Kriminal

Kriminal (609)

Osuđena na tri i po godine zatvora zbog ubistva mostarskog ugostitelja Nine Ivankovića (55)

Nakon što je pre nešto više od dva meseca Vrhovni sud Federacije BiH ukinuo presudu Kantonalnog suda u Mostaru, kojom je Sunita Hindić (22) osuđena na tri i po godine zatvora zbog ubistva mostarskog ugostitelja Nine Ivankovića (55), napokon je zakazano novo suđenje u ovom slučaju.

Tako je za petak, 28. maj, u Kantonalnom sudu Mostar zakazan glavni pretres, kako je to potvrdila Nada Dalipagić, koja zastupa Hindić.

Osuđena na tri i po godine zatvora zbog ubistva mostarskog ugostitelja Nine Ivankovića (55)

Nakon što je pre nešto više od dva meseca Vrhovni sud Federacije BiH ukinuo presudu Kantonalnog suda u Mostaru, kojom je Sunita Hindić (22) osuđena na tri i po godine zatvora zbog ubistva mostarskog ugostitelja Nine Ivankovića (55), napokon je zakazano novo suđenje u ovom slučaju.

Tako je za petak, 28. maj, u Kantonalnom sudu Mostar zakazan glavni pretres, kako je to potvrdila Nada Dalipagić, koja zastupa Hindić.

Podsetimo, Vrhovni sud FBiH uvažio je žalbu Tužilaštva Hercegovačko-neretvanskog kantona koja je uložena zbog bitne povrede odredbi kaznenog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja te zbog odluke o kazneno-pravnoj sankciji i odluci o meri bezbednosti.

Hindić se, zapravo, prema optužnici teretila da je Ivankovića 4. oktobra 2019. godine u njegovom motelu „Vila Ivankovića“ u mestu Buna kraj Mostara usmrtila s umišljajem iz pištolja CZ 7, 65, dok je u presudi izneseno da je ubistvo počinjeno iz nehata.

Nakon ubistva, Hindić, poznata i kao Fatalna Sunita, pobegla je, prilikom čega je polomila stopala obe noge, a u večernjim satima se predala policiji kod Travnika.

Otad se, praktično, nalazi u pritvorskoj jedinici KPZ-a Mostar, u kojem je pre desetak dana pokušala da izvrši samoubistvo vešanjem. Kako je rečeno, pokušala je da se obesi pomoću čaršava, a u tome ju je sprečila cimerka iz ćelije, koja je pozvala zatvorske policajce.

Podsetimo, Vrhovni sud FBiH uvažio je žalbu Tužilaštva Hercegovačko-neretvanskog kantona koja je uložena zbog bitne povrede odredbi kaznenog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja te zbog odluke o kazneno-pravnoj sankciji i odluci o meri bezbednosti.

Hindić se, zapravo, prema optužnici teretila da je Ivankovića 4. oktobra 2019. godine u njegovom motelu „Vila Ivankovića“ u mestu Buna kraj Mostara usmrtila s umišljajem iz pištolja CZ 7, 65, dok je u presudi izneseno da je ubistvo počinjeno iz nehata.

Nakon ubistva, Hindić, poznata i kao Fatalna Sunita, pobegla je, prilikom čega je polomila stopala obe noge, a u večernjim satima se predala policiji kod Travnika.

Otad se, praktično, nalazi u pritvorskoj jedinici KPZ-a Mostar, u kojem je pre desetak dana pokušala da izvrši samoubistvo vešanjem. Kako je rečeno, pokušala je da se obesi pomoću čaršava, a u tome ju je sprečila cimerka iz ćelije, koja je pozvala zatvorske policajce.

Bivši inspektor beogradske policije Miroslav Bižić (46) ubijen je na stepenicama starog "Merkatora" 21. maja 1996. godine, ali to ubistvo je započeto još u noći između 24. i 25. marta u beogradskom noćnom klubu "Nana". Policajac, koji je previše znao, morao je da bude likvidiran, jer "mrtva usta ne govore", a Bižić je u grob odneo mnoge tajne koje bi mogle da naštete mnogim moćnicima, pre svega u policiji, ali i u politici tog vremena. 

Tokom policijske karijere Bižić se zamerio mnogima, ali pre svega se našao u središtu sukoba dve moćne tajne službe, Savezne i Republičke državne bezbednosti. Prvo je ponižen a potom isteran iz policije zbog svoje uloge posle ubistva Andrije Lakonića Lakija, poznatog kriminalca, saradnika DB-a, koji je likvidiran u klubu "Nana" u martu 1990. godine. 

Ubica Miroslava Bižića ostao je nepoznat do danas. Ono što je poznato je da je prišao Bižiću, koji je bio sa još jednim saradnikom, ispred starog "Merkatora". Ispod belog mantila izvadio je automatski pištolj sa prigušivačem. 

"Nemoj, Bog te mazo", bilo je sve što je Biža stigao da kaže, pre nego što je isečen rafalom. Ubica njegovog poznanika nije ni pogledao. Ali, tada je usledilo nešto neobično. Umesto da odmah počne da beži, egzekutor je, po pričama svedoka, odigrao neku vrstu plesa iznad leša ubijenog policajca. Potom je nestao. 

Miroslav Bižić je u to vreme bio vlasnik privatne agencije "Biža" koja se, između ostalog, bavila i pronalaženjem ukradenih skupocenih automobila. Po nekim pričama, koristio je svoje dobre veze u podzemlju kako bi dolazio do nestalih vozila i vraćao ih vlasnicima uz dobru nadoknadu. 

Policija je pretpostavljala da je Bižić prepoznao ubicu, da li ga je hapsio dok je bio policajac, ili ga je znao kao kontakt Državne bezbednosti, nikada nije utvrđeno. 

Njegov pad počeo je posle već pomenutog ubistva Andrije Lakonjića. Lakonić, inače nekadašnji uspešni bokser, uplovio je u kriminalne vode, uz asistenciju Savezne Državne bezbednosti. On je vrbovan da, kao i mnogi kriminalci, radi za službu u inostranstvu na likvidaciji političkih emigranata. Navodno je upravo Lakonjiće bio jedan od aktera likvidacije Envera Hadrija, Albanca sa Kosova i Metohije koji je likvidiran u Briselu, glavnom gradu Belgije 1990. godine. 

U noći ubistva u "Nani" su sedeli u istom separeu Andrija Lakonjić i njegova dva dobra prijatelja, takođe zvučna imena iz podzemlja, sa dobrim vezama sa tajnim službama, Darko Ašanin i Veselin Vesko Vukotić. U jednom trenutku došlo je do svađe, a potom i do pucnjave. Epilog, Lakonjić je ubijen. Kasnije je ustanovljeno da je pucano iz dva oružja. 

U podzemlju ali i policiji nastao je pravi haos te martovske noći. Osim policajaca u uniformi koji su obezbeđivali lice mesta, pojavili su se inspektori Odeljenja za krvne delikte. Ali, potjavio se i neko ko nije trebalo uopšte da bude prisutan i počeo da se interesuje za ceo slučaj - upravo Miroslav Bižić Biža. U to vreme bio je načelnik Odeljenja za maloletnike i nije imao šta da traži ispred "Nane", jer, makar zvanično, nije trebalo da ima bilo kakve veze sa istragom vezanom za taj zločin. 

Svojevremno se pominjalo da je pomogao Ašaninu i Vukotiću da pobegnu, kao i da je uklanjao neke dokaze. Navodno je bio i u Lakonjićevom stanu, kako bi i odatle sklonio neki kompromitujući materijal koji bi povezao ubijenog sa Saveznom službom. 

Onda je usledio obračun dve službe, Savezne i Republičke. Ispostavilo se da su kriminalci vrbovani "u dvorištu" srpske službe, u gradskoj policiji. Ceh je platio Bižić, koji je završio i na sudu, na optuženičkoj klupi zbog pomaganja ubicama Andrije Lakonića. Darko Ašanin i Miroslav Bižić su oslobođeni, ali za Bižu je to bio kraj karijere u policiji. 

Darko Ašanin je takođe ubijen 1998. godine. Miroslav Bižić je sahranjen na Zemunskokm groblju, uz pratnju tamburaškog orkestra koji je svirao "Tiho noći". 

Fatalne žene kriminalnog miljea Srbije za neke žestoke momke su bile fatalne u svakom smislu ove reči. Uvek su u pitanju neprikosnovene lepotice, ali neke od njih dobro su koštale svoje muževe, najviše slobode. Neke su to uradile namerno, a neke se samo nisu snašle u svetu u koji su zakoračile.

Svakako su mnogo uticajne u životima svojih partnera, a u prilog tome govori podatak da je većina moćnih kriminalaca u bekstvu, uprkos mreži jataka, u ruke policije pala upravo zbog toga što nisu uspeli da odole susretima i telefonskim razgovorima sa svojim lepšim polovinama.

Ana Simić

Najmonstroznija ljubavna priča srpskog podzemlja odigrala je u Zagrebu, a njen glavni akter bio je Sretko Kalinić, odbegli zemunac, koga je pratio glas najsurovijeg ubice. Kalinić je zaljubio u ženu svog zaštitnika Cevtka Simića i kuma Luke Bojovića, Anu Simić.

Ušli su u tajnu ljubavnu vezu, a Kalinić je onda odlučio da se oslobodi konkurenta. Simića je ubio hicem u glavu, a njegovo telo je zatim raskomadao i bacio u jezero Jaru.

Sretko je na sudu je negirao vezu sa Anom, ali je ona to javno priznala.

Ivana Tulović Buha

Ljubiša Buha Čume i njegova supruga Ivanu Tulović Buha odavno vode rat, a on je nekoliko puta optužio da mu je namestila proces i da su njene optužbe čista laž.

Prvi srpski svedok saradnik bio je optužen da je supruzi poklonio ukradeni „ferari“ vredan 85.000 evra, a nakon toga je izjavio je da ga je ona preklinjala da joj kupi taj automobil.

-To je bio njen životni san. Stalno me je ganjala da joj ga kupim. Uzeo sam ga preko prijatelja iz Sirije kome je nadimak Mua i on ga je sa sirijskim tablicama i čistim papirima dovezao kod mene. Ne znam da li je to sada isti auto koji je Ivana predala policiji pre sedam meseci. Morao bih da vidim da li je to isto vozilo - rekao je Buha tokom višečasovnog suđenja u Višem sudu u Beogradu pre pet godina.

Buha je tada izjavio i da ima CD na kome se čuje da njemu supruga preti.

Navodi koji se već godina provlače po mediji jesu da je upravo Ivana ta koja je Čumeto praktično predala Zemunskom klanu, a zatim i policiji sa kojom je kasnije sarađivao.

Barbara Bojović

Barbara Bojović, iako nije imala nameru, dovela je špansku policiju do supruga Luke Bojović.

Barbara Bojović ćerka je čuvenog golmana Petra Borote, a nosila je titulu najlepše Beograđanke u vreme kada se u nju zaljubio Luka Bojović, vođa nasleđenog zemunskog klana. U braku su dobili troje dece, a kada je Luka pobegao iz Srbije u Španiju, i ona je krenula za njim.

Pet godina krili su se u Valensiji, dok ga policija nije locirala i uhapsila, upravo prateći Barbaru, za koju su španski novinari opisujući njenu lepotu, rekli da izgleda kao "deset žena".

Takođe, zemunac Dejan Milenković Bagzi u Grčkoj je otkriven zahvaljujući telefoniranju supruzi Jasni.

Kada se izgovori ime - Dragan Malešević Tapi - ono se vezuje pre svega za masone i masoneriju. Rođen je 22. januara 1949. u Beogradu. Smatra se da je bio jedan od vodećih predstavnika hiperrealizma u srpskom slikarstvu.

Umro je 29. oktobra 2002. godine. Njegova smrt je izazvala pravu buru u javnosti. I dok jedni tvrde da je umro nesrećnim slučajem, drugi tvrde da je ubijen.

Nebojša Tubić Žabac rekao je jednom prilikom da je Tapi bio odličan falsifikator i da kad on falsifikuje novčanicu niko ne može da provali.

"Jednom mi je rekao da 'radi' neku sliku, nekog Modiljanija, i kaže mi: 'Nije puno, ima da ode u Japanu za 7 miliona'. Bio je povezan sa nekom teškom organizacijom. Kad god je trebalo da se čuje sa njima, on se izgubi", ispričao je svojevremeno Žabac.

Kako tvrdi Žabac "neko je napalio Legiju i Limara da kod Tapija ima pet miliona love".

"Prave love i pet miliona falsifikovane. Oni su hteli da otkriju gde je ta prava lova. I onda su ga maltretirali, tukli lopatom, stavljali mu kesu na glavu. Dva puta mu stavljali kesu na glavu misleći da će sigurno kao da progovori. Hteli su da ga zastraše. Treći put kad su mu stavili kesu na glavu, Tapi je umro", izjavio je Žabac.

S druge strane pisac Dejan Lučić kaže da je Tapi bio veliki patriota ali da je ubijen zbog toga što je mnogo znao o političarima.

"Dragan Malešević Tapi je bio veliki patriota i dobar čovek. On je govorio da se mason rađa a ne da se postaje. Tapi je radio svojevremeno za saveznu Udbu i to nikada nije krio. Znao je mnogo a pod sobom je imao nekih 500 masona koji su mu uvek iznosili podatke o lopovluku političara. Pošto su se sve te informacije slivale kod Tapija on je likvidiran u policiji kesom na glavu", ispričao je jednom prilikom Lučić.

Nekadašnji operativac DB Boža Spasić govoreći o Tapiju kaže kako je Malešević prvo gradio karijeru u Francuskoj.

"Možete zamisliti da je on kao neko ko je imao 18 godina počeo da falsifikuje vozne karte Beograd-Pariz. Vi ste kod njega mogli da za 10 maraka kupite tu kartu koja je inače koštala 300 maraka", ospričao je Spasić.

On naovi da je Tapi bio veoma privržen službi i da je dolazio u kontakt sa službom zahvaljujući Giški.

"Za operaciju 'Dunav' Giška je tražio da Tapi bude 'čistač'. To kako je očistio tragove je za Nemce i dan danas enigma", ispričao je Spasić.

Kako kaže Tapi je umeo da se hvali kako će oboriti režim.

"Umeo je kasnije da sa sobom vodi nekog Jovu koji je kao umeo da predviđa. Jedno veče je uspaničeno došao na sastanak sa mnom. I tad mi je rekao kako je Jova video da neko u jednoj zgradi u Ljubljani sedi i planira raspad Jugoslavije", rekao je Spasić.

A ŠTA JE GOVORIO TAPI...

Tapi je govoreći o masonima rekao da masonerija ima izuzetan značaj svuda u svetu.

"U svim najvažnijim odlukama učestvuju masoni. Ako uzmemo Ameriku za vodeću svetsku silu, samo tamo ima nekoliko miliona članova u masonskim ili paramasonskim organizacijama. Ono što međutim nismo znali je i da je raširena crnačka masonerija. Masonerija crnih, 'Prince Hall', ima 800.000 muških i 300.000 ženskih članova. A tek gde je bela masonerija", rekao je jednom Tapi.

On je pojasnio da se u crnoj masoneriji nalaze i beli članovi a u beloj nema crnaca.

"Crna i bela masonerija odlično sarađuju, kao i crna i bela loža. U američkoj armiji postoji institucija vojnih loža. Napredovanje je nezamislivo bez članstva u masonskoj organizaciji", ispričao je tada Tapi.

Dotakao se i Josipa Broza Tita.

"Ljudi koji ništa nisu pročitali o masoneriji a ipak žele nešto ružno da kažu o tome kažu - Glavni mason je bio Tito. Na ovim prostorima je postojala samo jedna masonska orgaizacija sve do 1926. Tad se iz Velike lože Jugoslavije izdvojila hrvatska loža Libertas. Jezuiti su sazidali u Zagrebu Jezuitski kolegij, čiji je glavni program bio progon i uništavanje masonerije", ispričao je Tapi.

Tvrdio je da je u loža Libertas bila protiv masonerije sa ovih prostora.

"I Tito je pripadao toj loži. Ali nije odlazio na sastanke, nije ga previše interesovalo. To je kasnije iskorišćeno kada ga je Čerčil u Napulju u jednom škotskom ritualu uzdigao na 33. stepen", otkrio je Tapi.

Marko Borak je tek zakoračio u punoletstvo kada je njegov život brutalno okončan na beogradskom pločniku.

Marko Borak, mladić sa Dorćola, bio je ogorčen na sve koji su se devedesetih preko noći obogatili dok je običan narod grcao u siromaštvu i zbog toga je rešio je da uzme pravdu u svoje ruke. Iako tada još uvek maloletan, postao je strah i trepet Dorćola, o čemu govori grafit: "Vi koji dolazite, pazite se Malog Mareta!"

Pucao je na mnoge opasne momke, dizao im u vazduh lokale i automobile, otimao im novac i delio siromašnim komšijama, zbog čega su ga zvali Robin Hud. Voleo je da kaže da otima bogatašima jer su "jajare koje, takođe, pljačkaju narod". Skončao je na beogradskom asfaltu maja 1995. godine.

Mali Mare je, kao tinejdžer, početkom devedesetih gledao kako pošten svet propada, dok se oni sa dna društvene lestvice naglo bogate. Uzeo je pravdu u svoje ruke i počeo da maltretira novu elitu. Bacao im je bombe u lokale, postavljao eksploziv pod automobile, pravio im sačekuše, pucao im u noge i otimao novac koji je posle delio siromašnim komšijama. Imao je običaj da žrtvi telefonom najavi sledeći poduhvat. Nikada nije osuđen, jer svedoka njegovih zlodela nije bilo.

Kasnije, na suđenjima, bio je optužen za tri pokušaja ubistva, nanošenje teških povreda, podmetanja bombi, razbojničke krađe, izazvivanje opšte opasnosti... Za tako malo vremena, kazuju njegovi bliski prijatelji, napravio je više stvari, nego malo ko od poznatih imena prestoničkog podzemlja.

Marko Borak je tek zakoračio u punoletstvo kada je njegov život brutalno okončan na beogradskom pločniku. Mali Mare je otet i mučen, tako što su mu izrešetali noge i izbacili iz kola u ulici Svetozara Markovića gde je iskrvario do smrti. Navodno je ostavljern na stotinak metara od ustanove u kojoj je navodno radila njegova majka.

Posle njegove smrti, koja nikada nije rasvetljena, u novinama je sutradan osvanula čitulja njegove bake: "Rekla sam ti, nisi hteo da slušaš." Neki misle da je Mali Mare bio inspiracija za lik "Malog" koga glumi Nikola Đuričko u filmu "Do koske", koji se suprotstavlja starijim kriminalcima. Tripl Pipl su mu posvetili pesmu "Marko Borak imao je m*da".

Svesna sam da se ovim svedočenjem izlažem sramoti, ali želim da se stane na put. Osećala sam se zapostavljeno jer je moj muž često bio odsutan...

Ovako je počela dugoočekivani iskaz pred sudom Ana Simić, žena Cvetka  Simića, koga je u Zagrebu iskasapio njen ljubavnik i nekadašnji pripadnik zemunskog klana Sretko Kalinić.

Mediji su sa iščekivanjem čekali njeno svedočenje u procesu protiv zemunskog klana jer se godinama brujalo o "crnoj udovici" kojoj je pošlo za rukom da razbije ostatak klana Dušana Spasojevića Šiptara. Tako je Ana Simić septembra 2013. godine ušetala u sudnicu.

- Ovaj čovek, sa kojim me je Cvetko upoznao 2006. u Zagrebu, počeo je da mi šalje poruke. Nažalost, prijale su mi. Tek kad sam u junu 2010. u novinama videla sliku čoveka, koga sam poznavala kao Borisa, shvatila sam ko je on. Počeo je da mi se vraća film. Mesta na kojima smo se sastajali, Jarun, gde je moj muž ubijen. U meni se tog trenutka javila sumnja da on stoji iza ubistva mog muža - svedočila je pred sudom tad Ana čiji je venčani kum bio Luka Bojović.

Kalinić je, međutim, negirao je da je ubio Simića.

- Kakav god da sam, toliko bolestan nisam - tvrdio je Sretko Kalinić uz izvinjenje porodici Simić.

Potom se priča o Cvetku Simiću ponovo razvila od početka… Njegovo raskomadano telo pronađeno je 8. marta 2010. godine u zagrebačkom jezeru Jarun. Tri meseca kasnije, u zagrebačku bolnicu "Vinogradsku" u noći između 8. i 9. juna, uleteo je nepoznati krvavi muškarac sa ranom u stomaku. Tražio je pomoć od lekara.

Dok su ranjenom muškarcu pružali pomoć pozvana je i policija koja je utvrdila da je povređeni muškarac Sretko Kalinić, odbegli pripadnik "zemunskog klana", lice sa crvene Interpolove poternice i jedna od najtraženijih osoba.

Kalinić, koga su hrvatski mediji prozvali Zver, policajcima je ispričao da ga je hicima iz pištolja ranio Miloš Simović u stanu u predgrađu Zagreba posle svađe. Policija je otišla do stana, ali posle upada u njemu nije zatekla Simovića, za kojim je raspisana policijska potraga.

Simović je 10. juna te 2010. godine uhapšen u ranim jutarnjim časovima prilikom ilegalnog prelaska hrvatsko-srpske granice.

Smrt Cvetka Simića hrvatska policija još zvanično nije rasvetlila. U zagrebačkom kartonu i ubica je i dalje - NN osoba.

O ljubavnom trouglu Simić-Kalinić pričao je na suđenju i Miloš Simović.

- Kalinić je imao ljubavnu dramu sa Simićevom suprugom Anom. Kalinić mi je ispričao da je Simića ubio u jednoj opuštenoj šetnji opalivši mu metak u glavu, a kasnije delove tela bacio u Jarun, da bi se vodio kao nestao, a on nesmetano bio s njegovom ženom u koju je bio bolesno zaljubljen. Nosio je na ruci Simićev sat. Dok nisu našli Simićeve ostatke, Ana mu je govorila ko sve dolazi kod nje, ko se raspituje za njega - rekao je tad Simović prilikom jednog od svojih svedočenja.

Filip Arsenijević, popularni domaći reper koji se krije iza nadimka Suril, iza sebe ima nekoliko loših kriminalnih epizoda, u koju je sada uključena i policija. Naime, kako nezvanični izvori otkrivaju, F.A. je zaustavljen od strane interventne policije i uhapšen zbog posedovanja opojnih sredstava, a kako bi se izvukao od sudjenja i zatvora, pripadnici elitne policijske brigade su ga uslovili samo sa jednom stvari. 

Naime, posle njegovih rima kojima je probao da ispljuje Luku Bojovića, kada su reagovali Lukini prijatelji, pa je morao da na svom jutjub kanalu uputi izvinjenje njegovoj porodici što ga je uopšte i spomenu. Kako je to izvinjenje zvučalo,poslušajte na jutjub klipu. 

Ovaj put, Fića je otišao korak dalje. Kako se nezvanično spominje u krugu njegovih prijatelja repera, Suril je uhapšen pre oko godinu i po dana i tom prilikom mu je pronadjeno nekoliko paketića marihuane. Pošto se zna da kada je marihuana u paketićima, možeš biti optužen za prodavanje i proizvodnju opojnih droga, Filip Arsenijević poznatiji kao Suril je policiji iz četvrtog narkotičkog odeljenja "prodao" svog prijatelja repera, pod inicijalima S.D. i kazao kako je od njega kupio nekoliko paketa za lično uživanje, odvezao ih do njegovog stana i ispričao način kako je došao do trave. 

Policija je nekoliko dana vršila prismotru navedenog drugara, kojio je takodje poznati reper, i prijatelj Surila, da bi potom munjevitom akcijom tri inspektora uletelo u stan i uhapsila dotičnu osobu koja je odmah znala ko je namestio celu priču.

Sve ovo ne bi bilo čudno i ne bi pisali o tome, da u rep pesmama nije popularna ta odanost prema prijateljima i mržnja prema policiji. U navijačkom svetu, svako "drukanje" se skupo naplaćuje, što je i prikazano na jutjub klipu gde se Filip A. izvinjava Luki Bojoviću. 

Posle godinu i više dana patnje i nekoliko suđenja, dotični S.D. je upućen na izdržavanje kazne u trajanju od godinu i po dana. Sve zbog prijatelja repera, kojeg je primio u stan kao najboljeg druga. I dalje se ne zna da li je S.D. prodavao drogu ili je samo poklonio svom ortaku. 

Surila je poliicija uhapsila negde u krugu od 100 metara oko studija Basiviti, gde je trebao da radi na novoj pesmi. Pošto se nije pojavio to veče, svima u studiju je bilo sumnjivo, pa su ga zvali telefonom ali je bio nedostupan. 

Ovo je jedan od razloga zašto je nekoliko repera htelo da ga tuče, o čemu i on govori na ovom linku. 

Imamo na umu da se reperi izgleda samo u svojim pesmama hvale mržnjom prema policiji. Ovaj put, Suril ili Filip A. je "prodao" svoje najbolje prijatelje. I verovatno mu nikada neće biti žao zbog toga, jer očigledno da takvi ljudi nemaju ni trunke moralnosti. Posle postaju uzor nekoj deci, koja dolazi na njihove koncerte ili sluša njihove pesme kod kuće. Takvi ljudi bi prodali i svoje roditelje samo za trenutak slave i slobode, a ne bi ni prstom mrdnuli za svoje prijatelje i ortake. 

Treba razmišljati o tome koliko su rep pesme zaista iskrene i prepoznati one iskrene ljude, a ljude poput Surila treba kazniti i izbaciti iz rep priče. Oni zaslužuju samo da budu drukare. 

GOSTI današnjih restorana, kafića i klubova nikada nisu čuli za njih.

Ali, u njima se pisala kriminalna istorija klanova Beograda od početka devedesetih godina prošlog veka. Ovo je bilo TOP 10 lokala u koji su mafijaši bili viđeni i - ubijani. Većine odavno nema, kao ni njihovih gostiju i gazda.

1. „MAŽESTIK“

Restoran ali i diskoteka čuvenog beogradskog hotela bio je stecište kockara, šanera, i, naravno, „žestokih momaka“. Ovde je voleo da dolazi i Željko Ražnatović Arkana. Postojanje „Mažestik“ obeležila je pucnjava februara 1990, kada su Kristijan Golubović i njegovi pajtaši upali u diskoteku, naredili gostima da legnu na pod i nekoliko puta pucali u tavanicu.

2. „NANA“

Prva beogradska diskoteka i to na Senjaku osamdesetih je bila jedno vrlo "zatvoreno" mesto, u koje se ulazilo u odelima. Kasnije, devedesetih godina, na ovo mesto su počeli da zalaze "žestoki momci". Andrija Lakonić Laki tu je likvidiran u martu 1990. godine, kada su isplivale priče o saradnji kriminalaca i policije. Nakon njegovog ubistva „Nana“ je zatvorena, a kasnije je postala mesto za izbegavanje.

3. „LUKAS“

Ultra popularno mesto na Novobeogradskoj strani obale. Ovaj splav je devet godina, od otvaranja pa sve do 27. novembra 1994. godine važio kao mirno mesto. Onda se jedne noći, u novembru, desio sukob između klanova sa Voždovca i Zvezdare. U prvu pucnjavu na splavu uključila se i rečna policija, a ubijen je Bojan Banović sa Voždovca, dok je njegov prijatelj Miodrag Mija Baškalović teško ranjen. Od te večeri pucnjave će postati sastavni deo imidža splava, gde je na uveliko pevao i Aleksandar Vuksanović koji je kasnije postao poznat po umetničkom nadimku Aca Lukas

4. „TROZUBAC“

Kafić u centru Beograda, iza Terazija, fensi mesto tog vremena. U bašti ovog lokala prvi put je javno isplivalo ime Luke Bojovića, klinca koga je čuvao Željko Ražnatović Arkan i koji je kasnije postao vođa novog „zemunskog klana“. Bojović je tada pucao na vođu Novobeograđana Mihajla Divca, a potom se dao u beg. Posle ove pucnjave mnogi su izbegavali odlazak u „Trozubac“.

5. „SEKS“

Čuveni pandam popularnom „Lukasu“. Na ovaj splav su dolazili pripadnici svih tadašnjih beogradskih gangova zbog čega su često izbijali sukobi. U jednom od obračuna, avgusta 1997. godine, ubijen je Dragan Lazarević Bosanac. U njega su pucala dvojica Zemunaca, od kojih je jedan prethodno na istom mestu ubio i Dejana Nikolića i ranio još šest osoba.

6. „FRESKA“

U ovaj kultni kafić u Vuka Karadžića nije mogao da uđe ko je hteo. U njemu su se okupljali biznismeni tog vremena i članovi tajnih službi - policijskih (saveznih i republičkih) i vojnih. Tu su dolazili „geneksovci“, bankari, čuveni Đovani di Stefano i Radojica Nikčević... U njemu su gluvarili i tadašnji sportisti. Tu su počele da padaju i prve „kombinacije“. U ovom kafiću je maja 1992. godine ranjen Voždovčanin Aleksandar Knežević-Knele u koga je posle svađe pucao jedan Crnogorac. Knele je nakon ranjavanja zadržan u pritvoru zbog ranijih „grehova“, ali je ubrzo pušten na slobodu.

7. „SM“

Fensi kafić tog vremena u NJegoševoj ulici, sa nezaobilaznom klijentelom u trenerkama i bokser kožnim jaknama. Dok je u tom lokalu sedeo šef „voždovčana“ Goran Vuković-Majmun ispod automobila su mu podmetnuli 400 grama eksploziva ispod kola. Ali, spasio ga je sin jednog od tadašnjih vojnih generala.

8. „TIFANI“

U to vreme luksuzni restoran na kraju Voždovca bio je glavno okupljalište „žestokih momaka“. U njemu su se mogle videti sponzoruše koje su bile standardni deo folklora u restoranu. Iako je radio i do kasnih sati, odnosno dok ima gostiju, bio je samo početno mesto odakle se dalje izlazilo u noćni provod. Ostaće zabeleženo da u „Tifaniju“, u ono vreme čestih policijskih akcija, policija nikada nije imala “akciju”. Isped ovog lokala često su izbijali sukobi, a u jednom, februara 1994. je izrešetan Dragan Ugarčić Ugar.

9. „LUV“

Za razliku od „Tifanija“ u ovaj voždovački klub nije mogao da uđe svako, jer su mesto držali Voždovčan. Ovde, u naselju Braće Jerković, dolazile su na daleko čuvene beogradske lepotice. Ispred ove diskoteke je u napadu na vođu voždovačkog klana Gorana Vukovića Majmuna prvi put korišćena puška SAR. Ispred je oružani sukob imao i Kristijan Golubović.

10. „ESTRADA“

Splav okupljalište članova novobeogradskog ganga na čelu sa Mihajlom Divcem. Poznat po brojnim policijski racijama izgoreo je sredinom devedesetih. Uzrok požara, zvanični, bio je - opušak. Novobeograđani, su, međutim, bili uvereni da je u lokalu na reci, čiji su vlasnici bili braća Divac, podmetnut požar.

Ozloglašeni „kavački klan“ i njegove vođe Velja Nevolja i Marko Miljković sumnjiče se za svirepo ubistvo Cetinjanina M. R. (31), koga sa su pre smrti masakrirali, a potresne snimke umiranja u mukama slali njegovoj majci, a nije isključeno da su na sličan način ubili i Ljubomira Lainovića (23).

Sin nekada neprikosnovenog kralja novosadskog podzemlja Branimira Lainovića Dugog, kako se sumnja, pre ubistva je mučen, a snimci njegove egzekucije poslati su kao opomena pojedinim članovima njegove porodice!

Prema saznanjima portala ,,24sedam'', izvesno vreme se verovalo da su „škaljarci“ oteli i Ljubomira Lainovića i u Španiji ga svirepo ubili, međutim, na osnovu poslatih snimaka njegove surove likvidacije, i određenih operativnih podataka, došlo je do prekreta, u kome je sve izvesnije da je sin od Dugog ubijen kao „nezgodan svedok koji bi mogao da propeva“ jer mu njegove vođe Zvicer i Velja Nevolja nisu isplatili obećanu sumu za ubistvo dvojice vođa „škaljarskog klana“ u Atini.

Podzemljem se krajem jula i početkom avgusta prošle godine pronela priča o surovoj likvidaciji koju su počinili “škaljarci” kao osvetu za ubistvo svojih istaknutih članova Igora Dedovića i Stevana Stamatovića u Grčkoj. Oni su izrešetani u restoranu pred članovima svojih porodica, suprugama i decom. Iako je bilo jasno da iza toga stoji “kavački klan”, nije se znalo ko je izveo samu likvidaciju, a onda se pročulo da su ih smaknuli momci iz Srbije, među njima, i Lainović mlađi.

Posle izvesnog vremena počelo se sa strepnjom govoriti o tome da je svirepo mučen pre ubistva, i da je snimak poslat čak i pojedinim članovima njegove porodice. Gde je ubijen i šta se dogodilo sa njegovim telom, za sad nije rasvetljeno, ali su snimci njegove likvidacije, do kojih su još sredinom prošle godine došli i operativci naših bezbednosnih službi, bili polazna tačka od koje je počela da se raskrinkava kriminalna organizacije „kavačkog klana“ i njegovih vođa u Srbiji Veljka Belivuka i Marka Miljkovića – saznaje naš portal od izvora bliskog istrazi.

Pre nego što je izvršio likvidaciju Igora Dedovića i Stevana Stamatovića, Lainović je 2019. bio u kućnom pritvoru sa nanogicom, zbog umešanosti u ubistvo navijača Rada Petra Arsića ispred jednog kafića u beogradskom naselju Vidikovac u martu 2018. godine.

Međutim, u jednom trenutku Lainović “misteriozno“ nestaje sa radara Povereničke službe koja je u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija zadužena za praćenje sistema elektronskog nadzora.

Kako se sumnja, Lainovića je u „kavački klan“ vrbovao Marko Miljković, sa kojim se upoznao u CZ-u.

Veruje se i da je od tog poznanstva počinio više ubistava za „kavački klan“, a da su mu za egzekuciju „škaljaraca“ u Grčkoj obećane velike pare koje mu nikada nisu isplaćene, a veruje se da je zbog svog pshološkog sklopa uklonjen kao nezgodan svedok.

Za mladog Lainovića se prvi put čulo još davne 2014. godine, kada su ga u Ekonomskoj školi “Svetozar Miletić” u Novom Sadu napala trojica učenika. On je tada prošao s lakšim telesnim povredama. Čini se da je tada počeo da peče zanat žestokog momka, piše ''24 sedam''.

Bokser koji je juče ranjen u Novom Sadu, između Fruškogorske i Resavske ulice na Limanu je B. J, Novosađanin poreklom iz Nikšića.

Do incidenta je došlo sinoć oko 21 čas.

Bokser je uboden posle svađe koja je prethodila, a nakon ovog događaja začuo ce i pucanj.

B. J. je, inače, i pripadnik službe jednog privatnog obezbeđenja.

On je, prema prvim informacijama, ranjen u grudi i nije životno ugožen. Zbrinut je u Urgentnom centru KCV.

Stravične scene u Novom Sadu: Bokser se sukobio sa obezbeđenjem, SEVNUO nož, pa se začula PUCNJAVA

Zajedno sa svađom, pre ranjavanja začula se i lomljava flaša, a potom su ispaljena i dva hica, nakon čega su se svi razbežali.

Slučaj je policiji prijavljen tek naknadno.

Strana 12 od 44

NAJBRŽE NOVOSTI DANA U SRBIJI │ NAJNOVIJE VESTI

Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala

PROMO MARKETING

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji