Nisam verovao u koronu i pričao sam - mene neće. Nikada nisam ni bio bolestan. Nisam bio ni vakcinisan protiv kovida - ovako svoju ispovest započinje Nikola Nikolić (26), iz Niša, koji se u pravom smislu reči "vratio iz mrtvih", jer su mu otkazivala pluća, jetra, bubrezi...
Kao pravi heroj posle 42 dana borbe ispraćen je iz niške Klinike za anesteziju i sada mu predstoji oporavak da ponovo bude stari Nikola, ali sa iskustvom više da se sa bolešću ne treba igrati.
- Učim se da dišem, ali stvarno mi je čudno što nemam mašinu kao "cimera" u krevetu. Uverio sam se da korona postoji i to na nimalo prijatan način. Mnogo su mi pomogli doktori, ali i činjenica da sam bio psihički jak i da nijednog trenutka nisam pomišljao da odustanem - kaže Nikola, koji je pre bolesti radio u jednom niškom servisu za dubinsko pranje vozila.
Bio je izložen hladnoći i vodi, ali nijednog trenutka nije ni pomišljao da mu jedan virus može nauditi. Činjenica da je godinu i po dana odolevao samo je podgrevala njegovo ubeđenje da korona i ne postoji.
- Razboleo sam se 10. septembra, dobio temperaturu i za svaki slučaj otišao da se testiram, i to privatno. Bio sam negativan, ali sam za svaki slučaj otišao u Kovid ambulantu u Duvaništu. Hteo sam da budem sto odsto siguran jer nikako nisam hteo da ugrozim nekog drugog. I tamo su nalazi pokazali da sam negativan. Za svaki slučaj snimili su mi pluća i prepisali terapiju koju sam primao pet dana. Međutim, i nakon poslednje inekcije meni je bilo baš loše. Jednostavno, nisam mogao da dišem. Uključili su mi kiseonik i infuziju, ali nije pomoglo. Dali su mi uput za Kliniku za pumnologiju, gde sam se javio 16. oktobra. Tamo je usledio šok. Rekli su mi da mi radi samo 16 odsto pluća i odmah me prebacili na Infektivnu kliniku. Padao sam sve više i prebačen sam u novi Klinički centar, u "crvenu zonu" - priseća se Nikola svakog trenutka borbe koja je pretila da ga odnese.
Stefanović savetuje da u najtoplijem delu dana, od 10.00 do 14.00, ko ne mora, ne izlazi van kuće, a pored vode, potrebno je nositi i slano i slatko
Doktorka Gradske službe hitne pomoći Beograda, Ivana Stefanović, izjavila je danas da držanje dijeta za vreme visokih temperatura može biti opasno, te se treba "razumno ponašati".Po njenim rečima, žene pred leto drže dijete koje uključuju diuretike i to ih iscrpi.
"Zdrava ishrana i vođenje računa o sebi - to Da!, ali nikako ta vrsta agresivnosti, jer to neće doneti brze rezultate već samo 'jo-jo efekat', a može biti opasno", kazala je doktorka za agenciju Beta.
Stefanović savetuje da u najtoplijem delu dana, od 10.00 do 14.00, ko ne mora, ne izlazi van kuće, a pored vode, potrebno je nositi i slano i slatko.
"Zdrave grickalice: lešnik, kikiriki, badem - jer se gube elektroliti, pa da se nadoknadi, a slatko, jer organizam troši energiju da bi sačuvao unutrašnju temperaturu, pa je potrebno da se nadomesti izgubljeni šećer", objasnila je ona.
Doktorka je naglasila da se ništa "katastrofično" ne dešava, jer je normalno da u ovodoba godine budu visoke temperature.
"Smeta nam kad se znojimo, ali to je normalan način da se telo oslobodi viška toplote", kazala je ona.
Ginekolog dr Ana Mitrović objasnila je gde grešimo kad uzimamo suplemente vitamina i minerala.
- Živimo u 21. veku koji je vek suplemenata. Pol Link, čuveni američki hemičar koji je dobio dve Nobelove nagrade, rekao je da je 20 vek bio vek antibiotika. Ali zbog zloupotrebe antibiotika procenjuje se da će 2050. godine najveći uzrok smrtnosti biti upravo neizlečive infekcije jer se razvila rezistencija. On je rekao i da će 21. vek biti vek suplemenata - objasnila je u jutarnjem programu na TV Prva ginekolog dr Ana Mitrović.
Šta to zapravo znači? Zašto su suplementi postali najvažniji proizvod za nas?
- Broj ljudi na planeti se povećao, kvalitet hrane se značajno smanjio, njegova biološka vrednost i da bismo obezbedili kvalitetan i zdrav život i kvalitetno potomstvo, moramo da pored što biramo šta jedemo (da hrana bude prirodna, organska, netretirana prevelikom količinom pesticida i hemije) i unosimo određene suplemente - vitamine, minerale, oligoelemente koje ne možete uneti u dovoljnoj količini hranom - jer toga više u hrani nema - objašnjava dr Mitrović.
Tako na primer, količina vitamina i minerala koju ćete naći u jednoj jabuci ili brokoliju danas se drastično razlikuje od one koju ste mogli da nađete pre 20 godina. Zato je suplementacija neophodna.
Koji su to nutrijenti koje je neophodno da žene koje planiraju trudnoću dodatno unose u organizam?
- Prvenstveno vitamin D, C i folna kiselina, ali bih tu dodala i cink, selen i magnezijum su upravo oni nutrijenti koji su potrebni za optimalnu repoduktivnu funkciju. Potrebno je adekvatno se suplementirati i to minimum 6-8 nedelja pre trudnoće."
Dr Ana ističe i da su se preporučene doze promenile u odnosu na raniji period.
- Vitamini koju su bazično antioksidansi, a to su vitamin C i E se apsolutno preporučuju. Ono što je takođe potrebno jeste magnezijum i to u adekvatnoj količini. Mi smo svi u jednoj hroničnoj hipomagnezijemiji - neostatku ovog minerala jer ga u hrani nema dovoljno, zemlja nije kvalitetna jer je previše tretirana. A magnezijum je važan za funkciju preko 300 ćelijskih procesa.
U kom obliku je najbolje ga uzimati?
- U obliku koji se može dobro resorbovati. Postoje različiti preparati, da li će biti u nekoj direkt formi ili u okviru neke multiformule, nije bitno. Otprilike bi potrebna dnevna doza bila između 300 i 400 miligrama za trudnice. U periodu pre trudnoće bi 300 mg bilo sasvim dovoljno."
Dr Mitrović je ukazala i na veliku grešku koju svi pravimo kad je reč o suplementaciji.
- Mana suplemenata jeste kada odjednom unesete veliku dozu, ne može organizam da sve to resorbuje, da uzme sve, nego će uzeti jedan deo, a višak će otići u urin. Tako da bi bilo mnogo bolje, a znam da to nije komforno za mnoge, da se češće uzima manja doza jednog vitamina da bi se ona bolje resorbovala. Ako uzmete veću dozu ne znači da ste sve uneli u organizam. Organizam uzima samo onoliko koliko može da resorbuje, ostatak izlučuje - kaže doktorka.
* U saobraćajnoj nesreći pre 12 godina zadobila je prelom lobanje, prelom kičme u vratnom delu i povredu kičmene moždine * Prognoze lekara bile su obeshrabrujuće, a iskustvo sa rehabilitacijom loše * Uprkos svemu, Milica se oprobala u više različitih sportova * Oca ne krivi za nesreću, jer je sigurna da nikada nije poželeo da se tako nešto dogodi
Milici Knežević (27) iz Zrenjanina, studentkinji softerskog inženjerstva, jedna vožnja pre 12 godina potpuno je promenila život.
Tog dana planirala je da ode u selo pored svog rodnog grada, kako bi podržala dečka na utakmici. Zamolila je oca da je preveze. Nažalost, otac je po nju došao iz kafane, pod dejstvom alkohola, i posle desetominutne vožnje od kuće izgubio je kontrolu nad vozilom.
Udarili su u zaštitnu ogradu, sleteli sa puta i završili u kanalu. Pukom srećom oboje su preživeli, ali će Milica do kraja života pamtiti ovu nesreću - od tada ne može da hoda. Samo dve nedelje pre saobraćajne nesreće, ova devojka je sa svojim odbojkaškim timom osvojila prvo mesto u ligi.
Odbojka je bila njena prva ljubav, a sada samo lepa uspomena.
- Ljudi najčešće moju priču vezuju za saobraćajnu nezgodu koja mi se dogodila, jer je to definitivno imalo veliki uticaj na moj život u svakom smislu - kaže Milica Knežević za Telegraf.
- Sa samo 15 godina morala sam da se suočim sa izazovom da preživim povrede, da naučim da živim sa telom koje odjednom funkcioniše i izgleda drugačije od onoga na šta sam navikla, da naučim da se izborim sa predrasudama i na kraju da ponovo izgradim svoj život.
Ipak, rekla bih da je moja priča mnogo više od tog jednog događaja i da je povreda zapravo samo jedno poglavlje.
Gde ste pronašli snagu i motivaciju onda kada su šanse za oporavak bile male?
- Prognoze lekara bile su grozne, ali je sve dodatno otežao način na koji su nam saopštavali stvari... Izostao je humaniji način da mi neko približi i posledice i izazove, ali i mogućnosti koje imam. Najviše od svega mi je falilo da mi neko kaže da nesreća koja mi se dogodila ne znači kraj života.
Kada se zatvoriš i plačeš, i misliš sve najgore, posle nekog vremena vidiš da od toga nemaš ništa i da se osećaš samo još gore, kao i ljudi oko tebe. U takvoj situaciji nemaš neki izbor, osim da pokušavaš da nađeš način da nastaviš dalje. S druge strane, podrška porodice i prijatelja, internet i upoznavanje ljudi koji su se našli u sličnoj situaciji definitivno su mi bili ogroman vetar u leđa.
Da li postoji neko ili nešto što Vas je sputavalo u oporavku?
- Moje iskustvo sa rehabilitacijom kod nas bilo je poprilično loše. Bila sam baš mlada i sa ozbiljnom povredom, pa nijedan rehabilitacioni centar nije želeo da me primi. Na kraju, kad smo i uspeli, nisu znali šta da rade sa mnom. Išla sam na besmislene terapije i radila samo pasivne vežbe koje nisu davale nikakav rezultat. Zato sam odlučila da odem u inostranstvo, prvo na tretman matičnim ćelijama u Rusiji, a nakon toga i na rehabilitaciju u SAD.
Naravno da je bilo svakakvih situacija, od toga da ljudi misle da gubim vreme i da nikada neću prohodati, pa do toga da ljudi smatraju neuspehom sve osim da prohodam. Moja povreda je jako kompleksna i utiče na mnogo više stvari od same mogućnosti da pokrećem noge.
Za mene je uspeh bio kada sam uspela da ojačam bilo koji deo tela koji je bilo moguće ojačati, kada sam naučila da koristim svoje telo koje funkcioniše drugačije. Jedino mi je bilo važno šta ja mislim o svemu tome i koliko su mi bitne promene koje su dešavale ili se i dalje dešavaju.
Šta je bila prva stvar koju ste uradili, a lekari su rekli da nikada nećete moći?
- Pristup lekara u saopštavanju dijagnoze bio je potpuno pogrešan, baš kao i njihove prognoze. Jer, kod povrede kičmene moždine vrlo često ne možete da znate tačno kakve će biti posledice. Poznajem veliki broj ljudi sa istom povredom, i svako od nas se razlikuje, čak i kada je u pitanju isti nivo povrede. Prva stvar je svakako što sam počela da osećam i pomeram ruke, naročito desnu. Ali to nije bilo nikakvo čudo, i desilo se pre bilo kakve rehabilitacije, jer povreda nije zahvatila taj deo.
Čime se sada bavite i koji su Vaši hobiji?
- Trenutno sam na master studijama, zaposlena sam u jednoj IT kompaniji i treniram atletiku. Pored toga se na različite načine zalažem za prava osoba sa invaliditetom i jedva čekam da uskoro podelim više informacija o inicijativi IM-PACT21 na kojoj mesecima radim sa sjajnom grupom ljudi.
Hobiji su mi putovanja i isprobavanje različitih aktivnosti, pa sam se tako oprobala u ragbiju u kolicima, adaptivnom surfovanju, ronjenju, veslanju u kajaku, skočila sam padobranom iz aviona sa 3.000 metara...
View this post on Instagram
Da li ste ikada krivili oca za nesreću?
- Nikada, jer sam apsolutno sigurna da nikada nije poželeo da se tako nešto dogodi. Ali, to iskustvo i sve kroz šta sam prošla pokazalo mi je koliko je važna bezbednost u saobraćaju. Zato sam jedan od predavača na projektu "Još uvek vozim" čiji je cilj podizanje svesti o bezbednosti u saobraćaju širom Srbije kod mladih ljudi, naročito srednjoškolaca.
Kakvi su Vaši planovi za budućnost?
- Jedini plan mi je da nastavim da radim stvari koje volim i koje me ispunjavaju. Želim da utičem na male i velike promene u društvu koliko god je to moguće.
Ljudima želim da poručim da je različitost normalnost, da život sa invaliditetom ne znači ni loš ni manje vredan život. Kontinuirano onemogućavanje osoba sa invaliditetom u vidu različitih barijera, predrasuda i diskriminacije ne sme da bude prihvatljivo - protiv toga treba zajednički da se borimo.
View this post on Instagram
Sezona sladoleda je već uveliko otvorena, a rafovi u prodavnicama preplavljeni su mnogima omiljenom poslasticom. Sladoled posebno vole naši najmlađi, a nema sumnje da je ovaj slatkiš najbolji ukoliko vam je potrebno osveženje i predah od vrućina. Ipak, dok razgledate frižidere prodavnica u potrazi za omiljenim ukusima, morate se zapitati da li bi domaći sladoled bio bolje rešenje za vas i vašu porodicu.
Naime, većina sladoleda koji su u ponudi po supermarketima sadrži konzervanse, veštačke boje, štetne zaslađivače i ogromne količine šečera, a neretko proizvođaći pribegavaju upotrebi aditiva za produženje roka trajanja, poboljšanje ukusa, izgleda i ostalih karakteristika. U prekomernim količinama aditivi mogu štetno da utiču na zdravlje, posebno kod dece, a emulgatori i stabilizatori u većim količinama mogu da izazovu i laksativno dejstvo.
Danas jedna prosečna kugla sladoleda sadrži oko 250-350 kalorija, što čini više od polovine dnevnog unosa zasićenih masti, čak i bez uzimanja u obzir korneta, sirupa i posipa koji proizvođači dodaju u svoju mešavinu. Još je šokantnija činjenica da preko 50 odsto kalorija u sladoledu dolazi direktno iz njegovog visokog sadržaja masti, dok ostatak dolazi iz ugljenih hidrata.
Preterana konzumacija visoko zasićene masne hrane dovodi do toga da nivo lošeg holesterola u krvi počinje da raste, što dalje dovodi do nakupljanje masnih naslaga u arterijama i povećanju šansi za srčane bolesti i moždani udar. Visok sadržaj šećera u sladoledu, posebno glukozno-fruktoznog sirupa koji industrijski sladoledi pretežno sadrže, na sličan način šteti zdravlju srca jer je konzumiranje previše šećera povezano sa većim rizikom obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, ali i pojedinih tumora.
S druge strane, lista sastojaka za domaći sladoled prilično je jednostavna i na njoj se nalaze zdrave namirnice, Sve što vam je potrebno su punomasno mleko, jaja, voće po izboru i, najbolje bi bilo, med. Ljubiteljima sladoleda od vanile ili čokolade, potrebni su ekstrakt vanile i kakao, ali za koju god vrstu da se odlučite, znajte da nećete omanuti ako koristite aparat specijalno namenjen za sladoled.
Nadrilekarka Olgica Markanović, uhapšena je danas kada je pokušala da pređe granicu sa Hrvatskom, a ona je još jedna osumnjičena za nadrilekarstvo. Nju je pijavilo udruženje Interdisciplinarne estetske i antiejdžing medicine Srbije "SESIAM".
Markanović se, za sada, sumnjiči da je neovlašćeno pružala medicinske usluge iz oblasti estetike i izazvala zdravstvene probleme kod 11 oštecenih koji su se javili policiji.
Inače, kako smo ranije pisali, još pre 2 meseca nesrećne unakažene žene tražile su da se Olgica nađe iza rešetaka, jer im je, kako su tvrdile uništila zdravlje.
Čak dvadesetak žena koje tvrde da su ostale sa unakaženim licem, ožiljcima i u velikom riziku od kancera kože nakon tretmana lica u salonu izvesne O. M. na Senjaku podnose protiv vlasnice krivičnu prijavu za nadrilekarstvo, za koje je, prema srpskom krivičnom zakonu, zaprećena kazna i do tri godine zatvora! Naime, prema članu 254 Krivičnog zakonika Srbije, ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi lečenjem ili pružanjem drugih medicinskih usluga kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Kako je ranije ispričala jedna od devojaka (ime i prezime poznato redakciji), koja kaže da je u pomenuti salon otišla kako bi smanjila nos i podigla obrve, a izašla je sa spaljenim licem, njih ne zanimaju novac i odšteta.
- Sudski veštak je prvi rekao da je ovo nadrilekarstvo i da mi je koža kao da sam prošla kroz požar. Da se razumemo, i svaki lekar pogreši, ali O. M. je uništila lica i živote mnogim ženama. Više od sedam dana nisam mogla da otvorim oči, dva meseca da jedem od krasti koje su pucale i bolnih ožiljaka. Keloidi koji su mi ostali na licu, ali i licima drugih devojaka, nikada neće moći u potpunosti da se uklone, a do kraja života ću morati da nosim masku i kačket i da se sklanjam od sunca, jer smo sad u velikom riziku od kancera kože, pošto je skinut i spaljen ceo epiderm. Ona se predstavljala kao doktor medicine, a nije ni blizu Medicinskog fakulteta prošla, niti se zna gde je završavala edukacije za svoje lasere ili plazma pen - kaže jedna od žrtava i dodaje da ih novac ne zanima, već da će tražiti kaznu zatvora za vlasnicu salona.
Poznati astrolog Predrag Petković mi je uzeo 500 evra za energetsko čišćenje, nije uradio ništa od toga, a kad sam mu tražila objašnjenje zašto ništa nije uradio, poručio je da više nemamo energiju za zajedničku saradnju i blokirao me na društvenim mrežama kako ne bih mogla da stupim s njim u kontakt, rekla je za Kurir studentkinja prava iz Beograda Marija Blešić (21), koja tvrdi da ju je ovaj astrolog prevario.
- Prvi put sam se javila astrologu kada sam radila natalnu kartu, a onda mi je on sugerisao da energetsko čišćenje može da mi pomogne da rešim problem, nagomilani stres koji se odražava na zdravlje i da će mi biti sve gore pošto sam mlada. Imam jako stresan posao, studiram pravo i još dosta stvari koje nisam mogla da izdržim.
Rekao je da proces čišćenja košta 500 evra, da traje 21 dan i da će mi posle toga detaljno objasniti šta je urađeno i savetovati me kako dalje da se ponašam - navodi Marija i dodaje da mu je traženu sumu uredno platila, ali da je on promenio priču kada ga je posle 21. dana pozvala za objašnjenja.
- Pozvala sam ga za objašnjenja i savet, nije se javljao na telefon, već mi je u porukama napisao da je ceremonija završena i da u cenu koju sam platila ne ulaze nikakvi odgovori na pitanja. Sugerisao je da to treba dodatno da se plati. Kada sam mu rekla da je to prevara, napisao je da ne želi više da sarađujemo, da nađem nekog drugog, jer ima dosta toga da se radi sa mnom u budućnosti i da mi više nemamo energiju za dalju saradnju. Onda me je blokirao na društvenim mrežama - navela je Marija pokazujući nam prepisku sa astrologom Petkovićem.
Predrag Petković se, inače, predstavlja kao astrolog i kulturolog, a u javnosti je postao poznat po izjavama da je Zemlja ravna ploča. Na optužbe klijentkinje da joj je na prevaru uzeo 500 evra nije se preterano potresao.
- Uvek ima nezadovoljnih ljudi koji mogu da kažu bilo šta, kao i onih koji će da hvale. Svako može da kaže šta želi - rekao je Petković za Kurir.
Dodao je da energetsko čišćenje nije vezano za lečenje, već za usklađivanje energetskog polja, da mu za to ne treba nikakva dozvola jer nema veze sa zdravljem osobe, psihologijom, niti medicinom.
Spec. radiologije dr Kristina Davidović, predsednica Udruženja interdisciplinarne estetike i antiejdžing medicine Srbije, koje je nedavno pokrenulo akciju "Stop nadrilekarstvu", potvrdila je za Kurir da takozvano energetsko čišćenje nije zvanična medicinska procedura i ne potpada pod kontrolu zdravstvenih inspekcija:
- Ovo je čisto šarlatanstvo i prevara, nije zvaničan proces lečenja i nije na zvaničnom spisku alternativne medicine.
Za krivično delo prevara, koje je u Krivičnom zakoniku definisano na sledeći način:
"Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini", predviđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna.
Marina Ogrizović, jedna je od žrtava Save Kneževića iz Batajnice, koji je s majkom Danijelom uhapšen zbog nadrilekarstva, pod sumnjom da su unakazili više desetina žena.
On se predstavljao se kao ekspert u oblasti estetske medicine, a Marina je podelila svoje iskustvo i kroz kakve zdravstvene komplikacije je prošla nakon procedure.
- Našla sam ga na Instagramu. Dobila sam i preporuke od žena koje su bile kod njega. One su uglavnom radile bezazlene tretmane. Ja sam želela da uradim lip lift. U pitanju je blagi rez kako bi se podigla gornja usna. Rez se i dalje vidi, što bi rekao moj sin, kao da je tupim nožem sečeno. Imala sam infekciju posle intervencije jako dugo i to sad jako ružno izgleda - rekla je na početku razgovora Marina.
Zahvat lip lift se radi sa lokalnom anestezijom. Intervenciju su radili on i još jedna doktorka koja je radila sa njim, a procedura je trajala dvadesetak minuta.
- Kontrola je bila zakazana za nekoliko dana, međutim, odmah nakon operacije počeli su otoci. Jedan dan pljusnuo je gnoj iz rane. Javila sam mu da imam problem i poslala slike da bi video kako to izgleda. Samo je kupovao vreme i prepisivao raznorazne antibiotike, tačnije šest vrsta antibiotika. Nisam se konsultovala sa drugim stručnjacima jer sam mislila da je lekar-hirurg i da nema potrebe da pitam druge ljude. Delovao je kao pravi doktor, ulivao je poverenje. Rekao je da ovakve intervencije radi po pet-šest puta dnevno i da je to rutinska stvar. Lip lift je koštao 600 evra, nakon toga je cenu podigao na 950 - dodaje Marina.
Kaže da antibiotici nisu pomagali i da joj je prepisao Longacef injekcije, ali situacije se nije popravljala.
- Uplašila sam se jer je počeo da mi otiče desni obraz. Izgledala sam bolesno. Bilo je jasno da nešto nije u redu. Otišla sam kod njega u strahu da mi se nešto ne dogodi, on se nasmejao i rekao - ne umire se tako lako, ne brini. Dogovorili smo se da otvori problematično mesto i da vidi šta se događa. Ponovo je sekao i rekao da će sve biti u redu. Ali i dalje je sve oticalo, dobila sam još sedam Longacef injekcija - priča očajna Marina.
Iako je primala injekcije niko od medicinskih radnika nije primetio da nema pečata na receptu. Posle brisa rane ispostavilo se da je bolnička bakterija, a Marini je u skladu sa zdravstvenom situacijom prepisana terapija.
Na pitanje da li će moći da ukloni ožiljak i šta su joj rekli stručnjaci, Savina žrtva kaže da po savetu doktorke će morati da se problematično mesto ponovo otvori kako bi se ustanovilo da li postoji još neki soj rezistentnih bakterija. Trenutno ne sme ništa da dira.
Od prve intervencije prošlo je osam meseci i rešenje problema nije ni blizu kraja.
- Odlično sam prošla kako su druge žene prošle. Za sve sam saznala preko medija i Instagram strane da je nadrilekar - zaključuje ona.
Marinina intervencija je bila mala i kako je objasnila, ta mala stvar bi je učinila srećnom.
Crnogorsku javnost oduševio je podvig podgoričkog pedijatra, doktorke Alme Hajdarpašić Drešević. Majka jedne pacijentkinje na Fejsbuk stranici Podgorički vremeplov opisala je dramtični događaj iz Podgorice.
“U četvrtak veče, kontrolni pregled moje ćerke u domu zdravlja na Starom aerodromu je prekinula uplakana majka držeći u naručju svoje jednogodišnje dijete koje nije davalo znakove života.
Dete se ugušilo pionom društvene igre i bilo je klinički mrtvo – nije disalo niti je bilo otkucaja srca. Naša doktorka je očajnički pokušavala da izvadi strano telo iz grla deteta i u tome je uspela. Sama je pristupila reanimaciji, tj. masaži srca i veštačkom disanju metodom usta na usta detetu kojem su usta krvava – jer dom zdravlja nema potrebne instrumente da to uradi na drugi način”, napisala je majka koja je bila svedok ovog događaja.
Kako je istakla samo zahvaljujući prisebnosti doktorke, dete je vraćeno u život.
“Hitna pomoć koja je stigla par minuta posle toga je odvela dete na intenzivnu i danas saznajem da je stabilno i nije životno ugroženo. Ne znam da li će imati manje ili veće posledice zbog vremena provedenog bez vazduha, ali je dete živo.
Sve pohvale za našeg savršenog pedijatra. O ovome ne pišu ni roditelji deteta, ni portali i osećala sam potrebu da sa drugima podelim njen nadljudski podvig”, naglasila je ona.
Podvig doktorke naišao je na oduševljenje mnogih, pa su se na Fejsbuk stranici nizali pozitivni komentari.
“Sve pohvale za divnu osobu i stručnu doktorku. Svaka čast Alma”, “Svaka čast doktorki, oduševila me. Ne može to svako, svako joj dobro želim”, “Uvek nasmejana, prijatna i najbolja naša draga doktorka Alma”, samo su neki od komentara.
Doktorka Alma Drešević je potom ispričala kako je prošlog četvrtka oko 19 časova u Dom zdravlja na Starom aerodromu u Podgorici komšija, u pratnji majke koja je vrištala, doneto dete koje nije davalo znakove života.
“Dete od godinu i pet meseci je progutalo šahovsku figuru piona. Kako je dete već bilo mrtvo, nisam imala prilike da razmišljam šta ću da uradim. U tom trenutku sam samo znala da moram izvaditi strano telo, jer je svaki sekund bio dragocen. Srećom, uspela sam da uvučem ruku, stisnem šaku da ne bih figurom oštetila zid jednjaka i izvukla sam figuru”, rekla je Drešević.
A onda je, kako je dodala, počela borba za život.
“Kada smo uklonili strano telo, morala sam da radim reanimaciju usta na usta i masažu srca. Posle dve reanimacije, čula sam okucaje srca. Kada sam odradila treći ciklus reanimacije, prvo je srce počelo da kuca, ali sam morala da nastavim, jer dete nije disalo”, ispričala je Drešević.
Nakon što je četiri puta dala veštačko disanje, dete je udahnulo vazduh i zaječalo.
“U tom trenutku sam znala da je dete spašeno. Hitna pomoć je već bila na putu, srce je radilo, dete je disalo. Mislila sam da će možda biti na respiratoru. Ali na moju sreću nije bilo. Dobili smo informaciju da je dete već u subotu otpušteno kući. Najveće zadovoljstvo koje sam mogla doživeti je to što je dete preživelo i što je dobro”, rekla je Drešević.
Ona je istakla da je najvažniji član tima medicinska sestra.
“Meni je moja medicinska sestra neizmerno pomogla. Kada sestra nije paničar, kad sestra sluša ono što lekar kaže velika je mogućnost da se desi uspeh. Znam da bi svaki moj kolega reagovao jednako kao ja. Kada vidite da svaki sekund gubitka odnosi dete, nema razmišljanja i tu se mora raditi”, rekla je Drešević.
Većina ljudi živi u velikoj zabludi kada je u pitanju povišen nivo šećera u krvi. Naime, većina misli kako povišen nivo šećera imaju samo dijabetičari. Međutim, realnost je skroz drugačija- bilo koja osoba može patiti od ovog stanja, a da toga nije ni svjesna. Veliku štetu trpe nervi i krvni sudovi.
Da biste spriječili veće komplikacije sa zdravljem, jako je važno da znate prepoznati upozoravajuće simptome, da vam je tijelo puno šećera. Povećan umor: Kada imate previše šećera u tijelu, tijelo tada gubi sposobnost da pravilno uskladišti i apsorbuje glukozu. Energija se neefikasno koristi, a ćelije ne dobijaju prijekopotrebno “gorivo”.
Neprestana glad: Visok nivo šećera u krvi spriječava glukozu da uđe u ćelije.
Gubitak težine: Kada je nivo šećera iznad granice, može se desiti da za kratko vrijeme naglo smršate, čak iako ne mijanjate ishranu. Za ovo postoji nekoliko razloga: Tečnost izgubljna zbog čestog mokrenja vodi do niskog nivoa tečnosti u tijelu.
Povećan umor
Kada u tijelu imate suviše šećera, tijelo gubi sposobnost da pravilno uskladišti i apsorbuje glukozu.
Energija se koristi neefikasno, a ćelije ne dobijaju prijekopotrebno “gorivo”. Zbog toga možete da se osjećate izuzetno iscrpljeno, a ne znate zbog čega.
Često mokrenje
Ako je nivo šećera u krvi previše visok, bubrezi ne mogu da reapsorbuju tečnosti.
Tada tijelo pokušava da izjednači koncentraciju glukoze u krvi i u ćelijama – rastvara krv sa intraćelijskom tečnošću, i tako nivo glukoze dovodi u normalu. Ovaj proces rezultira učestalom potrebom za mokrenjem.
Suha usta, neprestana žeđ
Ova stanja su zapravo odgovori na veliki gubitak tečnosti. Hipotalamus (deo mozga), koji procjenjuje nivo dehidracije i šalje signal za žeđ, poslaće odgovarajući signal mozgu da ste izuzetno žedni. Veoma je važno da u tom slučaju pijete vodu ili nezaslađen čaj.
Gubitak težine
Kada je nivo šećera u krvi iznad granice, može da se desi za kratko vrijeme naglo smršate, čak iako ne mijenjate ishranu.
Za ovo postoji nekoliko razloga: Tečnost izgubljena zbog ulestalog mokrenja vodi do niskog nivoa tečnosti u cijelom tijelu, a kao rezultat dobija se gubitak težine.
Ako nivo insulina nije dovoljan za metabolizam glukoze, tijelo će početi da koristi masti kao energiju. Visok nivo urina zajedno sa visokim nivoom glukoze tjera tijelo da sagoreva više kalorija. Ovako, zapravo, telo pokušava da izbaci višak glukoze.
Infektivne bolesti
Infekcije urinarnog trakta i gljivične infekcije mogu da se razviju i kod muškaraca i kod žena.
Ipak, češće su kod žena koje imaju visok nivo šećera u krvi i dijabetes, jer prevelike količine šećera stvaraju pogodno tle za razmnožavanje gljivica i bakterija.
Suha koža
Suha koža može biti posljedica visokog nivoa šećera u krvi na nekoliko načina:
– Učestalo mokrenje vodi do dehidracije tijela, zbog čega i koža postaje suha
– Problemi sa kožom u predjelu nogu mogu biti znak ateroskleroze – ukrućivanja, suženja arterija i slabe cirkulacije, oboljenja kokje se veoma često javlja kod dijabetičara.
– Oštećeni nervi mogu da ometaju pravilan rad znojnih žlijezda, što ugrožava i hidrataciju kože.
Problemi sa cirkulacijom
Visok nivo šećera u krvi spriječava ulazak glukoze u mozak, što blokira ulazak energije u ćelije mozga. Ovo stanje odražava se na brzinu razmišljanja i donošeje odluka.
Zamagljen vid
Još jedna posljedica dehidracije usljed previše šećera. Ćelije oka se deformišu i oči gube sposobnost dobrog fokusa i izoštravanja.
Sporo zarastanje rana
Ovo se dešava zbog štete na krvnim sudovima, uzrokovanim visokim šećerom
Iritacija i nervoza
Nauka je dokazala da su ljudi koji imaju visok nivo šećera u krvi anksiozniji, lako ih je iznervirati i skloni su depresiji.
Mozak je zavistan od redovnog snabdevanja glukozom, a nagli skokovi nivoa šećera odražavaju se veoma negativno. Zbog toga se raspoloženje pogoršava.
Šećer takođe utiče na apsorpciju nutrijenta odgovornog za raspoloženje – hroma.
Ovaj mineral je neophodan kako bi se nivo šećera u krvi držao stabilnim, jer insulin, koji čisti glukozu iz krvi, ne može pravilno da radi bez njega
Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala
Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji
