KiM

KiM (156)

Kosovski premijer najavio osvajanje srpskih opština; BIA ima operativne podatke da Albanci spremaju operaciju „Oluja na sever“

Kosovski premijer Hašim Tači zapretio je juče Beogradu da će, ukoliko Srbija odbije da potpiše sporazum s Prištinom, upotrebiti oružje! Tači je poručio da, ako ne bude sporazuma, institucije „države Kosova“ uspostaviće vlast i na severu pokrajine.Prevedeno sa „diplomatskog jezika“, Tači je Srbiji zapretio ratom. Tači je rekao da postoje dva scenarija za rešavanje problema normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Prvi - da Srbija prihvati sporazum koji podržavaju SAD i EU.

- Nadam se da će se na kraju to i desiti - rekao je Tači.Drugi scenario je, dodaje Tači, da Srbija odbije predlog sporazuma i u tom slučaju bi sve institucije „države Kosova“, uz pomoć međunarodne zajednice, proširile svoje nadležnosti i na sever.- To rešenje bilo bi najteže za Srbe - zapretio je Tači.

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) ima operativne podatke da Albanci s Kosova u tajnosti pripremaju operaciju „Oluja na sever“.

Direktor Foruma za odgovornu politiku Dragomir Anđelković kaže da su Tačijeve izjave zapravo „nastavak pretnji koje je izneo i na sastanku 2. aprila u Briselu, a koje sada izgledaju kao pretnja agresijom na sever Kosova ili nekakvom ‘olujom 2’“. On je potvrdio da su upravo Tačijeva upozorenja o nametanju kosovskih institucija severu, ako Beograd ne prihvati sporazum, bila razlog „povišenih tonova“ u dijalogu, odnosno reagovanja vicepremijera Aleksandra Vučića na Tačijev nastup.- Ipak, takav scenario nije realan i pretnje su računate na to da uplaše Srbiju - rekao je Anđelković.

Aleksandar Radić, vojni analitičar, u Tačijevom nastupu vidi nagoveštaj da bi vlasti u Prištini mogle pokušati silom da uspostave svoje institucije na severu Kosova.- Tači ne bi upućivao takve pretnje da mu nije dat signal od vodećih sila Zapada da bi moglo da se računa s nametanjem rešenja, što ne bi bio presedan budući da to nije prvi put da se Srbiji u finalu nekog pregovaračkog procesa preti silom - kazao je on.Radić je, međutim, uveren da Vlada Srbije ima još manevarskog prostora da izbegne takav scenario.

U banjalučkom porodilištu 1992. godine preminulo je 12 beba zbog nedostatka kiseonika. Slađana je preživela, ali je umrla u Prijedoru 2005.

Stojan Kobas, otac jedne od banjalučkih zvezdica Slađane Kobas, preminuo je u Prijedoru u 65. godini.

Sekretar Udruženja "12 beba" Željka Tubić rekla je da je odlazak Stojana Kobasa veliki gubitak, jer je on svake godine sa majkama iz ovog udruženja prisustvovao parastosima i obeležavanju smrti banjalučkih zvezdica.

- Svake godine majke iz Udruženja dolaze na obeležavanje smrti naših bebica. Stojan Kobas nije član našeg Udruženja, ali svake godine je dolazio na obeležavanja i polagao crvenu ružu na grobnicu 12 beba - istakla je Tubićeva.

Stojan Kobas biće sahranjen sutra u 13 časova na Gradskom groblju u Prijedoru.

Saučešće porodici Kobas uputili su predstavnici Udruženja "12 beba" i Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila.

U banjalučkom porodilištu 1992. godine preminulo je 12 beba zbog nedostatka kiseonika. Slađana je preživela, ali je umrla u Prijedoru 2005. godine od raka koljena koji je dobila kao posledicu nedostatka kiseonika dok je bila novorođenče.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija te 1992. godine zabranio je sve letove iznad BiH, a zbog ratnih dejstava put prema Srbiji bio je zatvoren.

Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je da nema smisla dati kosovsko tržište Srbiji i da, do priznanja kosovske nezavisnosti, ne odustaje od ukidanja takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije.

Haradinaj je gostujući u emisji “Interaktiv” na KTV ocenio da je ideja Demokratskog saveza Kosova i Samoopredeljenja o reciprocitetu sa Srbijom “uvođenje na mala vrata ukidanja takse”.

Haradinaj je rekao da ako pobedi na izborima neće odustati od taksi dok Srbija ne prizna Kosovo.

– Prošli smo kroz teškoće, ali ne menjamo pravac za Kosovo. Kosovo mora zaključiti svoju državnost, porezom do priznanja. Porez je put do priznavanja. Tržište. Nema smisla dati tržište Srbiji. Ako otvorimo tržište, odnos je 99 prema 1. Iza ideje reciprociteta krije se ukidanju poreza. Ako uspostavimo reciprocitet, Srbija može da osvoji naše tržište – poručio je Haradinaj, prenosi “Gazeta ekspres”.

 

Nije dobro ukinuti takse pre nego što Srbija prizna Kosovo, ocenjuje Haradinaj i dodaje da “nije slučajno što ga je pozvao Specijalni sud”.

Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je da “zna da Amerikanci ne dozvoljavaju nijednom srpskom vojniku da upadne na teritoriju Kosova”, kao i da bi Beograd bio bombardovan kao 1999. godine, ako bi se tako nešto desilo.

“To srbijansko rukovodstvo vrlo dobro zna. Ako srbijanski oficir prođe kroz teritoriju Kosova, Beograd će biti bombardovan, a ne neka druga teritorija“, rekao je Haradinaj na RTV Dukađini, prenosi Telegrafi.

Kako je dodao, Srbija zna da je Kosovo područje odgovornosti Amerike, Velike Britanije i drugih, dok je za Rusiju rekao da ima uticaj u nekim dijelovima Balkana, ali da na Kosovu nema uopšte.

“Vučić i Srbija u ovom trenutku nemaju hrabrosti da intervenišu na sjeveru zbog međunarodne garancije. Ako bi se ​​to desilo onda bi cijeli svijet znao da Vučić to radi u službi Rusije”, rekao je Haradinaj.

Kada je nešto u interesu SAD onda im je sve dozvoljeno, pa i da u trenu izbombarduju zemlju koja je na 10.000 kilometara udaljena od njihove obale - Jugoslaviju, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u intervjuu RT

- Uporedite tu aroganciju, osećaj sopstvene superiornosti - to je taj kolonijalni mentalitet, kada mi je sve dozvoljeno, a ti moraš da radiš šta ti kažem. On se manifestuje, ne samo što se tiče naših interesa. Kada im je potrebno… Setite se, 1999. godine SAD su odlučile da Jugoslavija preti njihovoj bezbednosti. 10.000 kilometara od američke obale. U trenu su je izbombardovali - ispričao je Lavrov.

On je podsetio da je Kristofer Voker, koji je bio na čelu OEBS-a, proglasio genocidom nekoliko leševa koja su otkriveni u selu Račak, preneo je Sputnjik.

Kako se kasnije otkrilo, nisu bila u pitanju tela civila, već militanata, preobukli su ih u civilnu odeću i razbacali.

- Na isti način je to bilo urađeno i 23. aprila u Buči, kod Kijeva. To je ista šema. Ona radi, nezavisno od toga da li ona nekoga ubeđuje ili ne. Oni nisu ni morali nikoga da ubeđuju. Izbombardovali su Jugoslaviju. Formirali nezavisno Kosovo, kršeći sve principe OEBS-a. Samo su rekli: tako će biti - dodao je on.

Na Krimu, nakon referenduma, oni su rekli: samoproglašenost Kosova može, a samoproglašenost Krima - ne, to se sve vidi golim okom, i za to niko i ne pocrveni od stida, zaključio je Lavrov.

Predsednik Rusije Vladimir Vladimirovič Putin izdao je naređenje da Rusija odmah prizna nezavisnost Kosova i to posle reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića o Krimu!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao se na situaciju sa Kosovom, objašnjavajući zašto Beograd ne može da prizna Krim kao deo Rusije.

„Ako bismo mi to uradili danas, mogli bi da naprave analogiju sa Kosovom. Rekli bi da je po istom principu i Kosovo nezavisno, i da mi više nemamo prava da se borimo za njega. Smatram da svaki normalan čovek i u Rusiji i u drugoj državi to razume“, rekao je Vučić televiziji „Rusija 24“.

Srpski lider je nekoliko puta naglasio da odnosi Moskve i Beograda ostaju dobri, da Srbija neće da podrži antiruske sankcije i da je taj stav nepromenjen.

„Recite mi da li Rusija ima boljeg prijatelja koji u najtežim uslovima čuva svoje prijateljstvo i ljubav prema Rusiji i ruskom narodu. Recite mi koja je to država i gde se nalazi?“, dodao je Vučić.

Na ove reči reagovao je Vladimir Vladimirovič Putin i izdao naredbu vladi da Moskva odmah prizna nezavisno Kosovo i pozvao je Hašima Tačija da mu to saopšti.

Da li je ovakva odluka plod Vučićeve izjave ili novca albanskih lobista ostaje da se vidi...

Ova vest je izmišljena! Razlog? Danas je 1. april, svetski dan šale i pošalice! Oprostićete nam, naravno, na ovoj prvoaprilskoj šali, zadatak nam je bio da vas malo razveselimo u ovom danu koji bi trebalo da nas podseti koliko je humor bitan u životima svih nas. Nadamo se da smo uspeli!

Da za nekog sreća nisu luksuzne višespratnice, skupi automobili i puni bankovni računi najbolje dokazuje porodoca Đoković iz sela Dobrače kod Arilja.

Iako nijedan dinar nije zaradio ako debelo ne poturi leđa, Radomira je u poznim godinama zadesila najveća moguća sreća.

U njegovom domu začuo se bebin plač nakon skoro pola veka i to je bilo dovoljno za suze radosnice na njegovom licu. Sreću je donela Lina iz Skadra koja mu je rodila dvoje zlatne dece.

"Naše žene nisu htele da dođu na kraj ovog sela, pa sam u potrazi za suprugom prešao kilometre i kilometre. Sreća me je pogledala, jer suprugu sam video samo onda kad se udala za mene, ali naš brak je uspeo. U početku je bilo veoma teško, ali želja za porodicom i decom nas je spojila. U mojoj kući rodio se sin Stefan tek nakon pedeset godina i to je najveća radost. Ostvarena mi je želja da se moja loza nastavi. Iako uslovi za život nisu savremeni, mi sve što imamo prvo odvojimo za decu pa onda za nas šta ostane", kazao je Radomir Đoković za RINU.

Njegova supruga Line, iako je druge vere, kulture i nacije, prešla je ogroman put kako bi upoznala svog životnog saputnika, kog u životu nije videla. Podarila mu je decu, sačuvala topli dom koji prokišnjava. Primila pravoslavlje i naučila srpski jezik. Proslavlja slavu Svetog Luku, i za slavu je sve sama spremila.

"Najteže je bilo dok nisam načila jezik, od tada je sve lakše. Ovo je sada moj dom, a deca su najveća sreća. Znam da spremam i srpsku hranu. Od zimnice do pravljenja hleba. Bitno nam je da decu izvedemo na pravi put. Materijalne stvari nisu jedinica mere, već ljudskost. Toga u našem domu ne manjka“, kaže Line.

Iako su naseljeni daleko od civilizacije, samo oni znaju kako sastavljaju kraj sa krajem, sa malo ovaca i nešto od malina u polju, to im je celogodišnji priliv novca, ostalo moraju steći dnevnicom i mukotrpnim radom.

Peleši je, u govoru na sastanku ministara NATO u Briselu, tvrdio da je tzv. Kosovo država

Albanski ministar odbrane Niko Peleši izjavio je da NATO ili EU, kao i Albanija, treba da pripreme pristup “tako da ne ostanu nejasne kada se srpska vojska približi granici (tzv.) “Kosova”, preneo je prištinski Ljajmi.

Peleši je, u govoru na sastanku ministara NATO u Briselu, tvrdio da je tzv. Kosovo država u punom smislu te reči, ima svoje zakone i treba priznati njene napore da se osigura red i bezbednost za sve građane.

Albanski zvaničnik je govorio i o sve većoj ulozi Rusije i Kine na Balkanu.

– Ove dve zemlje jačaju svoje strateške ciljeve u našem regionu kroz istorijske, kulturne, ekonomske veze, ili kroz svoj uticaj u zemljama ili delovima regiona – rekao je Peleši.

Kuća je potpuno izgorela, a krov se urušio, čak je i jedan vatrogasac zadobio opekotine po leđima i nogama dok je pokušavao da ugasi stihiju

Dragoslav Radenković (65) iz sela Trupale kod Niša nastradao je u utorak u požaru, koji je izbio oko 20 časova u njegovoj kući. Bio je srpski patriota i jedan od poslednjih branilaca Knina u ratom zahvaćenoj Hrvatskoj, kao i dobrovoljac svih ratova od 1991. godine do 1999. godine.

Nažalost, kada su došla mirnija vremena, Dragoslav, kao da je odustao od borbe za bolje sutra. Živeo je sam, voleo je kažu komšije, da popije i nikada nije bio bez cigareta, a sumnja se da je i od nje krenuo požar koji ga je koštao života.

Kako se pretpostavlja, Dragoslav je zaspao sa cigaretom u ustima i tako je vatra buknula.

Kuća je potpuno izgorela, a krov se urušio, čak je i jedan vatrogasac zadobio opekotine po leđima i nogama dok je pokušavao da ugasi stihiju.

-On je bio strastven pušač, a već se dešavalo da zapali kuću. Kuća je bila puna svačega, žar cigarete je bio dovoljan da je pretvori u buktinju. Nije ovo prvi put da mu se to desi, pre tri godine je takođe zapalio kuću. Tada sam uspeo da mu pomognem, ali ovoga puta sam bio nemoćan- priča jedan od komšija.

Dodaje, da je Dragana poslednji put video pre užasne smrti.

-Dragoslav je bio radnik Elektronske industrije oko 25 godina kada je izgubio posao. S prvim danima rata u Hrvatskoj odmah se sam prijavio da brani Srbiju. I tada i kasnije je prošao ratište uzduž i popreko, ali mu je srce ostalo u Kninu. Svaku godišnjicu pada Knina teško je preživljavao jer je spasavao tada što se spasti može. On je bio artiljerac, a ja tenksista. Zato smo umeli i da popijemo po neku. Sve loše što se dogodilo u ovoj zemlji preko naših leđa se lomilo- priča njegov prijatelj Saša Đorđević, komšija sa kojim je ratovao za Vukovar u Hrvatskoj i koji ga je poslednji put i video pre užasne smrti. On kaže da nije oduvek bilo tako, da je Dragoslav nekada bio pravi gospodin, ugledni građanin, omiljeni komšija.

-Njegov patriotizam zaista se nije dovodio u pitanje. On je bio gospodin koji je bio razočaran u sve. Ostavio je dve divne ćerke koje žive u Nišu. Ranije je mnogo pio, a onda je počeo da se leči, pio je lekove i počeo je ponovo da pije od pre nekoliko dana. Sve ga je to razjedalo. 

Zanimljivo je, da je nekada davno stalno učestvovao u nekadašnjim radnim akcijama. Toliko se istakao po vrednoći da je bio neki predvodnik i sakupljao je priznanja sa svih pruga, puteva i slično što se tada pravilo- priča njegov prvi komšija i rođak Stanoja Ristić.

Dana 4. avgusta pre tačno 26 godine Hrvatska vojska započela je dugopripremanu ofanzivu na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu iz više pravaca.

Artiljerijsko raketni udari sinhronizovano su izvedeni na sledeće gradove: Knin, Benkovac, Obrovac, Gračac, Udbinu, Vojnić, Glinu i Petrinju. Meta napada su bili kako vojni tako i civilni objekti.

Operacija Oluja predstavljala je završnu etapu vojnih dejstava na prostoru Republike Srpske Krajine. Rezultat te operacije je progon više od 250.000 Srba koji su se u koloni povukli preko četiri koridora prvo u Republiku Srpsku, pa onda i u Srbiju. Malobrojno stanovništvo koje se nije evakuisalo postalo je predmet odmazde i brutalnih zločina počinjenih nad njima.

Iako se često spominje da Vojska RSK nije pružila skoro nikakv otpor ispostavilo se dato nije bilo baš tačno i da je itekako bilo individualnih herojskih primera pružanja otpora Hrvatskoj vojsci. O jednom slučaju se baš ne govori preterano ni sa srpske, ali ni sa hrvatske strane. Doduše Hrvati nerado o njemu govore jer je samo u jednom danu stradalo 90 pripadnika Druge gardijske brigade "Gromovi", na Operativnom pravcu Sever, a hitna zamena komandnog kadra na hrvatskoj strani sprečila je stopiranje čitave operacije.

Tog 4. avgusta 1995. Hrvatska vojska krenula je na svim pravcima u napad. U sektorima Jug i Zapad nije bilo većeg prolema. Međutim, problem koji se javio bio je u Sektoru Sever.

Tog jutra par sati po otpočinjanu Oluje nastao je debakl za Hrvatsku vojsku. U sudaru sa 31. pešadijskom brigadom SVK najobučenija i premljena jednica HV koju je Zagreb označio kao elitnu doživela je debakl. Banijce "oluja" baš i nije iznenadila.

"Zamisao od početka bila je da 57. brigada krene kroz šumu. Istog trenutka naleteli su na minsko polje. U prvim minutama oluje poginuli su komandant brigade i komadant bataljona. To je bila rezervna brigada. Znate šta je to bilo šok. Brigada je bila piramidalno formirana i ako pogine komandnt koga vojska ceni, onda je to veliki šok" , kaže general Miljavac u jednoj emiji HRT na tu temu.

"Naš plan za Petrinju nije bio nikad da se dirketno ide na grad, već da se on okruži sa istoka i zapada i da se na taj način snage u Petrinji okruže i kasnije u daljem toku borbu likvidiraju", kaže general Stipetić, koji je dan kasnije preuzeo komandu na sektoru Severe.

Oficiri Hrvatske vojske dodaju da je najveći problem bila velika koncentracija snaga SVK na Baniji gde se branio 39 banijski korpus sa Korpsuom specijalnih snaga, deo protioklopnog bataljona.

" Moja 125. brigada u stratu je imala u 5 mrtivh i 14 ranjenih. Kažem podređenima kreni dalje i saniraj gubitke. Sazanjem posle sat vremena da Predrag Matanović, komandant 2. bataljona 2. gardijske brigade je poginuo, a njegova brigada ima gubitke. Stali smo gde jesmo, dalje nismo mogli napred", dodao je general Luka Džanko čije snage su se nalazile istočno od Petrinje na Savi a trebali su da prodru prema Kozarskoj Dubici.

O tome što se tačno događalo na tom delu terena prvog dana Oluje, ni dan danas se ne zna. Jedino što se zna da oklop HV je bio kanalisan. Četiri tenka su bila pogođena u prvim minutama. U prvim trenucima poginuo je koandant gardijskog bataljona i 18 vojnika, 101. brihada je imala sedam poginulih vojnika i dva komandira voda, a stradao je i komandant voda za protivoklopnu borbu.

U borbama za grad, hrvatska vojska bila je prisiljena na povlačenje

Tog 4. avgusta u ponoć, tadašnji načelnik Glavnog štaba general Zvonimir Červenko, zvao je telefonom generala Petra Stipetića, tadašnjeg komandanta Sektora Istok, da iz Slavonije hitno dođe u Zagreb, kome je rugog dana Oluje, naređeno da preuzme komandovanje Banijom od generala Ivana Basarca i komandovanje celim Sektorom sever (pod koji spadaju i Basarčevo Zborno područje (Korpusna teritorija) Zagreb, ali i ZP Bjelovar.

"Zamolio sam ga da se ne meša u komandovanje. Pustio sam ga da bude u svojoj kancelariji, a ja sam uzeo neki sobičak sa strane. Nakon brifinga s generalima, naredio sam prestrukturiranje snaga i da u pet sati ujutro cela linija fronta je krenula u ofenzivu... U sedam sati ušli smo u Petrinju, u 12 sati u Kostajnicu, a produžili smo operacije prema Glini u koju smo ušli uveče i dalje prema Žirovcu i Dvoru na Uni", priča Stipetić.

Nastupanje HV ka Dvoru na Uni, ometao je jak otpor domicilne 33. pešadijske brigade SVK. Brigada je pružila otpor i snagama 5. Korpusa ABiH, koje su takođe pokušavale da uđu u ovaj gradić. Tokom dana brigada se izvlači prema Novom Gradu u Republici Srpskoj, a u Dvor na Uni pristižu civili sa Korduna i delovi 13. pešadijske brigade SVK. Jedinice HV sukobile su se sa 13. brigadom SVK u centru Dvora na Uni. Nakon noćne borbe hrvatske snage odbačene su na periferiju mesta i u selo Zamlača, jer im manevar i prestrojavanje snaga u gradu nije bilo moguće. Uz to su srpske snage s okolnih brda držale pod vatrom prilazni put iz Kostajnice.

Tokom borbi trajalo je izvlačenje civila. Kolonu izbeglica kod Žirovca na kraće je vreme presekao 5. Korpus ABiH. Nakon deblokade nastavljeno je izvlačenje civila i vojnika preko mosta na Uni.

U kasnim noćnim časovima, pod zaštitom mraka preko mosta na reci Sani u Novom Gradu izvučeni su tenkovi M-84, koji su nastavili dalje prema Banja Luci samohodno.

– 8. avgust 1995.: Borbe oko Dvora na Uni nastavljene su sve do 9. avgusta kasno u noć. Kolone civila nastavile su sa izvlačenjem preko teritorije Republike Srpske.

Iznad naselja Ograde u Novom Gradu u 17.45 časova preleteo je MiG-21bis ev. br. 102, koji je dejstvovao po železničkom mostu salvama nevođenih raketa, ali je promašio most. Avion je nastavi dalji let u pravcu Prijedora.

Nije bilo dejstava hrvatskih aviona po železničkoj stanici u Novom Gradu, jer nije bilo vojnih meta na stanici.

Dva aviona su dejstvovali po civilnoj koloni u selu Svodna, gde su pored uništenih nekoliko civilnih motornih vozila, ispaljene rakete pogodile i zgradu u centru sela, s leve strane magistralnog puta Novi Grad- Prijedor-Banja Luka. U tom trenutku na magistrali nije bilo vojnih meta.

Ovaj događaj snimila je francuska TV Antena 5. Uz TV snimak ostao je i zapis indijskog pripadnika UNPROFOR-a majora Rite Lepeša da su avioni MiG-21 sa hrvatskim oznakama, koji su sa aerodroma Pleso uzleteli osam minuta ranije, i stupili u dejstvo u 18:43 časova po koloni izbeglica .

Kasno u noć 9. avgusta preostale izbeglice i delovi SVK koji su učestvovali u borbama kod Dvora na Uni, prešli su most na Uni u Republiku Srpsku.

U jutarnjim časovima 10. avgusta, inžinjerija VRS digla je u vazduh most na Uni između Dvora i Novog Grada.

Strana 1 od 12

NAJBRŽE NOVOSTI DANA U SRBIJI │ NAJNOVIJE VESTI

Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji