Kriminal

Kriminal (597)

Nikšićanin Branislav Mićunović jedna je od najkontroverznijih ličnosti u Crnoj Gori, za čije se ime vezuju mnogi poslovi, najčešće oni - s druge strane zakona

Za njegovo ime ste sigurno čuli. Međutim, na pitanje čime se Brano Mićunović tačno bavi, dobijate dijametralno različite odgovore.

Za jedne je on pristojan čovek, sportski radnik, a ima i onih koji će istaći njegovu preku narav, kao i da je sklon nasilju.

Nemali je, ipak, broj onih koji će reći da je Mićunović ništa drugo do kriminalac koji rukovodi gotovo svim nelegalnim poslovima na Balkanu.

Poznavaoci društvenih prilika u Crnoj Gori Mićunovića označavaju kao šefa mafije, gospodara Crne Gore koji ima svoju "vojsku". Tvrde da je opasan, da se bez njegovog odobrenja ne može završiti nijedan ozbiljniji posao iz sive zone i da njegovo ime ne treba ni pominjati, jer u Crnoj Gori sada "nema kralja nema Tita, sad se ođe Brano pita".

Oni koji Mićunovića dobro poznaju tvrde da se radi o "čoveku koji samo gleda svoja posla i pokušava da se legalno bavi biznisom". I pored brojnih spekulacija, zvanično nije dokazano da je Mićunović na čelu najveće mafijaške organizacije na ovim prostorima.

Činjenica je, opet, da je njegovo ime decenijama obavijeno velom misterije, da se retko pojavljuje u javnosti, da je okružen je telohraniteljima, i, kako neki tvrde, upravo u tome leži njegova moć.

Ko je, zapravo, on?

Rođen je 1953. u Nikšiću, a u mladosti je trenirao boks i bio pripadnik elitne 63. padobranske brigade nekadašnje JNA. S grupom zemljaka se sedamdesetih godina zaputio u Novi Sad, gde je studirao ekonomiju i bio nerazdvojan s Ratkom Butorovićem, vlasnikom FK "Vojvodina".

Na fakultetu se kratko zadržao, a put ga je odveo preko granice, gde su glavnu reč vodili ljudi s prostora Crne Gore.

Ime Brana Mićunovića se po prvi put dovodilo u vezu s nekim krivičnim delom kada je 1983. u Nemačkoj ubijen Stjepan Đureković, bivši direktor marketinga kompanije "INA".

Đureković je 22. aprila 1982. godine pobegao u Nemačku i pod lažnim imenom Josip Miranović otišao u ustašku emigraciju. Razlog za beg je bilo otkriće da je Đureković u mladosti pripadao fašističkom pokretu i da je kao agent BND-a Nemcima otkrio vojnu tajnu o skladištima goriva za tenkove i avione u Jugoslaviji.

Njegovu likvidaciju, kako su mediji pisali, organizovao je lično Stane Dolanc, ministar jugoslovenske policije i predsednik Saveta za zaštitu ustavnog poretka. Iako se spekulisalo, nikad nije dokazano da iza te likvidacije stoje Mićunović, njegov kum Đorđe Giška Božović, Dragan Joksović, Ratko Đokić i Ranko Rubežić.

Kada je sam govorio o tom vremenu, Mićunović je pričao da se u zapadnoj Evropi bavio raznim poslovima kao što su "zaštita naših ljudi od kapitalista, ustaša i albanske mafije”.

Poslednje godine 20. veka proveo je u zatvoru Spuž jer je bio osumnjičen zbog ubistva, koje se dogodilo pod sumnjivim okolnostima. Zajedno sa svojim prijateljem Zdravkom Lopušinom, oslobođen je optužbi da je oktobra 2000. godine ispred podgoričkog Kliničkog centra ubio Nikšićanina Radovana Kovačevića. Na teret mu se stavljalo da je, na do tada nezabeležen način, iz pištolja ubio ranjenog Kovačevića.

Mićunović, zvanično, nije pripadao nijednoj crnogorskoj partiji, što ne znači da je bio politički pasivan. Naprotiv, u jesen 1992. godine, nije mu se dopala ideja da Vojislav Šešelj u Nikšiću održi stranački skup, pa ga je sa svojom družinom čekao na prilazu gradu. Miting radikala nije održan.

Deset godina kasnije, 2002. godine, Šešelj ga je optužio za umešanost u kriminal i ubistva Gorana Žugića, savetnika crnogorskog predsednika za bezbednost. Šešelj je tad rekao da je Mićunović toliko moćan da je "pravi predsednik Crne Gore”.

Moć Brana Mićunovića bila je signal "žestokim momcima", kako u Crnoj Gori, tako i u Beogradu, da se neki od najuticajnijih Crnogoraca, oficira „crvenih beretki”, stavili Crnoj Gori na raspolaganje. Navraćao je i Željko Maka Maksimović, po ocu takođe Crnogorac.

Od 1998. godine, crnogorska dokumenta su dobili Dušan Duća Spasojević, Mile Kum Luković, Ljubiša Buha Čume... Uznemirujuća vest da Brano Mićunović, za slučaj "da se krene na Crnu Goru", priprema kaznene eskadrone i da će se zmija gađati pravo u glavu stigla je i do Slobodana Miloševića.

Novinar Šeki Radončić u insajderskoj knjizi "Iza maske: Tajni ratovi u tajnoj policiji" piše: „Akcije odmazde „oko za oko, zub za zub” izvele bi se u samom Beogradu. Planiran je udarac u vrh perčina - atentat na Miloševića, uz pomoć jakog crnogorskog podzemlja u Beogradu”. Epilog svega je da se zveckalo oružjem, ali Milošević nije izdao komandu za napad.

U ratnoj 1999. godini lično je obezbeđivao Zorana Đinđića, koji se pred pretnjama u Srbiji sklonio u Crnu Goru. Potom su stizali i drugi iz ondašnjeg DOS-a. Ljudi upoznati u političku elitu bili su skloni tvrdnji da su malobrojni značajniji srpski političari ili intelektualci koji ne poznaju Mićunovića.

- Ne volim da o tome govorim. Gadio bih se sam sebe kad bih okolo pričao šta sam za koga učinio i koga sam zaštitio. Najbolje to znaju oni koji su sa svojim problemima kod mene dolazili, iako su to odmah zaboravili čim bi se dograbili kakve bilo vlasti u Beogradu. Ali, ja uopšte nisam važan, niti sam očekivao da mi neko kaže i "hvala". Krivo mi je jedino što su se nekadašnji opozicionari, posle dolaska na vlast, prema Crnoj Gori ponašali mnogo gore i od samog Miloševića, koji je ipak izbegavao da o Crnogorcima govori kao o mafijašima i NATO plaćenicima. To je tek kasnije postao omiljeni srpski demokratski rečnik - govorio je tih godina Brano Mićunović.

Mediji su pisali da Mićunović nije tipični postjugoslovenski mafijaš; ne glupira se bahatim pokazivanjem moći i javnim skandalima ne traži đavola. Spekulisalo se, iako to nije potvrđeno, da godinama stanuje u budvanskom "Splendidu", hotelu s pet zvezdica.

Od trenutka kad su krenule priče o tome da je Crna Gora "švercerska Meka" ime ovog Nikšićanina se pojavljuje zajedno s Veselinom Barovićem i sličnim lokalnim moćnicima. U poslednjih nekoliko godina u medijima je bilo na desetine napisa koji su pokušavali da objasne mrežu organizovanog kriminala koja drma Balkanom i šire. Gotovo svaki od tekstova ili priloga je Mićunovića stavio na mesto broj jedan u toj organizaciji, predstavljajući ga kao čoveka od koga sve zavisi.

Mediji su ga povezivali sa Zvezdanom Terzićem, direktorom Crvene Zvezde i nekadašnjim prvim predsednikom FS Srbije, što su obojica više puta potvrdili. Pre nego je proglašen za gospodara fudbala u Srbiji i Crnoj Gori, Mićunović se zvanično bavio ugostiteljstvom: imao je brojne klubove i kockarnice na Crnogorskom primorju. Imao je pekaru, piceriju, kazina u hotelu "Crna Gora" u Podgorici i u "Maestralu" u Pržnom. U Budvi je bio otvorio, kako se tad govorilo, najveću diskoteku na Balkanu - "Trokadero".

Ime Brana Mićunovića nalazilo se na italijanskoj optužnici za šverc cigareta. Ona je jula 2015. prestala da važi jer je tužilaštvo pristalo da se skide poternica i ukine rešenja o određivanju pritvora.

Prema podacima Uprave za nekretnine, Branislav - Brano Mićunović nije bogat kao neki drugi crnogorski tajkuni. On u Budvi poseduje parcelu od 1.772 metra kvadratna, na kojoj je sagradio dva naknadno legalizovana objekta. U rodnom Nikšiću, prema katastru, ima poslovni prostor od 52 kvadrata i 370.130 kvadrata zemljišta u mestu Kamensko.

To zemljište se vodi kao susvojina, koju deli sa još dva lica. Na Žabljaku posjeduje parcelu 1.126 kvadrata koja se vodi kao nasledstvo, a koju deli kao suposednik sa poslovnim partnerom Savom Grbovićem, koji je većinski vlasnik Lutrije Crne Gore i jedan od članova uprave Mićunovićeve firme „Džek pot”.

Tako je formalno. Međutim, Mićunovićevi bliski rođaci i prijatelji poseduju lance firmi i komplekse zemljišta na najboljim lokacijama. To navodi na zaključak da Mićunović u Crnoj Gori posluje preko preduzeća registrovanih na povezana lica i of-šor firme iza kojih stoji lično ili preko prijatelja. Na svoje i ime supruge Svetlane registrovao je preduzeća van Crne Gore, na egzotičnim destinacijama, kao što je Kipar. Nakon izbijanja afere "Balkanski ratnik", u kojoj je zaplijenjeno više tona kokaina, italijansko tužilaštvo je saopštilo da je klan Darka Šarića za šverc narkotika koristio infrastrukturu tranzita cigareta stvorenu devedesetih. Glavnooptuženi u aferi "Balkanski ratnik", Darko Šarić navodno je bio u bliskim odnosima sa Branom Mićunovićem. To je saopšteno na suđenju u Beogradu. Na insistiranje odbrane, ime Mićunovića je, međutim, zatamnjeno.

Đorđe Božović Giška, jedno od najpoznatijih imena jugoslovenskog podzemlja i čovek koji je "beogradski asfalt izvezao na zapad" u jednom intervjuu novinarki Duški Jovanić je do detalja opisao kako su izvodili pljačke.

- Ukradu se obično dva automobila, pod uslovom da je treći, legalan. Jedan se postavi ispred mesta pljačke, drugi, ukraden, dva-tri kilometra u drugom pravcu, a treći ostavi na drugom kraju grada. Onda se pred bankom, ako se radi nižerazredna pljačka, stavi maska preko lica i uleti unutra.

Razoruža se prvo čuvar banke, preskoči se ograda, pokupi se sve živo iz kaseta i kase i istrči napolje. Sedne se u prvi auto, vozi do drugog auta, a njime do onog trećeg pravog. Pređe se u taj, dok jedan od učesnika sa oružjem i parama juri motorom u sasvim drugom pravcu.

A njegovi saučesnici, čisti ko suza, voze se bezbrižno legalnim autom, bez maske i bez ičega.

To bi bila prosečna pljačka. Pošto je mnogo teže, isključivo profesionalci idu na furgone ili na velike centralne banke. Onda pozorišna maska mora da se promeni, da se baci suzavac, da se radi brzo, da ne bi na novac pali razni specijalni hemijski sastojci, koji ga oboje i unište.

U istom intervjuu Giška je otkrio i kako je dobio nadimak:

- Odmalena mi je nadimak Giška. Valjda potiče od Gice, prasenceta. Kao klinac sam bio prvo mršav, žgoljav, pa sam se posle od nekog američkog leka bio toliko ugojio da sam imao preko sto kila...

A osvrnuo se i na glasine da nikada u životu nije izgubio tuču.

Voleo sam da se bijem, ali te tuče su bile deo našeg srpskog folklora, kao što su šajkača ili seljačka narodna nošnja. To je ta naša primitivnost. Morao sam uvek da budem jači od neprijatelja.

U vreme tih besnih beogradskih godina imao sam obično od pet do deset tuča nedeljno. Pretrpeo sam poraz jedino od Žorža Stankovića, koji je tada bio bokserski šampion. On je dva puta padao, ali me je na kraju udario tako da me je razvalio. Tada mi je bilo četrnaest godina i nisam više nijednu tuču izgubio.

Danijel Dugić (36), koji je optužen za šverc 225 kilograma kokaina, nalazi se na spisku 30 kriminalaca za kojima se godinama traga u ovoj zemlji

Danijel Dugić (36), srpski državljanin koji je u Velikoj Britaniji optužen za šverc 225 kilograma kokaina, više od četiri godine nalazi se na listi 30 najtraženijih begunaca u toj zemlji!

Dugićeva slika okačena je na brojnim međunarodnim poternicama, zajedno sa fotografijama drugih odbeglih kriminalaca koje britanske vlasti optužuju za najteža krivična dela.

Ime odbeglog Srbina odjeknulo je u svetskoj javnosti 2010, nakon što je britanska policija presrela ribarski brod u Lamanšu i u njegovom kontejneru za skladištenje ribe pronašla tovar od čak četvrt tone čistog kokaina.

Vrednost zaplenjene droge, za koju se veruje da je bila namenjena britanskom tržištu, procenjena je na više od 60 miliona evra.

Specijalci britanske policije uhapsili su tada posadu broda „Frešvoter fajv“, među kojima je identifikovan i crnogorski državljanin Zoran Drešić iz Bara. Iako se na saslušanju branio da se na brodu našao kao ribar i lovac na jastoge zaposlen na crno, policija je tokom istrage ustanovila da je jedan od vodećih krijumčara kokaina iz Južne Amerike. Daljom istragom utvrđeno je da je Drešić komunicirao sa Danijelom Dugićem, i to zahvaljujući listinzima mobilnog telefona. Britanski mediji su tada preneli da se Drešić u prvo vreme pravdao da mu je Dugić poznanik s kojim ga je upoznao zajednički prijatelj, ali da je priču ubrzo promenio tvrdeći da ga uopšte ne poznaje.

Banda krijumčara, među kojima je bio i Drešić, ubrzo se našla pred britanskim sudom koji ih je kaznio sa ukupno 104 godine zatvora. Svi oni su na suđenju tvrdili da ne poznaju odbeglog Dugića, kao i da je on greškom povezan sa njima. Britanski mediji prenose da tamošnje vlasti još od 2013. veruju da se Dugić krije na teritoriji Španije, zbog čega obaveštajne službe obe države zajednički neprekidno rade na lociranju i hapšenju Dugića svih ovih godina.

Opasna banda iz Brazila

VEZE SA MAFIJOM

Nakon otkrivanja tovara u Lamanšu, britanske vlasti su uhapšenog Baranina Zorana Drešića, saradnika Danijela Dugića, označila kao narko-bosa koji je u Britaniji bio glavna veza sa brazilskom mafijom i ozloglašenim Goranom Nešićem Cigom. Crnogorski mediji su preneli da je posle presude od šesnaest i po godina zatvora u Britaniji, Drešić 2014. deportovan u Crnu Goru, čije su ga vlasti potraživale zbog krivičnih dela još od kraja devedesetih.

Posle nekoliko meseci potrage, italijanski “karabinjeri” dobili poziv građana koji su ih upozorili da nepoznata, sumnjiva kola danima obilaze naselje sa luksuznim stanovima.

Nemanja Raičević i Mladen Radović uhapšeni su zajedno sa gruzijcem Gvidijanom Bežanijem zbog niza pljački u Milanu.

Ova banda pala je u subotu, posle višemesečne intenzivne policijske potrage, u gradu Bađo, koji važi za centar italijanskog podzemlja.

Radović inače nije imao dosije, niti je ranije bio poznat polciiji. Policija je pokušavala da im uđe u trag još od jula ove godine, kada su opljačkali stan u Milanu, iz kog su ukrali nakit i oko 40.000 evra, koje su pronašli u sefu. Sumnja se da je ova tročlana grupa deo veće organizacije, jer im je bilo izuetno teško ući u trag.

Stanove su iznajmljivali samo za onaj period koliko im je bilo neophodno da se prireme za novu akciju, a sa sobom su uvek nosili vreće za spavanje, tako da nigde nisu bili "registrovani", prenose italijanski mediji. Njihovi otisci nisu bili u bazi podataka, što im je dodatno olakšavalo provale i pljačke.

Posle nekoliko meseci potrage, italijanski “karabinjeri” dobili poziv građana koji su ih upozorili da nepoznata, sumnjiva kola danima obilaze naselje sa luksuznim stanovima.

Proverom tablica utvrđeno je da je vozilo kradeno, a policija je strpljivo čekala dok grupa nije krenula u novu akciju. Čim je prijavljena prva pljačka u ovom kraju, koji je poliicja pažljivo nadgledala, krenuli su u potragu. Presreli su ih sa plenom u torbama, a onda su počeli da beže.

Prilikom pokušaja bekstva, napali su i policajce, ali su uhapšeni. Četvrti član grupe je uspeo da pobegne, ali mu je tom prilikom ispao novčanik sa ličnom kartom, tako da se uskoro očekuje i njegovo hapšenje.

Brazilska policija je uhapsila Luku Starčevića (30) iz Beograda, koji se sumnjiči da je na Novom Beogradu likvidirao Cetinjanina Gorana Radomana (37) jer je iz njegovog stan u Valensiji nestalo 200 kila kokaina. Zbog tog ubistva počeo je pravi rat između "kavačkog" i "škaljarskog klana", nekada jedinstvene mafije

Kako su preneli brazilski portali, Luka Starčević je uhapšen još 2020. godine, a kod sebe je imao lažni hrvatski pasoš na ime Luke Marića. Međutim, tek sada je otkriven njegov pravi identitet.

Radoman je, podsetimo, sa čak 25 hitaca izrešetan 20. februara 2015. u garaži na Novom Beogradu nakon što je dva meseca ranije iz njegovog stana u Valensiji nestalo 200 kilograma kokaina. On je ubijen jer se verovalo da je ukrao taj kokain.

Svih ovih godina Radomanovo ubistvo je za javnost bilo nerešeno, iako je policija već tokom uviđaja pronašla DNK trag Luke Starčevića na mestu zločina i protiv njega podnela krivičnu prijavu i raspisala Interpolovu poternicu. On je, međutim, uspeo da pobegne u Španiju i godinama se o njemu nije ništa znalo, zbog čega se verovalo da je u međuvremenu ubijen.

Međutim, preokret se desio pre dve godine, kad je u Brazilu ubijen državljanin Srbije Marjan Jocić (39). Tamošnja policija tada je, zbog serije ubistava i distribucije kokaina, uhapsila narko-bosa iz Sao Paula i njegovu desnu ruku, muškarca s hrvatskim pasošem Luku Marića.

Ispostavilo se ubrzo da je Marić zapravo Luka Starčević, kog su istražitelji povezali sa još tri zločina u Brazilu - ubistvom policajca na tajnom zadatku i njegovog saradnika, kao i ubistvom Jocića, čije je telo nađeno u jednom kamenolomu. Obojica su navodno radila za isti narko-klan, ali su se u nekom trenutku sukobili, zbog čega mu je Luka presudio.

Starčević se i dalje nalazi u pritvoru u Brazilu, uprkos zahtevu Srbije za njegovim izručenjem. Proces ekstradicije "zakočili" su njegovi advokati, koji se tome protive, uz argumentaciju "da u Srbiji ne bi imao fer suđenje".

Kada je reč o Goranu Radomanu on je zvanično bio pomorac i vlasnik pomorske firme. Faktički, firma mu je služila kao paravan za šverc kokaina iz Južne Amerike i druga krivična dela. Njegov rođeni brat Vladan osuđen je pravosnažno prošle godine u Italiji na 17 godina, devet meseci i deset dana zatvora zbog učešća u krijumčarenju preko dve tone kokaina.

Interesantno je da je legendarni argentinski fudbaler Dijego Maradona pomogao u oslobađanju Gorana Radomana iz zatvora na Kubi, i to, navodno, na zahtev jednog poznatog srpskog biznismena.

Radoman je, naime, krajem 2014. neko vreme boravio na Kubi, gde je uhapšen zbog saobraćajnog prekršaja. Pomenuti biznismen je tada, preko prijatelja Maradone, posredovao da on bude pušten iz pritvora, a intervencija je išla čak i do Fidela Kastra!

Aleksandar Knežević Knele bio je žestoki momak beogradskih ulica devedesetih godina. Mlad, prgav, jak... Izazivao je strah i trepet kad god se pojavio.

Knele je ubijen 28. oktobar 1992. godine. Kratak, ali buran i turbulentan život Kneževića i danas se prepričava. Na Fejsbuk stranici Legende devedesetih često se objavljuju Kneletove fotografije, kao i kratki opisi o momku koji je važio za jednog od najžešći u onom periodu.

Na ovoj stranici objavljena je još jedna Kneletova fotografija sa veoma interesantnim i do sad neobjavljenom pričom koja će mnoge iznenaditi.

Naime, jedna od Kneletovih omiljenih pesama bila je "Kockar" od Milete Kitića.

Legenda kaže da je Knele jedne noći bio u kazinu koji je držao Zoran Kovačević Koča. Seo je za rulet, pištolj stavio na sto i uložio mnogo novca, a momku koji radi rekao da sve stavi na broj 17...

Sedamnestica nije došla, Knele se iznervirao, polomio staklo i stavio kuglicu na broj 17. I tako iznova i iznova... Jer, vodio se izrekom "Sam si kovač svoje sreće". Zaposlenom momku je na kraju ostavio pune vreće, što je ovaj prvo odbio, ali onda mu je Knele rekao:

- Nemoj to da radiš, vređa me, bio si dobar - i momak je uzeo novac.

 

Prošlo je 25. godina od likvidacije mladog kriminalca. Ipak, ni dan danas njegovo ubistvo nije rešeno. Policija, nadležni, ostali iz njegove branše, nisu otkrili ko je Kneleta lišio života davne 1992. godine, ali njegov lik i delo i dalje su predmet priča i novinskih tekstova... Može se reći da ga je smrt učinila besmrtnim.

Ko su zaverenici iz redova beogradskog ogranka “kavačkog klana” koji su, kako se sumnja, po nalogu odbeglog vođe narko-kartela iz Kotora Radoja Zvicera, trebali da obezbede potrebnu “infrastrukturu” za profesionalnog ubicu iz Čečenije angažovanog da izvrši atentat na predsednika Srbije Aleksandra Vučića?

Grupu od njih 15 okupio je, navodno, Zvicerov kum sa nadimkom Miki Plavi Debeli, koji je već angažovao čečenskog plaćenog egzekutora sa snajperom, a prema saznanjima do kojih je došao portal 24sedam, među najodanijim u ekipi “odabranih” nalaze se najmanje dvojica koja su pre nekoliko godina pokušala da u CZ-u otruju krvnog neprijatelja, vođu “škaljaraca” Jovicu Vukotića.

Iako se veruje da je navijačka grupa “Principi” iznedrila kriminalce okupljene u beogradskom ogranku “kavačkog klana”, do juče najjače kriminalne grupe koja je jako uporište imala i u samom vrhu srpske policije, prema podacima do kojih je došao 24sedam, njihova povezanost i “poslovi” s one strane zakona evidentirani su mnogo pre toga, pre više od deset godina, kada su mnogi od njih tek napunili dvadeset, a neki još uvek bili maloletnici.

U jednoj akciji policije pre skoro 12 godina uhapšeni su, između ostalih, Aleksandar Stanković, zvani Sale Mutavi, vođa navijačke grupe, koji je likvidiran 2016. godine, na čije je mesto došao Veljko Belivuk, kao i Nikola Vušović, poznatiji kao Džoni sa Vračara, blizak odbeglom Zviceru, kao i uhapšenom Belivuku.

- Marta 2010. godine u Beogradu je pohapšena sedmočlana grupa zbog sumnje da je preprodavala drogu, oružje i eksploziv. Sumnja se da su članovi grupe učestvovali i u pokušajima ubistva. Kod uhapšenih su pronađeni heroin, ekstazi, vagica za merenje, četiri pištolja i dva revolvera - glasilo je policijsko saopštenje.

Uhapšeni su, kako je tada saopštio MUP, Aleksandar Stanković (23), organizator grupe, Petar Jugović (20), Božidar Saboljević (18), Aleksandar Milošević (20), Nikola Vušović (20), Stanko Nikolić (37) i maloletni M. D. i L. C.

Do hapšenja je došlo nakon pucnjave u naselju Medaković, kada su ispaljeni hici na automobil jednog od članova suparničke ekipe. Pretpostavljalo se da je reč o osveti, jer su u aprilu 2009. godine u kafani "Žuta greda" imali obračun sa suparničkom ekipom.

Prema informacijama našeg odlično obaveštenog izvora iz bezbednosnog sektora, najmanje dve osobe, u to vreme maloletne, pre nekoliko godina bile su deo ekipe koja je na sve moguće načine pokušala da likvidira “škaljarca” Jovicu Vukotića, pa čak i da pokuša da ga otruje dok je boravio u ekstradicionom pritvoru u beogradskom Centralnom zatvoru.

Za pripremu ubistva Vukotića trovanjem hrane natrijum-cijanidom decembra 2019. godine teretili su se Marko Drakula, Marjan Dimitrijevski i Nemanja Milutinović. Ovoj trojici zajedno sa Nikolom Jovanovićem na teret se stavljaju i krivična dela, i nedozvoljeno nošenje oružja, i posebni slučajevi falsifikovanja isprava, jer je kod njih prilikom hapšenja pronađeno oružje, kao i lažni policijski prsluci sa oznakama UKP, kačketi i policijska značka, koja je ukradena još 2006. Drakula se tereti i za napad na službeno lice, jer je napao policajca.

Oni su, obučeni u policijske uniforme, presreli Vukotićevu tadašnju devojku, manekenku Dajanu Živković, koja mu je obično donosila ručak u pritvor iz jednog beogradskog restorana. Predstavljajući se kao policajci, presreli su je, ali ona u tom trenutku nije imala hranu, već garderobu.

Zatražili su da provere šta se nalazi u paketu namenjenom Vukotiću, ali pošto je njegovoj devojci to bilo sumnjivo, odmah je sve prijavila nadležnima i usledilo je hapšenje.

Tada je u taksi vozilu, u kojem su bili u trenutku hapšenja, pronađen cijanid koji su hteli da mu stave u hranu koju svaki pritvorenik ima pravo da dobija od kuće ili iz restorana.

Pare su kod Džonija

Viši sud u Beogradu, međutim, odbacio je navode optužnice za pokušaj trovanja Vukotića, ali je i dalje ostalo nejasno zašto su se prerušili u policajce i lažno predstavili ako nisu nameravali da izvrše teško krivično delo.

Na gore pomenutom spisku golobradih kriminalaca iz 2010. godine nalazi se i Nikola Vušović, zvani Džoni sa Vračara, koji je, kao osoba zadužena za finasnije u klanu Veljka Belivuka, prošle godine izbegao hapšenje. Trenutno je u bekstvu, a navodno je lociran u Dominikanskoj Republici. Smatra s bliskim saradnikom Radoja Zvicera.

Vušovića su posle ranjavanja prozvali Ćopavi Džoni. Njega je u jednom vatrenom okršaju ranio Lazar Vukićević, koji je kasnije u teškim mukama skončao u "kući strave" u Ritopeku, gde su ga zverski mučili pripadnici Belivukovog klana.

Prema priči koja se može čuti u srpskom podzemlju, Lazar Vukićević napravio je fatalnu grešku prilikom tog vatrenog obračuna jer, iako je mogao da ga ubije, on je Vušoviću poštedeo život, a ovaj mu se, kako se veruje, kasnije brutalno osvetio.

Za Vušovićevo ime vezuju se otmica i ubistvo Nikole Mitića, sa kojim se, navodno, razišao zbog devojke.

Miki Plavi Debeli

Mitić, za čije će ubistvo biti proširena istraga protiv kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, otet je 10. avgusta 2020. godine na Dedinju, u po bela dana, ispred rezidencije Ambasade SAD. Tog dana trebalo je da se oko 16 sati nađe sa sestrom, ali na zakazani sastanak nije došao. Njegov mobilni telefon je isključen oko 17 časova, a nekoliko sati kasnije ubijen je u okolini Beograda. Njegovo ubistvo deo je optužnice protiv Belivuka i njegove kriminalne grupe.

Zvicerov kum sa nadimkom Miki Plavi Debeli bivši je član “Pink pantera” i od 2008. godine nalazi se na poternici, a navodno, već duže vreme živi u Španiji. Koristi pasoše nekoliko zemalja Evropske unije, među kojima i Hrvatski, u kojima su lažna imena i prezimena.

Prema informacijama iz bezbednosnih službi Srbije, osujećen je plan kojim je profesionalni ubica iz Čečenije, za sumu od čak milion evra, trebalo da sredinom februara izvrši atentat na Vučića.

Na današnji dan pre 17 godina u samom centru Beograda ubijen je kik-bokser Zoran Šijan (35), a do danas nije razjašnjeno ubistvo, a o motivima se samo spekuliše

Šijanova supruga Goca Božinovska kaže da je pesimista i da ne veruje da će ikada saznati ko je ubio njenog muža.

- Sve je isto kao i prvog dana. Ništa se nije promenilo sa mrtve tačke. Dosta je vremena prošlo, puno je ljudi koji su možda i znali nešto o tome, ali ipak ne verujem da će smrt mog supruga ikada biti rasvetljena – kaže Goca Božinovska, koja je sa Šijanom u braku provela devet godina.

Ona navodi da Zoranu niko nije pretio niti da zna da li je nekome smetao.

- Ne znamo kome je bilo u cilju da ga ubije. Od ubistva nas niko ne obaveštava šta se događa u istrazi još otkad je Zoran ubijen – dodaje Božinovska.

O likvidaciji Šijana se u javnosti malo pričalo. Jedino je svedok Slobodan Resimić pre 13 godina na suđenju okrivljenima za ubistvo policijskog generala Boška Buhe, optužio Nikolu Maljkovića za likvidaciju Šijana, a taj zaključak je izveo iz činjenice što je na licu mesta “viđen auto koji je on vozio“. On je tada izjavio da je dva dana posle zločina video i oštećenja na kolima. Resimić je rekao i da mu je Maljković na pitanje da li je on ubio Šijana kroz smešak i grimasu rekao: “Da, ja sam ga sašio“. Resimića već godinama nema u Srbiji i navodno živi u Sloveniji.

Mediji su pisali i da je Nenad Ilić zvani Glavonja, bivši pripadnik “crvenih beretki“, u policiji izjavio 3. aprila 2003. da je Šijana ubio Milorad Ulemek Legija. Prema tim navodima, Ilić tvrdi da mu je jednom prilikom Branko Berček zvani Maći, pripadnih “crvenih beretki“ ispričao da je Nenad Šare zvani Škene, šef Ulemekovog obezbeđenja, rekao da je Legija ubio Šijana i da je Škene bio s njim kad je izvršio ubistvo. Međutim, Šijanova majka Milica je izjavila da je njen sin bio u dobrim odnosima s Legijom. Ona je ranije izjavljivala da je njenog sina ubio neko iz vrha vlasti.

Šijan je ubijen 27. novembra 1999. oko 1.30 na uglu ulica Nemanjine i Svetozora Markovića u centru Beograda, dok je sedeo u svom “mercedesu 600“, čekajući zeleno svetlo na semaforu. Istog momenta kad je mercedes stao, pored njega je u drugu traku ušao jedan automobil.

Timotija Stojanovića Džimija ubila dvojica muškaraca sa kapuljačama, a njegov prijatelj Marko M. nije povređen

Timotije Stojanović (24), poznatiji kao Džimi, iz Starčeva,  saradnik Veljlka Belivuka i pripadnik Partizanove navijačke grupe "Principi", ubijen je pre tačno godinu dana. Ubrzo su uhapšeni Vladimir Jovanović (32), MMA borac poznatiji kao Maradona, osumnjičen za podstrekavanje na ubisvo, kao i I. S. (36), D. K. (44) i A. P. (43), koji su osumnjičeni za dogovaranje ubistva Stojanovića. Jovanović i I. S. su bili zadržani u pritvoru dok su D. K. i A. P. pušteni da se brane sa slobode.

Ppritvor za Jovanovića i I. S. produžen je zbog okolnosti koje ukazuju da bi boravkom na slobodi ometali postupak uticanjem na saučesnike i svedoke koji još nisu bili ispitani tokom istrage. Jovanoviću je pritvor produžen i zbog činjenice da mu se stavlja na teret krivično delo za koje je propisana kazna zatvora veća od 10 godina, a način izvršenja je doveo do uznemirenja javnosti,.

Oni su, kako se navodi u krivičnoj prijavi, 26. i 27. januara u Starčevu dogovorili da ubiju Timotija Stojanovića Džimija. Sumnja se da je Jovanović podstrekao drugog čiji identitet još nije objavljen da ubije Stojanovića, što je i učinjeno 27. januara uveče.

U Starčevu kraj Pančeva mogla su se čuti govorkanja da je Stojanović pripadnik Partizanove navijačke grupe "Principi", koju je osnovao Belivuk.

Sumnja se da je jedan od osumnjičenih pucao u Stojanovića, i pogodio ga u stomak. Posle pucnjave, Stojanović je i dalje bio živ. Ranjenog mladića je Marko M. odmah stavio u automobil i odvezao do pančevačkog Doma zdravlja i ostavio ga ispred zgrade.

Stojanović je, da podsetimo, pogođen sa više hitaca iz vatrenog oružja, a teško ranjenog, jedan drugar ga je odvezao do ispred bolnice u Pančevu, gde ga je i ostavio u lokvi krvi. Uprkos naporima lekara, Stojanović je ubrzo preminuo. Policija je samo posle nekoliko sati uspela da identifikuje i uhapsi napadače. MMA borac, inače, živi u Nadelskoj ulici u kojoj se dogodio vatreni obračun i ubistva navijača.

Mladić koji ranio Stojanovića, kako su pisali mediji, udaren je automobilom.

Kobne večeri 27. januara prošle godine, Stojanović je sedeo u parku u Starčevu sa prijateljem Markom M. Ispred njih dvojice pojavila su se dvojica muškaraca sa kapuljačama. Mladići su naslutili nevolju i krenuli su da ustanu, pa je jedan od napadača zbog toga promašio Marka i ranio Timotija u stomak. Napadači su odmah pobegli.

Ranjenog momka drug je smestio na mesto suvozača u svoj "BMW 5", a onda ga odveo do ulaza u pančevačku bolnicu, da bi zatim odvezao luksuzni automobil na drugo mesto i tamo ga spalio, verovatno da policija ne bi otkrila kome auto pripada

Ubijeni Timotije Stojanović imao je krivični dosije u kojem je zabeleženo nekoliko krivičnih dela, a, prema nezvaničnim informacijama, bavio se i iznajmljivanjem jednog luksuznog stana sa đakuzijem po ceni od 1.100 evra.

Pripadnici Žandarmerije blokirali su posle pucnjave celo Starčevo u potrazi za svim sumnjivim osobama koja imaju informacije o ubistvu Stojanovića.

Ubijeni Timotije živeo je s roditeljima u Starčevu, a ima i dve sestre koje su udate. Neko vreme radio je u Rafineriji nafte u Pančevu, a već godinu dana bio je bez posla. Njegova majka jedva je smogla snage da se priseti poslednjeg trenutka sa sinom.

- Često je izlazio uveče, pa je tako bilo i sada. Samo se pozdravio i nije rekao gde ide, kao što sam i navikla. Oko 22 sata mom zetu su javili da je upucan, pa je on javio meni. Njegovo telo zadržali su u pančevačkoj bolnici zbog obdukcije. Moj muž je trenutno u policiji. Nemam predstavu zašto mi je neko ubio sina niti znam da je imao neke probleme koji bi doveli do toga - jedva je izgovarila neutešna majka za medije, grleći uplakanu ćerku.

Navijačku frakciju "Principi" formirao je vođa navijača Partizana blizak "kavačkom klanu" Veljko Belivuk zvani Velja Nevolja, kojeg su "škaljarci" nekoliko dana ranije pokušali da ubiju na aerodromu u Tivtu. Inspektori su ispitivali da li je likvidacija u Starčevu povezana sa tim pokušajem ubistva.

Samo osam dana kasnije, 4 .februara prošle godine u 5 sati ujutru, više od 300 policajaca izvelo je akciju kodnog naziva "Otimač" u kojoj je razbijena kriminalna grupa Belivuk - Miljković.

Kasnije je otkrivena klanica u Ritopeku ili štek kuća u kojoj su se izvodille masovne likvidacije, žrtve su tamo ubijane i raskomadane, posle čega su samlevene u mašini za mlevenje mesa i zatim bačene u Dunav. U telefonima su im nađene fotografije mučenja i sečenja  i prepiske o njihovim operacijama.

Belivuk, Miljković i još 28 pripadnika njihovog  kriminalnog kriminalnog klana optuženo je za pet ubistava, otmice, silovanje, nedozvoljeno držanje oružja i droge. Pored toga, oni su osumnjičeni za još najmanje toliko ubistava u Srbiji i Crnoj Gori. Očekuje se da im suđenje uskoro bude zakazano.

Maradona izrešetan ispred vrtića

Vladimir Jovanović poznatiji kao Maradona je MMA borac koji je već poznat po brojnim incidentima. Maradona je pre tri godine ispred vrtića "Kefalica" u Pančevu gde je ostavio dete, ranjen sa više hitaca, od kojih ga je sedam pogodilo. Posle više operacija, uspeo je da preživi, a zbog napada na njega uhapšen je Beograđanin V. M.

Jovanović je ranije privođen zbog tuče i ugrožavanja sigurnosti, ali se, prema rečima meštana, bavio i davanjem novca na kamatu, pa se pretpostavlja da je ranjen zbog novčanog duga.

Maradona je rođen 1989. godine u Pančevu. Sa sedam godina zvanično postao član Fudbalskog kluba Borac, a u 17. godini počeo je da trenira ultimat fajt.

Nakon smrti Marije Marković (17) tinejdžerke iz Kragujevca, koja je, kako se sumnja, umrla od prekomerne doze ekstazija, u javnost isplivavaju sve šokantnije činjenice.

Uhapšeni Nemanja K., sa kojim je bila u stanu, ima samo 18 godina. Pokušao je navodno da sakrije veliku količinu narkotika pre nego što je pozvao Hitnu pomoć, pošto je Marija umrla u stanu u kome su se nalazili. Po dolasku pripadnici ekipe za uviđaje MUP primetili su dve prazne ambalaže tableta ekstazija i odmah pozvali inspektore za drogu PU Kragujevac.

- U stanu u ulici Jovana Ristića broj 40 i pored kuće, zakopano u zemlji inspektori su pronašli veliku količinu narkotika. Pronađeno je 600 tableta ekstazija, 300 grama marihuane i 80 grama spida - kaže izvor našeg lista.

Tada se otkrila i zapanjujuća činjenica. Rođeni brat Marije nalazi se na poternici, a policija ga navodno traži upravo zbog trgovine narkoticima.

- Trenutno se ispituje čija je droga bila u stanu i ko je za koga dilovao. Stefan i uhapšeni Nemanja su bili dobri drugovi, zajedno su dilovali, ali pitanje je ko je kome bio šef. Ne zna se ni ko je iznajmio stan, brat ili drug. Postoji mogućnost da se Marija navodno predozirala i drogom svog rođenog brata - kažu izvori.

Inače, policija je uzela snimke sigurnosnih kamera kako bi se utvrdilo šta su Marija i uhapšeni radili na „Arsenal festu“ u četvrtak uveče. Ono što se trenutno sigurno zna jeste činjenica da je poziv Hitnoj pomoći upućen u petak oko 17 časova. Rezultati obdukcije tela nesrećne devojke, učenice treće godine Politehničke škole u Kragujevcu, očekuju se pošto se urade toksikološki nalazi u Nišu. Ona je juče sahranjena na groblju „Bozman“ u Kragujevcu.

Rođeni brat tinejdžerke Marije koja se predozirala prisustvovao je navodno njenoj sahrani iako se nalazi na poternici. Kako nezvanično saznajemo, on je obećao inspektorima da će se predati odmah posle sahrane.

Zid ćutnje

Policija u Kragujevcu, ali ni Tužilaštvo nisu se oglašavali protekla četiri dana povodom smrti sedamnaestogodišnjakinje. Neki to komentarišu interesima istrage, ali se čuju i komentari da je policija navodno ponižena činjenicom „da se droga u ogromnim količinama, od koje se predozirala devojka, nalazila bukvalno ispred nosa inspektorima“

Strana 1 od 43

PROMO MARKETING

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji