Kriminal

Kriminal (600)

Objektiv je došao u posed nekoliko fotografija koje pokazuju u kakvom stanju je Hrkalovićeva dolazila na posao

Bivša državna sekretarka Dijana Hrkalović, koju mediji Dragana Đilasa maltene predstavljaju kao vrsnog intelektualca, dok je bila u MUP, od te institucije pravila je leglo bluda i razvrata. Kako tvrde sagovornici Objektiva, sastanke u prostorijama MUP nemali broj puta držala je mamurna i pod uticajem opijata, ali i neprimereno obučena za jednu takvu instituciju.

Kabinet Ministarstva policije služio joj je za pravljenje najvulgarnijih fotografija, koje je slala jednom uticajnom ministru, ali i kriminalcima sa kojima je održavala lične kontakte.

Objektiv je došao u posed nekoliko fotografija koje pokazuju u kakvom stanju je Hrkalovićeva dolazila na posao, ali i čime se bavila za vreme radnog vremena.

Stručnjak za bezbednost Miroslav Bjegović za naš list kaže da je Hrkalovićevu neko štitio čim je mogla tako nezrelo i bahato da se ponaša.

– Bahato ponašanje bivše državne sekretarke može biti isključivo tolerisano od onog ko ju je postavio na tu funkciju, tj. ministar unutrašnjih poslova koji mora snositi odgovornost za njeno ponašanje i za sve kriminalne radnje koje su počinjene u lancu subordinacije. Prosto je neshvatljivo, politički i profesionalno, da neko sa 29 godina i samo par godina radnog iskustva može biti na mestu zamenika ministra policije. Zato u jednu ruku ne treba da nas iznenađuje njeno nezrelo i bahato ponašanje s obzirom na moć koju je dobila – zaključuje Bjegović.

Nikola Vušović je u klanu Veljka Belivuka bio zadužen za finansije, a Vukićević i Mitić su ubijeni zbog sukoba sa njim

Odbegli Nikola Vušović zvani Džoni sa Vračara i Ćopavi Džoni, koji je u klanu Veljka Belivuka bio zadužen za finansije, spona su koja povezuje ubistva Nikole Mitića (33) i Lazara Vukićevića (31).

Obojica su skončala od ruke Belivukovih vojnika, a pretpriča njihovog srljanja u smrt vezana je za Vušovića, koji je dobio nadimak Ćopavi Džoni nakon što ga je Vukićević “skratio” pucnjevima u noge, dok se sa Mitićem razišao zbog devojke, koju mu je, navodno, silovao.

Beograđanin Nikola Mitić, za čije će ubistvo biti proširena istraga protiv kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, otet je 10. avgusta 2020. godine na Dedinju, u po bela dana, ispred rezidencije Ambasade SAD.

Mitić je tog dana trebalo da se oko 16 sati nađe sa sestrom, ali na zakazani sastanak nije došao. Njegov mobilni telefon je isključen oko 17 sati, a nekoliko sati kasnije, kako se sumnja, ubijen je u okolini Beograda.

Odbegli Nikola Vušović zvani Džoni sa Vračara i Ćopavi Džoni, koji je u klanu Veljka Belivuka bio zadužen za finansije, spona su koja povezuje ubistva Nikole Mitića (33) i Lazara Vukićevića (31).

Obojica su skončala od ruke Belivukovih vojnika, a pretpriča njihovog srljanja u smrt vezana je za Vušovića, koji je dobio nadimak Ćopavi Džoni nakon što ga je Vukićević “skratio” pucnjevima u noge, dok se sa Mitićem razišao zbog devojke, koju mu je, navodno, silovao.

Beograđanin Nikola Mitić, za čije će ubistvo biti proširena istraga protiv kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, otet je 10. avgusta 2020. godine na Dedinju, u po bela dana, ispred rezidencije Ambasade SAD.

Mitić je tog dana trebalo da se oko 16 sati nađe sa sestrom, ali na zakazani sastanak nije došao. Njegov mobilni telefon je isključen oko 17 sati, a nekoliko sati kasnije, kako se sumnja, ubijen je u okolini Beograda.

Kako se sumnja, Vušoviću je okrenuo leđa nakon što mu je ovaj, navodno, silovao devojku.

Svirepo ubijeni Lazar Vukićević, pre nego što je na prevaru namamljen u Ritopek, našao se na meti Vušovića koji mu je, u znak odmazde za ranjavanje, podmetnuo ekspoziv pod vozilo.

Vukićević je poslednji put viđen oktobra 2020. godine, kada mu je preko “Skaja” stigla fotografija vezanog Veljka Belivuka.

Ne sluteći da je u pitanju nameštaljka, uzeo je pištolj rekavši: ”Idem da overim vepra.”

Poslednji put je viđen na Banovom brdu, odakle je otišao u "kuću strave" u Ritopek, gde je namaljen, a potom svirepo mučen do smrti.

Tog kobnog dana Vukićeviću je od pripadnika "škaljarskog klana" Mileta Radulovića zvanog Kapetan stigla poruka da imaju Belivuka.

Otkriveno je na osnovu komunikacije putem “Skaj” telefona koje su koristili da su tog 16. oktobra Belivuk i Miljković boravili u Crnoj Gori i da su, po nalogu vođe "kavačkog klana" Radoja Zvicera, u Danilovgradu ubili dvojicu “škaljaraca”, Damira Hodžića i Adisa Spahića, i tom prilikom oteli Kapetana i preko njegovog telefona namamili Vukićevića u Ritopek.

Od svojih "vojnika" tražili su da prema Lazaru budu brutalni, uz poruku: “Neka pati najviše”.

Tog istog dana, na povratku u Srbiju, Belivuk je zvao svoje "vojnike" u Ritopek, tražeći da mu "nahrane ego" i do detalja opišu Vukićevićevo mučenje.

Miljković mrzeo Lazara zbog žene

Na saslušanju u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, Vukićevićev otac je ispričao da je Marko Miljković imao poseban pik na njegovo sina zbog žene.

Kako je rekao, Lazar se nekada davno zabavljao sa devojkom s kojom se Miljković kasnije oženio, i zbog toga je bio bio opsednut mržnjom prema njegovom sinu.

Kriminalna grupa Belivuka i Miljkovića optužena je za pet ubistava, ali će istraga protiv njih biti proširena za još najmanje dva ubistva, i to Nikole Mitića i Gorana Mihajlovića.

Legendarni bokser, čovek od čije su pesnice mnogi drhtali, zagovornik uličnih "ferki", pripadnik stare garde beogradskog podzemlja, a pre svega nekrunisani kralj Novog Beograda, izrešetan je pre 28 godina, po receptu devedesetih u "sačekuši" iz zasede, na stepenicama Tržnog centra stari Merkator u Novom Beogradu. Ovaj zločin nikad nije rasvetljen i počinilac nikad nije uhapšen.

Stanković, legenda beogradskog ringa i asfalta ubijen je mučki 1. oktobra 1993. godine. Nepoznati mladoliki ubica koristio je hekler sa prigušivačem. Napadač je, sakriven iza zida kafića,sačekao da Stanković i njegov prijatelj uđu u automobil, pritrčao i sasuo kišu metaka u njih. Iz automata je ispaljeno 30 metaka od kojih je 20 završilo u telu Žorža Stankovića.

Trenirao je boks u Crvenoj Zvezdi šest godina, a tri puta je bio vice-šampion Srbije. Mnogi su spremni da kažu takav bokser među crveno-belima ni pre ni posle nije postojao. Tukao je i Gišku, koji je branio boje Radničkog sa Vračara, a jednom prilikom je čak i Ljubomir Magaš, poznatiji kao Ljuba Zemunac izjavio kako u fer tuči, na ruke, može da ga dobije jedino Žorž.

Oni koji su ga poznavali tvrde da je Stanković, koji je odrastao u Novom Beogradu, posedovao neverovatnu fizičku i mentalnu energiju. Izazivao je strahopoštovanje gde god da se pojavi.

Razočarao se kasnije u sport.

- Bivši sportisti umiru kao siromašni i alkoholičari - govorio je Žorž i okrenuo se biznisu.

Počeo je da radi kao taksista i prevozio je putnike sa surčinskog aerodroma, ali mu je to brzo dosadilo. Devedesetih, kad je počeo rat na ovim prostorima, Stanković je bio već umorni i ostareli bivši as i novokomponovani biznismen.Tokom osamdesetih godina prošlog veka, Stankovićev posao napreduje veoma brzo, a ozbiljno bogatstvo stekao je u Češkoj upravo na poker aparatima. U Beogradu je imao sedam lokala, kao i u Beču, Lincu, Bratislavi i Pragu. Takođe, zahvaljujući vezama koje je imao u inostranstvu, postao je predstavnik firmi "Fila" i "Ribok" za Jugoslaviju, pa je u devedesete ušaoi kao već izgrađeni biznismen.

Planirao je da se poveže i sa Rusijom i Rumunijom i uspeo je da sklopi poslove u ovim zemljama. Kad je trebalo da u njima otvori lokale sa automatima za igru kao i bilijar salone, sprečila ga je smrt. Posle njegove likvidacije, štampani mediji bili su preplavljeni tekstovima o njemu i naslovima:"Ono što nisu mogli u ringu, uradili su na ulici s leđa".

Beogradskim podzemljem pričalo se da je ubistvo Stankovića bila osveta Milivoja Matovića, poznatijeg kao Miša Kobra i to Žoržovom sinu Božidaru Batici Stankoviću za ubistvo njegovog brata Brace. Spekulisalo se i da je ubistvo počinio Sredoje Šljukić Šljuka koji je vodio "zvezdarski klan", a po nalogu UDB-e.

Miša Kobra je početkom devedesetih imao sukob sa Žoržom Stankovićem zbog toga što je ovaj maltretirao Mišinog mlađeg brata Bracu. Kad je Miša upozorio Žorža da mu ne dira brata zbog kockarskih dugova, koje će on da podmiri, Stanković je u Australiju poslao svog sina Baticu da preti.

Mišin drug i vicešampion u boksu, Boža Cvetić, ispričao je: "Vadio je pištolj na nas. Ja sam ga bacio preko stola na ulicu i posle toga je Batica deportovan u Srbiju."

U međuvremenu, Mišin brat Braca je ubijen, a potom i Žorž Stanković. Tri godine kasnije stradao je i Batica Stanković, ali se potom na Mišu Kobru okomio Jovica Ciganin.

- Jovica je 2003. napao Mišinu ženu, ja sam ga složio na pod, a Miša mu je pucao u usta. Ciganin je preživeo i nastavio da preti Miši i meni. Kada je Miša ubijen 2003. svi australijski mediji su nekoliko dana pisali o tome kao o obračunu u srpskom podzemlju u Sidneju - ispričao je kasnije Boža Cvetić.

Božidar Batica Stanković ubijen je u Novom Beogradu 23. juna 1996, nepune tri godine posle svog oca.

Kako 24sedam ekskluzivno saznaje, ovaj bivši policajac, umakao je policijskoj poteri zahvaljujući zaštiti takozvane novosadske elite!

Iako je spektakularnom brzinom rasvetlila ubistvo MMA borca Uroša Stefanovića, novosadska policija nije uhapsila glavnog osumnjičenog– Dalibora Bogdanovića Boću.

Kako 24sedam ekskluzivno saznaje, ovaj bivši policajac, umakao je policijskoj poteri zahvaljujući zaštiti takozvane novosadske elite!

– Odbegli Dalibor Bogdanović umakao je hapšenju, uprkos munjevitoj akciji policije koja je za samo 48 sati od napada, koji se dogodio 2. septembra, imala sklopljen mozaik ko je ubica Uroša Stefanovića.

Operativnim radom kao i prikupljenim materijalnim dokazima sa mesta vatrenog okršaja, pre svega uzetim DNK tragovima, došlo se do Bogdanovića kao glavno osumnjičenog – kaže odlično obavešteni izvor 24sedam.

Kako dalje navodi, kad se krenulo u Boćino hapšenje, on je iz određenih bezbednosnih i poslovno-estradnih krugova imao dojavu da se skloni.

-Takozvana novosadska elita, umrežena iz nekoliko bitnih sfera društvenog života ovom gradu, u koju su se takođe inflitrirali i pojedinci iz sveta kriminala, ali i pojedinci iz bezbednosnih struktura, pruža Bogdanoviću zaštitu. To su njegovi jataci, i pored činjenice da je ovaj bivši pripadnik odavno prešao na drugu stranu zakona, gde se nije libio ni da ubije – objasnio je izvor 24sedam.

Bogdanović je prvi put u medijima pominjan kao aktivni policajac koji je iz interventne jedinice premešten na administrativne poslove, zbog kršenja radne discipline.

Boća je inače poznat po tome što je za vreme vladavine Bojana Pajtića čuvao i obezbeđivao jednog od visokopozicioniranih ljudi iz tadašnje vladajuće strukture.

U javnosti njegovo ime se pojavilo u maju 2017. godine kada je sa još četvoricom prijatelja osumnjičen za pokušaj otmice Gorana Cvijetića (42) iz Budisave, za koga, kako su izjavili tokom suđenja, sumnjaju da ima veze sa ubistvom Novosađanke Teodore Kaćanski, inače devojke Nenada Stevića, takođe jednog od optuženih za pokušaj otmice, kao i za pokušaj ubistva Nika Uskokovića.

Bogdanović se više puta nalazio na meti napadača.

Prvi napad na Bogdanovića dogodio se u oktobru 2014. godine kada je vođa navijačke grupe “Korida” Jovan Kecman u njega ispalio tri metka tokom provoda u centru Novog Sada. Bogdanović je bio upucan u stomak, ali je uspeo da se oporavi.Drugi napad dogodio se u maju 2019. godine kada mu je podmetnut eksploziv ispod sedišta njegovog džipa koji je aktiviran daljinski u momentu kada je izlazio iz kola. On je tada teško povređen i zbog zadobijenih povreda amputiran mu je deo leve noge.

Početkom ove godine, u zgradi u kojoj živi u Zemunu, u oknu lifta, pronađen je eksploziv koji je trebao biti aktiviran.

Ostaje nada da do Bogdanovićevog hapšenja više neće biti stradanja nedužnih ljudi i slučajnih prolaznika, koji su u svim njegovim dosadašnjim akcijama samo pukom srećom izbegli metak ili bombu.

Bilo je to na početku vrelog leta 1974. u Studentskom gradu u Beogradu kada je započela pojačana kontrola u vidu posebne službe pozornika koja je dežurala u ovoj, verovalo se do tada, prestižnoj akademskoj četvrti.

Za mnoge neupućene neobična odluka, bila je doneta po preporuci Izvršnog saveta Skupštine Grada jer je, kako su u gradskoj vladi naveli, “nezdrava situacija” u ovom naselju morala da se prekine.

Kako su tada pisale “Večernje novosti”, organi vlasti, društveno-političke organizacije i Univerzitet, pokrenuli su se nažalost tek posle te tragedije, iako se za činjenicu da su studenti izloženi nasilju i teroru organizovane grupe besposličara i siledžija znalo mnogo ranije, ali – nije bilo dovoljno snage da se problem reši.

Stanari su se čudili kako je glavni svedok smrti studentkinje Balnožan bio pušten na slobodu pre nego što je istražna komisija pregledala sobu u kojoj se drama odigrala.

U to vreme Studenjak je vrveo od propalih studenata i siledžija. Bilo je tu i onih koji su pravo sa izdržavanja neke zatvorske kazne zauzimali mesto u nekoj od soba.

Uprave domova, tvrdili su mediji, nisu uopšte imale uvida o tome ko stanuje u domovima.

Prva činjenica sa kojom se komisija Gradskog komiteta susrela prilikom ispitivanja stanja u Studenjaku bila je da je ovo naselje prenaseljeno. Svake godine bez smeštaja ostajalo je oko 5.000 akademaca, iako su ispunjavali sve propisane uslove.

U ustanovi je bilo u ono vreme mnogo zaposlenih preko rođačkih veza koji su useljavali decu svojih rođaka i prijatelja.

U tako mutnoj situaciji isplivale su grupe siledžija, osposobljene u karate klubovima, koji su vrlo često bili postavljani za redare ili portire u domovima. To je dodatno pogoršavalo situaciju među stanarima.

Na rukovodeća mesta u organizacijama postavljani su ljudi koji nisu redovni studenti, niti stanari Studentskog grada. Donošeni su planovi rada, koji se nisu ostvarivali, a sastanci po blokovima takođe su sazivani samo za izbor novog rukovodstva.

Iseljene su i grupe nasilnika i uspostavljeni redovni kontakti sa Gradskom inspekcijom, kako bi se iz akademskog naselja odstranili raznorazni šverceri.

Jagoš Maraš, tadašnji direktor Opšte studentske ustanove se, međutim, nije slagao sa ocenom da je situacija u Studenstkom gradu katastrofalna. Ovo birokratsko “zatvaranje očiju” pred problemom i sa današnje distance, deluje užasno i nakaradno:

– Ne slažem se da upravnici ne rade kako treba, naprotiv čine sve da bi život u domovima bio podnošljiviji – rekao je Maraš za “Novosti”. – Učinićemo sve što je u našoj moći da situacija bude pod našom kontrolom. Međuljudski odnosi nisu u krizi niti su dramatični, ali nezadovoljnih naravno uvek ima.

Da li ponekad dok čitate vesti iz crnih hronika pomislite da je kriminal nešto čega ima nepodnošljivo mnogo u modernim vremenima u celom svetu?

Ali, kako bi ste se osećali da možete da vidite snimke kriminalaca – razbojnika, ubica i prostitutki – hapšenih na beogradskim ulicama još početkom 20. veka?

Jedan zanimljiv trag o burnoj beogradskoj prošlosti kada je reč o kriminalu, ostao je nakon kraja Prvog svetskog rata kada je u zarobljenoj arhivi okupacione nemačke i austrougarske policije koja je kontrolisala Beograd od 1915. do 1918. godine, pronađeno obilje evidencionih snimaka uhapšenih i osuđenih kriminalaca sa ulica.

Iako zavojevači koji su ognjem, ratom i razaranjem došli u Beograd, ovi policijski inspektori su po gradu sprovodili neki svoj red i u okviru toga borili se i protiv klasičnog kriminala koji ne poznaje sisteme, države, granice i vlasti već ima svoju sopstvenu “agendu”, bez obzira na ostale okolnosti.

Za čitaoce našeg portala donosimo nekoliko ovih izuzetno interesantnih policijskih snimaka kako bi videli lica i izgled prestupnika i zločinaca koji su harali tadašnjim ulicama, kao jedinstveno svedočanstvo o duhu grada u nekim davnim vremenima.

Iako je od tada prošao čitav vek, susret sa ovim fizionomijama i danas izaziva, u najmanju ruku, nelagodu.

Nažalost, osim snimaka i kategorije zločina, nemamo njihova imena i druge podatke, kao ni visine i težine kazni na koje su bili osuđeni.

A ova lica ipak snažno svedoče jednu stvar: koliko je težak i surov bio nekadašnji život na ulicama, posebno u vihoru okupacije.

Ako se svi oni nađu na slobodi, mnogi strahuju od reprize devedesetih, a mogla bi ponovo da bude aktuelna čuvena rečenica Bate Trlaje: “Mala bara, puno krokodila”

Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amsterdam, Luka Bojović, Darko Šarić i Marinko Magda mogli bi, u narednih nekoliko godina, da budu pušteni iz zatvora.

Ako se svi oni nađu na slobodi, mnogi strahuju od reprize devedesetih, a mogla bi ponovo da bude aktuelna čuvena rečenica Bate Trlaje: “Mala bara, puno krokodila”.

Posle odležane celokupne kazne, kao potpuno slobodan čovek, za godinu dana, trebalo bi iz zatvora da izađe Sreten Jocić (59). On iu požarevačkom zatvoru “Zabela” izdržava jedinstvenu zatvorsku kaznu od trinaest i po godina.

Joca Amsterdam, da podsetimo, uhapšen je 27. aprila 2009. zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu hrvatskog novinara Ive Pukanića.

Međutim, na kraju sudskog postupka on je pravosnažno oslobođen, a umesto da bude pušten iz pritvora, koji mu je ukinut 28. decembra 2012, on je prebačen iz Centralnog zatvora u Zabelu, na izdržavanje kazne od 15 godina zatvora za podstrekivanje na ubistvo Gorana Marjanovića, zvanog Goksi Bombaš, 1995. godine.

Luka Bojović najranije bi mogao da se nađe na slobodi tek početkom 2024. godine, i to pod uslovom da mu španske institucije prihvate molbu za uslovni otpust, koji može da traži posle odsluženja dve trećine kazne.

Budući da je bio u pritvoru od 9. februara 2012. godine kad je uhapšen u Valensiji najranije bi mogao da traži uslovni otpust 9. februara 2024. godine.

Ukoliko bi institucije u Španiji to odobrile, Luka Bojović je slobodan čovek – jer u Srbiji nije tražen ni za jedno krivično delo.

U Španiji je osuđen na zatvorsku kaznu od 18 godina zatvora zbog organizovanog kriminala. Za falsifikovanje isprava izrečeno mu je tri godine zatvora, za zločinačko udruživanje pet, a za posedovanje oružja deset godina robije.

U Srbiji je svojevremeno bio optužen za ubistvo Branka Jeftovića Jorge i za pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka 2004. godine, kao i za ubistvo njihovih telohranitelja Dejana Živančevića i Milutina Jovičića.

Pravosnažno je oslobođen svih tih optužbi. Iako se njegovo ime povezivalo sa još nekim ubistvima, istražitelji nisu prikupili materijalne dokaze za to.

Ukoliko na ponovljenom suđenju Darko Šarić bude ponovo osuđen na 15 godina zatvora, moći će u martu 2024. godine da traži uslovno puštanje na slobodu posle odležane dve trećine kazne. Šarić je u presudi označen kao organizator grupe koja je krijumčarila ukupno 5,7 tona kokaina iz Južne Amerike u Zapadnu Evropu tokom 2008. i 2009. godine.

Za Darkom Šarićem je međunarodna poternica raspisana u januaru 2010. godine. U aprilu iste godine Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije podiglo je optužnicu protiv njega i njegove grupe.

Suđenje je počelo 2012. godine, a Šariću se sudilo u odsustvu, jer je bio u bekstvu. Uhapšen je u martu 2014. godine. Neki Šarićevi saradnici odavno su pravosnažno osuđeni u Italiji, Urugvaju i Sloveniji. U Srbiji je devet pripadnika ove grupe na početku istrage potpisalo sporazum o priznanju krivice i neki od njih su odslužili kazne, a Šarića i druge članove čeka novo suđenje.

Šarić je u julu prošle godine, u odvojenom postupku pred Specijalnim sudom, prvostepeno osuđen i na devet godina zatvora kao organizator kriminalne grupe koja je “oprala” više od 20 miliona evra, stečenih krijumčarenjem kokaina.

Marinko Magda, koga su policajci koji su radili na slučaju nazvali srpskim Džekom Trbosekom, naći če se na slobodi ukoliko mađarski sud u februaru naredne godine, posle psihijatrijskog veštačenja, odluči da ga pusti iz zatvora u Segedinu.

Najkrvoločniji zločinac tog vremena, početkom 1994. godine, osuđen je za ubistva 14 ljudi i dece u Srbiji i Mađarskoj, a tačan broj njegovih i žrtava njegovog eskadrona smrti, kako su mediji nazvali pripadnike njegove grupe, nikad nije utvrđen.

Magda je uhapšen početkom 1994. godine, u policijskoj stanici u Segedinu u koju je došao pošto je pozvan da preuzme dozvolu za stalni boravak u Mađarskoj.

Na nadgrobnom spomeniku ubijenog Strahinje Stojanovića stoji bizarna fotografija na kojoj je pokojnik go do pojasa, smeška se i njegova tetovaža je u prvom planu, zajedno sa satom na levoj ruci.

Pomenuta slika se nalazi u ramu zlatne boje. Ovakve vrste fotografija su inače veoma neobične na spomenicima na groblju, ali, kako se nezvanično navodi, ova slika je bila velika želja njegove familije, te je tako i urađeno.

Podsetimo, Strahinja Stojanović (30) ubijen je na Novom Beogradu. Kao egzekutor je označen Milivoje L. (50) iz Gradiške koji je aktivirao bombu ispod njegovog džipa BMW X5. Milivoje je aktivirao bombu dok je vozio električni bicikl.

Uspeo je da pobegne iz Srbije, a motiv ovog ubistva i dalje je nepoznat.

U kolima je bio sa devojkom Sonjom Suarez Gomez (47). Vozilo je tada od detonacije prepolovljeno. Strahinji je eksplozija otkinula noge, a Sonja, koja je prošla bez povreda, mu je nakon eksplozije držala glavu u naručju.

Ona je nakon što je dala izjavu napustila Srbiju.

Inače, ubijeni Stojanović bio je poznat policiji, hapšen i osuđivan više puta, a dovodio se i u vezu sa ubistvom advokata Dragoslava Miše Ognjanovića. Navodno je bio blizak i ekipi osuđenoj za ubistvo Nikole Bojovića, brata Luke Bojovića.

Željko Ražnatović Arkan oslobođen je iz hrvatskog zatvora čim je počeo rat i to nakon direktnog dogovora tadašnjih lidera Srba i Hrvata Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana.

Tako tvrdi dugogodišnji Ražnatovićev prijatelj i bliski saradnik Tome Avramski koji je navodno sve vreme komunicirao sa Arkanom tajnim porukama iz zatvora.

Ražnatović je uhapšen u Dvoru na Uni, podsetimo, zajedno sa pet osoba srpske nacionalnosti za Dan republike 1990. godine. Osuđen je na pet godina zatvora zbog navodnog pripremanja oružane pobune, ali je oslobođen posle nepunih sedam meseci.

- Kad je Željko pao u zatvor sve vreme dok ga nije bilo u Beogradu ja sam pokrivao njegove račune. Dok je bio u zatvoru bio sam jedini čovek sa kojim je komunicirao. Željko nikad nije pušio i ne mogu da shvatim da hrvatske službe to nisu znale. Ja bih spakovao cedulju u paklu "marlbora" i dao njegovom advokatu da mu odnese. Posle je Željko preko advokata meni slao poruku. Poslao mi je ukupno četiri i ono što mi je rekao, ja sam to uradio - rekao je Avramski u jednoj emisiji i dodao da je Arkan uhapšen nakon što je uhvaćen jedan od njihovih ljudi koji ga je "prodao Hrvatskoj".

Avramski tvrdi da je oslobađanje Arkana uticao i tadašnji hrvatski ministar policije Josip Bojkovac.

- A kako je Željko izašao iz zatvora? Njegov kum je bio Josip Bojkovac, ministar policije u Hrvatskoj, on je Željka krstio. To mi je rekao general Jovo Popović, koji je bio prijatelj Željkovog oca, pukovnika Veljka Ražnatovića. Kad se Željko rodio u Brežicama, pošto njegov otac nije bio tu trenutno, jer je bio negde po zadatku, general Jovo Popović je izveo iz bolnice Željka i njegovu majku Slavku. Tako da je on meni lično ispričao da je Bojkovac krstio Željka. Kasnije mi je i sam Željko potvrdio da je to istina. Sad složite priču kako su njega pustili iz zatvora kad mu je kum bio ministar hrvatske policije - navodi Avramski.

Arkan je iz zatvora slao poruke i navijačima Zvezde.

- Na poslednjoj poruci iz zatvora koje sam dobio od Željka pisalo je da će ga pustiti i da je to direktan dogovor Miloševića i Tuđmana. Željko mi je poručio da to prenesem Šuci i navijačima da ništa ne preduzimaju na stadionu. Napisao je da će sve biti u redu i da će ga pustiti - rekao je Avramski.

Milan Konstantinović Mimi (39), koji je posle šest godina skrivanja priveden u Grčkoj, dosad je navodno počinio 41 krivično delo

Srpski državljanin koji je uhapšen u Solunu po Interpolovoj poternici Milan Konstantinović (39), zvani Mimi, iz Niša, u svom dosijeu ima čak 41 krivično delo, među kojima su ubistvo, pokušaj ubistva, trgovina drogom, razbojništva i krađe. Grčka policija, kako je Kurir pisao, označila ga je kao opasnog, nasilnog i verovatno naoružanog, i izdala upozorenje policajcima da budu posebno obazrivi prilikom njegovog hapšenja, a grčki mediji prozvali su ga "duhom iz Srbije".

- Poternica za njim raspisana je 2015. zbog presude kojom je zbog šverca narkotika osuđen na četiri i po godine zatvora. Kod njega je, kako je utvrđeno 2014, pronađeno pola kilograma heroina spremnog za prodaju - potvrđeno je za Kurir.

Konstantinović je uhapšen u predgrađu Soluna pošto je srpska policija javila grčkim kolegama da se ovaj opasan begunac najverovatnije skriva u okolini grada. Prilikom hapšenja, sa njim je navodno bila i njegova devojka, državljanka Srbije (29).

- U utorak, oko podneva, prišli su mu policajci i tražili mu da se legitimiše. On je izvadio i pokazao falsifikovani bugarski pasoš - potvrdila je policija. Utvrđeno je da je reč o opasnom beguncu, koji je najverovatnije godinama živeo u Grčkoj i koristio različite lažne dokumente. Falsifikovani pasoš imala je i njegova devojka, a u poslednjem stanu koji su koristili nađeno je još ličnih karata za koje su vlasnici prijavili da su izgubljene.

- Tokom pretresa kuće u kojoj su živeli pronađeni su mobilni telefoni, 21,3 grama kanabisa, lične karte, kao i 2.150 evra i potvrda o registraciji u zemlji Evropske unije - navela je grčka policija i otkrila da je srpski begunac imao i dva registrovana automobila.

- Uspeo je da otvori čak i račune u bankama, koristio je grčke brojeve telefona i često menjao identitet, kao pravi profesionalac - zaključili su grčki mediji.

Konstantinović je u Srbiji prvi put osuđen kao maloletnik, i to za ubistvo.

- Kao tinejdžer je ranio sugrađanina B. A., koji je preminuo. Nekoliko godina kasnije, 2003, pokušao je da ubije vlasnika niškog kafića "Doga", i to samo zbog toga što on nije njemu i njegovim prijateljima dozvolio da uđu u lokal koji je bio prepun. Došlo je do prepirke i grupa mladića je otišla, ali su se vratili pola sata kasnije. Vlasnik lokala Dejan M. stajao je ispred, kada je Konstantinović zapucao.

Pogodio ga je u grudi i stomak, jedan hitac mu je završio tik pored srca i lekari su jedva uspeli da ga spasu - priča izvor Kurira i dodaje da je uhapšeni "čovek duh" i tada pobegao iz Srbije i da je uhapšen pet godina kasnije u Nemačkoj i u junu 2008. izručen Srbiji.

Strana 3 od 43

NAJBRŽE NOVOSTI DANA U SRBIJI │ NAJNOVIJE VESTI

Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala

PROMO MARKETING

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji