999. iz pravca Albanije pokušali da probiju granicu dugu 251 kilometar tako što su vršeni raketni i napadi iz vazduha, ali i kopnenih snaga. Tu je osim Albanaca bilo i Italijana, Francuza...ali i Amerikanaca. Pa, NATO oficiri su komandovali tim akcijama - priča Lazarević za Srpski telegraf.

Osim toga, prema tvrdnjama Lazarevića, i kasnija akcija na Paštriku isplanirana je u Penatgonu.

- U tu svrhu doveli su u Albaniju oko 400-500 američkih vojnika, pripadnika tzv. Atlantske brigade. Prethodno su, pred polazak, imali smotru u Vašingtonu. Njihov zadatak je bio da učestvuju u završnim napadima preko Paštrika ka Prizrenu. Nemali broj njih poginuo je u kopnenim borbama. Pola njih se nije vratilo. U sanducima vraćani u Ameriku i u tu svrhu je tada bilo dosta specijalnih letova - priča Lazarević.

Penzionisani pukovnik Kontraoaveštajne službe (KOS) Ljuban Karan kaže da je neko pametan uočio igru reči Kosneta čime se potvrdila narodna izreka "neće jezik nego pravo": - Pošto su do sada tvrdili da nijedan njihov pilot nije poginuo, a samo su napadali iz vazduha, onda je logično da je Kosnet, nehotice ili namerno, priznao da su američki vojnici ginuli na Kosovu kao pešadija u okviru kopnene invazije na Srbije. To je istorijsko priznanje.

Na fotografijama se vidi pretučeni predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj!

Sukob se desio maja 2000. godine između ruskih vojnika koji su bili stacionirani na Kosovu i Metohiji i novoformiranih bezbedonosnih snaga u južnoj srpskoj pokrajini, piše Kurir.

Ove fotografije su nastale 2000. na Kosovu u blizini sela Mušotište u Suvoj Reci.

– Ruska jedinica iz sastava KFOR-a zaustavila je vozilo s naoružanim teroristima, među kojima je bio i Haradinaj.

- Pošto su brzo savladani i razoružani, Haradinaj je rekao ruskom padobrancu da je džudista i da bi drugčije razgovarali da Rus nije naoružan. Ruski vitez je naredio da odvežu Haradinaja, ostavio je pušku, a onda objasnio kakva je razlika između ruskog padobranca i najobičnijeg bandita. Borba je bila kratka i naterala je suze na oči Haradinajevoj pratnji. Ruski vojnici, koji tada nisu znali ko je Haradinaj, predali su uhapšene organima UN koji su, kao i mnogo puta posle toga, oslobodili zločinca – dodaje se u saopštenju tog pokreta.

Upitan da prokomentariše ove fotografije Ramuš Haradinaj hteo ni da potvrdi, ali ni da demantuje ovaj događaj.

– Ne želim da odgovaram na srpsku propagandu – bilo je sve što je rekao Haradinaj.

Kako je objašnjeno, ruski specijalci su ovu fotografiju poklonili Igoru Marinkoviću iz ovog pokreta tokom njegove posete Moskvi.

– Fotografija koja je čuvana kao jedan od najdražih trofeja elitne padobranske jedinice i do sada nikada nikom nije pokazana, poklonjena je kako bi se podigao moral građanima Srbije, ali i kao zavet da je veliki broj Rusa spreman da dobrovoljno učestvuje u odbrani Kosmeta – navode iz ove organizacije.

O ovom događaju su svojevremeno pisali i agencija AFP, kao i nemački “Špigl”. Oni su tada objavili da je “bivši komandos” iz Oslobodilačke Vojske Kosova povređen u sukobu s pripadnicima snaga bezbednosti koje su na Kosovu iz Rusije.

Reagovao je tada i ruski kontigent na Kosovu saopštenjem za javnost.

– Prilikom privođenja osumnjičenog došlo je do pružanja otpora i naši vojnici su upotrebili minimalnu silu kako bi ga savladali – kazano je u saopštenju Rusa.

Kosovska policija uhapsila je Albanca E.K. (35) koji je osumnjičen da je u ponedeljak u svom automobilu seksualno uznemiravao tri učenice medicinske škole, srpske nacionalnosti, iz Gračanice.

Komandir policijske stanice u Gračanici Bratislav Trajković kazao je da je vozač automobile identifikovan na osnovu snimaka sa nadzornih kamera u centru Gračanice, na kojima se vidi kako devojčice ulaze u vozilo.

-Brzo smo utvrdili o kome se radi i to lice, koje je albanske nacionalnosti, je privedeno, određen mu je pritvor do 48 sati i biće priveden kod nadležnog tužioca - rekao je on.

Tri srednjoškolke stopirale su u centru Gračanice tražeći prevoz do susednog Lapljeg Sela u kojem žive. E.K. zaustavio automobile i devojice su ga pitale da li ide za ovo mesto a on je samo potvrdno klimnuo glavom.

-Kada su Stigli do Lapljeg Sela on nije hteo da zaustavi automobile da devojčice izađu već je nastavio da vozi i da ih seksualno uznemirava. Devojčice su plakale, molile ga da zaustavi automobil. On je stao tek nakon nekoliko kilometara i devojčice su izašle iz vozila i otrčale do kuće i sve ispričale roditeljima - kaže za Informer izvor iz Gračanice.

Policiji je mnogo pomogao opis automobila koje su devojčice dale ali i snimci sa nadzornih kamera.

-One su stopirale u centru grada koji je pokriven kamerama za video nadzor. To je bilo od ključnog značaja - kaže naš izvor.

U Gračanici, kroz koju prolazi i magistralni put Priština-Gnjilane, i ranije je bilo incidenata u kojima je devojkama i ženama dobacivano iz automobila.

U modernoj istoriji sveta nema primera da je neka država tako bezočno opljačkana kao što se to dogodilo Srbiji na Kosovu

U modernoj istoriji sveta nema primera da je neka država tako bezočno opljačkana kao što se to dogodilo Srbiji na Kosovu. Uz blagoslov međunarodne zajednice, koja je u potpunosti zanemarila neprikosnoveno pravo svojine kao osnovu savremene civilizacije, oteti su državna i privatna imovina i prirodni resursi vredni stotine milijardi evra.

U jednom svom izveštaju, CIA navodi da, prema međunarodnim standardima, Kosovo vredi 500 (procenjene rezerve uglja, prirodnog gasa i metala), a ostatak Srbije s Vojvodinom tek oko 200 milijardi dolara. Američki stručnjaci procenili su da je Srbiji preostalo uglja za najviše 35 do 40 godina, dok ga na Kosovu ima za čak 16 vekova (prema jednoj drugoj proceni, Srbija ima uglja za 60, a Kosovo za 200 godina), dok je vrednost nalazišta sedam strateških ruda (olovo, cink, srebro, nikl, mangan, molibden i bor) procenjena na čak 1.000 milijardi dolara.

Iako su procene različite, ponekad i u domenu fantastike, da nije reč o pucnjima u prazno, dokazuju podaci Svetske banke. Nezavisna komisija za rudnike i minerale okupiranih teritorija, kojom je upravljao Unmik, u izveštaju Rajnera Hengstmana iz 2004. godine objavila je da je Svetska banka procenila mineralne rezerve Kosova na 13,5 milijardi evra.

Najznačajnije mesto zauzima lignit, čije geološke rezerve iznose oko 15 milijardi tona, bilansne rezerve olova i cinka procenjene su na 51 milion tona (74,1 odsto bilansnih rezervi Srbije), rezerve nikla i kobalta na 19,9 miliona tona, a rezerve boksita na 1,7 miliona tona (potencijalna proizvodnja aluminijuma od 425.000 tona).

Svetska banka je procenila da su ležišta lignita i mrkog uglja na Kosovu i Metohiji dovoljna za proizvodnju struje u čitavom jednom veku, što se poklapa s procenama stručnjaka sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, koji su takođe procenili da je potencijal na Kosovu dovoljan za dve termoelektrane i proizvodnju struje za sto godina, što, prema proceni našeg Ministarstva energetike iz 2009, odgovara vrednosti od 100 milijardi evra.

Na osnovu ovih procena, plan Elektroprivrede Srbije bio je da do 2020. revitalizuje termoelektranu „Kosovo A”, sagradi dva nova bloka na „Kosovu B” i sagradi „Kosovo C”. Umesto realizacije tih investicija, danas Srbija nije u stanju da isporuči struju čak ni srpskim enklavama, a na Kosovu je ostala imovina EPS-a vredna tri milijarde evra.

KLARK, SOROŠ, MUJA…

U bitku za eksploataciju kosovskih resursa uključili su se veliki svetski igrači: kompanija „Inviditi”, na čijem je čelu stari srpski poznanik, penzionisani NATO general Vesli Klark, finansijski magnat Džordž Soros i kompanija „Albanski minerali”, čiji je direktor Sahit Muja, „Avrupa minerals”, američka globalna korporacija za istraživanje rudnog bogatstva, „Lidijan internešenel” (nekadašnji „Rio tinto”), usredsređen na istraživanja nalazišta u Orahovcu, gde je do sada pronađeno od 1,87 do čak osam grama zlata po toni uzorka, i mnogi drugi.

Klarkova firma zatražila je licencu za istraživanje rezervi kako bi proizvodila sintetičku naftu iz uglja, i to s planom proizvodnje od 100.000 barela nafte dnevno, dok su Soros i Muja, biznismen iz Njujorka težak dve milijarde evra, osim za ugalj, zainteresovani i za eksploataciju rudnika metala. Osim njih, za investiranje u nalazišta i eksploataciju prirodnih resursa Kosova zainteresovane su i nemačke, britanske, francuske i turske kompanije.

U periodu od 1961. do 1990. godine, Srbija je u Kosovo i Metohiju uložila 17,6 milijardi dolara ili oko 600 miliona dolara godišnje. U godinama nepsoredno pred raspad SFRJ, čak 48 odsto sredstava za nerazvijene odlazilo je na KiM.

RUDNO BOGATSTVO KOSOVA

Lignit………………14.700.000.000 t Olovo i cink…………..51.000.000 t Nikl i kobalt………….19.000.000 t Magnezit………………….8.000.000 t Boksit……………………..1.700.000 t

IMOVINA SRBIJE NA KiM

Nepokretnosti………….220 milijardi evra Zemljište…………………50 milijardi evra EPS…………………………..3 milijardi evra Aerodrom Slatina…………95 miliona evra

Od 1.088.699 hektara zemljišta na koje su Srbi imali tapiju po katastarskim knjigama vise od 80 odsto uzurpirali su Albanci, dok je većina preduzeća prodata u kriminalnom procesu privatizacije čiji su temelji postavljeni Uredbom o privatizaciji koju je aprila 2005. godine proglasio Soren Petersen, tadašnji šef Umnika. Verovali ili ne, tim dokumentom je propisano da nije neophodno da se utvrdi poreklo vlasništva, već se to može uraditi i posle prodaje, sudskim putem.

Već na prvih devet tendera, odžanih od kraja 2006., prodato je 145 preduzeća za ukupno 148 miliona evra. Kupci, isključivo Albanci, nimalo se nisu obazirali na potraživanja koja su prema tim preduzećima imali fondovi i banke iz Srbije i Crne Gore. Ova neviđean pljačka odvija se pdo orkiljem Ujedinjenih nacija, iako Rezolucijom 1244 Savjeta bezbednosti nije predviđeno bilo kakvo učešće UN u promjeni svojinskih prava na Kosovu i Metohiji. Suprotno opredeljenju da se stečena svojinska prava države, pravnih i fizičkih lica ne mogu menjati bez njihovog izričitog pristanka, Unmik je, samovoljno i protivno Rezoluciji 1244, uzurpirao svojinska praca i vlasništvo nad nepokretnostima i preduzećima.

Direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, Marko Đurić, poručio je nedavno da je odluka privremenih institucija u Prištini o prisvajanju imovine Srbije – protivpravna, protivustavna, protivzakonita i ništavna, jer ne proizvodi pravne posledice. Srbija je vlasnik 155 preduzeća u pokrajini, čija je imovina vredna više od 200 milijardi dolara, poručio je Đurić i dodao: „Imamo papir za svaki šraf, za svaku mašinu, za svaki kvadratni metar, saki komad naše imovine.“ Ali, slabašna je vrijednost tih papira kad ih brutalna sila većeg dela međunarodne zajednice ne priznaje kao validne. Oni mogu biti aduti Srbije samo u promenjenom odnosu snaga u svetu.

Policija je na prijavu Jelene Trajković odmah reagovala i razgovarala sa grupom albanskih mladića posle čega je jedan priveden

Nakon što je juče grupa Albanaca napala Srbina Zorana Trajkovića ispred njegove kuće u selu Kišnica nadomak Gračanice, danas je kamenicama napadnuta i njegova supruga Jelena Trajković. Ona je rekla da su provokacije nastavljene i da njena porodica razmišlja o selidbi, ukoliko se slični incidenti nastave.

Policija je na prijavu Jelene Trajković odmah reagovala i razgovarala sa grupom albanskih mladića posle čega je jedan priveden. U razgovoru sa policijskim službenikom Trajkovićeva je ponovo zatražila da se njenoj porodici osigura bezbednost.

– Ovo se nastavlja. Ne znam šta će sledeće da se dogodi i koji će biti naredni koraci sa njihove strane. Nadam se da će neko da reaguje i da ovo zaustavi, jer ćemo u suprotnom da se selimo odavde. Ovakav život ne želim da živim sa jednogodišnjim detetom. Ne smem da izađem ispred dvorišta da prošetam dete. To nije život – kaže za RTV Gračanica Jelena Trajković.

Za Srbe u Kišnici incidenti nisu novina, jer već godinama doživljavaju različite napade, posebno od trenutka kada je napravljen dečiji park gde se okuplja isključivo albanska omladina.

Podsetimo, Zorana Trajkovića sinoć je kamenicama i staklenim flašama gađala grupa mlađih Albanaca koja je uzvikivala “UČK”. Trajković nije povređen u ovom incidentu.

Inače, Kišnica je naselje na ulasku u Gračanicu, u kojem je pre tri dana osvanuo bilbord sa amblemom “UČK” i natpisom “Sloboda ima ime”, koji je uznemirio lokalno srpsko stanovništvo. Billbord jenzapaljen, a danas i uklonjen.

Crkva Svetog Nikole u selu Gornji Makreš, između Gnjilana i Novog Brda, duboko u šumi i u potpuno albanskom okruženju, čuva uspomenu na nekadašnji život ovdašnjih Srba i svedoči o živoj veri pravoslavnoj kroz razna čuda i isceljenja koja se ovde dešavaju.

U blizini crkve nalazi se i lepo uređen izvor lekovite vode. Srbi iz gnjilanskog kraja kažu da kada se neko umije tom vodom, sve brige, tegobe i teskobe, kao i mnoge bolesti, negativna energija i tereti, naprosto nestanu.

Ova crkva poznata je još i kao Stari Sveti Nikola. Od glavnog puta Gnjilane – Novo Brdo, kroz kraj odnedavno poznat kao “Gnjilanski Beverli Hils” zbog velikog broja luksuznih vikendica albanskih gasterbajtera, na dvadesetak minuta pešaka, kroz šumu, stiže se do ove crkve i izvora.

 

Crkva je ušuškana između dva brda, obrasla visokim stablima šume. Tišina i mir koji ovde vladaju, stiče se utisak, mogu rukom da se dodirnu. Priča se da su pre nekoliko godina neki Albanci zatvorili put do crkve, te su počele da im se dešavaju ružne stvari. Nakon toga i opomene svetitelja, put ne samo da je otvoren, nego i najvećim delom asfaltiran.

Stojanka Stojković (76) iz sela Gornje Кusce kod Gnjilana, priča kako još kao dete pamti da su Srbi, ali i Albanci, ovu svetinju izuzetno poštovali. Prvi zbog vere, a drugi iz strahopoštovanja.

 

– Naši stari su pričali da je ranije ovde bio manastir, ali da je pod Turcima doživeo velika stradanja. Još kao dete slušala sam, a i bila svedok na neki način, da ljudi nakon dolaska ovde, prosto dožive neki preporod, bude im bolje. Mnogi koji nisu imali decu, dobili su ih nakon što su se ovde molili, neki su ozdravili… Кakogod, svako ko dođe ovde, oseti neko olakšanje, bude mu bolje. Ovde po pomoć dolaze svi, bez obzira na veru i naciju, svi koji veruju da Sveti Nikola može da im pomogne, a veoma često se dešava da tako i bude – ukazuje Stojanka.

Crkvu Svetog Nikole početkom devedestih, od temelja je obnovio Blagoje Jovanović iz Gornjeg Makreša. Njagov se grob nalazi u njenoj blizini. Oni koji ovde dolaze i njemu zapale sveću. Deda Blagoje je pre svoje smrti izrazio želju da ga sahrane nadomak crkve. Tako je i bilo.

Sa desne strane izvora na niskom drveću zavezana je odeća. Po narodnom verovanju u ovom kraju, ako je neko bolestan onda mu se donese deo odeće i okači na dren kod izvora i on će biti zdrav kao ovo drvo.

Ovaj običaj nema veze sa hrišćanstvom i vreovatno predstavlja deo paganskog nasleđa.

Područje Novog Brda i Gnjilana bilo je u srednjem veku dosta naseljeno, zbog bogatih nalazišta rude srebra. Danas, ovaj kraj na meti je kopača i tragača za zakopanim blagom. Ni crkva nije pošteđena, te rupa na podu u jednom njenom delu, ukazuje da je i ona verovatno bila meta onih koji su se upustili u ovakve poduhvate.

Crkva Svetog Nikole se ne zaključava, te u nju može uvek da se uđe. Ljudi ovde ostavljaju razne darove u znak zahvalnosti prema svetitelju.

Кada se popije vodu sa izvora, stiče se utisak da ovde zaista ima nečeg nesvakidašnjeg i da to nije tek običan izvor. Oseti se neverovatno rasterećenje, kao da čovek skine neku ljušturu sa sebe.

Tri sveće, upaljene za zdravlje, ostaju da polako gore u crkvi Svetog Nikole.

Rana je jesen, te u šumi brzo pada mrak, pa valja doći do glavnog puta, pre nego što padne noć.

Crkva Svetog Nikole, sakrivena u dubokoj šumi, ostaje da svedoči o Srbima, pravoslavlju i njihovoj državi na ovim prostorima, čekajući neke nove posetioce.

Strana 1 od 10

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji