Kriminal

Kriminal (600)

Veljko Belivuk nalazi se u zatvoru skoro šest meseci i zbog sumnje da je počinio monstruozne zločine preti mu doživotna robija, ali on i danas prema navodima anonimnog sagovornika koji je uključen u istragu kontroliše najmanje petoricu fudbalera koji igraju u fudbalskoj Superligi Srbije.

Naime, tokom istrage navodno je utvrđeno da je Belivuk značajan deo para zarađenih kriminalom ulagao u fudbal, odnosno u fudbalere kojima je bio nezvanični menadžer. Sve vreme od hapšenja 4. februara on preko svojih ljudi navodno kontroliše svoje "fudbalske investicije", piše Informer.

Belivuk je u više navrata navodno slao svoje advokate i druge saradnike u tri fudbalska kluba gde su se oni raspitivali o "Veljinim investicijama“.

- Samo tokom aprila Belivukovi ljudi su nekoliko puta bili i u jednom od najvećih srpskih klubova gde su im trener i jedan čovek iz uprave detaljno referisali o formi njegovih igrača, o tome koliko su, kad i kako trenirali, kad su igrali i kada će ponovo igrati. Pričali su i tome ima li za te fudbalere unosnih ponuda iz inostranstva - prenosi sagovornik iz istrage.

Prema rečima sagovornika lista, Belivuk svoj "fudbalski biznis" vodi preko jednog poznatog advokata - menadžera koji pravno pokriva njegove "poslove". - Fudbaleri o kojima govorimo potpisali su sa Belivukom, odnosno sa njegovim ljudima ugovore o posredovanju. Suštinski, on je u njih uložio pare, a sad ima pravo na 30-50 odsto od svih njihovih budućih transfera. Iako je Belivuk uhapšen i iako je sada već sasvim izvesno da verovatno nikada više neće izaći na slobodu, nikome ne pada na pamet da ne poštuje dogovore i ugovore ranije postignute sa njim - navodi izvor lista.

List tvrdi da je imao uvid u dokumentaciju koja dokazuje saradnju Belivuka i pojedinih fudbalera i fudbalskih klubova, a policija raspolaže i konkretnim dokazima o kontaktima i razgovorima njegovih saradnika i advokata sa trenerima i funkcionerima klubova u prethodnih šest meseci.

Praćenje ovih kontakata i utvrđivanje svih činjenica od velike su važnosti za istragu pranja novca koja je takođe u toku, a gde se utvrđuje gde su sve i kako Belivuk i svi ostali ulagali i legalizovali novac stečen najgorim kriminalom - objašnjava sagovornik lista iz policije.

Podsećanja radi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svom poslednjem intervjuu govorio je o vezama Belivuka i njegovih mafijaša sa pojedinim fudbalerima, trenerima i funkcionerima.

- U pitanju je najmonstruoznija banda, oni su sve vreme imali značajnu političku podršku, ali i podršku u klubovima. Drže i trenere i menadžere, govore im kako da daju izjave, to radi ovaj mafijaški konsiljere, to ćete tek sve da vidite. Ništa nećemo da krijemo, niko nije zaštićen i iznad zakona - rekao je Vučić.

Inspektor Dejan Jović došao u direktan sukob sa ljudima iz kabineta tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića, posle ubistva kuma Luke Bojovića

Dejan Jović, inspektor beogradske policije za krvne delikte, uhapsio je Veljka Belivuka posle ubistva na šinama 2017. godine i odbio da obavi pretres jednog stana bez naloga, a to je bilo dovoljno da ga organizovana kriminalna hobotnica, sastavljena od vođa kavačkog klana i pojedinaca iz vrha srpske policije, provuku kroz medijsko i pravosudno blato lažnim optužbama da je trgovao uticajem.

Na žalost, nije dočekao pravosužnu oslobađajuću presudu Apelacionog suda, niti sadašnju najavu obračuna sa organizovanim kriminalom, jer je prošle godine preminuo od posledica korona virusa.

U javnosti je obelodanjen snimak ubistva karatiste Vlastimira Miloševića, koje se dogodilo na tramvajskim šinama u Ulici 27. marta, u centru Beograda, 30. januara 2017. godine.

Zbog učešća u ubistvu Miloševića bili su uhapšeni vođe grozomornog klana Veljko Belivuk i Marko Miljković, koji su potom volšebno pušteni zbog navodne kontaminacije DNK.

U njihovom hapšenju učestvovao je policajac Dejan Jović, hrabar policajac, koji je posle toga prolazio pakao i zbog toga je morao da bude „ometlan“ iz policije – potvrdio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u emisji “Intervju”, i dodao da je tužilac tada pravilno radio svoj posao i tražio Belivukov telefon radi veštačenja, ali ga nije dobio jer je Belivuka, kako kaže, štitio visoki funkcioner MUP.

Radeći časno svoj posao, inspektor Dejan Jović, posle ubistva Dejana Miloradovića 2018. godine, inače kuma Luke Bojovića, koji je blizak “škaljarskom klanu”, odbio je da bez sudskog naloga uradi pretres stana ubijenog, što ga je dovelo u direktan sukob sa ljudima iz kabineta tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića.

Mere praćenja i prisluškivanja inspektora odobrene su pod neuobičajenim okolnostima, više meseci je bio praćen i prisluškivan, a kasnije i pred sudom lažno otpužen.

Kolege pokojnog Jovića kažu da je on pokušao da objasni ljudima iz vrha MUP da je praksa da se pretres obavlja u kući osumnjičenog, a ne ubijenog, pogotovo ne u momentu kada rodbina i poznanici dolaze da izjave saučešće.

Na mere tajnog praćenja i prisluškivanja stavljen je zbog lažne informacije da je imao kontakte sa ljudima iz kriminogenih struktura.

Advokat Veljko Delibašić, koji je branio inspektora Jovića izjavio je da je formalno-pravno, stavljanje mera tajnog nadzora izvršeno u skladu sa zakonom, ali na osnovu lažne, početne informacije.

Inače, Jović je o sastancima sa osobama iz sveta kriminala, koje su snimili oni koji su ga pratili, obaveštavao svoje nadređene i o tome pisao izveštaje.

Unutrašnja kontrola MUP-a nije otkrila nijedan sporan kontakt Jovića s kriminalcima, ali su čuli njegov razgovor kada je kolegu policajca sa Zvezdare zamolio da postupa u skladu sa zakonom tokom saslušanja pekara iz njegovog komšiluka, optuženog za nasilje u porodici.

I to je bio povod da ga uhapse i optuže za trgovinu uticajem. Mesec dana je proveo iza rešetaka, a tabloidi su danima Dejana Jovića,  nagrađivanog i na zadatku ranjavanog policajca, predstavljali kao saradnika škaljarskog klana.

Podsetimo, inspektor Jović pravosnažno je oslobođen optužbi u maju 2020. godine.

Mesec i po dana kasnije umro je od korone u 48. godini.

Dok su sedeli u jednoj kafani Marko je provocirao Belivuka da ne sme da ubije Vlastimira

Vlastimir Milošević (34), bivši karate reprezentativac, ubijen je 30. januara 2017. godine sa šest metaka iz „škorpiona“ rano ujutru.

Milošević, inače reprezentativac Srbije, bio je šef obezbeđenja nekoliko popularnih lokala u Beogradu, između ostalih i jednog beogradskog splava.

Marko Miljković, kum ubijenog Vlastimira Miloševića, u kafani je pre likvidacije, navodno, rekao Belivuku “Što ne rokneš Vlastu, što si pi*ka, što ga se plašiš?!”.

Belivuk je bio osumnjičen da je 30. januara sa šest metaka iz „škorpiona“ ubio Vlastimira na tramvajskim šinama u Ulici 27. marta, ali je pritom ostavio mnogo tragova, dok se Marko teretio da ga je dovezao do mesta zločina i potom odvezao.

Marko i Veljko privedeni su nekoliko dana posle likvidacije u kafani „Stara srpska kuća“, gde je Velja Nevolja sedeo sa Mirkom i još petoricom drugova.

Policija ih je privela, a zadržani su Belivuk i Miljković, za kojim je još 2014. godine raspisana potraga zbog izdržavanja četvorogodišnje zatvorske kazne zbog trgovine narkoticima.

Vlastimir Milošević se potukao s momcima iz ekipe bliske pokojnom vođi Janičara Aleksandru Stankoviću zvanom Mutavi.

Vlastimir se posvađao i sa kumom Markom oko novca i poslova vezanih za obezbeđenje klubova.

Dok su sedeli u jednoj kafani, Marko je, kako se saznaje,  provocirao Belivuka da ne sme da ubije Vlastimira. Rekao mu je: „Pi*ko, što ne ubiješ Vlastu?!“ Velja mu je, navodno,  odgovorio da će to uraditi, pod uslovom da Marko vozi.

Belivuk je Miloševića čekao ispred zgrade. Potrčao je za njim i ispalio šest metaka, koji su Miloševića usmrtili na mestu.

Pobegli su vozilom, koje su pokušali da zapale, ali im to nije uspelo.

U maju 2018. godine Viši sud u Beogradu oslobodio je optužbi Veljka Belivuka za pomaganje u ubistvu Vlastimira Miloševića i ukinuo mu pritvor, a sud je takvu odluku doneo zbog nedostatka dokaza, jer je Belivukov DNK “bio kontaminiran,”

Optužbi su oslobođeni i Marko Miljković i Mirko Kojić, kome se sudilo u odsustvu jer je u bekstvu.

Poslednja decenija 20. veka u Srbiji po zlu zapamćena "vesele devedesete", izrodila je brojne žestoke momke. Među "luđima od najluđih" bio je Zemunac Dragan Ugarković Ugar (35), ludo hrabar, nije prezao ni od čega niti bežao ni od koga.

Za njega se pričalo da je prvi koristio ručni rakteni bacač "zolju" u kriminalnim obračunima. Navodno je ispalio projektil na svog rivala Jovana Guzijana Cunera.

Takvih ponašanjem stekao je brojne neprijatelja, pa se više puta našao na nišanu. U restoranu "Tifani" je izrešetan 1994. godine, pogođen je sa više od 10 metaka. Pričalo se da je iza tog napada stajao Boris Petkov i Voždovčani, a nezvanično "Tifani" je bio glavni štab tada moćnog voždovačkog klana.

Kraj mu je došao 21. novembra 1999. kada je sa dvojicom prijatelja došao do restorana brze hrane na Novom Beogradu kod Fontane. U kolima je čekao da mu donesu hranu. Iz crne "opel askone" u pokretu ispaljeno je iz "kalašnjikova" kiša metaka. Automobil sa napadačima nestao je u noći.

Ovog puta Ugar nije imao sreće, preminuo je u kolima, nekoliko minuta posle napada, pred očima prijatelja koji su dotrčali do kola. Sumjalo se da iza napada i likvidacije stoji drugi Zemunac, Jovan Guzijan Cuner, stari Ugarov neprijatelj. Cuner nikada nije osuđen za to, izrešetan je 2002. godine.

O svom prijatelju i njegovoj neverovatnoj hrabrosti progovorio je Karađorđe Subotić, dugogodišnji prijatelj pokojnog Ugarkovića i sam žestok momak devedesetih godina.

"Prva greška Gorana Vukovića je bila što je dozvolio da se upuca Ugar, tu mu je bio slom, a druga greška je bila kada se odrekao mene, tu mu je bio fajront, kraj. Ja sam mu bio pravi prijatelj, bez interesa, mene nije mogao da kupi za pare. Ja sam rekao Goranu da je Ugar moj prijatelj, da je najgori, ja se njega ne odričem, pa i Goran se družio sa njim, svi smo se družili zajedno", ispričao je Subotić.

On je Vukovića, takođe svog prijate ali i vođu voždovačkog ganga, svojevremeno poručio:

"Ti iskorišćavaš tu situaciju i zoveš na piće Ugara koji je tada bio u zavadi sa Mirkom Bosancem, a oni su inače pre toga bili dobri, Ugar i Mirko su bili kumovi, i iskorićavaš tu situaciju što si dobar sa Ugarom, da ga zoveš u lokal i da ga ovi tamo ispucaju 24 puta!", objasnio je Karađorđe.

Svoje mišljenje o pokojnom Zemuncu nije promenio: "Ugar je bio prehrabar čovek, samostalac, koji se borio na taj način kako se borio, neki su nam zamerali druženje sa njim, plašili su ga se, važio je za jednog od najjačih ljudi u Zemunu, preživeo je to upucavanje, ali je kasnije stradao na veoma ružan, podao način od tih ljudi koji su se doselili u Zemun i koji su bili u dobrim odnosima sa njim", objasnio je Subotić.

Ipak i Ugarković je imao slabu tačku, kao je objasnio Karađorđe Subotić:

" Prevario se što im je verovao kao što se prevario kada je otišao da se vidi sa tim Voždovčanima koji su ga ispucali, on nije čak poneo pištolj, da ne bi išao na robiju ako ga startuje policija i pogrešio je, treba uvek nositi pištolj ako veruješ da ti je život ugrožen. Robija je ništa, ako je smrt alternativa. Dok su pucali na njega, on je pokrio rukama glavu, otkinuli su mu prst, 24 metka je tada preživeo i posle još 7-8 kada ga je neka druga ekipa u kazinu ispucala u stomak. Ugar je bio neverovatan čovek, imao je strašnu harizmu, bio je veoma hrabar. Ali verovao je ljudima, da ti odeš nenaoružan u taj lokal, kao da se mirite, kakvo crno mirenje, ti si pokušao da me ubiješ pa sad da se nađemo da se mirimo, nema od toga ništa, to je samo prevara, laž", ispričao je Karađorđe Subotić.

Prošle godine smo bili svedoci sve češćih mafijaških ubistava i to na teritoriji Beograda. Situacija je dobila svojevrsni epilog hapšenjem grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića 4. februara koji su osumnjičeni za najteža krivična dela - ubistva, otmice, trgovinu narkoticima i silovanje. Od tada su državni organi objavili mnoge dokaze za monstruoznosti koja je ova grupa počinila, a ono što je od starta poznato je da su delovali pod ogrankom crnogorske kriminalne grupe poznate kao "kavački klan".

Kao predvodnici kavačkog klana pominju se Radoje Zvicer i Slobodan Kašćelan, a veliki broj likvidiranih muškaraca od strane grupe Veljka Belivuka bili su članovi suparničke kriminalne grupe - škaljarskog klana. Rat crnogorskih klanova "prelio" se na teritoriju Srbije, a njihovi poltroni iz Beograda su navodno obavljali razne prljave poslove za vođe iz Crne Gore, rukovodeći takozvanim "ograncima" ove kriminalne organizacije. I dok se Belivuk pominje kao čovek od poverenja kavačkog klana, Luka Bojović, koji trenutno služi kaznu u zatvoru u Španiji, navodno je bio saradnik u Beogradu škaljarskog klana.

S obzirom na to da je "balans moći" u kriminalnim krugovima trenutno u potpunom haosu zbog efikasnih hapšenja i delovanja nadlženih organa, ono što se mnogi pitaju je šta bi za prevlast među klanovima značio izlazak iz zatvora Bojovića i kada bi to moglo da se dogodi.

Luka Bojović bi najranije mogao da se nađe na slobodi tek početkom 2024. godine, i to pod uslovom da mu španske institucije prihvate molbu za uslovni otpust, za koji može da podnese zahtev nakon odsluženja dve trećine kazne.

Kako je bio u pritvoru od 9. februara 2012. godine kada je uhapšen u Valensiji, najranije bi mogao da traži uslovni otpust 9. februara 2024. godine. Ukoliko bi institucije u Španiji to odobrile, Luka Bojović je slobodan čovek - jer ga Srbija ne potražuje ni za jedno krivično delo. Ako bude morao da odleži celu kaznu do kraja, iz zatvora u Španiji će izaći tek 2030. godine.

U Španiji je osuđen na zatvorsku kaznu od 18 godina zatvora zbog organizovanog kriminala. Za falsifikovanje isprava izrečena mu je kazna od tri godine zatvora, za zločinačko udruživanje pet, a za posedovanje oružja deset godina zatvora.

U Srbiji je svojevremeno bio optužen za ubistvo Branka Jeftovića Jorge i za pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka 2004. godine, kao i za ubistvo njihovih telohranitelja Dejana Živančevića i Milutina Jovičića, koji su tom prilikom nastradali. Pravosnažno je oslobođen svih tih optužbi.Iako se njegovo ime povezivalo sa još nekim zločinima, istražitelji nisu prikupili materijalne dokaze koji bi potkrepili njihove sumnje.

Nakon pada kriminalne grupe koju je predvodio Darko Šarić, "škaljarski klan" doživeo je veliki uspon u podzemlju Crne Gore i Srbije. Ovaj, u tom trenutku jedinstveni klan, do 2014. godine predvodila je opaka "četvorka" - Jovan Vukotić, Igor Dedović, Radoje Zvicer i Slobodan Kašćelan. Zajedno su organizovali ogromne transporte kokaina iz Južne Amerike i Evropu, kao i dalju distribuciju po zemljama regiona i za kratko vreme "zgrnuli" su ogromno bogatstvo.

Međutim, 2014. godine došlo je do nesporazuma oko transporta 200 kilograma kokaina iz Južne Amerike do Valensije i Goran Radoman, koji je odaniji bio Vukotiću i Dedoviću, ušao je u sukob sa "čovekom od poverenja" Radoja Zvicera i Slobodana Kašćelana. Ovaj sukob eskalirao je do toga da su Zvicer i Kašćelan napustili klan i odlučili da oforme svoj - "kavački".

Usledilo je sakupljanje saveznika po Crnoj Gori među ostalim klanovima i kriminalnim grupama, a likvidacije su pratile ovaj proces - prvi je ubijen upravo Radoman.

Nakon odvajanja Kašćelana i Zvicera i likvidacije Radomana, "škaljarski klan" nastavili su da predvode Jovan Vukotić i Igor Dedović. Njih dvojica su oko sebe odlučili da okupe mlađu generaciju, pre svega kriminalaca iz Crne Gore, te su se klanu pridružili Jovanov rođeni brat Igor Vukotić, Stevan Stamatović, Damir Hadžić, Alan Kožar - vođa "barsko-budvanske" kriminalne grupe i Vladan Radoman, brat ubijenog Gorana Radomana.

Kako je Luka Bojović postao deo škaljarskog klana

Kada su pronašli saveznike u Crnoj Gori, sledeća stanica "škaljarskog klana" bila je uspostavljanje kontakata sa moćnim srpskim kriminalnim grupama.

Vođa barske kriminalne grupe svojevremeno je bio sada pokojni Luka Đurović, brat Jova Đurovića, koji je još od devedesetih godina bio blizak saradnik Luke Bojovića, jednog od najmoćnijih srpskih kriminalaca, koji je posle raspada "zemunskog klana" preuzeo primat u srpskom podzemlju. Njihovo poznanstvo datira još iz ratnih delovanja devedesetih godina.

Upravo zbog ove bliske veze, "škaljarci" su se povezali sa Bojovićem, ali je on u međuvremenu završio u zatvoru u Španiji gde je osuđen na višedecenijsku robiju zbog organizovanog kriminala. U njegovom odsustvu, kako pokazuju operativni podaci, Bojovićevim klanom rukovodi Filip Korać.Zbog likvidacija u vrhu škaljarskog klana, pretpostavlja se da ga trenutno vode braća Vukotić.

U Španiji je osuđen na zatvorsku kaznu od 18 godina zatvora zbog organizovanog kriminala. Za falsifikovanje isprava izrečena mu je kazna od tri godine zatvora, za zločinačko udruživanje pet, a za posedovanje oružja deset godina zatvora.

U Srbiji je svojevremeno bio optužen za ubistvo Branka Jeftovića Jorge i za pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka 2004. godine, kao i za ubistvo njihovih telohranitelja Dejana Živančevića i Milutina Jovičića, koji su tom prilikom nastradali. Pravosnažno je oslobođen svih tih optužbi.Iako se njegovo ime povezivalo sa još nekim zločinima, istražitelji nisu prikupili materijalne dokaze koji bi potkrepili njihove sumnje.

Nakon pada kriminalne grupe koju je predvodio Darko Šarić, "škaljarski klan" doživeo je veliki uspon u podzemlju Crne Gore i Srbije. Ovaj, u tom trenutku jedinstveni klan, do 2014. godine predvodila je opaka "četvorka" - Jovan Vukotić, Igor Dedović, Radoje Zvicer i Slobodan Kašćelan. Zajedno su organizovali ogromne transporte kokaina iz Južne Amerike i Evropu, kao i dalju distribuciju po zemljama regiona i za kratko vreme "zgrnuli" su ogromno bogatstvo.

Međutim, 2014. godine došlo je do nesporazuma oko transporta 200 kilograma kokaina iz Južne Amerike do Valensije i Goran Radoman, koji je odaniji bio Vukotiću i Dedoviću, ušao je u sukob sa "čovekom od poverenja" Radoja Zvicera i Slobodana Kašćelana. Ovaj sukob eskalirao je do toga da su Zvicer i Kašćelan napustili klan i odlučili da oforme svoj - "kavački".

U javnosti se trenutno često spominju imena navijačaLazara Vukićevića i Gorana Veličkovića Goksija, kao i Aleksandra Šarca, za koje se sumnja da ih je likvidirala Belivukova grupa, a svi su bili navodno bliski saradnici škaljarskog klana u Beogradu. Takođe, Bojan Mirković koji je ubijen prošle godine u Belvilu, takođe je doveden u vezu sa ovom kriminalnom grupom.

U maju 2018. godine ubijen je i Dragoslav Miloradović, saradnik i kum Luke Bojovića. On je davno bio jedan od Lukinih najbližih saradnika koji mu je čuvao falsifikovana dokumenta kojima je Bojović krio svoj identitet. Miloradović je ubijen u svojoj auto-perionici, kada su napadači na motoru ispalili u njega više od 15 hitaca iz automatskog oružja. Kamere su snimile ubice, ali oni nisu uhapšeni.

Iste godine, na leto, Siniša Milić (45), šef obezbeđenja navodnog vođe Bojovićevog klana Filipa Koraća, raznesen je u eksploziji bombe u centru grada.

Zbog svih ovih gubitaka, i to mnogih bliskih ljudi Bojovića, mnogi se pitaju šta će se desiti po njegovom izlasku iz zatvora i da li će pasti nova krv na beogradskom asfaltu...

U emisiji je prikazan ekskluzivni snimak ubistva Vlastimira Miloševića 30. januara 2017. godine na tramvajskim šinama u Ulici 27. marta u Beogradu za koje je bio osumnjičen Veljko Belivuk.

- Govorimo o sukobu dva klana koji je uvezen iz Crne Gore - rekao je Vučić i naglasio da je Milošević nastradao ni kriv ni dužan.

Inače predsednik je izjavio da su napadi na njega krenuli od momenta kada je pitao ko je menjao DNK u slučaju ubistva na šinama da je od tada krenulo njegovo prisluškivanje.

- Govorimo o sukobu dva klana koji je uvezen iz Crne Gore - rekao je Vučić.

Vučić je pojasnio da je karatista Milošević ubijen samo zato što je sprečavao Velju Nevolju da zaposedne splavove.

- Smetao im je da unose drogu na splavove. Neke od njih je pretukao jer je bio fizički jači. Inače je bio kum Marka Miljkovića koji se čak i hvalio da je kralj jer je ubio dva svoja kuma - rekao je Vučić.

Predsednik je objasnio da su Belivuk i Miljković uhapšeni na osnovu bioloških tragova i da ih je uhapsio inspektor Dejan Jović.

- Morao je da bude pometlan iz policije jer ih je uhapsio - rekao je Vučić i dodao da su Belivuka čuvali ljudi iz policije i da potom volšebno dolazi do kontaminacije dokaza.

Automobil "smart", u kom je uhapšena grupa Veljka Belivuka poznatijeg kao Velja Nevolja, planirala je da ga uništi na Rudniku, pisali su mediji početkom godine kada je pala ova grupa

Navodno, u tom automobilu Belivuk je svojevremeno saobraćajnom kamerom snimljen tokom razgovora sa Goranom Veličkovićem Goksijem, kog je na kraju i ubio.

Operativni podaci pokazuju da su uhapšeni upravo zbog toga hteli da unište automobil.

Podsetimo, u velikoj akciji policije početkom godine uhapšeno je 17 osoba među kojima su Veljko Belivuk i Marko Miljković. Specijalne jedinice su blokirale tada stadione Partizana i Crvene zvezde gde su izvršili pretrese prostorija navijača Partizana. Obijen je i privatni bunker Veljka Belivuka koji je doveden na stadion tada sa lisicama na rukama.

Beležimo ispovesti dve žene koje su, kako ističu, neopravdano bile u pritvoru u KPZ-u Sremska Mitrovica, "na mestu zločina destruktivnih državnih institucija, u odeljenju istrage, gde većina žena leži neosnovano, bez zločina, ali na kraju budu i osuđene, jer mora da se opravda pritvor"

Danijela Đilasović u pritvoru je provela dve godine i četiri meseca jer je bila osumnjičena za navodno saučesništvo u ubistvu supruga. Tokom boravka u pritvoru nijednom nije videla svoje dve ćerke. Jelena Gutić bila je u pritvoru po prijavi Centra za socijalni rad, zbog navodnog nasilja nad detetom i majkom.

Obe su sada na slobodi. Jelena je ponovo sa ćerkom, a Danijela vodi borbu da joj se vrate deca koja su kod babe i dede po ocu. Kroz suze govori da veoma teško podnosi to što deca nisu sa njom, a još joj je teže zbog toga što je, kako tvrdi, čovek kod koga su sada njene dve ćerke – nasilnik. Navodi i da je njen pokojni suprug radio nezakonite stvari i da su se, kada je to primetila, razišli, jer nije želela da dovodi u rizik ni sebe, ni decu.

Dokle se stiglo sa sudskim postupcima? Da li, i na koje načine, institucije mogu da vrše progon ljudi i dece? Kako izgleda život u pritvoru, šta je najteže? Zašto je Danijela štrajkovala glađu? Zbog čega tokom godina pritvora nijednom nije videla ćerke? Kako je potom izgledao prvi susret sa njima? Šta dalje? Kome su se obraćale, da li im je, i kako, odgovoreno?

Ispovesti možete pogledati u priloženom videu.

Željko Ražnatović Arkan ubijen je 15. januara 2000. godine u Beogradu u hotelu “Interkontinental”

Željko Ražnatović Arkan ubijen je 15. januara 2000. godine u Beogradu u hotelu “Interkontinental”, a pojedini detalji oko likvidacije i do danas su ostali misterija.

Arkan je neposredno pre ubistva bio u društvu Milenka Mandića Mande (44) i Dragana Garića (47), telohranitelja, koji su takođe ubijeni, kao i bivšeg direktora Komercijalne banke Ljubomira Mihajlovića.

Za ubistvo je osuđen bivši policajac Dobrosav Gavrić. On je zbog tog ubistva osuđen u odsustvu u Srbiji na 35 godina zatvora. Suđeno je i saučesnicima Milanu Đuričiću i Draganu Nikoliću koji su dobili po 30 godina.

Ime nalogodavca likvidacije do dana današnjeg je ostalo misterija, ali izjava načelnika lozničke policije koji je ubijen šest godina kasnije govori o sumnjivim radnjama nakon ubistva Arkana.

Jokić ubijen, ubica nikada pronađen

U sudu u Bijeljini 2000. godine Vojislav Jekić, načelnik lozničke policije dao je overenu izjavu u kojoj je opisao šta se sve dešavalo posle likvidacije Arkana. Policijski načelnik Jekić je ubijen 2006. godine, ispred kafića “Kontakt” na Novom Beogradu, a njegove ubice nikada nisu identifikovane, kao ni eventualni nalogodavci.

U pismu, odnosno overenoj izjavi Jekić je izneo veliki broj detalja o ubistvu Arkana. U izjavi se nalaze detalji o tome koliko dugo su Arkana pratile ubice, gde su sakrili oružje, kao i kako su hteli da ukradu ranjenog atentatora Gavrića iz bolnice.

– Javio mi se policajac i rekao da je u bolnici Dragan Glišić, koji je ranjen. Pozvao me je Milan Đuričić Miki. Sišao sam, on je bio u društvu Dragana Nikolića Gagija. Miki mi je rekao da su dovezli u bolnicu svog druga Dragana Glišića, koji je ranjen. Pitao sam ga da mi ispriča konkretno kako je upucan, on mi je rekao da su bili ‘preko’ i da je došlo do neke svađe sa nekim ljudima koje oni znaju odranije, započeo je izjavu Jekić.

Pošto ga je kolega obavestio da je ranjenik zapravo Dobrosav Gavrić, Jekić se ponovo sastao sa Milanom Đuričićem.

– Pitao sam Mikija zašto mi sinoć nije rekao istinu. Objasnio je da su se plašili da ne saznaju Gavrićevi roditelji. Miki je tražio mogućnost da se Gavrić prebaci u bijeljinsku bolnicu. Ja sam rekao da za to nema šanse, postavio sam policijsko obezbeđenje u bolnici… Moja veza iz Bijeljine mi je javila da Gagi i Miki imaju nameru da policajcima u bolnici preko medicinske sestre stave omamljujuća sredstva u kafu kako bi povređenog ukrali. Tada sam pojačao obezbeđenje ispred sobe povređenog, napisao je tada u svom iskazu Jekić.

– Pitao sam ga šta je to njemu trebalo. On je rekao da su morali to da urade jer, da nisu tako uradili, njegov brat Gagi bio bi za dva dana mrtav, izjavio je Jekić.

Jekić je u izjavi istakao da mu je Đuričić rekao da su četiri meseca pratili Arkana, a da su pištolj posle zločina bacili sa mosta.

Spasiocima trebalo više od 20 minuta da iz gomile izgužvanog lima izvuku Đurovića, koji je tada još davao znake života

Crnogorska policija i tužilaštvo u Baru, za pet godina nisu uspeli da otkriju ko je digao u vazduh grob Luke Đurovića, kuma Luke Bojovića, osuđenog u Španiji.

Luka Đurović poginuo je 2013. godine u saobraćajnoj nesreći kod Kotora, u “poršeu” koji je vozila tada tek punoletna Monika Martinović, a do danas su ostale sumnje da je u pitanju bila diverzija.

Osnovno državno tužilaštvo u Baru potvrdilo je “Vijestima” da je juna 2016. godine formiran predmet Ktn. br. 67/16, povodom snažne ekplozije prilikom koje je uništeno nekoliko spomenika na mesnom groblju “Gvozden brijeg”, te da je 17 juna ove godine tužilac doneo rešenje kojim se predmet stavlja ad akta jer je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Luka Đurović iz Bara, podsetimo, bio je jedan od najbližih saradnika Luke Bojovića.

Prema optužnici Specijalnog tužilaštva u Beogradu, kriminalna grupa Slobodana Šaranovića, koja je ubila Lukinog rođenog brata Nikolu u Beogradu 29. aprila 2013, pripremala je i likvidaciju Luke Đurovića.

Do nesreće je došlo kada je vozilo marke ”porše”, za čijim je volanom bila Monika Martinović, dok se Luka nalazio na mestu suvozača, pri izlasku iz tunela krenulo u preticanje drugog automobila.

Kada je naišlo vozilo iz suprotnog smera, ”porše” se pri pokušaju naglog kočenja i vraćanja u svoju kolovoznu traku, zarotirao i svom silinom udario u stub ulične rasvete.

Onda se odbio i udario u stub saobraćajnog znaka, koji je takođe polomio, a potom se survao u jarak i završio na krovu.

Devojka je odmah izvučena, dok je spasiocima trebalo više od 20 minuta da iz gomile zgužvanog lima izvuku Đurovića, koji je tada još davao znake života, ali je preminuo na putu do bolnice.

Njegovo ime se nalazilo u “beloj knjizi” MUP Crne Gore. Policija veruje da je po hijerarhijskom uređenju, broju članova, vezama u inostranstvu, ali i finansijskoj moći njegova grupa u Baru bila najorganizovanija i najjača.

Operacija “Šah-mat” italijanske policije teretila ga je za šverc kokaina, ali je kasnije oslobođen optužbi zbog nedostatka dokaza.

Lider Pokreta za promene Nebojša Medojević napisao je na svom tviter nalogu da su i crnogorska ANB i srpska BIA znale da je Luka Đurović, vođa jednog barskog klana ubijen, a ne da je slučajno stradao u saobraćajnoj nesreći kod Kotora.

-I ANB i BIA znaju da je auto Luke Đurovića štelovao jedan tip iz Šapca i da njegova pogibija nije nesrećni slučaj već ubistvo. Kad ja to znam, to znaju i Lukini drugovi – napisao je Medojević.

Đurovićeva pogibija je bila posebno intrigantna zbog toga što je više puta pokušavana njegova likvidacija.

Barska policija je nekoliko meseci pre pogibije uhapsila Veselina Pantovića (34) iz Nikšića zbog osnovane sumnje da je planirao da likvidira Đurovića.

Kako je tada saopšteno, prilikom hapšenja kod osumnjičenog je pronađen eksploziv.

Pantović je, kako su tvrdili u policiji, planirao da motor sa eksplozivom parkira u blizini kafića gde je često boravio Đurović i da ga aktivira kada on naiđe.

Strana 7 od 43

NAJBRŽE NOVOSTI DANA U SRBIJI │ NAJNOVIJE VESTI

Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala

PROMO MARKETING

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji