KiM

KiM (149)

Peleši je, u govoru na sastanku ministara NATO u Briselu, tvrdio da je tzv. Kosovo država

Albanski ministar odbrane Niko Peleši izjavio je da NATO ili EU, kao i Albanija, treba da pripreme pristup “tako da ne ostanu nejasne kada se srpska vojska približi granici (tzv.) “Kosova”, preneo je prištinski Ljajmi.

Peleši je, u govoru na sastanku ministara NATO u Briselu, tvrdio da je tzv. Kosovo država u punom smislu te reči, ima svoje zakone i treba priznati njene napore da se osigura red i bezbednost za sve građane.

Albanski zvaničnik je govorio i o sve većoj ulozi Rusije i Kine na Balkanu.

– Ove dve zemlje jačaju svoje strateške ciljeve u našem regionu kroz istorijske, kulturne, ekonomske veze, ili kroz svoj uticaj u zemljama ili delovima regiona – rekao je Peleši.

Kuća je potpuno izgorela, a krov se urušio, čak je i jedan vatrogasac zadobio opekotine po leđima i nogama dok je pokušavao da ugasi stihiju

Dragoslav Radenković (65) iz sela Trupale kod Niša nastradao je u utorak u požaru, koji je izbio oko 20 časova u njegovoj kući. Bio je srpski patriota i jedan od poslednjih branilaca Knina u ratom zahvaćenoj Hrvatskoj, kao i dobrovoljac svih ratova od 1991. godine do 1999. godine.

Nažalost, kada su došla mirnija vremena, Dragoslav, kao da je odustao od borbe za bolje sutra. Živeo je sam, voleo je kažu komšije, da popije i nikada nije bio bez cigareta, a sumnja se da je i od nje krenuo požar koji ga je koštao života.

Kako se pretpostavlja, Dragoslav je zaspao sa cigaretom u ustima i tako je vatra buknula.

Kuća je potpuno izgorela, a krov se urušio, čak je i jedan vatrogasac zadobio opekotine po leđima i nogama dok je pokušavao da ugasi stihiju.

-On je bio strastven pušač, a već se dešavalo da zapali kuću. Kuća je bila puna svačega, žar cigarete je bio dovoljan da je pretvori u buktinju. Nije ovo prvi put da mu se to desi, pre tri godine je takođe zapalio kuću. Tada sam uspeo da mu pomognem, ali ovoga puta sam bio nemoćan- priča jedan od komšija.

Dodaje, da je Dragana poslednji put video pre užasne smrti.

-Dragoslav je bio radnik Elektronske industrije oko 25 godina kada je izgubio posao. S prvim danima rata u Hrvatskoj odmah se sam prijavio da brani Srbiju. I tada i kasnije je prošao ratište uzduž i popreko, ali mu je srce ostalo u Kninu. Svaku godišnjicu pada Knina teško je preživljavao jer je spasavao tada što se spasti može. On je bio artiljerac, a ja tenksista. Zato smo umeli i da popijemo po neku. Sve loše što se dogodilo u ovoj zemlji preko naših leđa se lomilo- priča njegov prijatelj Saša Đorđević, komšija sa kojim je ratovao za Vukovar u Hrvatskoj i koji ga je poslednji put i video pre užasne smrti. On kaže da nije oduvek bilo tako, da je Dragoslav nekada bio pravi gospodin, ugledni građanin, omiljeni komšija.

-Njegov patriotizam zaista se nije dovodio u pitanje. On je bio gospodin koji je bio razočaran u sve. Ostavio je dve divne ćerke koje žive u Nišu. Ranije je mnogo pio, a onda je počeo da se leči, pio je lekove i počeo je ponovo da pije od pre nekoliko dana. Sve ga je to razjedalo. 

Zanimljivo je, da je nekada davno stalno učestvovao u nekadašnjim radnim akcijama. Toliko se istakao po vrednoći da je bio neki predvodnik i sakupljao je priznanja sa svih pruga, puteva i slično što se tada pravilo- priča njegov prvi komšija i rođak Stanoja Ristić.

Dana 4. avgusta pre tačno 26 godine Hrvatska vojska započela je dugopripremanu ofanzivu na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu iz više pravaca.

Artiljerijsko raketni udari sinhronizovano su izvedeni na sledeće gradove: Knin, Benkovac, Obrovac, Gračac, Udbinu, Vojnić, Glinu i Petrinju. Meta napada su bili kako vojni tako i civilni objekti.

Operacija Oluja predstavljala je završnu etapu vojnih dejstava na prostoru Republike Srpske Krajine. Rezultat te operacije je progon više od 250.000 Srba koji su se u koloni povukli preko četiri koridora prvo u Republiku Srpsku, pa onda i u Srbiju. Malobrojno stanovništvo koje se nije evakuisalo postalo je predmet odmazde i brutalnih zločina počinjenih nad njima.

Iako se često spominje da Vojska RSK nije pružila skoro nikakv otpor ispostavilo se dato nije bilo baš tačno i da je itekako bilo individualnih herojskih primera pružanja otpora Hrvatskoj vojsci. O jednom slučaju se baš ne govori preterano ni sa srpske, ali ni sa hrvatske strane. Doduše Hrvati nerado o njemu govore jer je samo u jednom danu stradalo 90 pripadnika Druge gardijske brigade "Gromovi", na Operativnom pravcu Sever, a hitna zamena komandnog kadra na hrvatskoj strani sprečila je stopiranje čitave operacije.

Tog 4. avgusta 1995. Hrvatska vojska krenula je na svim pravcima u napad. U sektorima Jug i Zapad nije bilo većeg prolema. Međutim, problem koji se javio bio je u Sektoru Sever.

Tog jutra par sati po otpočinjanu Oluje nastao je debakl za Hrvatsku vojsku. U sudaru sa 31. pešadijskom brigadom SVK najobučenija i premljena jednica HV koju je Zagreb označio kao elitnu doživela je debakl. Banijce "oluja" baš i nije iznenadila.

"Zamisao od početka bila je da 57. brigada krene kroz šumu. Istog trenutka naleteli su na minsko polje. U prvim minutama oluje poginuli su komandant brigade i komadant bataljona. To je bila rezervna brigada. Znate šta je to bilo šok. Brigada je bila piramidalno formirana i ako pogine komandnt koga vojska ceni, onda je to veliki šok" , kaže general Miljavac u jednoj emiji HRT na tu temu.

"Naš plan za Petrinju nije bio nikad da se dirketno ide na grad, već da se on okruži sa istoka i zapada i da se na taj način snage u Petrinji okruže i kasnije u daljem toku borbu likvidiraju", kaže general Stipetić, koji je dan kasnije preuzeo komandu na sektoru Severe.

Oficiri Hrvatske vojske dodaju da je najveći problem bila velika koncentracija snaga SVK na Baniji gde se branio 39 banijski korpus sa Korpsuom specijalnih snaga, deo protioklopnog bataljona.

" Moja 125. brigada u stratu je imala u 5 mrtivh i 14 ranjenih. Kažem podređenima kreni dalje i saniraj gubitke. Sazanjem posle sat vremena da Predrag Matanović, komandant 2. bataljona 2. gardijske brigade je poginuo, a njegova brigada ima gubitke. Stali smo gde jesmo, dalje nismo mogli napred", dodao je general Luka Džanko čije snage su se nalazile istočno od Petrinje na Savi a trebali su da prodru prema Kozarskoj Dubici.

O tome što se tačno događalo na tom delu terena prvog dana Oluje, ni dan danas se ne zna. Jedino što se zna da oklop HV je bio kanalisan. Četiri tenka su bila pogođena u prvim minutama. U prvim trenucima poginuo je koandant gardijskog bataljona i 18 vojnika, 101. brihada je imala sedam poginulih vojnika i dva komandira voda, a stradao je i komandant voda za protivoklopnu borbu.

U borbama za grad, hrvatska vojska bila je prisiljena na povlačenje

Tog 4. avgusta u ponoć, tadašnji načelnik Glavnog štaba general Zvonimir Červenko, zvao je telefonom generala Petra Stipetića, tadašnjeg komandanta Sektora Istok, da iz Slavonije hitno dođe u Zagreb, kome je rugog dana Oluje, naređeno da preuzme komandovanje Banijom od generala Ivana Basarca i komandovanje celim Sektorom sever (pod koji spadaju i Basarčevo Zborno područje (Korpusna teritorija) Zagreb, ali i ZP Bjelovar.

"Zamolio sam ga da se ne meša u komandovanje. Pustio sam ga da bude u svojoj kancelariji, a ja sam uzeo neki sobičak sa strane. Nakon brifinga s generalima, naredio sam prestrukturiranje snaga i da u pet sati ujutro cela linija fronta je krenula u ofenzivu... U sedam sati ušli smo u Petrinju, u 12 sati u Kostajnicu, a produžili smo operacije prema Glini u koju smo ušli uveče i dalje prema Žirovcu i Dvoru na Uni", priča Stipetić.

Nastupanje HV ka Dvoru na Uni, ometao je jak otpor domicilne 33. pešadijske brigade SVK. Brigada je pružila otpor i snagama 5. Korpusa ABiH, koje su takođe pokušavale da uđu u ovaj gradić. Tokom dana brigada se izvlači prema Novom Gradu u Republici Srpskoj, a u Dvor na Uni pristižu civili sa Korduna i delovi 13. pešadijske brigade SVK. Jedinice HV sukobile su se sa 13. brigadom SVK u centru Dvora na Uni. Nakon noćne borbe hrvatske snage odbačene su na periferiju mesta i u selo Zamlača, jer im manevar i prestrojavanje snaga u gradu nije bilo moguće. Uz to su srpske snage s okolnih brda držale pod vatrom prilazni put iz Kostajnice.

Tokom borbi trajalo je izvlačenje civila. Kolonu izbeglica kod Žirovca na kraće je vreme presekao 5. Korpus ABiH. Nakon deblokade nastavljeno je izvlačenje civila i vojnika preko mosta na Uni.

U kasnim noćnim časovima, pod zaštitom mraka preko mosta na reci Sani u Novom Gradu izvučeni su tenkovi M-84, koji su nastavili dalje prema Banja Luci samohodno.

– 8. avgust 1995.: Borbe oko Dvora na Uni nastavljene su sve do 9. avgusta kasno u noć. Kolone civila nastavile su sa izvlačenjem preko teritorije Republike Srpske.

Iznad naselja Ograde u Novom Gradu u 17.45 časova preleteo je MiG-21bis ev. br. 102, koji je dejstvovao po železničkom mostu salvama nevođenih raketa, ali je promašio most. Avion je nastavi dalji let u pravcu Prijedora.

Nije bilo dejstava hrvatskih aviona po železničkoj stanici u Novom Gradu, jer nije bilo vojnih meta na stanici.

Dva aviona su dejstvovali po civilnoj koloni u selu Svodna, gde su pored uništenih nekoliko civilnih motornih vozila, ispaljene rakete pogodile i zgradu u centru sela, s leve strane magistralnog puta Novi Grad- Prijedor-Banja Luka. U tom trenutku na magistrali nije bilo vojnih meta.

Ovaj događaj snimila je francuska TV Antena 5. Uz TV snimak ostao je i zapis indijskog pripadnika UNPROFOR-a majora Rite Lepeša da su avioni MiG-21 sa hrvatskim oznakama, koji su sa aerodroma Pleso uzleteli osam minuta ranije, i stupili u dejstvo u 18:43 časova po koloni izbeglica .

Kasno u noć 9. avgusta preostale izbeglice i delovi SVK koji su učestvovali u borbama kod Dvora na Uni, prešli su most na Uni u Republiku Srpsku.

U jutarnjim časovima 10. avgusta, inžinjerija VRS digla je u vazduh most na Uni između Dvora i Novog Grada.

Na Gazimestanu je danas priveden srpski mladić koji se pobunio nakon što su pripadnici policije lažne države Kosovo krenuli da pretresaju monahinju.

Mladić je prigovorio policiji da nije u redu to što rade jer je u pitanju monahinja nakon čega su ga policajci u civilu i specijalci grubo priveli i odveli u pravcu Prištine.

Prema nezvaničnim informacijama u pitanju je mladić iz Podgorice.

Dok su mu stavljali lisice mladić je vikao da je operisan.

Policija lažne države Kosovo, podsetimo, raspoređena je oko Gazimestana, a prethodno je blokirala magistralni put iz Gračanice tako da se građani do memorijalnog kompleksa probijaju alternativnim pravcima.

Danas se navršavaju dvadeset tri godine od otmice srpskih rudara, koje su albanski teroristi prisilno odveli iz fabričkog kruga uglјenokopa "Belaćevac" Termoelektrane "Obilić" na Kosovu i Metohiji.

Na današnji dan, pre dvadeset i tri godine u ranim jutarnjim satima oteti su: Žarko Spasić, Dušan Ađančić, Pera Ađančić, Zoran Ađančić, Mirko Buha, Dragan Vukmirović, Filip Gojković, Miroslav Trifunović, Srbolјub Savić i Božidar Lempić i oni nikada nisu pronađeni, a njihove porodice i dalјe vape za istinom, navodi se u saopštenju Kancelarije za KiM.

Samo mesec dana ranije, 14. maja 1998. godine, kidnapovan je Žarko Spasić, vozač u rudniku "Belaćevac".

Otmica belaćevaćkih rudara označila je početak masovnog stradanja srpskog civilnog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Vinovnici ovog zločina nisu pronađeni i privedeni pravdi, a niko od predstavnika međunarodnih organizacija i privremenih institucija na Kosovu i Metohiji nije ponudio odgovore o sudbini srpskih rudara i mnogih drugih naših stradalih sunarodnika.

Umesto istine o nestalima mi se danas na Kosovu i Metohiji suočavamo sa pojačanim pritiscima i sve učestalijim napadima na srpsko stanovništvo, povratnike, hodočasnike, sveštenike i sa sistematskim sprečavanjem otkrivanja masovnih grobnica sa srpskim žrtvama zločina albanskih ekstremista.

Beograd će nastaviti da poštuje međunarodno pravo i pravdu i da traga za kompromisima u rešavanju kosovsko-metohijskog pitanja, ali i da se sa bolom i pijetetom seća svojih stradalih sunarodnika.

Čuvanjem sećanja i rasvetlјavanjem zločina i sudbine nestalih lica, otvara se put procesu pomirenja u regionu.

Razlog ovog postupka i dalje nije poznat.

Kako se nezvanično saznaje, danas u 16 časova svim specijalnim jedinicama Kosovskih policijskih snaga ukinut je odmor i zabranjeno je uzimanje daljeg.

Da li je reč o novom zastrašivanju Srba ili izazivanju nove nestabilnosti na Kosovu i Metohiji, ostaje da se vidi.

Podsećamo, u Briselu je ranije danas održana nova runda dijaloga između Beograda i Prištine, a po prvi put u ovim razgovorima našli su se oči u oči predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti. 

Objave na društvenim mrežama i pisanje beogradskih medija da se srpska zastava zavijorila na Košarama, izazvali su burne reakcije i oprečne informacije u prištinskim medijima.

 

Kako prenosi "Kosovo onlajn", mladić za kojeg je navedeno da je okačio zastavu napisao je da je nije tamo ostavio.

-Nisam je ostavio, nisam dozvolio da rade sa njom šta žele posle, ali sam poneo jednu njihovu veliku - naveo je on na društvenim mrežama.

Na fotografiji koja je objavljena na Instagram stranici posvećenoj junacima sa Košara, vidi se srpska trobojka koja se na ruševini karaule vijori medu albanskim zastavama koje su poderane.

-Svaka čast našem pratiocu koji je na karauli istakao njenu pravu zastavu - piše u objavi ispod fotografije, a mediji navode da je trobojka postavljena povodom 22. godišnjice od završetka bitke na Košarama.

View this post on Instagram

A post shared by К О Ш А Р Е (@karaula_kosare)

Karaula Košare nalazi se na granici sa Albanijom, oko koje su tokom sukoba 1999. godine vođene velike borbe pripadnika tadašnje vojske Jugoslavije sa jedne i pripadnika tzv. OVK i NATO avijacije sa druge strane.

Kosovska policija je demantovala da je zastava postavljena na osmatračnicu na Košarama i nazvala je lažnom vešću i poručuju da je na licu mesta uočeno da srpska zastava nije na mestu na kojem se vidi na fotografijama. 

Portparol kosovske policije Daut Hodža rekao je za "Gazetu ekspres" da nadležne jedinice kontrolišu to područje.

Oglasila se i organizacija ratnih veterana takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u Peći, koja je navodno postavljanje srpske zastave na osmatračnicu na Košarama nazvala "činom provokacije Srbije" i zatražila od vlade u Prištini i bezbednosnih struktura da preduzmu hitne mere i kazne odgovorne za taj čin.

-Vlada Kosova i bezbednosni organi sigurnosti treba da preduzmu mere i zauvek zaustave ovakve pojave i kazne počinioce. Inače, šta nam preostaje? Da odustanemo od države koju imamo, jer se ni u državi koju smo sami izgradili ne osećamo sigurno -, navodi se u saopštenju, prenosi "Kosovo onlajn".

Ove godine navršilo se 22 godine od čuvene ruske operacije "Skok na Kosovo", odnosno zauzimanje vojnog dela prrištinskog aerodroma Slatina koje su izveli pripadnici Rusbat 2, 104. vazdušno desantne divizije Armije Ruske Federacije iz sastava SFOR sa bazom u Ugljeviku. Operacija je kako se tvrdilo bila izvedena u najvećoj tajnosti, ali ipak su visoki oficir komande KFOR- a znali za nju, ali nisu verovali da će biti izvedena. Na vest da su ruski padobranic krenuli ka Kosovu izvzvalo je oštru rekaciju NATO pakta, što je dovelo i do dvodnevne krize koja je pretila da eskalira u otvoreni sukob. Naredna dva dana su bila kritična sa tačkom usijanja i prvi put izazvali krizu u odnosima Rusija vs NATO od okončanja hladnog rata.NATO i Amerikanci bili su besni zbog ove ruske podvale.

Ova priča počela je 10. juna 1999. godine. Dok je NATO bio usresređen na verifikaciju povlačenja Vojske Jugoslavije iz južne srpske pokrajine, u Monsu se održavala videotelekonferencija na kojoj je komandant savezničkih snaga u Evropi general sa četiri zvezdice Vesli Klark izrazio zabrinutorst da bi Rusija mogla da iskoristi sveže donetu Rezoluciju 1244 da dobiju svoj sopstveni sektror. Na jugu tačnije u Ugljeviku pukovnik Sergej Pavlov, komandant bataljona ruskih padobranaca u misiji SFOR-a Rusbat-2 dobije je naređene od svojih pretpostavljenih da započne pripremu za put dug 620 kilometara kako bi u ranu zoru 12. juna zaposeo amerodrom Slatina kod Prištibne pre dolaska NATO snaga. Ova operacija dobila je kodirani naziv "Skok na Kosovo" , ali niko nije mogao da predpostavi da bi ova akcija bila povod za izbijanje Trećeg svetskog rata i sukoba ruskih padobranaca sa snagama NATO u ovom slučaju Britancima.

General Klark u svojim ratnim memoarima piše da je crv sunjem pobudilo to što se razgovorima priključio general Ivašev kada je upotrebio analogiju i izjavio da je Rusija odlučila da krene "sopstvenim vozom".. General Klark potenicrao je da se Rusima ne sme dati spostveni sektor iako je bilo planova da to bude na severu KiM koji je kasnije pripao Francuzima.

U rano jutro 11. juna u tri sata ujutro bataljon je bio spreman za pokret. Oznake SFOR na oklopnim vozilima BTR-80, kamionima  i trencima marke Gaz, ZIL, Ural bila su zamenjena sa oznakom KFOR.  Radilo se o 16 borbenih i 16 neborbenih vozila. U 5 časova pukovnik Ignjatov komandant padobranske brigade izdao je naređenje za pokret do zone koncentracije udaljene 60 kilometara od ruske baze u Ugljeviku. Tamo ih su sačekali pukovnik Ignjatov, načelnik štaba brigade pukovnik Pivovarov i vođa operativne grupe general major Ribkin. Na osnovu njihovih instrukcija pukovnik Pavlov pokrenuo je bataljon i rano izjutra ruski vojni konvoj prešao je granicu na Drini i ušao u Srbiju.

"Kada sam u petak ujutro došao u kancelarijuobavio sam uobičajeno ažuriranje sa Pitom Kjarelijem, razgovarao sa Majkom Džeksonom i izrazio Havijeru Solani opštu zabrinutost povodom ruskog pitanja. A onda baš kad sam izlazio iz kancelarije da bih prešao na video-telekonferenciju NATO Kjareli je došao sa porukom od majora Čensa: " Gospodine Rusi pokreću snage sa zbornog rejona, na aerodromu u Bijeljini da bi preko mosta na Drini prešli u Srbiju. Ima ih oko 200. Ostatak brigade zasad će ostati u Bosni". Navodno njihov zadatak je bio da okupiraju Prištinski aerodrom i dobiju pojačanje", napisao je general Vesli Klark, koji napominje da je za Amerikance bila najveća opasnost da Rusi tamo prvi stignu i polažu oravo na sopstveni sektor, a dat bismo mi izgubili kontrolu nad misijom.   

Kad je kolona prošla Beograd konvoju se pridružio i general major Zavrzin ( ranije ruski oficir za vezu u štabu NATO, kasnije odmah unapređ u čin general potpukovnika) koji je zajedno sa Aleksandrom Hloninom imao zadatak da jedinicu sprovedu do krajnjeg odredišta. Marš kroz Srbiju odvijao se predviđenim tempom bez nepredviđenog zadržavanja i kvarova tehnike. NA auto-putu Beograd Niš rusku kolonu sačekao je general Viktor Zavrzin, koji je opomenuo svoje oficire da NATO zna za pokret i da budu spremni za sve. Marš je nastavljen posle točenja goriva ka Prištini.

Ko je znao za akciju

Čitavu akciju isplanirali su prema jednoj verziji Generalštab Ruske Armije, prema drugoj deo, a prema trećoj nisu ni znali ( moj stav jeste da su znali za to ali su se mnogi ogradili i zaćutali kad su kola otišla nizbrdo) zajedno sa Drugom upravom Generalštaba VJ. Operacija je  bila izvedena bez znanja ruskog predsednika Borisa Jeljcina i mirovnog pregovarača Viktora Černomirdina (Neki tvrde da je Jeljcin znao i dao prećutnu saglasnost za tu operaciju, za razliku od Černomirdina). Zahvaljujući koordiniranoj operaciji i uspešnom maršu aerodrom je zauzet 12.juna u ranim jutarnjim časovima.

Kolona je u Prištinu stigla oko 02:00. Srpsko stanovništvo izašlo je na ulice, srećno da pozdrave dolazak ruske vojske.

U našem ministarstvu spoljnih poslova američki generali su mi predali svojevrsni predlog: "Dozvoljavamo vam da jedan bataljon učestvuje u mirovnoj operaciji u američkom sektoru". Kažem: "zašto ste odlučili da se slažemo?" General Fogelson mi kaže: "ovo odgovara vašem stavu, a pošto ne želite da se potčinjavate NATO-u, vašim bataljonom neće komandovati NATO, već američki general. Prirodno, nismo se složili sa takvim predlogom. Javio sam se ministru odbrane. Počeo da je planira akciju. Pripremili smo notu predsedniku Borisu Jeljcinu da predvidi raspoređivanje naših snaga, našeg kontingenta, istovremeno sa NATO snagama.  Glavni problem nam je bio povlačenje bataljona iz Bosne. Planirali smo da pošaljemo tri bataljona: jedan bi sleteo u  Niš, drugi na Slatinu, a bataljon iz Ugljevika napredovao bi i zauzeo svoj sektor u Kosovskoj Mitrovici, ali pošto Rumuni i Mađari nisu pustili avione sa našim vojnicima da lete, što je, inače, predstavljalo kršenje međunarodnih letova, preusmerili smo preostali bataljon, koji je umesto Kosovske Mitrovice otišao u Prištinu. Cilj nam je bio da preuzmemo kontrolu nad glavnim vojnim objektom na Kosovu - ovo je jedino uzletište na koje su mogli da slete vojni avioni, rekao je general Ivašov šef Glavnog direktorata za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane Rusije.

General Ivašov govori i o sporu u ruskom vojnom vrhu povodom ove operacije.

" Tadašnji šef Generalštaba Anatolij Kvašnin nije mogao biti autor ideje o maršu na Kosovo, kako je u svojim memoarima napisao general Genadij Trošev, jer smo ovu opciju odabrali u uskom sazivu. Nismo znali kako da povučemo bataljon iz Ugljevika, jer je ovo Bosna i Hercegovina, zona odgovornosti multinacionalne brigade Sever, kojom je komandovao američki general. A sada je svoj predlog dao pukovnik Jevgenij Dubkov, šef Istraživačkog centra Glavnog direktorata za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane Rusije, koji je bio odgovoran za analizu Balkana. Ponašali smo se  kao da je bataljon već nekoliko sati u Srbiji i tek kada su počeli da se približavaju Kosovu, Amerikanci su shvatili da mi tamo vodimo  bataljon. General Kvašnin je naredio da se okrene vojni konvoj nazad kada je ministar spoljnih poslova Igor Ivanov doveo američku delegaciju da utiču na nas.

Kada je ministar odbrane Igor Sergejev oklevao shvatio sam da će, ako se to uradi, Britanci prvi upasti i zauzeti aerodrom u Slatini.

Generalno se ne sećam takvog načelnika Generalštaba kao što je bio  general Kvašnin. Nije se posebno upuštao u poslove vojske i nije razumeo jednostavne stvari. Znao sam izvor koji je uticao na Kvašnina kada je više puta pokrenuo pitanje raspuštanja Glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju. A pod Serdjukovom je, zapravo, postigao svoj cilj. A onda su dolaskom Sergeja Šojgua hitno počeli sve da obnavljaju, ali specijalisti su otišli", izjavio je general Ivašov

Američki ugao

"Ova situacija je bila strateški izazov za Alijansu. Pretnja uspostavljanja ruskog sektora na severu Kosova dovela je u opasnost celokupnu premisu KFPR-a. Verova sam da se u takvoj situaciji nalazimo zato što Zašad nije bio dovoljno čvrst prema onome što smo znali da je nama suprotan ruski plan. Rusi su nas prilično otvoreno i grubo upozorili da se ne slažu sa NATO kontrolom na misijom, ali mi smo cinculirali oko formulacija. Ostavili smo im previše informacija za tumačenje, što je moglo odvesti podeli pokrajine... Stigli su izveptaji da ruski vojni avioni poleću iz Moskve i da pokušavaju da uđu u mađarski vazdušni prostor.... Ako Rusi zaista hoće da uđu i uspostave vezu preko granice, čak i ako bismo mi blokirali aerodrom i pobodu svoju zastavu, pojačanja bi mogla doleteti na aerodrome u Srbiji, i dovesti se odande. Prema tome postojali su izgledi da budemo izigrani čak iako prihvatimo aerodrom", napisao je u svojoj knjizi Moderno ratovanje general Klark.

"U subotu ujutro imali smo indicije da i druga grupa Rusa napušta Bosnu da bi se prebacili na prištinski aerodrom, a meni su i dalje pristizali pokazatelji da Rusi nameravaju da grupu koja je na aerodromu pojačaju vazdušnim puteim i dovedu padobranke trupe pravo iz Moskve....Neki su spekulisali da je cela kacija vojni udar.. A ondaje u 10 i 20 Majk Džkson pozvao da mu je ruski vojni ataše u Makedoniji upravo predao pismo u kome se ističe da je Prištinski aerodrom u rukama ruskog Ministarstva odbrane. "Majk odbaci to pismo. Pronađi tipa koji ti ga je predao i vrati mu ga. Rekao je da će pokušati... U međuvremenu nastavio sam da pozivam načelnike odbrane i ambasadore u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj da ih umirim i zatražim da nas i dalje podržavaju držeći svoje vazdušne prostore i dalje zatvorenim.... Kasno popodne jedinice NATO primicale su se aerodromu. Vreme se pokvarilo.. Džekson je javio da namerava da u sedam uveče održi na aerodromu konfoerenciju za štampu... Džime hoćuda upotrebiš "Apače" i da tokom večernjih i noćnih sati blokiraš piste u Prištini tako da transportni avioni IL-76 ne mogu da slete...

U Džeksonov štab u napuštenoj fabrici obuće  stigao sam upravo  u trenutku kada se okončavalo njegovo jutarnje ažuriranje informacija... Kad smo ušli u njegovu kancelariju iskreno smo razgovarali... Razmenili smo gledišta o ulozi Vašingtona spram uloge Brisela, ovalšćenja strateškog komandanta spram odgovornosti komandanta na terenu, o prirodi same krize i o njenim aplikacijama.Bila je to brza razmena mišljenja, i uskoro je postala suviše lična zbog čega mi je bilo žao, ali to nisam mogao da sprečim.

"Gospodine, više neću da primam naređenja od Vašingtona", rekao je Džekson.

"Majk ovo nisu naređenja iz Vašingtona, ona potiču od mene".

"Po čijem ovlaštenju?"

"Po ovlaštenju mene kao SACEUR-a"

"Vi nemate to ovlaštenje"

"Ja ima to ovlaštenje. U ovome iza mene stoji generalni sekretar".

"Gospodine ja neću da otpoćnem treći svetski rat zbog vas..."

"Ovo je počelo da izmiče kontroli i ja sam pokušao da spustim loptu. "

"Majk, ne tražim od vas da otpočnete treći svetski rat", rekao sam.

"Tražim od vas da blokirate piste tako da ne mnoramo da se suočavamo sa problemom koji bi mogao da izazove krizu.. To ne mora biti konfrontacija.. Imaćete položaj. To bi za vas morao da bude izazov. Pokušao sam darazrešim pojedinosti dok sam razmišljao o mogućnostima.

"Gospodine ja sam general sa tri zvezdice, ne možete mi izdavati takva naređenja... Ja sam prosuđujem."

" Majk ja sam general sa četiri zvezdice i mogu da vam nalažem takve stvari.."

Bio je to sudar gledišta i komandnih stilova, iskustva i namere i osećao sam sudar nastao iz umora i frustracije... Odvratli smo Rusiju od prvobitno planiranog broja od 10.000 vojnika i smanjili taj broj na 3.600", napisao je general Klakr u svojoj knjizi Moderno ratovanje.

Britance napušta sreća pad Herkulesa

Londonski "tajms" krajem oktobra 1999. objavio je vest da je general Majk Džekson bio angažovao specijalce SAS da zauzmu aerodrom Slatinu. Međutim ,transportni avion C-130 herkules se srušio neposredno po poletanju. U njemu je izgorela kompletna oprema za 12 specijalaca, a u padu jedan pripadnik SAS je teško povređen. Od tad spekulisalo se da transportni avion nije pao Britanci bi aerodrom Slatina zauzeli pre Rusa.. Ovoaj događaj pokazao je da je u ratu važno imati i ratnu sreću.

Nema tih para, nema tih miliona… Svaki pedalj ove zemlje, svaki crep ove kuće vredniji je od zlata, od života, kaže Andrija za Informer

 

Nije kuća na prodaju! U ovoj rečenici ispisana je sva prošlost i budućnost Andrije Simića (24) iz Lapljeg Sela u Gračanici. U te četiri reči stala je istorija ove porodice. Svako slovo dokaz je istrajnosti ovog mladića da ostane na Kosovu i Metohiji i da baš tu osnuje mnogočlanu porodicu. Ni 500.000 evra u kešu, koliko je dobijao od Albanaca, nije mu promenilo odluku da sačuva dedovinu i kućni prag.

 

 

Ja sam srećan čovek, svoj na svome, više od toga mi nije potrebno 

 

 

Često mu dolaze ljudi i nude ogromne cifre, ali on dedovinu čuva jer mu je vrednija od života. Zato je nedavno na ogradi zakačio tablu na kojoj piše da njegova kuća nije na prodaju.

– Ne dam dedovinu, ne dam očevinu! Nema tih para, nema tih miliona… Svaki pedalj ove zemlje, svaki crep ove kuće vredniji je od zlata, od života – kaže Andrija za Informer.Njegove reči nisu prazna fraza, on zaista želi da ostane tu gde je rođen. I ne samo to, Andrija baš tu, u Lapljem Selu, u Gračanici, na Kosovu i Metohiji, želi da da se oženi, da postane roditelj i da vaspitava svoju decu i unuke.

 

Prvu ponudu da proda kuću i zemlju dobio je od jednog Albanca iz Prištine, koji mu je ponudio 300.000 evra u gotovini.

– Rekao mi je da mogu da ih izbrojim i da posle odmah odemo kod notara, a ja sam mu kazao da mi se gubi s očiju i da tim parama ne može da kupi ni jedan cvet iz mog ružičnjaka. Nije mnogo prošlo, došao je jedan Albanac iz Peći, nudio mi je istu cifru – kaže Andrija.

Te noći nije mogao da zaspi. Bio je uplašen, loše se osećao, čak je probudio i svoje ukućane i od njih tražio da se zavetuju da nikada neće ni pomisliti da prodaju imanje. Znao je, kaže, da neko želi da ih iseli iz Lapljeg Sela. I bio je u pravu.

Hoću da mi se deca rode na Kosovu

 

Andrija Simić, iako mlad, pravi je domaćin. Gotovo svi poslovi na njivi, oko stoke i kuće su na njegovim plećima. Ipak, njega sve to ispunjava. Planira da se ženi, hoće da stvara porodicu na Kosovu i Metohiji.

– Baš ovde hoću da mi se deca rode, pod ovim krovom. Hoću da se igraju u ovom dvorištu, tu su mi se deda i otac igrali. Tu sam ja prohodao, tu ću ostariti i umreti. Poetski zvuči, ali je tako, garantujem vam – kaže Andrija.

Pola miliona evra odbio je u septembru kada je jedan albanski bračni par došao ispred njegove kuće u crnom džipu.

– Mislim da je bio “mercedes” sa švajcarskim tablicama. Čovek je prvo nudio 350.000, posle 400.000 evra. Kada sam mu rekao da me novac ne zanima, on mi je kazao da će mi dati 500.000 evra u kešu. Slatko sam ga odbio. Da ste ga samo videli kako je ljutito otišao odavde, za njim su na asfaltu ostali crni tragovi od guma – priča Andrija dok namešta šajkaču.

 

Mnogi su u Lapljem Selu svoju zemlju prodali Albancima za ogromne pare i otišli ko zna gde. Mnogi razmišljaju da isto učine, ali Andrija je istrajan u svojoj odluci da ostane na dedovini, a planira i da je proširi.

– Bože zdravlja samo, kupiću ja još zemlje ovde i širiću svoje imanje. Da odem odavde nikada nisam razmišljao, za mene je to greh, a ja se ne grešim – kaže ovaj dvadesetčetvorogodišnjak.

Andrija živi sa majkom Cvetom, babom Vokom i bratom, nije zaposlen, obrađuje zemlju, znojem je natapa, ali ne kuka. Nikada nije kukao.

– Ništa meni ne treba, niti šta tražim. Imam kuću, hektar zemlje, obrađujem svoje njive, nekad višak povrća prodam, nekad komšijama i rođacima podelim. Imam nešto stoke, živine… Ja sam srećan čovek, svoj na svome, više od toga mi nije potrebno – kaže ponosno ovaj mladić koji je mnogima na KiM održao lekciju hrabrosti, prkosa i istrajnosti. 

Više od 130 stanova i kuća za one koji ostaju na KiM

 

Gradonačelnik Gračanice Srdan Popović kaže za Informer da ga raduje Andrijina odlučnost da ostane na KiM i da će ova lokalna samouprava uvek pomoći svima koji žele da stvaraju porodicu i razvijaju svoj biznis.

– Andrija je dobar mladić i raduje me što nije prihvatio taj novac. On, i svi ostali, treba da ostanu ovde, a mi pomažemo koliko možemo. Više od 130 novoizgrađenih stanova i kuća podelili smo mladim bračnim parovima i socijalno ugroženim sugrađanima u poslednje dve godine. Infrastrukturno se razvijamo, gradimo škole, bolnice, puteve, novi vodovod, otvaramo proizvodne pogone, pomažemo mlade koji imaju biznis ideje – kaže Popović.

Pet članova porodice Šutaković koji su oteti u junu 1999. iz rodne Đakovice od strane albanskih terorista, eshumirani su 2019. godine iz masovne grobnice i to nakon dvadeset godina.

U Pećkoj Patrijaršiji je 26. avgusta bilo održano opelo, a 27. avgusta 2019. god, u Andrijevici su sahranjeni: Nedeljko i Darinka, kao i njihova tri maloletna sina  Aleksandar (1982), Đorđe (1983) i Radovan ( 1989) koje su 12. juna 1999. kidnapovali pa ubili albanski teroristi u njihovoj rodnoj Đakovici koju nisu stigli da napuste.

Vodili su se kao nestali do 2019. godine kada su eshumirani iz masovne grobnice.

Porodica Nedeljka Šutakovića je bila siromašna, ali je bila za primer. Živeli su tiho, skromno i vredno. Nikome nisu naudili ni pre, ni tokom rata 1999. godine.  Aleksandar je bio đak generacije, a njegovim stopama su išli i mlađi Đorđe i desetogodišnji Radoman. Verovao je da ih neće dirati niko u njihovom stanu.

-Posle porodice Šutaković, pobijena deca u Goraždevcu, kao što su pobijeni žeteoci po polju Kosovu, kao što su pobijeni mnogi, koji su se vraćali da obiđu i isplaču se nad grobovima svojih predaka - rekao je vladika Joanikije, pred kostima nevino postradale porodice Šutaković.

Šutakovići su sahranjeni tiho, kao što su i živeli.

Strana 1 od 11

Na našem blic vesti portalu, pronađite i najnovije vesti

jan 23, 2021 845

TRAGEDIJA U KRALJEVU: Momak izvršio samoubistvo skokom sa sedmog sprata, čuo se vrisak i tup udarac

in Južna Srbija
U Kraljevu se u toku noći, nešto posle ponoći dogodila strašna tragedija kada je mladić…
avg 08, 2021 391

SLAVICI ĆUKTERAŠ SE POGORŠALO STANJE! Pevačica se oglasila iz BOLNICE, trpi NESNOSNE BOLOVE, otvorila joj se rana na OKU! (VIDEO)

in Paparazzo
Pevačica Slavica Ćukteraš je već nekoliko dana u bolnici zbog povrede oka, a sada je…
feb 23, 2021 833

VELIKO SRCE NOVAKA ĐOKOVIĆA! Srbin se odrekao 1.000.000 DOLARA nagrade, a neki se usuđuju i dalje da ga PLJUJU!

in Novak Đoković
Srpski as Novak Đoković po ko zna koji put u pokazao je svetu kakva je ljudina Novak je u…
apr 05, 2021 1085

Lažna novčanica od 50 evra kruži Beogradom: Samo ovako ćete prepoznati falsifikat

in Društvo
Pokušali smo da razmenimo falsifikovanu novčanicu u jednoj od beogradskih menjačnica i…
feb 28, 2021 3428

PRONAĐENO TELO NESTALOG FITNES INSTRUKTORA JOVA KECMANA u vikendici Velje Nevolje!?

in Kriminal
Pojavljuju se novi detalji krvavih zločina Velje Nevolje i njegove grupe! Policija sumnja…
jun 14, 2021 1083

MESEC DANA UMIRAO, SVAKO VEČE ZABAVLJAO RANJENIKE! Ćerka VELIKOG HER ŽIKE opisala njegove POSLEDNJE DANE!

in Društvo
Kako je opisala VMA nije izgledao kao bolnica, već kao objekat pod opsadom. Na današnji…
maj 16, 2021 628

NAKON OVIH REČI, NI OBEZBEĐENJE NIJE MOGLO DA JE SPASE Janjuš BRUTALNO OTRESAO Maju: Prodao si ženu i dete za par hiljada! (VIDEO)

in Rijaliti
Maja Marinković i Marko Janjušević Janjuš ni danas nemaju mira, pa je ponovo došlo do…
feb 28, 2021 659

KORONA SATRLA NARKO MAFIJU: Pogođeni dileri, bosovi, baroni...

in Kriminal
Dok je u centru pažnje celog sveta činjenica da pandemija izazvana virusom korona preti…
mar 06, 2021 2710

EVO U ČIJIM TELEFONIMA SU PRONAĐENI JEZIVI SNIMCI ZLOČINA VELJINE EKIPE: Mislili su da su monstruozni snimci na sigurnom!

in Kriminal
Posle Sednice za nacionalnu bezbednostprikazane su i jezive fotografije uznemirujućeg…
jan 01, 2021 1661

MUJO JE BIO DEO SPECIJALNE JEDINICE "LAVOVI": Digao je ustanak PROTIV ALBANACA, ubijen je po BEOGRADSKOM RECEPTU

in Kriminal
Major Goran Georgievski Mujo rođen je u Kumanovu 2. decembra '69. Ubijen je 4. aprila…

PROMO MARKETING

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji