OPET SE PRIČA DA JE ARKAN STVARNO ŽIV: Ceca rekla Veljku da ide u Banja Luku da realizira očeva upustva

Niko ne zna tačan razlog, ali domaći mediji i razni portali pišu o tome kako je Željko Ražnatović Arkan i živ, ali da se skriva negde u regionu sa drugim licem i imenom. Navodno je uložiio nekoliko desetina hiljada eura u plastične operacije lica i to a je dovelo do neprepoznatljivosti.

Tu priču mediji potkrepljuju sa dokazima da je sva imovina ostala Ceci, a ne Arkanovoj bivšoj supruzi i njegova dva sina koja ima iz prvog braka.

Isto se piše da nakon njegovog ubistva u Interkontinentalu niko nije smeo da priđe njegovom telu, tako da je malo onih koji su zaista videli rupe od metka. Pre same sahrane ni njegova rođena majka nije mogla da ga pogleda zadnji put. Navodno, u inostranstvu je zaposlen, ni manje ni više, kao Cecin telohranitelj, kada ona ima nastupe. Živi na Kipru, dok je sav svoj novac sklonio u Banja Luku i sada je došlo vreme da ga povuče nazad i da Veljko postane glava porodice.

Sve te priče nisu realne, ali je sigruno da je Arkan bio veoma moćan i da je mogao sve da sakrije u ovoj zemlji. 

U subotu 15. januara, u 17:05 sati, u holu hotela "Interkontinental" u Beogradu došlo je do pucnjave u kojoj je na licu mesta smrtno stradalo jedno lice, Milenko Mandić zvani Manda, poslovni čovek iz Beograda, dok su barem dva lica teško povređena: Željko Ražnatović zvani Arkan, poslastičar iz Beograda, i Dragan Garić, radnik Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova. Ražnatović i Garić preminuli su ubrzo u Urgentnom centru u Beogradu od posledica zadobijenih povreda. Sudeći po izjavama očevidaca, barem jedno neidentifikovano lice otvorilo je vatru iz vatrenog oružja na njih dok su išli pored recepcije ka izlazu iz hotela. Počinilac - ili počinioci - napustili su lice mesta u gužvi koja je nastala. Policija je blokirala lice mesta, ali i Urgentni centar, i preduzela uobičajene radnje.

Tako je umro Željko Ražnatović Arkan.

Čim se vest proširila - uz zbunjeno ćutanje režimskih i režimu bliskih medija - počela su neizbežna nagađanja. Jedni su se setili pokojnikovog vojevanja po Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od 1990. nadalje i na krvav trag koji je za njim i njegovim vojnicima tamo ostao; drugi su ukazivali na pokojnikove brojne i raznovrsne poslovne poduhvate u kojima je stao u tanjir mnogim ljudima, od kojih su neki i opasni; treći su podsetili na niz nasilnih zločina sa kojima je pokojnikovo ime bilo ovako ili onako povezano, u bližoj i daljoj prošlosti; četvrti su pomenuli izjavu predsednika Republike Slobodana Miloševića u jednom intervjuu pre neku godinu, da je Arkan "njegov najveći neprijatelj", povezavši to sa konfliktima interesa između pokojnika i Marka Miloševića, a na temu nekakvog monopola na uvoz tečnih goriva; peti kažu da je Haški sud bio jako zainteresovan za pokojnikovu ličnost i informacije kojima je mogao raspolagati, pa i da je na tu temu bilo i nekih kontakata.

Stari i iskusni beogradski gangsteri, koji su svoje poštovanja dostojne godine dočekali upravo zato što su bili pametni samo su slegli ramenima: lepo oni godinama govore da će se ovo desiti, da je čoveku istekao rok trajanja, da je davno trebalo da pretvori sve što ima u gotovinu, pa makar i po 50 pfeniga za marku, i da se ukloni negde gde Interpol i Hag ne zalaze i gde se može srećno živeti do prirodne smrti krckajući dva-tri miliona maraka...

Pohlepa; pohlepa, sujeta i ambicija, kažu oni; uobičajeni uzrok smrti u tom poslu. Svoju dugu i uspešnu karijeru u tom poslu Željko Ražnatović (1952, Brežice, Slovenija) započeo je sa dna: kao klinac je krajem šezdesetih godina otimao ženama tašne u Tašmajdanskom parku, a jurio ga je - kažu - mlađani pozornik Radovan Stojičić Badža, kome je to bio jedan od prvih sektora. Uhvaćen u povratu, mladi Željko 1969. dobija prvo tri godine, pa još šest meseci u maloletničkom zatvoru. Otac Veljko, pukovnik JNA, i majka Slavka nisu bili srećni zbog toga; još manje kada se Željko uputio u Evropu da tamo okuša lopovsku sreću. Snažan, okretan i hrabar, nadaren specifičnom pameću za taj posao, krenuo je u niz pljački banaka i draguljarskih radnji po Italiji i severnoj Evropi. U Švedskoj - koju je vazda voleo - ostao je zapamćen kao "razbojnik s ružom": ušao bi u banku sa cvetom u ruci i pištoljem u drugoj i lepo zamolio blagajnicu da mu isprazni novac u kesu; ostavio bi joj cvet i udaljio bi se. Za samo četiri meseca izvršio je osamnaest pljački u Švedskoj i digao nekih 87.000 kruna, poprilične pare u ta doba. Bio je veoma vešt sa lažnim dokumentima i koristio je desetke lažnih imena, od kojih je jedno, Arkan, sa falsifikovanog turskog pasoša, ostalo. Kad mu je u Švedskoj prigustilo, prelazi u Belgiju, gde odmah 1975. pada prilikom pokušaja pljačke i dobija deset godina zatvora. Posle četiri godine beži iz zatvora, pljačka i dalje, ali ga hapse u Holandiji, gde dobija sedam godina. Posle devet meseci beži i iz holandskog zatvora. Ponovo pada 1981. u Frankfurtu, ranjen prilikom pljačke zlatarske radnje, ali beži iz bolnice i vraća se u Jugoslaviju.

Novembra 1983. dolazi u Beogradu do incidenta koji baca sasvim drugačije svetlo na Arkanovu buduću karijeru, ali i na deo prethodne. Dva neobaveštena milicionara iz Desete stanice milicije Palilula postavljaju Arkanu zasedu kod njegove majke Slavke, u Ulici 27. marta, nije jasno zbog čega. Ražnatović ih iznenađuje, naoružan sa dva revolvera kalibra .357 magnum; jednog ranjava na licu mesta, a drugog nasred ulice gde ga je pristigao. Na njihovu sreću, revolveri su bili punjeni municijom sa sačmom, mada je jedan od milicionara trajno ostao invalid. Na Ulici 27. marta, u trenutku kad je Arkan ustrelio u noge tog milicionara, na scenu slučajno nailazi patrola dežurne službe SUP-a Beograd i interveniše. Vođa patrole tvrdio je tada da je reč o "kolegi" koji se uredno legitimisao službenom legitimacijom Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove... Dva dana kasnije Arkan je pušten iz pritvora, a nikakve prijave nisu bile podnete. Tada je više likova iz beogradskog podzemlja izjavilo da je Arkan već "godinama" radio kao saradnik Uprave za jugoslovensku neprijateljsku emigraciju Službe državne bezbednosti Saveznog SUP-a. Njihovo tumačenje bilo je da je Arkanov otac Veljko, videvši da ima sina barabu, zamolio svog prijatelja Staneta Dolanca, tada saveznog sekretara za unutrašnje poslove, da se zainteresuje za malog i zaposli ga nekako. Arkan se, izgleda, uklopio u Dolančev dosta nekonvencionalni koncept borbe protiv neprijateljske emigracije: da ih je najbolje pobiti, to jest. Kasnije će se za Arkanom vući legende o tome da je za račun Službe pobio ove ili one, ali nikakvih ozbiljnih indicija, a kamoli dokaza u tom pravcu nije bilo nikada. Neki bivši pripadnici te službe dopuštaju da je mladi Ražnatović činio kurirske, tehničke i druge usluge u podršci akcijama Službe u inostranstvu, ali da je bio daleko od najvažnijih poslova. Sam Arkan je lukavo odbijao da potvrdi ili demantuje te priče, sve tajanstveno se smešeći. Tada se on po Beogradu motao u ružičastom "kadilaku" s tamnim staklima, bio viđan gde treba i uopšte hvatao ono mesto u društvu na kome će ga snaći smrt. U to doba on stiče obožavaoce u medijima i čaršiji, koji ga se ovih dana nešto iznenada ne sećaju. Tada je on bio misteriozni heroj, neki lokalni Oems Bond, sa aurom tajnog agenta koji po belom svetu brani domovinu Jugoslaviju. Dva naredna incidenta, međutim, potvrdila su te priče. Prvo je krajem 1983. Arkan naneo težu telesnu povredu jednom građaninu s kojim se posvađao u liftu zgrade gde je radila ilegalna kockarnica, u Ulici Ive Lole Ribara: udario ga je revolverom i slomio mu ruku. Beogradska policija, već sita Arkana zbog one pucnjave, podnela je krivičnu prijavu. Na suđenju, upitan za zanimanje, Željko Ražnatović kaže "radnik Saveznog SUP-a"; javna tužba to pobija, pa sudija traži potvrdu iz SSUP-a. Odande stiže demanti, ali Arkan izvlači dokument po kome je kredit za adaptaciju svoje kuće u Ljutice Bogdana dobio upravo od Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove... Drugi incident desio se uskoro u Švedskoj: januara 1984. dva švedska policajca zaustavljaju sumnjivi "mercedes" sa četiri putnika, a posle provale u skladište jedne robne kuće kod Geteborga; jedan od putnika, identifikovan kao Željko Ražnatović, poteže pištolj i puca. Policajci su ranjeni, a ekipa ih je još i izgazila na zemlji i pobegla.

U tom veoma čudnom incidentu učestvovala je zanimljiva ekipa: Željko Ražnatović Arkan, neki Dušan Bandić iz Beograda, neki Dušan Carić iz Dvora na Uni i Zoran Stevanović, lik iz beogradskog podzemlja. Ta ekipa vozila se Arkanovim terenskim vozilom iz Knina ka Beogradu, ali nekako baš preko Dvora na Uni, što nije sasvim usput. U Dvoru na Uni, kasno uveče, oni su se vozali okolo kao da su namerno hteli da budu primećeni. Konačno je naišla patrola policije MUP-a Hrvatske i zaustavila ih. U vozilu su imali više pištolja i ručnih bombi, kao i automate "Heckler und Koch" MP-5K, dakle oružje zabranjeno za civile. Navodno je jedan od saputnika krenuo da potegne oružje, ali ga je Arkan sprečio i predao se vođi patrole Gojku Galijašu bez otpora. Taj Galijaš je poznat po tome što se sredinom osamdesetih jedva izvukao od optužbe za ubistvo tokom zlostave u službi, ali je ostao u miliciji (danas je policajac negde u Bačkoj). Cela ekipa predata je nadležnom istražnom sudiji u Sisku, gde su saslušani. Tada - iz nekog razloga - Zagreb preuzima slučaj i tu nastaje jedan teško objašnjiv razvoj: Arkana i njegove - uostalom za dalju priču irelevantne - drugove tuže za pripremanje oružane pobune sa ciljem rušenja ustavnog poretka Republike Hrvatske, delo za koje je bilo jasno da se ne može dokazati, umesto da se zadrže na nošenju nedozvoljenog oružja, za šta sledi dve godine, pa da posle vide šta će.

Arkan je već bio poznat po pretećim antihrvatskim izjavama i slučaj je uzeo povelike javne razmere; s druge strane, svedoci za optužbu za rušenje ustavnog poretka bili su već tada i ostali do danas nedostupni hrvatskom sudu: Mile Martić i njegovi. U zagrebačkom okružnom zatvoru Remetinec, novom i modernom, Arkan je imao televizor i sve udobnosti tokom trajanja istrage i javnog pretresa, sve do kraja aprila 1991. U međuvremenu su se Milošević i Tuđman našli dva-tri puta, bio je 9. mart, kada je čiča-Radmilo kukao što mu nema Arkana da smiri navijače, a Milošević došao do zaključka da "ako ne znamo da radimo i proizvodimo, znamo da se tučemo". Krajem aprila sud je izrekao prvostepenu presudu i pustio osuđene na slobodu do pravosnažnosti, jer su presude bile na manje od pet godina. Po Arkana je tada došao privatni avion iz Beograda i on se vratio da ga Zagreb više nikada ne vidi, dočekan kao heroj. Danas Josip Boljkovac, nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Hrvatske, tvrdi da je Arkanovo puštanje ugovoreno između Radmila Bogdanovića i tadašnjeg njegovog hrvatskog kolege Josipa Manolića, a na osnovu dogovora Milošević-Tuđman; kaže i da je neko za Arkana platio još i milion maraka. Manolić to poriče, ali se i u Beogradu i u Zagrebu veruje da je reč bila o pogodbi.

Tuđman je kasnije napadao sudiju Vladimira Vinju zato što je ukinuo pritvor Arkanu, a Vinja je kasnije isteran iz pravosuđa, kao i zamenik javnog tužioca Anto Nobilo, koji je zastupao optužbu; obojica su sada advokati. Zoran Stevanović, koji je tada za skupe pare kninskim Srbima prodavao trofejno oružje, ubijen je 1997. na stepenicama hotela "Metropol"; počinilac nije otkriven. Srpska dobrovoljačka garda pojavljuje se na istočnoslavonskom terenu, oko Tenje i u njoj, krajem jula 1991. Tu jedinicu, kao i druge slične, pogrešno nazivaju "paravojnom formacijom", jer po Zakonu o narodnoj odbrani SFRJ i po uputstvu Generalštaba iz jula 1991, svako ko uzme oružje u odbrani Jugoslavije ima se smatrati pripadnikom oružanih snaga SFRJ sa svim obavezama i pravima. Ubrzo se po Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu širi zastrašujuća fama o "Arkanovim tigrovima", potpomognuta kampanjom Miloševićevih režimskih medija s ove strane. Gledano sa čisto vojne strane, Arkanove snage bile su pre svega psihološko oružje: ispred njih je išla njihova zastrašujuća i uveliko zaslužena reputacija ubica i pljačkaša; takve niko ne voli da sačeka u svom selu. Iz nedelje u nedelju polako su pristizali izveštaji o sistematskom i industrijskom pljačkanju bogatih slavonskih sela, o sortiranju robe po vrsti, o kamionima koji prate jedinicu, odmah se krcaju "ratnim plenom" i idu za Beograd. Vojni policajci koji su čuvali jedan most preko Dunava sećaju se da im je kroz kontrolnu tačku jedne noći projurio Arkanov konvoj, ne obazirući se na znak da stane; neko je pripucao na kamione, a za njima je ostao trag od belog vina po putu... Vina opljačkana tada iz bogatih slavonskih i baranjskih podruma pila su se po boljim beogradskim kafanama, a buvljaci su bili puni video rekordera, televizora, bele tehnike i ostalog; o automobilima i da ne govorimo. Miloševićevo obećanje slobodne pljačke, "ako ne umemo da radimo...", obistinilo se za neke. Arkanovo nasmešeno dečje lice zračilo je sa naslovnih strana. Danas Arkanovi prijatelji tvrde kako je kroz obuku SDG-a prošlo "deset hiljada ljudi" itd.; pre će biti da su oznake i zastave SDG-a bile pokazivane gde god je trebalo ostaviti utisak i zastrašiti civilno stanovništvo. Stručni izvori procenjuju da Arkan nikada nije imao više od par stotina ljudi pod svojom komandom, niti mu je trebalo. Što se komande i kontrole tiče, bio je na direktnoj vezi kod "vojne linije" MUP-a Srbije; dogovor je bio jednostavan: usluga za uslugu; posao na terenu plaćan je povlasticom pljačke. Arkan je svoje ljude držao u gvozdenoj disciplini; sa takvima drugačije ne bi ni išlo, kad ih čovek pogleda...

Posle kraćeg odmora početkom 1992, Arkanovo jezgro SDG-a odlazi u martu na polazni položaj u blizini Šapca. Rat u Bosni je na vidiku. Dolazi do incidenata sa lokalnim stanovništvom, pa ih neko prijavljuje miliciji. Patroli koja je došla da interveniše pokazan je dokument sa potpisom gen. Andrije Biorčevića, komandanta Novosadskog korpusa, u kome piše da je Arkanova garda ustvari izvidnička jedinica tog korpusa. Po Bosni se Arkan nije zadržao dugo, ali je to bilo ubedljivo. Prvo Zvornik, pa Bijeljina, pa Brčko. Na svim tim mestima postupak je bio isti: zastrašivanje uverljivim primerom, proterivanje nesrpskog stanovništva, pljačka, obezbeđivanje preuzimanja vlasti lokalnom SDS-u i idemo dalje. Tokom svojih bosanskih operacija Arkanovi su ljudi posebnu pažnju posvećivali poštama, bankama, opštinama i stanicama milicije. Sistematski su skupljani formulari, lične karte, vozačke i saobraćajne dozvole, oružni listovi, pasoši, policijske legitimacije, čekovne knjižice i karte i slično - sve blanko i sa pratećim pečatima. U Bijeljini Arkan izvodi jednu od svojih omiljenih reklamnih predstava, ljubeći se sa Biljanom Plavšić, Ratkom Mladićem i Fikretom Abdićem i izigravajući velikodušnog spasioca nejači i ratnika-viteza, dok njegovi ljudi iza ugla tamane muslimansko stanovništvo. Bijeljina je uzeta praktično bez otpora. U Brčkom je bilo isto i još gore, sudeći po pričama preživelih i svedoka.

Na našem blic vesti portalu, pronađite i najnovije vesti

apr 17, 2021 14

CECINA ĆERKA SE PRESELILA SA DEČKOM NA DORĆOL Od 2 stana napravili DUPLEKS od 200 KVADRATA sa 5 soba STAKLENA TERASA, LUKS kuhinja

in Paparazzo
Anastasija Ražnatović se sa dečkom Đorđem Kuljićem navodno uselila u stan koji su prošlog…
apr 11, 2021 201

PEVAČICA OPET NA METI TVITERAŠA: Breno, lice ti je kao da imaš 80 godina, plati tretmane! (FOTO)

in Paparazzo
Lepa Brena pre nekoliko dana bila je tema rasprave na društvenim mrežama jer se na…
apr 17, 2021 21

NEKADA JE HARALA ESTRADOM, A DANAS NE IZLAZI IZ PLASTENIKA! POSVETILA SE PRIRODI: ''NAJBOLJE SE OSEĆAM KAD IMAM CRNO ISPOD NOKTIJU''

in Paparazzo
Deluje da je život promenila iz korena, posvetila se prirodi, sakupljanju čajeva, a kako…
apr 05, 2021 2670

“ONI ĆE SAMI STVORITI VIRUSE I PRODAVATI VAM LEK!” Gadafijev govor u UN-u iz 2009. godine

in Planeta
Na 64. sjednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, održanoj 2009. godine u New…
apr 03, 2021 391

MIMI ORO UHAPŠENA! Besumučno TUKLA rođenog brata i rukama i nogama! Lazar odmah otišao u POLICIJU

in Starlete
Milica Živanović (28), poznatija kao Mimi Oro privedena je danas u policijsku stanicu u…
apr 17, 2021 28

FUDBALSKOG MENADŽERA IZREŠETALI KAO U FILMU Ubijen usred belog dana na ulici! VIDEO

in Fudbal
Iz crnog džipa ispaljeno je više hitaca, a sigurnosne kamere zabeležile su ceo incident.…
apr 17, 2021 20

TRAGIČNA ISPOVEST SRPSKOG TENISERA: Imao sam 15 godina kad mi je OTAC UMRO, odvuklo me LOŠE DRUŠTVO, nisam imao novca, a igrao sam sa NOVAKOM

in Novak Đoković
Srpski teniser Danilo Petrović otvoreno je govorio o životnoj drami koju je prolazio na…
apr 17, 2021 61

Pale TEŠKE reči! Haos na suđenju za ubistvo Jelene Marjanović: “Veštak nema pojma”

in Društvo
Prema veštaku, Zoran Marjanović je u vreme ubistva supruge isključio telefon na 26 minuta…

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji