Kriminal

Kriminal (390)

Nastavnik iz Padinske Skele, Srećko Ćirić, ubijen je u noći između 22. i 23. aprila 2013. godine, a njegovo telo pronađeno je u šumi blizu porodične kuće u kojoj je živeo sa ženom i dve ćerke.

 

Njegovo telo pronašle su komšije, a pored njega su, prema pisanju medija, bile iskopane dve rupe, pronađene ženske najlon čarape, paketići marihuane i bejzbol palica.

Takođe, prema saznanjima iz istrage o kokoj su pisali mediji, utvrđeno je da je nastavnik bio mučen, odnosno da su mu počupani nokte sa ruke.

 

Ubistvo dva meseca bilo misterija

 

 

Ćirić je inače od ranije bio poznat policiji, a uhapšen je 2009. godine kao član kriminalne grupe Dragana Živkovića - Žileta koja se bavila razbojništvom, zelenašenjem, iznudama i rasturanjem droge.

 

I nakon toga ovaj nastavnik fizičkog vaspitanja i trener karatea u osnovnoj školi Olga Petrov iz Padinske skele, bio je dovođen u vezu sa "rasturanjem" droge.

Njegovo ubistvo dovođeno je u vezu upravo sa ovakvim poslovima i upiralo se prstom u članove kriminalne grupe.

 

Naime, govorilo se da ubijeni Ćirić svedočio protiv vođe borčanskog narko-klana, Dalibora Dače Ristića. Međutim, ovakavi navodi su demantovani, a iz suda su tada naveli da ne postoje podaci o bilo kakvom svedočenju ovog nastavnika.

 

Ko je ubica?

Dva meseca nakon što je pšronađeno Ćirićevo telo, tada maloletni R.Đ, priznao je ubistvo i rekao da je u nastavnika ispalio četiri hica.   

 

Tada sedamnaestogodišnji dečak, priznao je zločin i osuđen je na sedam godina zatvora.

 

 

 

On je naveo da je ubistvo počinio u samoodbrani jer nije hteo za Ćirića da počini zločin, da za njega ubije člana jedne kriminalne grupe.

 

R.Đ. je prema svedočenju, nastavniku dugovao novac, te je ovaj hteo da mu taj dug od 500 evra oprosti, ukoliko za njega počini pomenuti zločin. On je tada prihvatio da za njega “obavi posao”, te je uzeo Ćirićev pištolj.

 

Ipak, posle nekoliko dana maloletnik se predomislio i odbio da obavi šta mu je traženo. Kako je tada ispričao u policiji, Ćirić je krenuo da ga udari bejzbol palicom, a onda je on u samoodbrani zapucao.

- Da ga nisam ubio, ubio bi on mene - rekao je tada R.Đ, koji je danas na slobodi.

 

Neobjašnjivi predmeti i sazananja sa mesta zločina

Međutim, pojedinosti u vezi sa ovim zločinom budile su tada različite spekulacije o motivima ubistva.

 

Pored Ćirićevog leša bile su iskopane dve rupe, za koje se spekulisalo da je u njima nešto bilo sakriveno, što maloletnik nije pominjao, jer navodno nije znao.

 

Najlon čarape su takođe nađene na mestu zločina, ali nikada nije odgonetnuto koja je bila njegova namena.

 

Ono što je najveća misterija jeste krvava ruka ubijenog nastavnika i počupani nokti. Ovo je dokaz da je nastavnik bio mučen, ali maloletnik koji je ubistvo počinio u samoodbrani nije stigao to da uradi.

 

Bio nastavnik i trener za primer

Kako su naveli komšije i roditelji dece kojima je Srećko Ćirić bio profesor i trener, on je svoj posao odlično obavljao i deca su ga obožavala. Bio je uzor deci.

 

- Ono što je bio kad nije bio nastavnik i trener je njegova prava ličnost. Njegova prava priroda je potreba za adrenalinom, idealan lik prosvetnog radnika je neka vrsta iskupljenja, način komunikacije sa spoljašnjim svetom i usmeravanje prave ličnosti na društveno korisno - rekla je psiholog Olga Stanišić Terek za Glas javnosti.

 

Podsetimo, Srećko Ćirić bio je nastavnik fizičkog vaspitanja u Osnovnoj školi “Olga Petrov” i trener karate kluba “PKB”.

Policija je u okviru finansijske istrage protiv Veljka Belivuka (35), zvanog Velja Nevolja, saslušala direktorku jednih novina zbog sumnje da je prala novac za njega. Iz stana ove devojke zaplenjeni su laptopovi, telefoni, bankarske kartice i celokupna dokumentacija njene firme koja je nađena prilikom pretresa, piše Mondo.

 

Osim ove direktorke, saslušane su jedna poznata starleta i još jedna devojka, jer postoje indicije da je Velja Nevolja i preko njih legalizovao keš koji je zaradio od dilovanja droge, reketa, iznuda.

 

Dobro upućen izvor kazao je da su inspektori praćenjem finansijskih tokova Veljinog klana utvrdili da je on prebacivao velike iznose novca na račune direktorke jednih novina.

 

"Za te uplate nije bilo realnog pokrića u poslovanju, što ukazuje da je Veljina prijateljica iz medija praktično uzimala njegov novac od kriminala i ubacivala ga u legalne tokove", objašnjava izvor.

 

Kako je dodao sagovornik, postoje operativna saznanja da je ona u nekoliko banaka zakupila sefove i to će sve biti prekontrolisano, po nalogu suda.

 

"Ova devojka inače dugo radi u medijima, ali na njeno ime je otvoreno i nekoliko firmi, koje su sad sve pod kontrolom. Belivuk je, očigledno, imao puno poverenje u nju, pošto je preko njenih firmi plasirao ogromnu količinu novca u legalne tokove. Ne bih ulazio u to da li su bili i u ljubavnoj vezi, to nije toliko bitno za ovu istragu", kazao je sagovornik.

 

Prema njegovim rečima, policija je u protekle dve nedelje detaljno pretresla stanove još dve devojke, za koje je utvrđeno da su bile u stalnoj komunikaciji sa Belivukom ili njegovim najbližim saradnicima.

"Reč je o jednoj poznatoj starleti, koja je nedavno hapšena u drugoj zemlji. Ona je bila verena za Veljinog bliskog saradnika, ali je i više puta snimljena kako odlazi u Belivukov 'bunker' na stadionu Partizana, gde su prilikom pretresa nađeni oružje, droga i brojni drugi dokazi protiv ovog opasnog klana. Druga osumnjičena devojka nije poznata javnosti, ali je često komunicirala sa Veljom, zbog čega je pretresen i njen stan", napominje sagovornik.

 

Policija je, po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal, u okviru finansijske istrage protiv Veljinog klana saslušala i brojne biznismene i vlasnike najpoznatijih ugostiteljskih lokala za koje se sumnja da su poslovali sa Belivukom. Budući da je ekipa Velje Nevolje obezbeđivala gotovo sve veće klubove i restorane u Beogradu, spisak biznismena koji će morati da daju iskaz je podugačak.

 

Osim toga, Belivukova banda zaradila je ogroman novac i od reketiranja i dilovanja droge, a sve te pare su preko raznih firmi ubacivane u legalne tokove, najčešće u kupovinu nekretnina. Zbog toga je na policiji sada veoma komplikovan zadatak da raskrinka celu finansijsku šemu ovog klana i da utvrdi ko je sve prao pare za njih.

 

Policija je u saradnji sa BIA, posle višemesečnog praćenja, 4. februara uhapsila Veljka Belivuka, vođu Partizanove navijačke grupe "Principi", kao i Marka Miljkovića Mareta (29) i još 20 njihovih najbližih saradnika.

 

Belivuk i njegova banda terete se, za sada, za tri ubistva, iznude, reketiranje i preprodaju droge, ali se sumnja da je broj likvidiranih mnogo veći. Mučenja i egzekucije su se, kako je pokazala istraga, dešavali u "bunkeru" na stadionu Partizana, zatim u kući u Ritopeku i u još nekoliko "štekova" širom Srbije. Tela žrtava su sečena na komade, a potom su rastvarana u kiselini, spaljivana i zakopavana ili bacana u Dunav.

Pojavljuju se novi detalji krvavih zločina Velje Nevolje i njegove grupe!

 

Policija sumnja da su u štek vikendici koja pripada Veljku Belivuku zvanom Velja Nevolja pronađeni ostaci Jova Kecmana (51), fitnes trenera iz Beograda kom se svaki trag izgubio prošle godine.

 Prema nezvaničnim informacijama beogradskih medija nađeni DNK materijal je na veštačenju, a od članova njegove porodice Jova Kecmana uzeti su DNK uzorci, pa će se poređenjem utvrditi da li je reč o pedesetjednogodišnjem treneru.

 

 - Na jednoj od lokacija koja je detaljno pretresana posle hapšenja kriminalne grupe koju su predvodili Veljko Belivuk i Marko Miljković, pronađeni su ostaci za koje se sumnja da pripadaju nestalom treneru. Od članova njegove porodice uzet je DNK kako bi se uporedio s pronađenim dokazima - rekao je izvor Kurira.

 

Mile Kecman, otac nestalog Jove, potvrdio je da su ga pre nekoliko dana posetili pripadnici policije, ali je rekao da rezultata još nema.

 

- Dolazili su ovde kod mene iz policije i uzeli su mi DNK materijal, rekli su da će mi se javiti, ali ništa novo još nema, čekam... Nikako nisam! Moj sin nikad nije bio kriminalac, niti je ikad imao ikakve veze s Partizanom, nije ni na utakmice išao - rekao je on.

 

 Od prvog dana kada je Jovo nestao, 24. septembra u Malom Mokrom Lugu, inspektori sumnjaju u povezanost Belivuka sa ovim događajem.

 

Kecman je kobnog dana ocu rekao da ide da se vidi sa drugom, sa sobom je poneo 16.000 evra, a mobilni telefon je ostavio kod kuće. Više se nikada nije vratio.

 

Kecmanov otac ispričao je ranije za "Blic" da se njegov sin desetak dana pre nestanka ponašao čudno, da je rekao da ima problem koji mora da reši, ali da mu nije ispričao o čemu se radi.

Dok je u centru pažnje celog sveta činjenica da pandemija izazvana virusom korona preti da uništi ekonomije i najrazvijenijih zemalja, ostaje nezapažen i jedan njen pozitivan efekat — u Evropi je u krizi i sektor prodaje ilegalnih narkotika. Na delu je najveći udar na svetsku narko mafiju u istoriji trgovine drogom.

 

Poslovne gubitke trpe svi — od najnižih slojeva uličnih dilera, do samih narko-barona koji vladaju ovim unosnim biznisom.

„Kriminal ide uporedo s biznisom“, objašnjava za El Periodiko Ramon Ćakon, zamenik načelnika kriminalističkog odeljenja katalonske policije.

 

U istraživanju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala „Kriminal i zaraza“ kaže se da kriminalne grupe u ovom trenutku pokušavaju da naprave zalihe narkotika. Na globalnom nivou, izolacija je u isto vreme zaustavila izvoz marihuane i uvoz heroina i kokaina.

 

Iako su u mnogim zemljama i policija i vojska uključene u pomoć stanovništvu u suzbijanju zaraze, u Španiji su učestala i hapšenja uličnih dilera. Dinamika lokalnih tržišta se promenila jer su ulice, glavno mesto prodaje droge, ostale puste. Ipak, u ovakvim uslovima u gradovima je lakše je uočiti one koji pokušavaju da prodaju narkotike na ulici.

 

U Barseloni su u nekoliko navrata hapšeni sitni trgovci koji su pokušavali da drogu prenesu preko kurira, ili preko raznosača hrane, firme „Glovo“, čiji kuriri nisu ni znali šta nose, ili preko vozila firme „Kabify“ (pandan našeg KarGo) kojima su se dileri dostavljali ilegalne supstance.

 

Katalonija se konsolidovala kao najveći evropski uzgajivač i izvoznik marihuane. Kanabis se kultiviše u zatvorenim prostorijama, uglavnom u starim, napuštenim industrijskim pogonima i posle se prodaje širom Starog kontinenta.

 

Vrlo često upravo se Srbi bave ovim plantažama. Poslednjih godina naša policija je tesno sarađivala sa španskom, i na plantažama uhapsila oko 100 ljudi — najviše Srba, Crnogoraca i Hrvata. Ćakon objašnjava da uzgajivači neće pokositi biljke koje su već posađene i „najverovatnije će ih, kad porastu, čuvati u vakum kesama za momenat kada se tržište otvori“.

 

Marihuanu je iz Katalonije sada skoro nemoguće prevesti preko granice, iako su putevi kojima je ranije išla, otvoreni. Obično se „trava“ krije u kamionima koji prevoze dozvoljenu robu. Sada su se, pak, kontrole na putevima utrostručile, što izaziva strah narko-dilera. Prema podacima korisnika marihuane, u raznim gradovima Španije cena za gram u vreme karantina daleko je veća od uobičajene.

 

U istraživanju se navodi da će u Albaniji ovog leta najverovatnije biti više marihuane nego obično, jer je policija trenutno prezauzeta kontrolom narušavanja karantina, a mart i april su upravo meseci pogodni za sađenje kanabisa.

 

Kokain iz Latinske Amerike u Evropu stiže u većini slučajeva preko španskih luka. Specijalisti kažu da su u današnjim uslovima ove isporuke mnogo rizičnije nego obično jer i brodova ima znatno manje. Zbog smanjene trgovine sa zemljama Latinske Amerike veća je verovatnoća da se brod kojim putuje koka nađe na skeneru.

 

Španska policija nedavno je dobila dojavu da će se nedaleko od Barselone obaviti isporuka od 10 kilograma kokaina. Kada su stigli na mesto razmene i presreli kriminalnu grupu, našli su 50 kg kokaina više nego što su očekivali. Klan je, po proceni policije, pravio zalihe, kako se u vreme karantina ne bi desilo da ostanu bez robe.

 

Kolumbija, koja je najveći proizvođač kokaina na svetu, zatvorila je svoje granice, kako bi sprečila širenje Covida-19 — činjenica koja će takođe doprineti manjoj količini izvoza droge.

 

Najveći problem predstavlja heroin, koji se i dalje prevozi u dovoljnim količinama. Avganistan proizvodi oko 90 posto opijuma u svetu, i maršruta preko koje se opijum dovozi u Evropu je zatvorena, putnici u svojim torbama dostavljaju pakete avionom.

 

Engleski Indipendent piše da u Velikoj Britaniji strahuju da bi nestašica ove droge, čiji korisnici su najzavisniji, mogla da dovede do toga da je prosto zamene nekim drugim, hemijskim supstancama, koje se proizvode u domaćim uslovima. U tom slučaju, zbog nečistoće proizvoda, problem bi mogao da bude još veći nego što je sad.

 

Na udaru je i proizvodnja metamfetamina i fentanila, jer se osnovni sastojci za proizvodnju ovih supstanci obično dovoze iz Kine, koja je bila zatvorena dva meseca.

 

Kako se navodi u istraživanju Globalne inicijative, ako se izolacija u Evropi oduži, cene heroina i kokaina mogle bi znatno da porastu, a kvalitet će postati daleko niži od uobičajenog.

Aleksandar Kajmaković, zvani Aca Bosanac, vlasnik više poznatih beogradskih restorana i klubova, uhapšen je zbog sumnje da je sarađivao sa Veljkom Belivukom, ali nije Velja Nevolja taj po kome je ime Aca Bosanac poznato beogradskoj javnosti, a i šire.

Aca Bosanac se u medijima pojavljivao tokom prethodnih godina kao zakupac i vlasnik poznatih ugostiteljskih objekata, ali i svoje veze sa Aleksandrom Rankovićem, poznatijim kao Peconi, sa kojim je u ugostiteljskim vodama i dele suvlasništva.

Kajmaković je vlasnik nekoliko preduzeća, u čijem sastavu su, između ostalog, restorani "Dva bela goluba", "Tri šešira", "Zlatni bokal", "Teatro", Hotel "Kasina", splav "Port", ali i "Caffe Theatre".

Sporna 'Venecija'

Takođe, poznato je i da su 2017. godine za kupovinu najatraktivnijih lokala u srpskoj prestonici bili  zainteresovani kontroverzni biznismeni Predrag Ranković Peconi i Željko Rutović.

’Trka’ je bila za zemunski restoran Venecija i kafane Gardoš, a oni su bili zainteresovani i za kupovinu lokala na uglu ulice Knez Mihailove i Obilićevog venca, gde je nekada bio restoran Ruski Car.

Od juna 2016. godine zakupac resorana Venecija je zvanično Aleksandar Kajmaković, vlasnik preduzeća Eureka bar i blizak saradnik Rankovića sa kojim vlasnik i firme Siti port, koja je vlasnik UPD Stari grad, pa je ovaj restoran bio praktično u peconijevim rukama.

’Trka’ je bila za zemunski restoran Venecija i kafane Gardoš, a oni su bili zainteresovani i za kupovinu lokala na uglu ulice Knez Mihailove i Obilićevog venca, gde je nekada bio restoran Ruski Car.

Od juna 2016. godine zakupac resorana Venecija je zvanično Aleksandar Kajmaković, vlasnik preduzeća Eureka bar i blizak saradnik Rankovića sa kojim vlasnik i firme Siti port, koja je vlasnik UPD Stari grad, pa je ovaj restoran bio praktično u peconijevim rukama.

Te 2017. Predrag Ranković Peconi pogođen je sa tri metka, a za ovaj napad, dve godine kasnije, osuđen je upravo Željko Rutović, te se nagađalo da je do sukoba došlo upravo oko državnog vlasništva u srpskim restoranima i hotelima. A kao poseban razlog bio je restoran ’Venecija’ koji je poslovao u sklopu UP ’Central’.

-’Central’ je od oktobra 2010. godine u stečaju i prodaje se deo po deo preduzeća. Dosad su prodati udeo u preduzeću “Grand top” i zgrada “Dunava”. Od juna 2016. zakupac “Venecije” je zvanično Aleksandar Kajmaković, vlasnik firme “Eureka bar”, Peconijev blizak saradnik. Kajmaković plaća mesečni zakup 1,52 miliona dinara. Krajem septembra prošle godine zatražio je produženje zakupa, što mu je i omogućeno-  pisali su mediji.

Podsetimo, Kajmaković je danas priveden u SBPOK, a govori se o tome da je bio u takozvanim ’Veljinim bunkerima’ i da je na taj način sumnja pala i na njega.

-Sumnja se da su se firme Veljka Belivuka vodile na Kajmakovića. Takođe, proveravaju se i sumnje da je Kajmaković zajedno sa Belivukom učestvovao u iznudama pojedinih vlasnika poslovnih prostora na luksuznim lokacijama u Beogradu- pišu mediji.

Bivša državna sekretarka u MUP morala je da bude sklonjena s funkcije pošto je američka Agencija za borbu protiv droge našoj policiji prezentovala video-materijale na kojima je sa visokim članovima kriminalnog klana

Dijana Hrkalović morala je da bude sklonjena s funkcije državne sekretarke Ministarstva unutrašnjih poslova posle zvanične posete tada visokog zvaničnika MUP Srbije američkoj Agenciji za borbu protiv droge (DEA), u maju 2019.

Kako izvor Kurira otkriva, na sastanku koji je održan u SAD predstavniku Srbije prezentovani su snimci na kojima je navodno tadašnja državna sekretarka sa visokopozicioniran pripadnicima podzemlja, bliskim kavačkom klanu.

Saradnja dovedena u pitanje

- Agenti DEA, koji prate kanale trgovine velikim količinama droge, predstavniku MUP Srbije prikazali su video-snimak na kom je Dijana Hrkalović u društvu „kavčana“. Na snimku se navodno vidi i kokain - otkrio je izvor Kurira.

Prema njegovim rečima, na sastanku koji nije protekao onako kako je planirano, jer je tema trebalo da bude dalja zajednička saradnja, predstavniku srpske policije doslovce je rečeno da pod takvim okolnostima nikakve saradnje između dve policije više neće biti.

Dijana Hrkalović je, podsetimo, istog meseca, u maju 2019, sklonjena iz MUP, koji je u saopštenju koje je dostavljeno medijima 29. maja objavio da „državna sekretarka Dijana Hrkalović od sutra više neće obavljati funkciju zbog drugih obaveza koje će preuzeti u narednom periodu“.

Godinu i po dana kasnije, u jednom intervjuu, ona je izjavila da je s funkcije otišla „zbog borbe s opakom i komplikovanom bolešću“.

Nedelja u Beogradu opet je bila - krvava. Vraćajući se sa sahrane Branislava Lainovića u Novom Sadu, prošlog četvrtka, 23.marta 2000. u 15,15 sati, Zoran Davidović Ćanda bio je poslednji koji je, po pravoslavnom običaju, bacio grumen zemlje na Lainovićev grob.

Istog dana, u četvrtak, tri sata kasnije, na skretanju sa autoputa Novi Sad - Beograd, kod "Grmeča", u klasičnoj sačekuši, izrešetan je u automobilu, rafalima iz drugog vozila. S njim je tada poginuo i njegov najbolji prijatelj Ivan Stojanović, koji, bar koliko se zna, nije bio upetljan u "poslove" beogradskog podzemlja.

Istog dana, dosta nenadano, obelodanjeno je da se, u pratnji svojih advokata, organima gonjenja predao i Milan Đuriči} Miki, koji je sa svojim ortakom Draganom Nikolićem Gagijem, navodno, pobegao iz zemlje posle ubistva Željka Ražnatovića Arkana, Dragana Garića i Milenka Mandića u beogradskom hotelu "Interkontinental"...

I dok se, rekosmo, krug oko Arkanove likvidacije kako-tako zatvarao, zvanična istraga ubistva Branislava Lainovića Dugog (20. marta 2000. godine, na parkingu ispred hotela "Srbija" u Beogradu) još uvek se nije oglašavala. Saslušano je desetak ljudi koji su bili u kontaktu s Lainovićem, istražuje se mogući motiv ovog ubistva, a beogradsko podzemlje, poslovično dobro obavešteno, smatra da su Lainovića likvidirali - oni koji su mu dugovali mnogo para?!

Istraga, zvanično, ćuti i oko likvidacije Zorana Davidovića Ćande i njegovog drugara Ivana Stojanovića. Istina, istraga je usmerena na traženje onog kome je zasmetao Zoran Davidović, jer, da podsetimo, vest o njegovoj navodnoj pogibiji lansirana je pre mesec dana, i ona je brzinom munje obišla Jugoslaviju.

Osnovni detalji ove sačekuše su: Ćanda i Ivan bili su na sahrani Branislava Lainovića, u Novi Sad su otputovali džipom, a iz Novog Sada su se vraćali automobilom "audi 8", čiji je vlasnik Mirko Tomić Bosanac (ubijen pre nekoliko nedelja kod zgrade bivšeg CK, na Novom Beogradu, po istom receptu kao što su ubijeni Zoran Davidović i Ivan Stojanović).

Na petlji, na skretanju za Novi Beograd, ispred vozila u kojem su se nalazili Davidović i Stojanović, neki kombi je naglo prikočio, pa je Davidović i sam morao da prikoči...To zastajkivanje bilo je kobno, jer je iza njih stigao "audi 100" iz kojeg su ispaljena dva smrtonosna rafala "kalašnjikovim". Ubice su bile precizne, i nesrećni Davidović i Stojanović su na mestu ostali mrtvi. U podzemlju su kolale dve verzije ove sačekuše.

Po prvoj, ubice su navodno pratile Davidovića i Stojanovića iz Novog Sada sve do Beograda, da bi tu obavili krvavi posao. Čini se, ipak, da ova verzija nije baš verodostojna, jer ubice sigurno ne bi rizikovale da pored brojnih policijskih patrola u svom automobilu imaju "kalašnjikove", a ni Ćanda, sasvim sigurno, nije bio preterano naivan momak, da ne bi u retrovizoru primetio da ih neko od Novog Sada prati.

Istina, moguće je i da su Ćanda i Ivan poznavali svoje ubice, ali...

Druga verzija je, čini se, bliža istini: ubice su verovatno u Novom Sadu, na sahrani Lainovića, imale svog čoveka, koji je ih obavestio kojim kolima i kad su Davidović i Stojanović krenuli. Ili su ubice imale "lokatore" na autoputu, koji su ih obaveštavali o kretanju automobila Davidovića i Stojanovića.

U svakom slučaju mnoga nagađanja oko ovog dvostrukog ubistva ostaće nerazjašnjena i u domenu špekulacija. Činjenica je samo da je od sahrane Branislava Lainovića do likvidacije njegovog prijatelja proteklo svega tri sata. Ili 80 kilometara puta.

 Folk zvezda u žalosti zbog smrti svog momka Ćande

 "Jedina ljubavi moja,čekaj me"- poslednje su reči koje je poznata folk pevačica Jelena Karleuša uputila svom, momku Zoranu Davidoviću-Ćandi, u jednoj od mnogobrojnih čitulja, potpisujući se kao Jecika.

Ubistvom beogradskog ko ntroverznog biznismena, koji je stekao posebnu vrstu popularnosti od trenutka kad je počeo da se zabavlja sa Karleušom, pomenuta zvezda postala je treća pevačica, koja je za poslednjih šest meseci obukla crninu.

Imajući u vidu činjenicu, da su Ćanda i Karleuša bili nerazdvojni od NATO - agresije, kada su se i upoznali na jednom od beogradskih splavova, to je i prva informacija, da Ćanda nije ubijen sam, zaintrigirala javnost i nametnula pitanje: nije li i Jelena Karleuša žrtva.

Zahvaljujući brzoj informaciji Studija B, saznalo se da je osim Ćande poginuo i njegov najbolji drug Ivan Stojanović, koji se sa Zoranom upravo vraćao sa sahrane Branislava Lainovića Dugog iz Novog Sada.

Nešto kasnije po saznanju za tragediju, Karleuša je otišla na mesto događaja da zapali sveću. Prvo pitanje koje se nametnulo bilo je zbog čega Karleuša sa Ćandom nije išla na Dugijevu sahranu, mada su dva dana pre toga dali Lainovi}u zajedničku čitulju?

Razgovarajući sa nekolicinom momaka sa  beogradskog vrelog asfalta, još u vreme dok je Ćanda bio živ, saznali smo da je u tim krugovima bio cenjen, kao  izuzetno dobar i fer igrač. Oni koji su ga poznavali isticali su da je oduvek bio osetljiv  prema starim i ljudima. Kao aktivista SPO-a, pobrinuo se čak da penzioneri u Rakovici dobiju svoj kutak, za razonodu.

Ono što su mu mnogi iz podzemlja zamerali je što je Jelena Karleuša maksimalno radila na Ćandinom medijskom eksponiranju.

Izjavama tipa: "od kada sam sa Zoranom, mnogi moje ime izgovaraju sa strahopoštovanjem " mlada zvezda je predstvaljala Ćandu kao grubog i opasnog mladića. Takvom utisku potpomogla je priča, po kojoj je na snimanju novogodišnjeg programa na "PINK" televiziji, Ćanda  istukao izvesnog momka,na parkingu ispred RU "Braća Stamenković" nakon što je ovaj dobacio Karleuši:

"Jelena, pozdravio te Nemanja" (njen bivši dečkoi - prim.aut)! Karleuša je taj akt okarakterisala kao čin ljubavi "jer bi" po njenim rečima "svako normalan branio svoju devojku", demantujući pri tome da je Ćanda tukao i čoveka iz publike.

Kada je pre mesec dana krenula priča da je u Ćenda ubijen, Karleuša je saopštila javnosti, da je to izmišljotina, ali da zna "iz čije je kuhinje to poteklo " naravno ne imenujući glavnog "kuvara!".

U jednom od svojih gostovanja na TV "Pinku", pričajući o svom dečku, Jelena je  samoinicijativno potencirala na tim pričama, još jednom potvrđujući da je njen dečko "zdrav i živ "

Zoran Davidović - Ćanda, lako se uklopio i među malobrojne Jelenine kolege i koleginice, s kojima Karleuša nije na ratnoj nozi, pa se od njih o Ćandi moglo čuti sve u najpozitivnijem svetlu.

S posebnim pijetetom o njemu je govorila Jelenina koleginica, Mira Škorić, kojoj su za Ćandinu pogibiju javili dok je bila na oproštajnom koncertu Lane Toković, nakon čega je napustila koncert.

- Ćanda je bio andjeo!- kaže Mira Škorić, vidno potrešena.

Očigledno je da Jelena, neće biti sama u svom bolu i dobro je što će na bar neke ljude iz svoje branše moći da se osloni u najtežim trenucima. Mada je planirala da po završetku jedne od kuća u Zemunu, pored mame Divne tamo "spakuje sebe i Zorana ", Jelena će se nažalost u tu kuću useliti bez nekog sa kim je (tada) kovala životne planove i svoju sudbinu.

Vizionarski stihovi, sa tada poslednje ploče: "bila bih ti lepa mlada, lepša nego što sam sada, rođena da budem tvoja, muko moja", pratiti celog života.

Karleuša je čituljom, na poslednji put, ispratila i Ćandinog prijatelja, Ivana Stojanovića:

"Do kraja si bio sa mojim Zoranom. Čuvaj ga i dalje. Hvala ti".

 Poslednji zajednički intervju Jelene Karleuše i Zorana Davidovića Ćande: Jelena: Nikada nisam upoznala osećajnijeg muškarca od Zorana. Ćanda: Moja mama je rekla - bravo sine!

Ovaj intervju je novunaru "TINA" Brankici Treskavici dat je nekoliko dana pre tragičnog doga|aja, kada je Zoran Davidović - Ćanda, vraćajući se sa sahrane svog prijatelja Branislava Lainovića, u klasičnoj "sačekuši" ubijen, a sa njim je ubijen i njegov prijatelj Ivan Stojanović...

Sada sam, prvi put u životu, sa pravim šmekerom, rekla je, nedavno, Jelena Karleuša. Kada su počeli da se zabavljaju, "pravi šmeker" se ljutio kada bi u novinama ugledao svoju sliku, a nije mu bilo drago čak ni kada bi mu bilo pomenuto ime. Vremenom, ne samo da su svi saznali da se Jelenin dečko zove Zoran, već su sve češće, u štampi, počele da se pojavljuju njihove zajedničke slike. Nedavno, dok sam sa Jelenom radila intervju, Zoran je rado odgovario na nekoliko pitanja. Kada sam ga upitala da zajedno sa Jelenom govori za "Tinu" - odgovor je bio potvrdan.

Kako je i zašto došlo do ove promene, najbolje objašnjava Zoran:

Ćanda: Jelena me je promenila.

Jelena Karleuša: Prvih dana našeg zabavljanja ljudi su se bavili nagađanjima, i to neumorno. Počele su da se ispredaju priče koje su bile na granici naučne fantastike. Da bih sve to demantovala, na najlepši moguć načn zamolila sam Zorana da i javno bude uz mene. Žlela sam da se ljudi uvere da on nije ni baba roga, ni kriminalac, kako su pojedini govorili, većfini, pošen i kulturan dečko.

o Zorane, šta su rekli tvoji prijatelji i poznanici kada su čuli da se zabavljaš sa Jelenom?

Ćanda: Bili su oduševljeni. Doduše, polovina je bila opterećena predrasudom da su pevačice uobražene, a naročito one koje su toliko popularne. No, kada su upoznali Jelenu, svi su bili fascinirani. Nisu mogli da veruju da je toliko prijatna i neposredna.

o Jelena, kako je reagovala tvoja okolina?

Jelena: Burno, moram da priznam. Zbog priča koje su se plele o njemu, reakcije nisu bile naročito pozitivne. Srećom, Zoran se mnogo pre nego što smo se sreli upoznao s mojom majkom. Mama Divna i Zoran su se, ćak, s vremena na vreme, čuli telefonom. Sećam se da je posle jednog njihovog razgovora, na moje pitanje, s kim je pričala, odgovorila: "Sa Ćandom", a zatim dodala da je to jedan veoma dobar dečko i da ima osećaj kao da joj je, u prethodnom životu, bio sin ili mali brat.

o Da li je Divna "kumovala" vašem susretu?

Jelena: Ne. Zna se da smo se upoznali za vreme bombardovanja...

Ćanda:.. Znali smo se i ranije, ali smo se tad zbližili.

Jelena: Dotle sam ga ignorisala.

Ćanda: Ajd, nek bude tako...

Jelena: To je bilo ono, čisto žensko, dizanje nosa. Postali smo bliski u trenutku kad sam bila prilično razočarana i usamljena. Prvih mesec dana rata nisam izašla iz kuće. Kad sam, najzad, poželela da me sunce ogreje, zajedno sa drugaricom sam otišla na splav "Monca". Posle nekog vremena, mama me je pozvala da bi, po starom običaju, proverila gde sam, s kim sam i šta radim.

o Ko bi rekao da Divna to radi?

Jelena: Redovno! Sramoti me kad me pita kad ću doći kući. Zoran, koji je sedeo iza mene, hteo ne-hteo morao je da čuje s kim pričam. U jednom trenutku dobacio je:"Pozdravi mamu od Ćande". Posle razgovora sa majkom, počela sam da pričam sa njim, ali - pošto mi je bilo nezgodno da se stalno okrećem - predložila sam mu da pređe za naš sto.

o Pred kraj 1999, tokom razgovora za jedan list, rekla si da ti je Divna - kad god si se spremala da prvi put izađeš s nekim mladićem-govorila: "Pazi šta radiš, znaš da nemaš sreće s muškarcima." Na osnovu svega što si rekla, pretpostavljam da je taj savet izostao?

Ćanda: Kad je videla kakav je "džak pot" izvukla, mogla je da kaže jedno: "Stegni ga jače".

Jelena: Prvo nisam smela da joj kažem da nešto petljam sa Zoranom, već sam išla izokolo. Naravno, njoj je brzo postalo jasno šta se zbiva. Jedino što mi je rekla bilo je: "Povedi računa, jer Zoki nije običan momak. On nije osoba s kojom ćeš moći da se igraš".

Ćanda: Meni mama nije delila savete, već je rekla: "Bravo sine. Fina je, lepa je, dobro peva."

o Posle koliko vremena si Jelenu upznao s mamom?

Ćanda: Bogami, dugo je trebalo, jer ne volim porodične skupove.

Jelena: Upoznavanje sa Zoranovom mamom, bilo je, za mene, težak posao.

o Pomenula si da te Zoran zaprosio posle deset dana zabavljanja?

Ćanda: Ako ćemo baš pošteno, Jelena je zaprosila mene.

Jelena: Jel bilo tako? Ajde, reci za novine da sam to učinila.

Ćanda: Pa sve vreme i pričamo za novine.

Jelena: Budi ozbiljan.

Ćanda: Ja sam nju zaprosio.

o I?

Ćanda: Vidiš da se ne razdvajamo.

o Šta vas je, jedno kod drugog fasciniralo?

Ćanda: Pomislio sam. "Mala je gotivac".

Jelena: Kaži to lepo da te čitaoci razumeju. Možeš ti to i romantičnije.

Ćanda: Odmah mi je bilo jasno da je Jelena divna devojka i veliki drug. Uostalom, da nije takva, ne bismo bili zajedno.

Jelena: Volim otvorene, normalne, prijatne, kulturne, fine i neisfolirane osobe. Pre no što ću sresti Zorana, stalno sam "naletala" na ljude koji se ne uklapaju u taj opis. Zoran se ponašao kao da je oduvek bio član moje porodice. Ranije nisam verovala da postoji neko ko je, do te mere, u fazonu moje majke, tetke, bake i mene. Naš svet je svetlosnim godinama udaljen od svih ovih stvari koje se dešavaju. Neisprljan i neiskvaren i Zoran se savršeno uklopio u njega.

o U jednom intervjuu, pre četrnaest meseci, rekla si: "Jedno poglavlje moje tužne ljubavne priče bavi se činjenicom da mogu da budem samo sa čovekom koji dozvoljava da sve bude po mom", Zoran mi ne deluje kao neko ko bi pristao na to?

Jelena: Ne, kad je pred ostalim ljudima, ali tajna uspeha svake dobre veze leži u jačini žene. Bitno je da ne izvoljeva, da zna šta hoće, da je svesna kvaliteta svoje jače polovine, da zna gde ta veza vodi i šta želi s tim muškarcem.

o Gde vaša veza vodi i šta želiš sa Zoranom?

Jelena: U bolje i lepše sutra.

o Da li svesno ili podsvesno u mladiću tražiti zaštitu u svakom pogledu?

Jelena: Da, mada nije lako biti zaštitnik Jelene Karleuše. Dugo sam mislila da sam dovoljno jaka da kroz život idem sama, bez "leđa". Ali, ispostavilo se da je to gotovo nemoguće. Od kad sam sa Zoranom, oslobodila sam se raznih ljudi i ćudi, koji su želeli da se na ovaj ili onaj način "ogrebu" o delić moje slave. Postoji mnogo estradnog "škarta" kako se kaže za poznate i priznate javne ličnosti. Poput krpelja, sisaju njihovu pozitivnu energiju. Zbog takvih likova, mnoge zvezde su ostale prazne, bez ideja, bez ambicija... Nisam bila spremna da se pomirim sa takvom situacijom. Želela sam da krajnje pošteno radim svoj posao, a ne da se borim sa onima koji pokušavaju da mi stanu na put.

o Pretpostavljam da se, uprkos očiglednoj zaljubljenosti, ponekad posvađate?

Jelena: Non stop se svađamo. Mislim da je to još jedna od tajni uspešnosti veza ili brakova. Svakog drugog dana raskidamo, da bi se već posle nekoliko sati mirili. U trenutku pomirenja naša osećanja postaju još intenzivnija.

o Ko je impulsivniji?

Jelena: Zoran.

Zoran: Ne slažem se.

Jelena: On je tvrdoglaviji. Kad nešto zacrta mora da bude tako ili nikako. Pošto sam i ja takva, jasno je da često izbijaju varnice. No, da je Zoran drugačiji, sigurno ne bismo tako dugo bili zajedno.

o Imam utisak da vam ljubomora nije strana?

Jelena: Ne bih baš rekla da je doza mala, pogotovu kod tebe. Za razliku od mnogih, koji tvrde da je ljubomora pogubna za vezu, mislim da je ona na neki način, pokazatelj jačine osećanja. Naravno, kad to kažem, ne mislim na ljubomoru koja partnera sputava i guši. Srećom, ona ni Zoranu, ni meni, nije svojstvena.

Jelena: Ponekad me nervira što ima masku koja deluje grubo i ratoborno. S obzirom da ja najbolje znam šta se iza nje krije, tvrdim da je malo reći da je romantičan. Nikada nisam upoznala nenijeg i ose}ajnijeg mušarca.

o To se ne uklapa u imidžnekoga ko je uterao strah u kosti ljudima koji su ti se "penjali na glavu"?

Jelena: Ponosna sam Srpkinja, ali to ne znači da sam spremna da zažmurim pred činjenicom da smo specifična sorta. Naši ljudi, a pogotovo na estradi, dobrotu i korektnost vraćaju tako što će ti pakostiti na sve moguće načine. Tek kad osete, neću da kažem strah, već strahopoštovanje, počinju da se ponašaju onako kako je trebalo i ranije.

o Da li jedno drugom dajete poslovne savete?

Jelena: Nisam upućena u Zoranove poslove. Znam da često pominje opštinu, klub i sastanke. Moram da priznam da ne gorim od želje da čujem o čemu se govori na tim sastancima. Dovoljno mi je što znam da je dobar, pošten i uspešan mladić.

Ćanda: Za ženu je to sasvim dovoljno. Ja se u Jelenine poslove "petljam" samo zato što znam da mogu da joj pomognem.

Poslednje lepo što su mlađani momci sa BGD asvalta  Branislav Bane Grebenarević (21) i Zoran Šubara (23) videli, bio je prekrasan gol Dragana Stojkovića Piksija na fudbalskoj utakmici Jugoslavija - Rumunija.

-Alal vera majstore. Imaš nišanske sprave, svaka ti čast, prokomentarisao je Bane Grebenarević Piksijev gol u domu svojih roditelja na Bežanijskoj kosi, oca Todora, fudbalera, "Partizanove bebe", zatim polutke "Olimpika" i trenera u Maroku, i majke Lepe, tehnologa po struci.

-Eh, deco moja, lepote moje, setno je uzdahnula majka Lepa gledajući sina Baneta i njegovog drugara Zorana.

- Dokle ćete tako da živite, bez veze...

-Šta ti je  majko pa sad, Vidiš da sedimo i gledamo fudbal, uzvratio je Bane.

Odgledali su TV prenos utakmice do kraja, izašli iz kuće i otišli - u smrt...

Sa sobom su poneli i osam hiljada maraka, da  Bane majci sutra uplati i doveze novi "Jugo", jer su joj mesec dana ranije ukrali auto koji je vozila...

-Pripazite na pare, ispratila ih je Lepa.

Bilo je još nekoliko minuta do 20 sati...

"Bato, povedi i mene. Hoću i ja da idem s tobom na picu, moljakao je mali Saša, Banetov mlađi, osmogodišnji brat.

-Nemoj Saša, bata ima posao, vodiće te sledeći put. Idi gore kod tate, odvratila je mama Lepa malog Sašu da ne izađe na ulicu i da krene s Banetom i Zoranom.

Bane i Zoran su izašli iz kuće, pozdravili se i ušli u automobil - "folksvagen korado" sa italijanskim tablicama. Polako su izlazili sa parkinga i napuštali ulicu Stojana Aralice, gde je kuća Todora Grebenarevića.

Nekoliko trenutaka nakon toga snažan rafal zaparao je mrak i kišovitu noć...Zasad nepoznati (možda i zauvek ?)  atentatori i ubice, hladnokrvno su, očito posle debele pripreme, sačekali tandem dvojice opasnih momaka da polako isparkiraju automobil i baražnom vatrom iz "kalašnjikova", poput one iz doba Al Kaponea, ispalili pedesetak metaka, od toga 34 u tela, glavu i pancir Baneta i Zorana.

Grebenareviću i Šubari ni debeli panciri nisu pomogli. Bili su tanki da zaustave metke, a uz to više metaka ih je pogodilo u glavu.

Ojačani "folksvagen korado" je izrešetan, zapalio se...

A ubice?

Hladnokrvno su ušle u automobil i napustile poprište zločina. Do sledeće prilike, dok njih neko ne sačeka...

Policija još nije saopštila imena ubica, ni listu sumnjivih, a objektivno, ni istražnim organima neće biti lako:

Branislav Bane Grebenarević i Zoran Šubara zamerili su se, tvrde u policiji, gotovo celom beogradskom podzemlju. Iz istrage je zasad procurelo da je kod Grebenarevića bila pozamašna svota deviza (koja nije ni pipnuta i da nisu to pare za auto?) i da je pored jednog kioska pronađena torba u kojoj se nalazila crna ženska perika...

Da li su torbu zaboravile ubice, ili neki slučajni prolaznik, ko zna...

Na mestu zločina, takođe, ostala je lokva krvi, bezbroj ispaljenih čaura i tela dvojice mladića koji su živeli kako su hteli: brzo i kratko.

"Uspon" Branislava Grebenarevića na crnoj listi BGD asvalta, ili bolje rečeno njegov sumrak, počeo je, bar što se javnosti tiče, krajem jula 1994. godine u "Fit studiju", Mijačka 5, na Voždovcu. Tada su on i njegov drugar Nemanja Ristić, bar tako je pisalo u zahtevu za sprovođenje istrage, pucali ka stolu za kojim su sedeli Sredoje Šljukić- Šljuka i Srđan Adžemović-Adžim.

U unakrsnoj vatri poginula je mlada Tanja Nikolić(19), Lomina 19, koja je bil u klubu.

* Gospodine Grebenareviću, da li ste vi vinovnik pucnjave u Fit studiju i da li ste pucali u Šljuku i kasnije pobegli, pitao smo Baneta u jednom lokalu u Budimpešti (mladi Grebenarević je insistirao da pravimo intervju u Budimpešti?!), gde je, tada, našao privremeno utočište?

Bane Grebenarević: -O toj pucnjavi, za novine, ne mogu ništa konkretnije da pričam. Znate, raspisana je poternica i to na osnovu nedokazanih tvrdnji, pa sam procenio da je bolje privremeno da se sklonim preko grane. Jer, znate onu, dok zec dokažee da je zec, ostade bez muda...

* Ne verujemo, ipak, da Vas je neko bez veze umešao u slučaj i pokušaj ubistva. Da li ste poznavali Sredoja Šljukića?

B.G: Naravno, poznajemo se ! Ja sam ga izuzetno cenio, ali više ne i preterano, jer sam o njemu čuo razne priče. Inače, ako vas to interesuje, nikad se nismo sukobili, nismo imali ni razloga. Zna i on mene. Pročitao sam šta je svojevremeno izjavio u Nedeljnom TELEGRAFU, ali njegovo je pravo da kaže šta misli.

* To je, Vaša istina, ali se priča da se u vas pucalo i kod šume na Zvezdari, da vam je auto izrešetan,a vi slučajno ostali živi?

B.G: Tačno je da su pucali na mene,a da li su to bili Šljukini ljudi, kako se pričalo, ne znam. Oni koji su pucali znaju zašto su pucali...

* Vaše ime je, da tako kažem,često spominjano na BGD asvaltu.Povezuju vas sa brojnim pucnjavama, a sad je raspisana i poternica za pokušaj ubistva?

B.G: To su sve preterivanja.Istina, još kao klinac nisam bio sladak, ali nisam ni zlikovac, nikada nisam nikog napao prvi i nikad nisam osuđivan za neko ozbiljnije krivično delo. Jeste, živim opasnim životom, ali to je moj izbor. Molim vas, nemojte sad i vi da mi pričate, "mlad si, ima vremena da se vratiš normalnom životu".Od tih priča, verujte mi, nema koristi. Sam odlučujem o sebi i svojoj sudbini i ne volim da mi neko popuje.

* Dobro, konkretno: jeste li vi - kriminalac ?

B.G: Ne! Samo živim drugačije od ostalih, ali kriminalac nisam. Išao sam u ekonomsku školu, završio tri razreda... Dosta čitam, mahom kriminalističke romane, špijunske, ali i to je moj izbor.

* Da li beogradsko podzemlje ima "kuma?"

B.G: Ne, svako hoće da bude prvi, da bude kralj i tu počinju obračuni. Moglo bi i drugačije, ne moramo baš da se družimo, ali morali bismo da se uvažavamo. Na beogradskom i srpskom pločniku je smena generacija. Čitam mnoge izjave, kao recimo onog Šabana sa Zvezdare (Dejan Marjanović-Šaban, (koji je takođe ubijen pred kućnim pragom - primedba autora)  i smejem se.

* Šta je tu smešno?

B.G: Priča o nekoj svojoj ekipi. Smešno. Reklama, marketing. Sad su na sceni neki ljudi koji ne žele da dokazuju svoju snagu, viteštvo, pesnice, već odmah pucaju. Stara generacija je imala velike igrače, i mi moramo da ih uvažavamo,a ne da ih pljujemo. Ne sviđa mi se kako je nedavno Kristijan (Kristijan Golubović) u nekim novinama pljunuo  na sad pokojnog Kneleta. To nije u redu, ružno je, a uostalom, što to Kneletu nije rekao u lice dok je ovaj bio živ? Takođe, poštujem ono - o mrtvima sve najlepše.

*Vi pominjete "moderne kriminalce", šta je to ?

B.G: Ma kakvi kriminalci, to su vikend kriminalci. Od ponedeljka do petka idu na posao, u školu, na fakultet, a subotom i nedeljom izigravaju kriminalce. I nose oružje, a većina od njih nikad nije ni pucala, ali oružje nose iz pomodarstva. Nego, Beograd je preplavljen nekim novim tipovima koji su uneli nešto dosad nepojmljivo za BGD podzemlje. Intrige, cinkarenje. Bosanska mafija rovari po Beogradu, ali neće se dobro provesti.

* Život "s one strane" je pun rizika. Zašto se mladi ljudi upuštaju u to ?

B.G: Prvo, naši momci iz podzemlja su pojedinačno sjajni, ali kao ekipa smo "nula". Niko nikog ne priznaje, svi o sebi mislimo da smo kraljevi, a nismo. Mnogi ne znaju da drže jezik za zubima. O podzemlju se priča lepše nego što jeste, svi gledaju filmove, ili filmove uživo, tu i tamo lepe devojke, lepi automobili...Ima i toga, ali podzemlje je i kad se krijemo ko crkveni miševi, kad se gladuje, kad te policija tabači danima...Zatvori, istrage, saslušanja. I to je život podzemlja. Ali, život je jedan i svako ima pravo da izabere kako će da ga proživi ili proćerda. Saveti tu ne pomažu.

*A, šta je normalan život?

B.G: Ne razmišljam o tome...

Na rastanku, čvrst stisak ruke i pozdrav.

Bane Grebenarević sa Julinog brda ode u svoju samoću.

Ode noseći sa sobom i poternicu MUP.

Ispred njega i iza njega više stasitih momaka. Sa dugačkim sakoima na letnjoj vrućini.

Živi opasan život, a život je, i on reče - samo jedan...

Zašto se vratio iz inostranstva, kako je i da li poternica bila povučena, ostaće tajna, ali pojavio se u Beogradu na sahrani izrešetanog Gorana Vukovića...

 Povremeno se pojavljivao u gradu.

I, avgusta 1995. ispred kluba "KP" u Cetinjskoj, na sličan način kako je i ubijen, pucano je na njega.

I na Šubaru.

Spasao ga je pancir, prošao je sa lakšom ranom, za koju mi je lakonski rekao "ogrebotina".

- Bilo je gadno. Pripucali su iz blizine, ali, snašao sam se, zaklonio sam telo svog drugara koji nije imao pancir. Ostali smo živi. Ne, na mene nisu pucali momci sa Zvezdare. Znam da neko sve čini da me sukobi s njima, ali nisam ja naivan. Znam da nisu momci sa Zvezdare, pričao mi je Grebenarević.

Od tad se za njega nije čulo, sve do 30. oktobra 1995. kada je snažna eksplozija razbudila Julino brdo i Petrovaradinsku ulicu. Na njegovu kuću, pod prozorom, na spratu, postavljena je eksplozivna naprava koja je odnela pola sprata i pola sobe. Baneta i njegovu devojku spasao je prastari orahov orman...

* Ko te "diže" u vazduh ?

- Ne znam, ali saznaću. Uveren sam, međutim, da me ne ganjaju oni na koje čaršija misli. Ne, razgovarao sam s njima, izgladio sve odnose i sa te strane, kao i oni s moje više nema problema.

* Zvanično, podmetač eksploziva nije otkriven...

- Čitam, neki mi prete da će me pretući, kao oni bilduju. Poručujem im, nek bilduju, ja vežbam pucanje...

Vežbanje u potezanju pištolja nije mu pomoglo.

Uostalom, i od najbržeg se uvek nađe neko brži.

Ko je ubio Zorana i Branislava?

Ne zna se...Verovatno se neće ni znati, ali po načinu izvršenja ovo ubistvo u mnogo čemu podseća na ona kad je svojevremeno likvidiran Branislav Matić-Beli, kako je ubijen Goran Vuković, izrešetan Žorž Stanković...

* Pa dobro: kako žive ti mladi momci, kojih je sve više na grobljima širom Srbije i u čituljama?

- Svaki mlad čovek bar jednom poželi da makar pet minuta bude na našem mestu. Da provoza dobra kola, da prošeta dobru ribu, da okači malo zlata na sebe, kazivao je Grebenarević.

Vredi li, zarad tih "pet minuta" živeti kratko? Naravno, ne, ali njihova je mladost-ludost koja živi brzo i kratko...

...Kad mi se, posle ovog razgovora javio telefonom tražeći broj telefona dr Spartaka Hadžijeva u Plovdivu, ne bi li pronašao lek za bolesnog oca, učinilo mi se da se nešto u Banetu prelomilo...

Tražio je lek za drugog.

Za sebe i svoj način života nije ga našao.

Branislava i Zorana smrt je sasekla zajedno.

Sahranjeni su odvojeno.

Jedan na Bežanijskom, drugi na Novom groblju.

Imali su 21. i 23. godine !

 

Organizovani kriminal?

 *Da li u Beogradu i Srbiji ima organizovanog kriminala. Da li je Beograd, kako se priča, isparcelisan na reone, pitali smo svojevremeno Branislava Grebenarevića?

B.G: Klasičnog, organizovanog kriminala, onog čikaškog tipa , ili po uzoru na sicilijansku mafiju - nema. Ali, moja procena je - biće ga ! Ortaci su me informisali da je izmenjen Krivični zakon Srbije, da su kazne pooštrene, posebno onaj odeljak o "reketu". Ali, ne verujem da se zakonskim šminkama može reket da iskoreni. Zakasnilo se i društvo će morati da se stim suoči i suočava. Naravno, tome može da se stane na put, ali ne bih želeo da izigravam savetnika MUP i tužilaštva. Inače, u Beogradu ima organizovanih družina, ali ne i bandi.

 

Žorž Stanković

 Jedan od poslednjih pripadnika stare garde BGD pločnika Žorž Stanković je ubijen. Ima raznih priča o tome ko ga je, i zašto likvidirao?

- Žorž se odavno povukao iz posla i on nije ubijen zato što je nešto sad radio, a nije likvidiran ni zbog grehova svoje mladost. Ne, on je ubijen zbog nekih drugih ljudi. Ko ga je ubio, ne znam tačno, iako se mnogi hvališu da su ga likvidirali, ali samo da bi sebi dali na značaju. U stvari nemaju veze s tim ubistvom, odgovorio je Grebenarević.

 

Lepa Grebenarević, majka: Želeo je da bude svoj

 -Voleo je lepo da se oblači, da se ističe. To je privilegija mladosti. Hteo je da postane svoj, da više ne bude "mali". To ga je života koštalo. Sada će se pričati razne priče, mnogo će se "naduvati". Bane nije bio kriminalac, on nikog nije ubio. Zar bi neki okoreli kriminalac redovno posećivao majku, bolesnog oca, babu, dedu, mlađeg brata. Inače, i posle ovoga po novinama će se raspredati da li ima plaćenih ubica u Beogradu? Ovo je delo plaćenih ubica u to nema sumnje. Mnogi znaju ko su oni, pričala je Lepa Grebenarević novinarima.

 

Oružje

 * Svi imate oružje, a niko kao da i ne traži dozvolu od MUP za posedovanje tog oružja?

B.G: Oružje se, zaista, lako nabavlja. Za bolji pištolj, tu mislim na one sigurne, u kojima se metak ne zaglavljuje u cevi, preko poznanika može da se nabavi za 300 - 500 DEM, za hekler ili neku drugu automatsku pušku  dovoljna je hiljadarka ili malo više. Nabaviti oružje u Beogradu nije problem.

Teško je pretpostaviti da je poslovično oprezni Ćenta bio baš toliko nemaran da je nepoznatom čoveku dozvolio da mu se približi, tik uz bočno staklo automobila, i da ga preciznim hicima usmrti. I da, istovremeno, Ćenta ne uspe ni ruku ka pištolju da pomeri!?  Jedna od (brojnih) verzija likvidacije glasi: Ćentu su likvidirali pripadnici ruske mafije i prijatelji Aleksandra Solonjika (po izjavi grčke policije pronađen mrtav, zadavljen u šumi pored Atine), najpoznatijeg ruskog plaćenog ubice, koji na duši nosi ubistva najvećih kumova ruske mafije - "Kalinja", "Bobona", "Globusa", Otara Kvantrašvilija. Navodno, ruska mafija je ubeđena da je Ćaldović umešan u ubistvo Aleksandra Solonika - Saše Makedonskog i odlučili su da uzvrate udarac...

       Rade Ćaldović Ćenta(47), Zemunac, iz Ulice Milana Stepanovića - Matroza 5, "pretposlednje veliko i ugledno ime" beogradskog podzemlja, prvo rival, pa lični prijatelj Ljubomira Magaša - Ljube Zemunca, poslednjih godina "čovek iz senke" ubijen je 15. februara 1997. godine, u 03.20 sati pred Klubom književnika u Francuskoj 7, usred Beograda.

Na "beogradski način"!

Uz njega, a verovatno i zbog njega, ubijena je i mlada Maja Pavić(24) iz Beograda, Ulica Ignjata Joba 22, nekadašnja TV voditeljka NTV STB, kasnije i TV "Pinka", inače kuma na venčanju Cece Veličković i Željka Ražnatovića Arkana! 

Svedoka ubistva ovog puta, za razliku od sličnih nije - bilo: istraga je utvrdila da je ubica (ili ubice) sačekao Ćaldovića kad je ovaj izišao iz Kluba književnika, gde je dolazio često, mahom je petkom navraćao, dozvolio mu da uđe u automobil i kad je ubacio ključ u bravu - sasuo rafal iz automatskog oružja s prigušivačem, najverovatnije "hekler", u Ćaldovića i Pavićevu...

Igrom sudbine, u kultnom "klubu književnika", te kobne februarske prohladne večeri pored Maje Pavić i Radeta Ćaldovina Ćetne nalazilo se mnogo gostije, a među njima i moj dugogodišnji prijatelj (sad počivši) poznati BGD advokat Bane Gugl?!

Ali, nije mogao automobil da isparkira, pošto mu je Ćetnin automobil smetao...Vratio se u Klub i zamolio Ćentu da pomeri auto!

Ćenta je ustao, izašao na ulicu, malo pomerio svoj automobil i Gugl se isparkirao...Usput, pomerio je automobil, metar - dva unazad, taman do mesta gde ga je ubica sačekao u 03.20 sati..

Na sličan, gotovo istovetan način, samo pred "stotinak svedoka", pred Teatrom "Bojan Stupica" ubijen je i "voždovački kum" Goran Vuković.

Tragova ubistva nema, osim izrešetanog automobila "reno espejs".

Ni ubice.

To se, podrazumeva.

Samo pretpostavke, nagađanja i ono policijsko, sumorno: "Istraga je u toku".

Upućeniji u zbivanja na BGD krvavom asfaltu su autoru ovog feljtona "Glasa javnosti", svojevremeno, za "SVEDOK - MYSTERY" ispričali da je likvidacija Radovana Ćaldovića Ćente plaćena 220 hiljada maraka!

"Takav čovek se za manje pare ne ubija."

Prema toj priči iz podzemlja, Ćentu i Maju je ubio čovek koji se sad već poodavno vodi kao "nestala osoba", a čiji je džip pronađen zapaljen nadomak grada.

Istina, ovo je nezvanična verzija, ali kad pravih informacija nema, kako to obično biva, sve poprima oblike misterioznosti i misterije.

I dok podzemlje kombinuje s mogućim ubicom, mnogo je za javnost interesantniji podatak, ko je zapravo naručio likvidaciju Radeta Ćaldovića Ćente i, sticajem sudbinske slučajnosti i ubistvo njegove prijateljice Maje Pavić?

U celoj rašomonijadi jedno je sigurno:

Maja je ubijena što se našla tu gde se našla 15. februara u 03.20 sati, ali i da bi ubica otklonio svaku, pa i najmanju mogućnost da ga Maja, jednog dana, možda i slučajno ne prepozna!

Po svemu sudeći ubijeni i ubica su se - poznavali.

Jer, teško je pretpostaviti da je poslovično oprezni Ćenta bio baš toliko nemaran da bi, i da je, nepoznatom čoveku dozvolio da mu se približi, tik uz bočno staklo automobila, i da ga preciznim hicima, neki i u slepoočnicu, usmrti.

I, da, istovremeno, Ćenta ne uspe ni ruku ka pištolju da pomeri!?

Svako nerasvetljeno ubistvo, naravno, izaziva i niz nedoumica. Ali, Rade Ćaldović Ćenta se, bar što se tiče vidljivih poslova YU mafije, poodavno povukao u drugi plan i u debelu senku.

Istina, on je za vreme svoje karijere i u zemlji i u inostranstvu stekao niz neprijatelja, ali i prijatelja, a u poslednjih nekoliko meseci pred ubistvo, viđan je kako slobodno šeta i sedi, na raznim i javnim mestima, najčešće s Majom, s kojom je počeo da zida i zajedničku kuću...

Da li je Ćaldović, pošto se povukao iz krupnih poslova, polako počeo da gubi opreznost, ili je zaista bio uveren da mu ni od koga više ne preti opasnost, to više niko ne može da potvrdi...

A da je imao među "žestokim momcima" ugled - imao je...Moj prijatelj Bota, nekada mag marketinga na RTS, kad god bi imao neki problem s nekim ljudima - kazao bi im: evo Vam vizit karta mog pravnog zastupnika - Čente, i dogovorite se s njim!

- Nikada posle toga nisam ni sa kim imao problema, seća se Bota...

Ali, sama činjenica - da je Ćenta ubijen po sad "čuvenom" BGD receptu, jasno kazuje je da je postao - neoprezan...

Ili, nije očekivao da ga likvidira čovek koga je poznavao?!

Dobro!

Očito nije?!

Ćenta je uvek važio za čoveka bez dlake na jeziku. Nikoga se plašio nije, ni pred kim nije uzmicao...Istina, nikoga bez preke potrebe nije dirao, pa je zato razumljivo što su svi oni koji su ga dobro poznavali s podozrenjem i nevericom čitali priče u pojedinim medijima da se Rade Ćaldović bavio reketiranjem.

Sve ove pretpostavke, međutim, kao da potvrđuju podatak iz podzemlja da je za glavu Ćente ubica dobio 220 hiljada DEM, i da se tog posla nije latio - prvi put.

Prema nezvaničnim informacijama koje su kružile beogradskim podzemljem, ali i u policijskim krugovima, Ćentin ubica na duši ima još nekoliko naručenih ubistava, a neka od njih su prošla u javnosti "nezapaženo".

Usput, takva suma, 220.000 hiljada maraka, ni ovde, ali ni u svetu nije mala. Naprotiv, ako je tačno što podzemlje šapuće, jasno je da je naručilac Ćentine likvidacije istovremeno i sam vrlo imućan čovek...

Inače, Rade Ćaldović Ćenta, kao da nije voleo medije. Izbegavao je da se u novinama pojavljuje, izbegavao je da daje izjave "šta je bilo i kako je bilo", držao se starih načela, a imao je o metodama mladih kriminalaca, kojima je pištolj brži od pameti, negativan stav.

Na pitanje, šta se ovo događa u svetu BGD kriminala, samo bi kratko prozborio:

- Ma, pusti. Batina je iz raja izišla!  

Ubistvo Radeta Ćaldovića Ćente, na neki način je obeležilo početak jedne nove krvave godine i serije bez kraja. Mnogi se, s pravom pitaju: ako je godina počela Ćentinom likvidacijom, čijom će se završiti?

Jer, sedam dana docnije, ispred Centra "Sava" likvidiran je Vlada Kovačevi Tref, iako verovatno nije pripadao klasičnom miljeu BGD podzemlja...

Posle njegovog ubistva, pod dosta čudnim i nerazjašnjenim okolnostima sa BGD asfalta "nestaje" čovek koga čaršija zna pod nadimkom Voja Amerikanac, Vojislav Raičević...

Pronađen je samo njegov džip.

Spaljen!

Nadomak Beograda, u selu Rušanj. Oni koji ga znaju, kažu da će poverovati da je mrtav tek kad se lično uvere i da ni objavljenim umrlicama ne bi verovali baš sto odsto!?

Takođe, tvrde da umrlice nema, kao ni njega, ali da su ipak uvereni da je Voja Amerikanac tamo odakle mu je i nadimak.

U Americi.

U moru pretpostavki jedna je dosta neobična: Radeta Ćaldovića je, navodno, likvirao neko od "ostatka" voždovačkog ganga, posle dogovora s policijom da ih zaštiti od dalje likvidacije.

Druga verzija likvidacije glasi: Ćentu su likvidirali pripadnici ruske mafije i prijatelji Aleksandra Solonjika (po izjavi grčke policije pronađen mrtav, zadavljen u šumi pored Atine) najpoznatijeg ruskog plaćenog ubice, koji na duši nosi ubistva najvećih kumova ruske mafije - "Kalinja", "Bobona", "Globusa", Otara Kvantrašvilija...

Navodno, ruska mafija je ubeđena da je Ćaldović umešan u ubistvo Aleksandra Solonjika - Saše Makedonskog i odlučili su da uzvrate udarac.

Efektno i zastrašujuće

 

Ko je Aleksandar Solonjik - Saša Makedonski?

 

Nadimak "Saša Makedonski" zaradio je zbog svoje veštine da istovremeno puca i levom i desnom rukom, što je i demonstrirao kad je pored moskovske pijace likvidirao petoricu policajaca i dvojicu čuvara (pucanje levom i desnom se među rukom mafijom krsti "pucanje po makedonski"), a u ruskom podzemlju Aleksandar Solonjik, poznat je i po rezervnom nadimku "Kurganski Rambo", ali i kao čovek koji je naručiocima ubistava određene osobe davao sto-odsto garanciju da će žrtva biti mrtva!

Ubijao je u Rusiji, Belgiji, Grčkoj, Francuskolj i na Bliskom istoku...

Pojedinci smatraju da je Ćenti glave došla narko-mafija, ali njegov bliski prijatelj, komšija i advokat i moj dugogodišnji prijatelj Steva, za "SVEDOK-MYSTERY" mi je, svojevremeno, svedočio:

"Ne znam ko je ubio mog poznanika i prijatelja, ali siguran sam da to nema veze s čaršijskim naklapanjem, da je to nastavak obračuna među narko dilerima. Ako je nešto Ćenta prezirao, to je bila droga i nikad se nije petljao s narkoticima. Inače, tačno je da se iz Grčke vratio nekoliko dana pre nego što je objavljeno da je ubijen, zapravo udavljen, Aleksandar Solonjik, ali sem onoga što sam u novinama pročitao ne znam ništa o tome, a Ćenta to nije ni pomenuo."

I poslednja verzija koja je bila u igri, malo je verovatna: Ćentu je likvidirala crnogorska mafija u saradnji sa crnogorskom DB zbog "revanša", pošto je na aerodromu u Surčinu pretprošle godine Ćenta na mrtvo ime prebio inspektora DB Crne Gore, koji je posle toga proveo nekoliko meseci na lečenju!?

Dakle, pretpostavki mnogo.

Ali, odgovora - ko je ubio Ćentu - nema.

Zna ubica.

Ali, ubica je nepoznat!

Kao i naručilac!

 

     Ko je (bio) Ćenta?

 

Rade Ćaldović Ćenta, do 15. februara je važio za moćnog čoveka YU podzemlja, ali i za čoveka iz senke.

I za čoveka koji se nije bavio opasnim stvarima na tlu Jugoslavije.

Rođen je 1950. godine, 47 godina pre nego što je ubijen.

Imao je dvoje dece, i suprugu koja živi u Nemačkoj. Imao je dva brata: Ćatanu i Mošketa.

Nikad nije pio ni pušio, živeo je sportskim životom. Sedamdesetih godina odlazi u Nemačku, tamo je boravio dugo...Početkom 1991. vraća se u Jugu.

Prema jednima, proteran je, prema drugim , došao je zbog poslova ovde...

Inače, nikad nije obelodanjeno čime se on, ovde, zapravo bavio. Istovremeno, nejasno je da li se i kome zamerio?

Istina, sredinom 1993. pokušali su da ga likvidiraju. Bio je to atentat automobilom-bombom, ali je preživeo - slučajno: sagnuo se da pogleda ispod svog "mercedesa" baš u času kad je eksplodirala bomba. Šrapneli su ga okrznuli, izvukao se s povredom noge.

 

Ko je bila Maja Pavić: Ćenta moj zauvek

 

Na pitanje, postoji li čovek njenog života, Maja Pavić je posle kraćeg kolebanja rekla:

- Postoji! To je Rade Ćaldović. Željkov drug iz detinjstva. Upoznali smo se u diskoteci "Taš klub", 26. aprila 1994. godine i to još traje...

Trajalo je...

Do subote 15. februara 1997. godine.

U 03.20 sati iz heklera sa prigušivačem ubice su likvidirale Radeta Ćaldovića Ćentu, jednog od poslednjih slavnih imena BGD i evropskog podzemlja.

I Maju Pavić

Pavići, Nada i Milenko, su se iz Užica (tada se zvalo Titovo Užice) odavno preselili u Beograd. Sa njima i njihovo troje dece: kćeri bliznakinje Anja i Maja i sin Zoran.

Vesela tinejdžerka Maja, još kao srednjoškolka, zbog lepote i stasa zapala je za oko majstorima fotografije. Onako visoka i vitka postala je ubrzo fotomodel, a usput je kod Bate Miladinovića završila i dvogodišnje školovanje za novinara-voditelja, jer joj je novinarstvo bio životni san...

Svoje snove, novinarske, počela je još 1991. godine da ostvaruje u NTV STB, gde je svake nedelje vodila uživo emisije "Beogradski bulevari" i "Domaćin i komšiluk".

Sa Cecom Veličković upoznala se u jesen 1993. godine kada je angažuje Štab Stranke srpskog jedinstva da vodi promotivne skupove stranke na kojima su, među ostalima, gosti bili Džej Ramanadovski, Oliver Mandić, Ceca Veličković...

Sprijateljila se s Cecom, postale su nerazdvojne drugarice, a u novinama, tom neumitnom hroničaru događanja, ostaće zabeležena izjava Maje Pavić:

"Bio je neki mutan novembarski dan. Cecu sam upoznala u garderobi Hale sportova u Pančevu. Na prvi pogled nije mi bila naročito simpatična, a izgleda ni ja njoj. Zašto? Pa, jednostavno tako je bilo. To je trajalo tri dana, četvrtog smo sele u neki džip i otad smo nerazdvojne. Često smo spavale jedna kod druge, zajedno obedovale, družile se...Kasnije sam išla na sve njene koncerte, ona je dolazila na snimanje mojih emisija...

I, dok se bar javno nije znalo, a tajno šaputalo o venčanju Cece Veličković i Željka Ražnatovića Arkana, u stanu porodice Pavić popularna Ceca je upitala (ne)nadano Maju:

"Da li ćeš da mi budeš kuma na venčanju?"

- Pristala sam, naravno, pričala je Maja, i dodala da je morala da izdrži višenedeljnju gužvu oko venčanja Arkana i Cece.

Imala je, ponekad, osećaj kao da se ona udaje:

- Maltene, moja svadba mi neće biti tako dramatična...

Kako je upoznala kuma, Željka Ražnatovića, koji je za sve novinare često bio izazov?

- Na jedvite jade, preko silnih veza, uspela sam da ga dovedem pred kamere. Emisija je trajala pola sata i bila je veoma zapažena...

U vreme venčanja Željka Ražnatovića i Cece Veličković u specijalnom izdanju "Moja svadba", štampanom u malom tiražu i podeljenom gostima na venčanju, pod naslovom: "Sa Cecom dan i noć" objavljen je poduži tekst u kojem je bilo i pitanje Maji - postoji li u njenom životu neki muškarac?

Posle kraćeg kolebanja usledio je odgovor:

- Postoji! To je Rade Ćaldović. Željkov drug iz detinjstva. Upoznali smo se u diskoteci "Taš klub", 26. aprila 1994. godine i to još traje...

Trajalo je.

Do subote, 15. februara 1997. godine. U 03.20 sati iz heklera sa prigušivačem ubice su likvidirale Radeta Ćaldovića Ćentu, jednog od poslednjih slavnih imena BGD i evropskog podzemlja.

I Maju Pavić. Koja se zatekla u nedoba tu. U Francuskoj ulici, pred Klubom književnika.

Imala je 25 godina.

U ovom "nesporazumu", u kojem, ili je smrt žurila, ili je roba kasnila, sasvim izvesno Mija Gavran je izgubio živce i nije mogao da čeka. Takođe je izvesno da njegova porodica, od robe koja je stigla sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, nije naplatila niŠta, a velika je tajna da li su Batričevićevi poverioci uspeli da naknade dug?!

Nedelja,17.decembar 1995. Ubila ga nafta koja je stigla dva meseca posle smrti?!

Ime Miodraga Batrićevića, u beogradskom mondenskom životu poznatijeg kao - "Mija Gavran", nije se u našoj široj javnosti vezivalo za beogradsko podzemlje.

Sve do njegove smrti.

Mija Gavran ispalio je sebi revolverski hitac u glavu u svojoj kući, u prisustvu porodice, odmah posle porodičnog ruka u nedelju, 17. decembra 1995. Zvanična istraga ni do danas nije saopštila motive ovog misterioznog samoubistva.

Ono što Miju Gavrana vezuje i čini ga bliskim brzom životu i smrti u beogradskom podzemlju je upravo njegova biografija.

Do 7. septembra 1990. bio je šef recepcije hotela "Toplice". Međutim, Miodrag Batrićević je sebe video na mestu direktora uglednog i prestižnog beogradskog hotela "Mažestik".

Postao je to, skoro, na silu i uz malu pomoć anonimnih prijatelja.

Od momenta kad se samopostavio za direktora "Mažestika", pa sve do smrti, Mija Gavran živeo je na visokoj nozi. Izgradio je stan u potkrovlju zgrade preko puta "Mažestika", iznad Kluba prosvetne zajednice, kupio je skup automobil i uvek se nalazio u biranom društvu.

U krug Mije Gavrana svake večeri svračali su ljudi iz podzemlja, estradne zvezde, novopečeni bogataši, ljudi iz policije i političari.

Mija Gavran je poslednjih godina života imao običaj da se hvališe pred novinarima da su najčešći gosti u njegovom hotelu političari i uglednici iz Republike Srpske i RSK, koji su mogli da svrate u bilo koje doba i da se za njih nađe odgovarajući smeštaj. Ili, poslovna pratnja...

Takođe, Gavran je pričao da kod njega prenoćište, i to besplatno, uvek mogu naći prognanici i izbeglice iz prekodrinskih srpskih zemalja?!

U obaveštenim krugovima beogradskog podzemlja tvrdilo se da je Mija Gavran, osim svog direktorskog posla, radio poslove sa naftom i cigaretama.

U tim poslovima u ključnom trenutku nešto je zaribalo, pa su izvesni momci Miji Gavranu oduzeli automobil, a potom i stan u koji se nikad nije ni uselio.

U istim krugovima se tvrdilo da je Mija Gavran bio sklon kocki, pa je njegov ukupan minus u svim tim rabotama iznosio, tvrde upućeni, preko tri miliona DEM.

U svim tim pričama izgleda da je najrealnija pretpostavka da je Mija Gavran pozajmio veliku sumu novca, uložio je na uvoz nekoliko šlepera cigareta. Međutim, šleperi cigareta su  - iz nekih razloga, kažu po nečijem moćnom nalogu, zadržani na granici i nisu stigli (na vreme), na veliku nesreću Mije Gavrana.

Miodrag Batrićević za ovu enigmu nije imao rešenje.

Digao je ruku na sebe.

Ostaje velika tajna zbog čega je to nesretni Batričević učinio baš u prisustvu porodice: da li možda sa nadom da će ovim načinom skrenuti pažnju na svoj slučaj, ili je posegao za manirom mnogih pogibija iz ove zbirke - tražeći spektakl, po svaku cenu - makar i u poslednjem činu svog skromnog života u kojem je precenio predodređenu ulogu?

Nekoliko meseci nakon samoubistva Mije Gavrana, u uvek dobro obaveštenom beogradskom podzemlju bile su aktuelne priče da je nesretni Batrićević dugovao silne pare mnogim poznatim Beograđanima, pa se u tom kontekstu pominjalo i ime Željka Ražnatovića Arkana, koji je zasigurno bio čest gost hotela "Mažestik".

Dnevne novine su istovremeno objavile, istina dosta uvijeno, priču o tome kako je Živorad Mihailović - ika Muštikla, vlasnik korporacije "Stankom", (tada bio)  na ivici samoubistva, jer navodno, nema načina da naplati novac koji je pozajmio Miji Gavranu.

"Žuta štampa" je u tom kontekstu pominjala cifru od 300.000 DEM? Koliko je u  tome bilo ili ima istine, nemamo nikakvih saznanja. Međutim, ono što je pouzdano, tri meseca nakon samoubistva Miodraga Batrićevića, prema našim saznanjima i priči njegovih bliskih, stigla je roba (cigarete i nafta), koju je Batričević uzalud čekao.

U ovom "nesporazumu", u kojem, ili je smrt žurila, ili je roba kasnila, sasvim izvesno Mija Gavran je izgubio živce i nije mogao da čeka. Ili su pretnje bile jače od pucnja u slepoočnicu?

Takođe je izvesno da njegova porodica, od robe koja je stigla sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, nije naplatila ništa, a velika je tajna da li su Batrićevićevi poverioci uspeli da naknade dug?!

Ono što je  za razmišljanje svim onima koji se eventualno nađu na putu Mije Gavrana je naknadno saznanje da su u Gavranovom društvu skoro svakodnevno sedeli i oni novokomponovani bizmismeni koji su pre ili posle njega, na tajnovit način izgubili život.

Strana 1 od 28

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji