Kriminal

Kriminal (609)

Veljko Belivuk, poznatiji kao Velja Nevolja navodno je dobijao i po 300.000 evra po ubistvu koje su mu naručivali njegovi šefovi iz ozloglašenog "kavačkog klana", uvrdila je policijska istraga.

Članovi Belivukove ekipe su većinu svirepih egzekucija snimali, a snimke su slali direktno Radoju Zviceru, navodnom šefu "kavačkog klana" u Crnoj Gori.

Inspektori su došli do jezivih saznanja o egzekucijama nakon što su dešifrovani zaplenjeni telefoni Belivuka i njegovih saučesnika.

- Od ukupno 44 zaplenjena telefona, veliki broj je imao instaliranu aplikaciju Skaj za šifrovanje oruka. Tu se nalazila i prepiska sa ljudima iz vrha kavačkog klalan, koji su se raspitivali na koji način su pojedine žrtve ubijane i kako su im uništavana tela i dokazi. Pored toga, snimci pojedinih egzekucija koja su poslati preko Skaja direktno šefu "kavačana" Radoju Zviceru koji je oedndavno u bekstuv - rekao je sagovornik.

Kako je izvor još objasnio Belivuk je bio praktično šef ispostave "kavačkog klana" u Srbiji, pa je sami tim aktivno učestovao u ratu protiv suprostavljenog crnogorskog škaljarskog klana.

Za Belivukom boravak u Atini u vreme ubistva vođa "škaljarskog klana" Igora Dedovića i Stevana Stamatovića, skoro se saznalo.

- Da li je Belivuk lično učestvovao u toj likvidaciji, ili bio logistična podrška, još  nije sasvim jasno, ali je izvesno da je bio u Atini po dva osnova. prvo, po naređenju Zvicera. Druga stvar, Belivuk je imao i osvetnički motiv jer je Stevan Stamatović, zajedno sa škaljarcem Minjom Šakovićem, bio označen kao mogući ubica Veljinog bliskog prijatelja Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi, koji je izrešetan u oktobru 2016. u Beogradu - rekao je izvor.

Istražni organi u Crnoj Gori sumnjaju da su članovi kavačkog klana, na čelu sa vođama Slobodanom Kašćelanom i Radojem Zvicerom, telo Nikole Stanišića, sina Radoslava Stanišića, zvanog Raka Dilinger, posle ubistva odneli na šumovito brdo u okolini Nikšića i tamo ga spržili kiselinom.

Radoslav Stanišić, poznatiji kao Raka Dilinger, važio je za bliskog prijatelja Željka Ražnatovića Arkana. Učestvovao je u organizovanju Arkanovog spektakularnog bekstva iz švedskog zatvora, a bio je i njegov izaslanik i predstavljao ga kao kuma na svadbi Đovanija di Stefana i Minje Stanić u Italiji. 

Spajalo ih je i suparništvo s Vanjom Bokanom, jednom od ključnih figura u švercu duvana na Balkanu. Raka Dilinger pripadao je grupi ljudi iz beogradskog podzemlja, među kojima su bili Veselin Vukotić, Jusuf Bulić, Darko Ašanin, Radislav Matić Beli, Dušan Stanimirović Nane, Andrija Lakonić i drugi, koji su za savezni SUP obavljali likvidacije političkih emigranata u Evropi.

O njegovom uticaju u podzemlju govori i činjenica da je Darka Ašanina izbacio iz biznisa s kockarnicama na Kopaoniku i u Herceg Novom. Inače je i sam bio strastven kockar...

Dilinger je bio i kum Ljubomira Dapčevića, vlasnika brojnih lokala i kockarnica u Beogradu kojeg je, zajedno sa ćerkom koja je s njim sedela u „Maderi“, 2010. ubila bivša žena.

Raka Dilinger bio je suvlasnik kasina „Randevu“, čije je otvaranje bilo planirano za leto 1997. u hotelu "Maestral" u Miločeru. Međutim, ubijen je pre toga: u ranu zoru, poslednjeg dana februara 1997. godine, nepoznati ubica ispalio je u njega rafal iz „kalašnjikova“ dok je sa prijateljima izlazio iz hotela „Mogren“. Pogođen je s četiri metka i prevezen u bolnicu, gde je izdahnuo. Utvrđeno je da se ubica nalazio na terasi budvanskog hotela, odakle je ispalio rafal na Dilingera. Tu je pronađena puška, kao i čaure, ali je ubica do danas ostao neotkriven.

Istraga je pokazala da mlađi Stanišić nije ubijen 1998, kako se dosad mislilo, već u avgustu 2020. godine. On je, navodno, lažirao svoju smrt i svih ovih godina se skrivao u inostranstvu. Pretpostavlja se da su mu u tome pomogli saradnici bliski Željku Ražnatoviću Arkanu, nekadašnjem prijatelju njegovog oca.

Prema navodima izvora iz crnogorskog tužilaštva u toku potraga za ostacima Dilingerovog naslednika i da se sumnja da se tragovi nalaze na severozapadu Crne Gore, u šumi na jednom brdu.

- Za zločin je osumnjičeno 14 "kavčana", a kao organizator je označen Slobodan Kašćelan, njihov prvi čovek. Istraga je pokazala da su oni izvesno vreme pratili mlađeg Stanišića i da su posle zločina njegovo telo automobilom prevezli na brdo, gde su ga, navodno, spržili hemijskom supstancom kako bi uklonili dokaze. Veliki broj inspektora i forenzičara radi na slučaju, a trenutno se pretražuje potez od oko 80 kilometara u tom šumovitom predelu - objašnjava sagovornik.

Kako dodaje, iako su šanse da se otkrije validan trag male, ključni dokaz mogao bi da bude prevozno sredstvo kojim je žrtva dovezena na brdo, ali i reč eventualnog svedoka saradnika.

- Budući da je telo, kako se sumnja, sprženo kiselinom, male su šanse da će se pojaviti bilo kakav trag. Međutim, slučaj bi mogao da reši automobil kojim je Stanišić dovezen u šumu. To vozilo je verovatno uništeno, ali bi i najmanji detalj bio dovoljan da se stavi tačka na slučaj. Inspektori već pritiskaju osumnjičene „kavčane“ da progovore, a uskoro bi neko od njih mogao da prihvati status svedoka saradnika i otkrije neophodne informacije - podvlači  izvor.

Radoje Zvicer, jedan od vođa kavačkog klana, u bekstvu je od hapšenja Veljka Belivuka, njegovog saradnika iz Beograda. Kako je objavljeno, on je sumnjao da će neko od uhapšenih članova Veljine grupe progovoriti pred policijom i otkriti zločine koje je počinio u prethodnih nekoliko godina u Srbiji i Crnoj Gori. Navodno, on je najpre pobegao na Kosovo i Metohiju, odakle je uz pomoć albanske mafije otputovao u Južnu Ameriku. Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova, izjavio je da srpske vlasti imaju informaciju o njegovoj lokaciji.

Radoslav Stanišić, poznatiji kao Raka Dilinger, važio je za bliskog prijatelja Željka Ražnatovića Arkana.

Učestvovao je u organizovanju Arkanovog spektakularnog bekstva iz švedskog zatvora, a bio je i njegov izaslanik i predstavljao ga kao kuma na svadbi Đovanija di Stefana i Minje Stanić u Italiji.

Spajalo ih je i suparništvo s Vanjom Bokanom, jednom od ključnih figura u švercu duvana na Balkanu.

Za Bokana se govorilo da je jedan od najbogatijih ljudi na Balkanu. Za kratko vreme izgradio pravu imperiju, a bogatstvo mu se procenjivalo na 500 miliona dolara. Pričalo se da je Bokan povezan sa crnogorskom mafijom i da je najviše radio s cigaretama i naftom. Posle njegove smrti mnogi su tvrdili da je imao i mnogobrojne poslovne veze sa Markom Miloševićem, sinom bivšeg predsednika SRJ. Mlađani Milošević je, navodno, često bio gost u Bokanovoj kući u Atini.

Bokan je u Beogradu važio za izuzetno moćnog i uspešnog. Podzemlje je za njega čulo osamdesetih, kada je počeo da se bavi poslovima do tada rezervisanim samo za krupnije ribe. Početkom devedesetih lakše je ranjen u nekoj sačekuši u Bulevaru revolucije i otad se ređaju njegovi sukobi s najvećim imenima beogradskog podzemlja.

Sredinom devedesetih u hotelu „Hajat“ sukobio se s Rakom Dilingerom. Upućeni tvrde da su sevale pesnice, ali i pištolji. Poslednji veći sukob Bokan je imao sa Željkom Ražnatovićem Arkanom. Zakačili su se u hotelu „Interkontinental“, radilo je i oružje, ali se sve završilo bez većih posledica. Ali Bokan je posle toga napustio Srbiju i nastanio se u Atini, gde je ubijen 2000. godine.

Raka Dilinger pripadao je grupi ljudi iz beogradskog podzemlja, među kojima su bili Veselin Vukotić, Jusuf Bulić, Darko Ašanin, Radislav Matić Beli, Dušan Stanimirović Nane, Andrija Lakonić i drugi, koji su za savezni SUP obavljali likvidacije političkih emigranata u Evropi.

O njegovom uticaju u podzemlju govori i činjenica da je Darka Ašanina izbacio iz biznisa s kockarnicama na Kopaoniku i u Herceg Novom. Inače je i sam bio strastven kockar...

Dilinger je bio i kum Ljubomira Dapčevića, vlasnika brojnih lokala i kockarnica u Beogradu kojeg je, zajedno sa ćerkom koja je s njim sedela u „Maderi“, 2010. ubila bivša žena.

Raka Dilinger bio je suvlasnik kasina „Randevu“, čije je otvaranje bilo planirano za leto 1997. u hotelu „Maestral“ u Miločeru. Međutim, ubijen je pre toga: u ranu zoru, poslednjeg dana februara 1997. godine, nepoznati ubica ispalio je u njega rafal iz „kalašnjikova“ dok je sa prijateljima izlazio iz hotela „Mogren“. Pogođen je s četiri metka i prevezen u bolnicu, gde je izdahnuo. Utvrđeno je da se ubica nalazio na terasi budvanskog hotela, odakle je ispalio rafal na Dilingera. Tu je pronađena puška, kao i čaure, ali je ubica do danas ostao neotkriven.

Njegov suvlasnički deo u kasinu nasledili su Ljubomir Dapčević i Minja Bećir. U avgustu iste te godine Minju Bećira, dok je u centru Budve izlazio iz kabrioleta „mazda“ beogradskih registracija, ubio je nepoznati snajperista.

A tačno na godišnjicu Bećirovog ubistva u Miločeru je nestao Nikola Stanišić, 24-godišnji sin Rake Dilingera. Skuter kojim se povezao sa miločerske plaže pronađen je sutradan kod ostrva Sveti Nikola. I to je ostao jedini trag...

Slobodan Kašćelan i Radoje Zvicer, vođe kavačkog klana, pod istragom su i zbog sumnje da su učestvovali u ubistvu Nikole Stanišića iz Podgorice, sina Radoslava Stanišića, poznatijeg kao Raka Dilinger, koji je Željku Ražnatoviću Arkanu svojevremeno pomogao da pobegne iz švedskog zatvora.

Radoslav Stanišić, podsetimo, izrešetan je hicima iz "kalašnjikova" 1997. godine ispred hotela "Mogren" u Budvi, a ubica nikada nije pronađen.

Godinu dana kasnije buknula je vest da je njegov sin Nikola (24) nestao na plaži u Miločeru. Inspektori su ubrzo pronašli njegov skuter kod ostrva Sveti Nikola, ali od njega do danas nije bilo traga. Međutim, prema navodima medija iz izvora bliskih crnogorskom tužilaštvu, sin Rake Dilingera nije ubijen 1998. godine, kako se dosad mislilo, već u avgustu 2020, a za taj zločin se sumnjiče članovi kavačkog klana na čelu sa vođom Slobodanom Kašćelanom.

- Dilingerov sin je 1998. lažirao svoju smrt, a u tome su mu navodno pomogli saradnici bliski Željku Ražnatoviću Arkanu. Istraga ukazuje na to da je falsifikovao lična dokumenta i da se svih ovih godina skrivao u inostranstvu. Imamo informaciju da je u pitanju isti čovek, ali će to moći da se potvrdi jedino ako pronađemo telo - navodi izvor blizak istrazi.

Crnogorski istražni organi sumnjaju da su kavčani posle zločina telo mlađeg Stanišića spržili kiselinom na nepoznatoj lokaciji.

- Za ubistvo se sumnjiči 14 članova kavačkog klana na čelu sa vođom Slobodanom Kašćelanom. Policija i tužilaštvo rade na slučaju i traže Stanišićevo telo. Prema nekim podacima, bio je blizak škaljarskom klanu, a ubijen je jer je učestovao u likvidaciji jednog od kavčana. Policija sumnja da je njegov leš spržen nekom hemijskom supstancom budući da se članovi kavačkog klana, između ostalih i grupa Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, često opredeljuju za taj monstruozni način uklanjanja dokaza - navodi izvor iz istrage.

Stanišićev otac Radoslav, koga su prijatelji zvali Raka Dilinger, osim što je važio za bliskog prijatelja Željka Ražnatovića Arkana, bio je i njegov izaslanik i predstavljao ga je kao kuma na svadbi biznismena Đovanija di Stefana i Mirjane Stanić u Italiji. Spajalo ih je i suparništvo s Vanjom Bokanom, ključnom figurom u švercu duvana na Balkanu, sa kojim se Stanišić sredinom devedesetih sukobio u hotelu "Hajat" kad su padale pesnice, ali i pištolji.

Raka Dilinger pripadao je staroj gardi beogradskog podzemlja među kojima su bili Veselin Vukotić, Jusuf Bulić, Darko Ašanin, Radislav Matić Beli, Dušan Stanimirović Nane i drugi. Bio je i kum Ljubomira Dapčevića, vlasnika brojnih lokala i kockarnica u Beogradu, koga je zajedno sa ćerkom, koja je s njim kobne večeri sedela u "Maderi" 2010. godine, ubila bivša žena.

Stanišić je bio suvlasnik kasina "Randevu" čije je otvaranje planirano na leto 1997. godine u hotelu "Maestral" u Miločeru. Međutim, ubijen je pre toga, poslednjeg dana februara 1997. godine. Utvrđeno je da je ubica bio na terasi hotela u Budvi, gde su pronađene puška i čaure, ali ne i izvršilac.

Uroš V. (22) i Nemanja T. (23) iz Novog Sada uhapšeni su nakon više od dva meseca sakrivanja, nakon što su brutalno pretukli Nemanju Ćuluma (22), 1. februara u klupskim prostorijama stadiona Fudbalskog kluba Vojvodina u Novom Sadu, saznaje Kurir.

Da podsetimo, osumnjičeni su Ćuluma tukli sat vremena, skinuli su mu farmerice i donji deo veša, pa su ga tako nagog udarali drvenim letvama. Kako bi ustajao, tako su ga ponovo udarali dok ne bi pao uz reči da je cinkara i da namešta svoje navijače. On je nekoliko puta gubio svest tokom batinanja. Sve se dešavalo u svečanom salonu FK Vojvodina, koji je dat na raspolaganje navijačima. Ćulumu su u KC Vojvodine, ustanovljene teške telesne povrede u vidu polomljene leve jagodične kosti i levog dela gornje vilice.

 

"Uroš i Nemanja su se do sada krili u Republici Srpskoj. Njih dvojica su inače poznati policiji po raznim krivičnim delima", kaže izvor

 

Osumnjičeni se dovode u vezu sa nekadašnjim vođom navijača i članom uprave ovog kluba, Slobodanom Milutinovićem, zvanim Snajper, koji je doskora bio predsednik FK Kabel, a od pre nekoliko meseci je i član uprave Vojvodine, koga su nekoliko puta pokušali da ubiju, i koji je dobro poznat pravosudnim organima.

Ono što je još dodatno interesantno jeste i to da je uhapšeni Uroš sin poznatog fudbalskog sudije Maja V. Posebno je ostao upamćen po 153. večitom derbiju, kada je priznao gol Crvenoj zvezdi, iako je lopta pre toga izašla u aut za pola metra.

Policija je u kući strave u Ritopeku, koju su koristili pripadnici kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, u tajnoj prostoriji pronašla još jedan dokaz o monstruoznim zlodelima

U kući strave u beogradskom naselju Ritopek, u koju su pripadnici klana Veljka Belivuka, zvanog Velja Nevolja, i Marka Miljkovića dovodili žrtve, a potom ih, kako se sumnja, kasapili, mučili i ubijali, policija je našla industrijsku mašinu za mlevenje mesa!

Prema nezvaničnim informacijama, ona je bila skrivena u tajnom bunkeru u štek vikendici.

Uništavali tela

- Osim mašine, za koju se veruje da su je koristili kako bi se oslobodili tela ubijenih, nađeni su i pištolji, automatska puška, snajper i veća količina municije. Forenzičari su u prethodna dva dana prikupljali tragove, a na osnovu prvih rezultata, u mašini ima tragova krvi. Svi dokazi biće odmah poslati na veštačenje kako bi se utvrdilo da li pripadaju nekoj od žrtava sa spiska 12 nestalih - otkriva izvor.

Od prvog dana istrage i prikupljanja tragova u kući u Ritopeku, istražiteljima je posebnu pažnju privukao bunar u dvorištu. - Iskusni istražitelji odmah su posumnjali da su neki od ljudskih ostataka završili upravo u bunaru. Ta sumnja se još provera s obzirom na to da je na vrhu bunara pronađen trag krvi - otkriva sagovornik. Prema njegovim rečima, inspektori su iz kuće odneli čak i delove cevi i slivnika vodovoda

On podseća da su posle hapšenja kriminalne grupe detaljnim pregledom kuće u Ritopeku i upoređivanjem tragova nađeni dokazi koji upućuju da su u njoj mučene najmanje četiri žrtve.

- I prvi put kada su istražitelji ušli u kuću, ostali su zatečeni i zgroženi. Tragova krvi je bilo gotovo na svim podovima i zidovima, od prizemlja do potkrovlja, u šupi, na bunaru... Međutim, posle pronalaska mašine za mlevenje mesa, koja je dovoljno velika da u njoj može da se uništi telo, svi su ostali bez teksta - otkriva on i dodaje da se tajna prostorija nalazi praktično ispod kuće.

Sagovornik podseća i da je u dvorištu zatečeno zgarište, za koje se veruje da su na njemu spaljivane garderoba i druge stvari žrtava.

Zloglasni pripadnici zemunskog klana prvi su upotrebili mašinu za mlevenje mesa kako bi uništili tragove zločina. Sretko Kalinić navodno je detaljno opisao da su u jednom stanu u Španiji, dok su se svi zajedno skrivali od poternice koja je za njima raspisana posle ubistva premijera Zorana Đinđića, ubili čekićem, a potom isekli na komade i samleli pripadnika istog klana Milana Jurišića Jureta.

- Telo smo raskomadali, a delove samleli u "Bošovoj" mašini za mlevenje mesa, ali prva koju smo koristili se pokvarila, jer je Jurišić imao metak u telu koji se zaglavio, pa smo kupili drugu - navodno je napisano u pismu koje su pronašli španski istražitelji, a nakon kog su u reci Manzanares zaista pronašli Jurišićeve kosti. Autor pisma naveo je, a Kalinić kasnije potvrdio u iskazu, da su od Jurišićevog tela napravili gulaš, koji su dali Vladimiru Milisavljeviću, zvanom Vlada Budala, da pojede.

Izvor otkriva i da su novi dokazi otkriveni na osnovu analize sadržaja kriptovanih telefona, ali i, kako se spekuliše, priznanja jednog osumnjičenog, koji je odlučio da postane svedok-saradnik.

Oko kuće u Ritopeku i juče su bile jake snage policije. Podsetimo, kuća za mučenje je u vlasništvu uhapšenog pripadnika Belivukove grupe Vlade Draganića. Opasana je zidovima i opremljena video-nadzorom.

- U kući od oko 300 kvadrata, nađene su palice, noževi, panciri, elektrošoker, hirurške rukavice, velike plastične kese, metalne stolice, užad, ali i tragovi jakog hemijskog sredstva kojim su, kako se sumnja, brisali krv - kaže izvor iz istrage i podseća da se za sada sumnja da su u kuću namamljeni i ubijeni Milan Ljepoja, Zdravko Radojević i Goran Veličković.

- Sada je jasno zbog čega su članovi među sobom Marka Miljkovića oslovljavali nadimkom Mesar - zaključuje sagovornik.

Kada sine ideja, on ne odustaje. Odmah se kreće u ozbiljno planiranje. Poziva se ekipa iz regiona i eksperti u svom poslu odmah se okupljaju. Ništa se ne prepušta slučaju i pohod u pljačku može da počne. Mozak operacije i sagovornik prve epizode nove sezone "Dosijea" je Cetinjanin Duško Martinović, jedan od poznatijih članova čuvene grupe Pink Panter.

Spektakularna pljačka koju su on i njegova ekipa izveli u San Tropeu odjeknula je širom sveta.

 

Bekstvo gliserom i krađa skupocenog zlatnog nakita šokirala je tamošnju policiju. Niko nije mogao ni da pretpostavi da će opljačkati juvelirnicu koja je udaljena samo 50 metara od žandarmerije.

Martinoviću i njegovoj bandi ovo nije jedina pljačka, u novoj epizodi prikazana je i neverovatna smelost da nešto slično organizuju i u Monte Karlu, jednom od najobezbeđenijih gradova na svetu.

Duško Martinović je bio vođa "Pink Pantera", a deo tima bila je i devojka koja im je pomagala - Olivera Ćirković.

Ekipu je činilo šestoro ljudi i oni su planirali pljačku u Monte Karlu i Sen Tropeu.

Kako kažu članovi ove grupe, bez žena ništa ne bi išlo, povodom toga da su imali i pomoćnicu u timu.

 

- Mi smo išli zajedno do zlatare, sa osobom koja nas je čekala. Devojka koja je bila sa nama bila je vrlo atraktivna. I odvraćala je pažnju tokom akcije sa nas na sebe. Onda smo ušli u juvelirnicu i ona je isprobavala prstenje. Jedan je koštao milion evra, a drugi milion i dvesta hiljada - ističe Martinović.

- Našli smo prvo stan u Monte Karlu, shvatili smo da je nemoguće raditi autom već smo morali motorom. Uzeli smo dva motora kako bismo izbegli davanje pasoša na uvid i otkrivanje svog identiteta policiji - nastavio je svoju ispovest Martinović.

Posle duge pripreme "Pink Panteri" kreću u akciju.

- Kupili smo posebne telefone, devojka je imala zadatak da posmatra dvojicu. Mi smo bili svako na svojoj poziciji. U jednom trenutku policija kao da je primetila da se nešto čudno dešava - kaže on.

Napetost raste, a onda sa samih vrata pojavilo se obezbeđenje.

- Na našu sreću nije otišao na pravu stranu, već na pogrešnu - dodaje vođa grupe "Pink Panter".

 

- Izložba dragog kamenja je digla policiju na noge. Tada smo odustali od posla i vratili se u stan i doživeli razočarenje. Svako je planirao nešto i tu se ruši kula od karata. To su meseci uloženog truda i rada - ističe vođa grupe.

Posao je bio visokorizičan praktično neizvodljiv ali je Martinović bio rešen da ide do kraja. Čekićem je udarao u prozor, ušao uzeo sliku sa zida iskočio kroz prozor, uleteo u kola i rekao drugu: "Gas!" Ukradeni auto smo ostavili pored puta a onda i pobegli - objašnjava situaciju iz Monte Karla.

Sen Trope nekada mali ribarski gradić vremenom je postao mesto svetskog džet seta, a samim tim primamljivo i pripadnicima "Pink Pantera".

Martinović i ekipa su otišli u Sen Trope jer su smatrali da to može biti privlačno za njih. Martinović je odlučio da lično ode u Sen Trope.

- Motorom pobeći, velika je gužva, na svakom koraku je policija. Jedini način da se to napravi jedste gliserom. Jedini način da se pobegne odatle jeste gliser - kaže on i dodaje:

- Otišli smo da ispitamo kako da iznajmimo gliser, ali su nam tražili rezidencijalne uslove, nisu nam dozvolili, potom smo našli jedan gliser. Bilo je potrebno iznajmiti bilo kakav gliser samo da dođemo do luke. Uputili smo se tamo. Kada smo ušli, između velikih jahti, niko nas nije zaustavljao. Nije bila potrebna nikakva identifikacija - ističe Martinović.

 

Plaćanje kreditnom karticom nije dolazilo u obzir, Panterima to nije odgovaralo, ali su na njihovu sreću mogli kešom da plate iznajmljivanje glisera. Onda su pravili plan kako će celu akciju da izvedu, ko će voziti gliser, a ko ići u akciju.

- Prošlo je nekih 4-5 dana, i odlučili smo da pravimo konkretan plan. Ipak smo iznajmili i tri motora na tri različita imena - nastavlja vođa "Pantera".

- Devojka je stajala ispred izloga dok smo nas trojica razgledali u juvelirnici. Dvojica Crnogoraca, dvojica Srba, Hrvat, i jedan Slovenac činili su ekipu.

Bio je 29. avgust 2005. i ekipa je krenula u pljačku velike juvelirnice.

- Na putu do tamo primetili smo policiju na moru, što nas je malo uplašilo. Tada smo došli do Sen Tropea. Tamo su trojica trebali da sede na jednoj terasi. Mi smo došli pre pauze da posmatramo koliko će ljudi ulaziti i izlaziti. Ja sam prolazio gradom i čekao. Sve je bilo spremno i na svom mestu, čekao se znak, a tada dolazi do preokreta.

- Jedan od drugova je rekao da moraju da se vide i da se akcija stopira. U telefonima se prekidala veza.

Dva momka su konstatovala da danas nije dan za to, da je previše policije i ljudi.

Stigli smo do ponte i izašli smo svi. Neki tajac je nastao u autu, a ja stiskam menjač kao da mi je on kriv, a ne situacija. Ekipom je zavladala frustracija. Svi smo se sastali na kraju u stanu uveče.

 

Imali su sutra i tek za nekoliko dana slobodan gliser i mi smo sutra bili spremni za novu akciju.

Otišli smo u podeljenim ekipama ponovo. S tim što su momci krenuli ranije kako bi osetili bolje grad.

Kad smo se ukrcali na glides svako je bio u svojim mislima. Približili smo se najskupljim jahtama u luci Sen Tropea. Nismo napravili ni deset koraka a ona je rekla da odustanemo.

Jedan o učesnika gajio je negativan osećaj o ishodu akcije.

Oni sada nemaju taktiku niti raspored učesnika. Čekao sam gospođe koje rade u juvelirnici i došla je jedna žena kao kupac.

Na izlogu je bila naša lepa prijateljica koja je razgledala izloge.

- Gledao sam da ne ostavljam tragove, čak tražio slamčicu za piće.

- U tim momentima razmišljam o svojoj familiji, može neko ne daj bože da strada od mene pošto sam jedini bio naoružan, ali sam odlučio da ipak moram da krenem.

- Ona mi kaže vrati se, ne može, ja se vratim, pa opet može par koraka, ona opet kaže ne može moraš da se vratiš.

Čekanje najpovoljnijeg trenutka se odužilo. Nervoza vlada, grizem od nervoze slamčicu, a onda kreće glas - Može, i akcija počinje, gubi se kontakt.

 

- Staklo se razbilo u stotinu komada , nastalo je totalno pražnjenje, sve je trajalo 75 sekundi. Gledali smo što pre da završimo. Nastala je vrska i cika.

Veliki broh kupača nije svestan da pored njih prolazi grupa Pink Panter jer su prethodno skočili u more sa glisera nakon što su pobegli sa mesta pljačke.

Ekipa se potom udaljila motorima. Uporedo sa uviđajem na plaži traje istraga i u Sen Tropeu.

Jedna osoba je navodno imala važnu ulogu u komunikaciji.

Veljko Belivuk koji je osumnjičen za organizaciju kriminalne grupe koja je uhapšena zbog najtežih krivičnih dela, navodno je zahtevao od saradnika na slobodi da njegovoj desnoj ruci Marku Miljkoviću Mesaru, kako pojedini mediji tvrde, donesu mobilni telefon u zatvor.

Nevolja je to tražio kako bi mogli da navodno organizuju ubistvo nekog od pripadnika SBPOK-a ili drugih jedinica MUP-a koji učestvuju u istrazi protiv njih. Beogradski mediji tvrde da se navodno sumnja da im je u tome pomogao jedan advokat. 

"Budući da policija iz časa u čas pronalazi jake dokaze protiv kriminalne grupe Velje Nevolje i Marka Miljkovića, među njima se stvorila velika panika i strah od doživotne robije, pa je Belivuk iz ćelije kontaktirao sa svojim saradnicima na slobodi i naredio im da pribave mobilni telefon Miljkoviću, budući da sebi ne može da dozvoli taj 'luksuz' jer su oči policije uprte u njega 24 časa dnevno", navodi izvor iz istrage.

Navodno je taj advokat imao ulogu u komunikaciji između šefova ove grupe i pripadnika koji su još uvek na slobodi. Istražni organi sumnjaju da je upravo jedan advokat bio idealna osoba za dostavljanje informacija o policajcima i ostalim pripadnicima bezbednosnih službi koji učestvuju u prikupljanju dokaza.

"Pretpostavlja se da je dolazio do podataka o radu nadležnih iz Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), koje je potom, verovatno uz pomoć čuvara zatvora, prenosio Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću. Na taj način policajcima su bukvalno crtane mete na čelo jer su Belivuk i Miljković njihova imena davali svojim saradnicima na slobodi", tvrdi izvor i dodaje:

"Ideja je bila da likvidiraju nekoga od njih kako bi se istraga zaustavila, njihovi zločini ostali nekažnjeni, a oni se vrlo brzo dokopali slobode. Na sreću, istražni organi su prozreli ovaj plan i uspeli da ga osujete".

Inače, pojedini beogradski mediji preneli su da je uređaj za komunikaciju pronađen u Miljkovićevoj ćeliji u flaši punoj soli koju je on koristio kao improvizovani teg.

Ivana je preminula u bolnici, posle teške borbe lekara za njen život, a sumnjalo se da je uzrok smrti predoziranje.

Plejbojev model Ivana Mlađović svojevremeno je imala epizodnu ulogu u seriji “Selo gori, a baba se češlja” gde je glumila konobaricu.

Nedugo nakon toga kao bomba je odjeknula vest da je Ivana pronađena mrtva u jednom stanu u Kragujevcu, što je sve ostavilo u šoku.

Ona je tada pronađena u besvesnom stanju sa muškarcem za koga su pojedini mediji tvrdili da joj je verenik, a kome je utvrđen visok nivo narkotika u organizmu.

Ivana je preminula u bolnici, posle teške borbe lekara za njen život, a sumnjalo se da je uzrok smrti predoziranje.

Njih dvoje pronašao je prijatelj u čijem su stanu i boravili, a koji im je dao ključeve kako bi tu bili dok je on odsutan.

Nekoliko godina pre smrti, tačnije 2013. godine, Mlađovićeva je bila i žrtva zlostavljanja svog tadašnjeg partnera, zbog čega je dobila i policijsku zaštitu.

Kako su mediji tada pisali, on je Ivanu gotovo čitavih mesec dana tukao, silovao i mučio, pa je ona na kraju prijavila zlostavljanje.

Ovaj mladić tada je osuđen na dve godine zatvora, a istraga je pokazala da je on Ivanu silovao i mučio u stanu u kom je ona živela. Kako je pisalo u optužnici, on je Ivanu terao da pije alkohol i “bromazepam”, a napadao ju je i na njenom radnom mestu, tukao je pesnicama, a naneo joj je i teške povrede oštrim predmetom, pisao je tada Blic.

Osim silovanja, on je bio optužen i za nanošenje lakih telesnih povreda, kao i za nedozvoljeno posedovanje oružja.

Ipak, kako je pisao pomenuti medij, nakon njegovog hapšenja Ivana je počela da dobija preteće poruke da pred sudom povuče tužbu, nakon čega je dobila policijsku zaštitu.

Nakon što je prevazišlačitavu ovu dramu, Ivana je upoznala taksistu iz Kragujevca za kog se navodno i verila posle nekoliko godina, a pored kog je i umrla.

Ivana Mlađović javnosti je postala poznata na takmičenju za “Plejboj devojku godine” kada joj se dogodio mali peh kada se okliznula na bini. Pobeda joj je tada izmakla, a istu je odnela starleta Soraja Vučelić.

Nemci su Ljubu Zemunca smatrali državnim neprijateljem broj jedan.

Ljubomir Magaš - u javnosti poznat kao Ljuba Zemunac bio je beogradski kriminalac i bokser i jedan od najpoznatijih ličnosti jugoslovenskog podzemlja.

Kako je u emisiji Dosije ispričao njegov prijatelj Petar Dopuđ, Ljuba je krenuo kao bezazleni mladić a izrastao je u jednog ozbiljnog Al Kaponea.

"Njega su Nemci ozvaničili kao Al Kaponea broj 2.Jednom smo sedeli na ručku i on izvadi neku svesku, kao notes. I krene da mi lista pokazuje mi razna mesta i gradove u Evropi koje je verovatno reketerirao", ispričao je Dopuđ.

Ljuba je oko sebe okupio opasnu grupu mladića. Dizali su policiju na noge, poznato je bilo da im niko ništa ne može . Imao je ozbiljnu ekipu u kojoj su bili i Jusa i Ćenta i braća Šoškić. Oni su mnogima ulivali strahopoštovanje.

“Ja uživam u tome što znam da su se nas plašili. Nemci su se nas plašili”, ispričao je Momčilo Šoškić prijatelj Ljube Zemunca I jedan od članova njgeove ekipe.

On se prisetio i događaj kada je jednom prilikom izlazeći iz zgrade primetio pripadnike policije.

“Izlazim iz zgrade, imam vetrovku. Jedna pištolj u džepu, prst na obaraču… Drugi pištolj za pojasom. I vidim murijaše kao jedu semenke i kikiriki. I kao priča nešto u onaj fišek. Videlo se da ja imam pištolj ali me nisu priveli jer im se nije isplatilo da me hapse zbog pištolja pa da dobijem samo šest meseci ili godinu dana”, rekao je Šoškić.

Nemačka policija je sumnjala da je Ljubina ekipa umešana u razne kriminalne aktivnosti.

Kako je Ljubina ekipa sprovodila akcije? Bili su i više nego domišljati. Mnoge njihove trikove su pojedine mafije u svetu posle koristile.

Maskiraju se npr u radnike gradskog zelenila. Zašto? Zato što su primetili da je ispred zlatare klupa na kojoj ljudi često sede. I shvatili su da bi to moglo da im predstavlja problem. Onda se oni maskiraju u radnike zelenila, ofarbaju klupu i stave natpsi – sveže ofarbano.

Drugi deo plana je uključivao sređivanje vozila. Imali su i svog mehaničara.

“Njima je rečeno da sam ja jedan od jačih mehaničara I tako su došli kod mene da im ja održavam automobile. Oni ostave kola u toj mojoj garaži I posle dođu u kafanu. Kad ih vidim nasmejane znam da je garaža puna.”, ispričao je Novak Lazić, automehaničar koji im je održavao kola.

Kombi koji je bio do malopre kombi gradske čistoće Ljubina ekipa ga prefarba i on sada postaje kombi Hitne pomoći. Oblače se u lekare i u tom kombiju kreću u akciju. Put im je otvoren, jer ko će zaustavljati Hitnu pomoć pod rotacijom.

I posle kad policija dođe da priča sa svedocima svi samo govore o nekim lekarima koji su bili u zlatari. Niko nije ni obraćao pažnju na njihova lica. Mislili su da je nekome pozlilo pa da je zbog toga bila Hitna pomoć. 

U Frankfurtu je formirana posebna policijska ekipa koja je trebalo da prati Ljubinu ekipu. Ključni čovek u toj jedinici je Oto Leder jedan od najpoznatijih policajaca tog vremena specijalizovan za mafiju ondašnje Jugoslavije.

On je bio Ljubina senka.

Ima i onih koji su posebno isticali da je Ljuba Zemunac pomagao hteo da pomogne jugoslovenskim radnicima koji su radili u Nemačkoj kada bi zapali u problem jer im gazde nisu isplaćivale redovno plate.  Bili su ljudi koji su imali firme građevinske po Nemačkoj i dešavalo se da radnicima duguju po nekoliko plata. I onda se oni požale Ljubi Zemuncu.

Ljuba dođe postavi gazdu i kaže mu:

- Radnik čeka napolju, toliko I toliko treba.

Kad ovaj spakuje u kovertu onda Ljuba traži još toliko.

- Zašto?

- To ide meni zato što sam se trudio.

O tome svedoči i Momčilo Šoškić.

"Da bilo je toga, a nekad je moralo gazdama i da se da po guzici da bi isplatili radnike. Posle se ti radnici zahvaljuju, ali kad mi padnemo jer smo pomagali njima i kad ih pozovemo da svedoče u našu korist oni se izvinjavaju i kažu da ne smeju i ne mogu. Ali dobro, razumem ih", ispričao je on.

Bilo je onih koji su skupim poklonima poklonima približe Magašu.

Jednom prilikom Ljuba je sa prijateljem ručao, bio mu je tog dana rođendan. Poštar doneo telegram u kome mu čestiraju rođendan a iza mu se parkira auto koji je dobio na poklon.

Posle jedne akcije nemačke policije Ljuba je uhapšen ali pošto nije bilo čvrstih dokaza Nemci su rešili da ga barem deportuju u Beograd. Po njega je iz Jugoslavije došao samo jedan policajac. Sam. Opisuju ga kao čoveka od dva metra, sa leđima kao livada koji je ujedno bio i najbolji karatista u Saveznoj policiji.

Bio je to policajac Milan Gašević Gaša.

“Ja na godišnjem odmoru u selu na Romaniji pomažem nešto roditeljima. Kad odjednom stižu policijska kola. Kažu mi da moram hitno da se javim šefovima. Tad mi oni saopšte da treba da idem po Ljubu Zemunca u Frankfurt “, ispričao je Gašević.

Ljuba vode ka avionu uz najstrože mere obezbeđenja - 10 pasa, 30 specijalaca, a njemu lanci na nogama i rukama.

Nemci su bili šokirani što je on sam došao sam po Ljubu.

“Upozorili su me da je opasan i jak čovek. Rekao sam im da ne moraju da brinu, i da mi nije prvi put. A onaj što je prišao da otključa Ljubi lisice ruke mu drhtale, nije mogao da potrefi ključem”, prisetio se Gašević.

I tako je Ljuba Zemunac deportovan iz Nemačke za Jugoslaviju.

Strana 13 od 44

NAJBRŽE NOVOSTI DANA U SRBIJI │ NAJNOVIJE VESTI

Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala

PROMO MARKETING

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji