UBISTVO generala Milana Nedića bila je jedna od prvih likvidacija jugoslovenskih i srpskih begunaca, koje je Udba ili kidnapovala i dovodila u Jugoslaviju ili ubijala u inostranstvu. Posle likvidacije Ive Protulipac 1946. u Italiji, Služba državne bezbednosti je po naređenju iz političkog vrha zemlje, šezdesetih, počela gotovo masovno da ubija emigrante po svetu.
U Službi državne bezbednosti Uprava za emigraciju je od 1966. vodila brigu o antikomunističkoj delatnosti naših ljudi u inostranstvu, a likvidacije su organizovale federalna i republičke tajne službe preko svojih profesionalnih ubica. Usluge su se dobro plaćale oprostom robije, dodelom stana i plate, fiktivnim zaposlenjem tajnih likvidatora koji nisu bili iz redova Državne bezbednosti. A kada bi saradnik zasmetao službi, ona bi ga uz pomoć novih likvidatora ubila.
Državne ubice su bile zaštićene lažnim imenima i dokumentima. Imale su svoj dosije u tajnoj službi i potpisane izjave o lojalnosti i čuvanju državne tajne. Zanimljiv je slučaj jednog lekara koji je ubijao za tajnu službu da bi posle obavljenog posla ponovo oblačio beli mantil i lečio pacijente. Njegovo ime je skrivano i nalazimo ga u dosijeima tajne policije pod pseudonimom Doktor.
Doktor je živeo negde u zapadnoj Evropi (nije poznato), a za potrebe Državne bezbednosti, znao je da vikendom krene i put Norveške, Australije ili Južne Amerike. U tajnim beleškama se spominje put Doktora, koji je u petak krenuo ka Argentini, u subotu izvršio užasnu egzekuciju postavljanjem kilograma plastičnog eksploziva u spavaću sobu žrtve, da bi se u nedelju vratio svojoj kući gde su ga čekali žena i dete. Bio je priznat u društvu i veliki dobrotvor. Ali ko je Doktor zaista?
Sin priznatog pukovnika vojske Jugoslavije, odrastao uz svu strogoću svog oca. U jednoj bezazlenoj trci kolima, pregazio je devojku od 14 godina na pešačkom prelazu. Tada je već bio na trećoj godini medicine. Služba je bila spremna i brzo je pripremila plan. Omogućila mu je da nesmetano završi fakultet i dobije diplomu, a zatim ga progurala i zaposlila u zapadnoj Evropi. Tako je dobila perfektnu mašinu za ubijanje na koju niko neće posumnjati. A u slučaju da se predomisli, za svaki slučaj, služba je držala na oku njegovu majku i dosta mladju sestru.
U dosijeima tajne policije spominje se i ubistvo albanskog emigranta koji je svoje skrovište potražio u Holandiji. Doktor ga je ubio iglom za ušivanje koju vojnici nose u džepu od košulja. Dok su se vozili gradskim prevozom, doktor je sačekao pogodnu priliku da uđu u jedan tunel, iz usta je izvadio iglu nalik onima kojima zašivamo rupe kada progorimo jaknu, zario jednim pokretom je za vrat albancu sa Kosova koji je skupljao dobrotovorne donacije za njihovu borbu. Doktor je znao u koju tačku da pogodi kako bi bilo smrtnih posledica.
Smatra se da je Doktor ubio više od 20 emigranata tadašnje Jugoslavije, Suparničke brigade emigranata su pokušale da ga smaknu više puta, postavljane su mu i zasede, međutim najveći problem za njih je bio taj što niko nije znao kako on zaista izgleda. Njegov celokupan identitet je bio skriven i njegovo pravo ime bilo je poznato samo vrhu službe. Jednog emigranta je ubio sa 54 uboda nožem. Međutim, sa njim je bila i njegova ćerka, koju je takođe iskasapio.
Međutim, poslednji put, Doktor je trebao da likvidira jednog od vođa četničke emigracije u Nemačkoj. Nije imao dosta vremena. Voz mu je polazio nazad za samo nekoliko časova od trenutka kada je treba da izvrši egzekuciju. Plan je bio da ga prigušivač zaštiti od buke koju bi izazvao pucnjavom. Pratio je dešavanja prethodnog dana i uvideo da žrtva treba da bude sledećeg dana na kontroli kod doktora zbog problema sa vidom. Kao vrsni doktor, obukao je beli mantil, ušao na kliniku i pretvarao se da je kolega. Otvorio je vrata ordinacije i pucao tri puta.
Na mestu mrtvi su pali doktor i medicinska sestra koji su se tu slučajno našli. Pogrešio je broj ordinacije i žrtva nije bila u njoj. Napraivo je najveću grešku, nije odmah krenuo da beži. Iz susedne ordinacije su se otvorila vrata i žrtva i on su se gledali oči u oči nekoliko sekundi. Pokušao je da puca, međutim neprijatelj se bacio nazad u ordinaciju. Tada su već naišli hodnikom doktori i neki pacijenti. Svi su ga videli. Krenuo je da beži i uspeo je da se vrati u hotel.
Međutim, emigracija se brzo organizovala i posredstvom jednog četnika koji je radio u tom hotelu, napravili su mu zasedu. Odveden je u nepoznatom pravcu. Njegovo telo je pronađeno iskasapljeno, sa preko 300 uboda nožem, odsečenim prstima na nogama i denoj ruci. Očigledno mučen, nestao je najveći agent državne bezbednosti. Tito je lično naložio da se svaka informacija o Doktoru izbriše iz svih spisa i dokumenata. Doktro nikada nije postojao.
