Planeta

Planeta (380)

SAD su navodno koristile tajno ovlašćenje pod nazivom „127e“ da pokrenu dvadesetak proksi ratova od 2017. godine, navodi se u članku koji je u petak objavio Intercept.

Medij tvrdi da je dobilo nikada ranije viđena dokumenta i da je obavio razgovore sa najvišim zvaničnicima koji su lično bili upućeni u ove programe.

Intercept je dokumente primio preko Zakona o slobodi informacija, tvrdeći da su ti papiri prva zvanična potvrda da je najmanje 14 takozvanih "127e programa" bilo aktivno na širem području Bliskog istoka i Azijsko-pacifičkog regiona 2020. godine. Ukupno, Pentagon je navodno pokrenuo 23 odvojena programa "127e" širom sveta između 2017. i 2020. godine, što je koštalo američke poreske obveznike 310 miliona dolara.

Intercept objašnjava da je "127e" jedno od nekoliko praktično nepoznatih ovlašćenja koje je Kongres dodelio Ministarstvu odbrane u poslednje dve decenije. On ovlašćuje američke komandose da sprovode „protivterorističke operacije“ u saradnji sa stranim i neregularnim partnerskim snagama širom sveta uz minimalni spoljni nadzor.

Program omogućava SAD da naoružavaju, obučavaju i obezbeđuju obaveštajne podatke stranim snagama. Međutim, za razliku od tradicionalnih programa pomoći iz inostranstva, koji se fokusiraju na izgradnju lokalnih kapaciteta u partnerskim zemljama, očekuje se da 127e „surogat snage“ slede naređenja SAD i da sprovode misije pod vođstvom Vašingtona protiv američkih neprijatelja kako bi postigli američke ciljeve, u suštini služeći kao zastupnik Pentagonove armije.

Prema pisanju lista, skoro nikakve informacije o ovim operacijama se nikada ne dele sa bilo kojim članom Kongresa ili zvaničnicima Stejt departmenta. Generalno je nepoznato gde se te operacije izvode, njihova učestalost, ciljevi, pa čak ni identitet stranih snaga sa kojima SAD sarađuju da bi ih sprovele.

Kritičari programa upozoravaju da bi oni mogli da dovedu do neočekivane vojne eskalacije i angažuju SAD u više od deset sukoba širom sveta, pošto "127e" ne dozvoljava bilo kakav nadzor ili aktivnost zvaničnika spoljnih poslova.

List napominje da iako najnovija serija dokumenata baca više svetla na program "127e", on je i dalje uglavnom nepoznat i javnosti i članovima Kongresa, koji skoro nikada ne dobijaju izveštaje koji se odnose na program.

Vladin zvaničnik upoznat sa programom, koji je tražio anonimnost da bi razgovarao o tome, rekao je Interceptu da većina zaposlenih u Kongresu čak nema dozvolu da pogleda izveštaje "127e".

Stiven Semler, suosnivač američkog istraživačkog centra za spoljnu politiku, rekao je za Intercept da Pentagon radije vodi svoje operacije uz minimalni nadzor, doprinos ili birokratiju od strane Kongresa i to čini već dugi niz godina.

Kolone ljudi će čekati da uđu u Srbiju jer će to biti prosperitetna zemlja

Kremansko proročanstvo je najveće srpsko i balkansko proročanstvo koje se bavi lokalnim, državnim i svetskim događajima. Dragan Pjević, tumač ovog proročanstva kaže da u predviđanjima braće Mitra i Miloša Tarabića za naredni period piše da će Rusija postati najmoćnija sila na svetu i da će se svako „o njeno prijateljstvo otimati“.

-  Zapisano je: „Rusija će uzeti Carigrad, ali tek onda kada car ponovo dođe“ - objašnjava Dragan Pjević, dodajući da će se Kina udružiti sa Rusijom, što će i te kako biti dobro za Srbiju.

- Srbiji će na dobrovoljan način prići Bosna i Hercegovina, a sa Kosovom će se rešiti nastali problem na zadovoljstvo srpskog naroda. Tu uspešnu i srećnu zemlju Srbija će stvoriti, kako je rečeno, isključivo uz pomoć silne Rusije – poručuje Dragan Pjević.

ako kaže, kolone ljudi će čekati da uđu u Srbiju jer će to biti prosperitetna zemlja.

- U knjizi piše: „Srbija će trista čuda pretrpeti, ali će zatim doći čovek iz naroda, koji će umiriti narod, da će posle svih čuda i pokora nastati slavno vreme“.

Potom Pjević nastavlja:

- Mističan broj za Kremna i državu je broj 45, a to je broj godina koliko je živeo prorok Miloš. Sada je naš patrijarh Irinej 45. po redu, a Tramp je 45. predsednik SAD, pa se veruje da će Srbija za vreme vladavine gospodina Trampa postati srećna zemlja – zaključuje tumač kremanskog proročanstva.

Kina je upozorila da nijedna strana sila ili vojska neće uspeti da se meša u pitanje Tajvana, upozoravajući da će se svaka zemlja koja pokuša da im ponudi vojnu podršku suočiti sa "posledicama".

- Pitanje Tajvana je čisto unutrašnja stvar Kine - rekao je novinarima u petak portparol Ministarstva odbrane stariji pukovnik Tan Kefei.

- Niko i nikakva sila ne može da spreči Peking od potpunog nacionalnog ujedinjenja sa Tajvanom - rekao je Tan i dodao da će svako ko to pokuša "na kraju trpeti najgore posledice“.

Tan je rekao da je kineska vojska spremna da spreči svako spoljno mešanje po tom pitanju. Njegova izjava usledila je nekoliko dana nakon što je australijski ministar odbrane Peter Duton utvrdio da bi bilo "nezamislivo" da se Kanbera ne pridruži SAD ako Vašington odluči da brani Tajvan.

Daton je kasnije u nedelju rekao da će odgovor Australije biti zasnovan na "najboljim interesima zemlje".

Prošlog meseca Australija je optužila kineski ratni brod da je uperio laser u jedan od njegovih osmatračkih aviona. Peking je saopštio da su optužbe "lažne".

Dok vlada u Pekingu insistira na tome da je Tajvan deo kineske teritorije, SAD obično zauzimaju neobavezujući stav, nezvanično podržavajući nezavisnost Tajvana i isporučujući im oružje, dok u isto vreme priznaju kinesko pravo na ostrvo.

Nekadašnji redov u vojsci Burkine Faso priznao je tokom suđenja da je pomogao u transportu odreda smrti koji je likvidirao revolucionarnog lidera Tomasa Sankaru pre 34 godine.

Na Vojnom sudu u Burkini Faso početkom oktobra je počeo sudski proces protiv 14 optuženih za ubistvo bivšeg predsednika i uticajnog levičarskog lidera, koga su mnogi zvali afričkim Če Gevarom, a među optuženima je i Blez Kompaore i sam bivši predsednik i vođa puča iz 1987. godine kojim je Sankara svrgnut s vlasti.

Tamošnja javnost se nada da će suđenje moći da baci svetlo na jedno od namračnijih poglavlja ove države.

- Ovo dugo čekam. Želim da znam istinu i ko je to učinio - navela je udovica Marijam Sankara.

Redov Jamba Eliz Ilbudo (62) priznao je umešanost u atentat, međutim, istakao je da njegovi potezi nisu bili unapred planirani - nije učestvovao ni na jednom sastanku na kome se diskutovalo o ubistvu niti je učestvovao u pucnjavi.

Kako je rekao, tog 15. oktobra 1987. godine bio je u Kompaorevom domu sa još nekoliko muškaraca.

- Bili smo tu po naređenju Hajasinta Kafandoa, šefa obezbeđenja - kazao je Ilbudo.

Kafando je posle državnog udara bio glavni zastavnik Kompaorevog obezbeđenja, a sumnjiči se da je baš on predvodio grupu atentatora. Nalazi se u bekstvu. 

Ilbudo je napomenuo da mu je Kafando rekao da vozi do sastanka na kome se nalazio Sankara.

Kada su stigli, Kafando i izvesni Maiga, koji su se vozili u Kompaorevom automobilu, izašli su iz vozila i otvorili vatru.

Kafando je naložio muškarcima da izađu iz automobila, a jedan deo njih je otišao na zadnji ulaz zgrade u kojoj se Sankara nalazio.

Ilbudo tvrdi da je ostao u kolima tokom pucnajve i da on sam nije otvorio vatru.

Nakon toga, Kompaore je vladao zemljom 27 godina, a svrgnut je 2014. posle čega je pobegao u Obalu Slonovače.

Još jedan od istaknutih optuženika je i nekadašnja Kompaoreova desna ruka, general Žilbert Djendere, koji je predsedavao elitnim predsedničkim  pukom bezbednosti.

Kompaoreu i Djenderu prete optužnice za zaveru za ubistvo, narušavanje državne bezbednosti i umešanost u prikrivanje leševa.

Djendre već izdržava 20-godišnju kaznu zbog organizovanja napada na prelaznu vladu koja je usledila posle Kompaorevog pada.

U Burkini Faso već godinama vlada tišina povodom Sankarine smrti, ali ima dosta onih koji ne žele da ubice prođu nekažnjeno.

Ko je bio Sankara?

Harizmatičnog lidera ubili su vojnici kada je imao 37. godina. Samo 4 godine ranije, sa prijateljem Kompaoreom je predvodio ustanak kojim je došao na vlast. Upravo taj prijatelj će ga posle izdati.

Sankara važi za svojevrsnu ikonu Afrike, a mnogim liderima je bio inspiracija.

- Za nas je bio patriota. Voleo je svoj narod, voleo je svoju zemlju. Voleo je Afriku. Dao je život za nas - rekao je Luk Damiba, generalni sekretar memorijalnog komiteta posvećenog Sankari.

Pod Sankarinim vođstvom, zemlja koja se nekada zvala Gornja Volta je dobila ime Burkina Faso što znači "Zemlja uspravnih ljudi".

Vodio je skroman život. Smanjio je plate sebi i svim javnim službenicima. Zabranio je da članovi vlade imaju lične šofere i da putuju prvom klasom.

Obrazovanje mu je bilo na prvom mestu. Tokom njegove vladavine (1983-1987) stopa pismenosti se povećala sa 13 na 73 odsto, a predvodio je i masovnu nacionalnu kampanju vakcinacije.

Podelio je zemlju među vođama lokalnih plemena i dao je direktno siromašnim poljoprivrednicima što je dovelo do povećanja proizvodnje pamuka.

Sankara je pozivao na ujedinjenje Afrike protiv "neokolonijalizma institucija" poput Svetske banke ili Međunarodnog monetarnog fonda.

- Onaj koji te hrani te i kontroliše - govorio je.

Vodio je antiimperijalističku spoljnu politiku koja se suprotstavljala dominaciji Francuske. Jednom prilikom, njegova žena Marijam je optužila Francuku da stoji iza atentata.

- On ostaje moj predsednik. Ono što je uradio za narod hrabri i nas da činimo isto - rekao je student Univerziteta Tomas Sankara u Uagaduguu, prestonici Burkine Faso.

Sa druge strane, njegova levičarska politika naišla je i na velike kritike. Organizacije za ljudska prava su ocenile neke njegove mere kao drakonske, a izveštaj Amnesti internešenela iz 1986. godine je otkrio da su politički protivnici pritvarani bez suđenja i potom mučeni.

- Mislim da je presporo prihvatio ideju pluralističke demokratije i oni koji su mu se protivili nisu mogli da mu se obrate da se čuje i njihov glas - smatra Serž Teofil Balima koji je služio kao ministar informisanja u njegovoj vladi.

- Želeo je da narodu da moć, pa je moć delegirao proleterima koji su vodili Komitete za odbranu revolucije, a oni su regrutovani da uvode moral u javni i privatni život. Zapravo, imali su poteze koji su diskreditovali njegovu moć - dodao je.

Kako je ubijen?

Sankarin nekadašnji saborac Aloune Traore rekao je da jedini preživeo atentat 1987. godine - osim revolucionara ubijeno je još 12 ljudi.

- Imali smo skup oko četiri sata popodne. Predsednik je dolazio poslednji, čekali smo ga i čim je došao, sastanak je počeo. Pošto sam pre toga imao zadatak da odem u Benin, prvi sam počeo sa izlaganjem. Samo što sam rekao 'Napustio sam Uagadugu' i započeo svoj izveštaj, čuli smo pucnjavu, a neko je vikao: 'Izlazite! Izlazite!' Drug predsednik je ustao, namestio svoju odeću i izašao sa podignutim rukama. Upucan je iz neposredne blizine na ulazu u prostoriju - prisetio se Traore koji se nada da će suđenje dati potrebne odgovore.

Čekajući suđenje

Sankarin brat Pol je poručio: "Čekali smo suđenje toliko dugo, svih 27 godina pod Kompaorevom vladavinom. Dok je on bio na vlasti nismo mogli ni da sanjamo da postoji ta mogućnost".

Udovica Marijam je 1997. godine podnela krivičnu prijavu zbog ubistva muža, ali je 15 godina prošlo pre nego što je Vrhovni sud odlučio da istraga može da se nastavi.

Kompaore je svih ovih godina negirao umešanost u atentat, a Sankarina smrt je postala svojevrsni tabu.

Sve dok Kompaore nije svrgnut 2014. slučaj je tapkao u mestu.

Nakon toga, ljudski ostaci za koje se veruje da pripadaju Sankari su ekshumirani, ali DNK analiza nije mogla da potvrdi da su zaista njegovi.

Burkina Faso je 2016. godine zvanično pitala Vladu Francuske da otvori vojna dokumenta o atentatu. Arhivi su deklasifikovani i poslati afričkoj državi u tri faze, a poslednja je bila u aprilu 2021. godine.

Bilo je strahova da će suđenje dodatno destabilizovati Burkinu Faso koja se inače muči sa čestim napadima džihadista bliskih Al Kaidi i Islamskoj državi.

Kompaoreov uticaj je i dalje veliki u zemlji, ali nema naznaka da bi vojnici, koji su mu i dalje lojalni, mogli da pokrenu haos.

Aktuelni predsednik Roh Mark Kristijan Kabore se nada da će suđenje smanjiti tenzije i doprineti nacionalnom pomirenju.

- Pomirenje se retko postiže bez pravde - rekao je.

MLADIĆ srpskog porekla, Milan Lončar (25) svirepo je ubijen preksinoć nekoliko stotina metara od svog doma u gradiću Brueri, kod Filadelfije, dok je štao psa.

Naime, njega su na sred ulice presrela, a zatim i ubila dvojica muškaraca koji prethodno pokušali da ga opljačkaju. Na snimku koji su zabeležile nadzorne kamere, može se videti kako Lončaru prilaze dvojica muškaraca, jedan mu prilazi sa leđa, dok drugi prilazi licem okrenut ka njemu sa pištoljem u ruci.

Na početku, činilo se da muškarci samo prete Lončaru pištoljem kako bi im dao novac koji ima u svojim džepovima. Međutim nekoliko sekundi kasnije, jedan od razbojnika ispalio je hitac u mladićeve grudi.

Lončar od tada počinje nekontrolisano da se kreće i vadi telefon iz džepa verovatno tražeći pomoć (vidi se kako telefon drži u rukama i pokušava da pozove nekoga). U jednom trenutku Lončar je pao na zemlju i ostao nepomično da leži, dok je njegov pas nastavio da stoji pored njega.

Policija je nesrećnog mladića pronašla nešto kasnije u lokvi krvi i u polusvesnom stanju. Iako je bio ranjen, kako su rekli istražitelji, i dalje je stezao povodac na kojem je bio njegov pas.

Lončar je hitno prevezen u Univerzitetsku bolnicu Templ, gde je uprkos svim naporima lekara proglašen mrtvim u 19.30 sati.

Pljačkaši koji su na ovako svirep način počinili ubistvo nedužnog mladića, nakon zločina su pobegli sa mesta zločina.

Milan Lončar je poreklom iz Srbije, ali je odrastao i školovao se u Filadelfiji. Lončar je diplomirao na Templ univerzitetu u decembru 2019. godine.

- Tužni smo jer je jedan život prekinut na tako besmislen način. Pamtićemo Milana i saosećamo sa njegovom porodicom u ovako teškom trenutku - rekao je dekan Templ univerziteta.

Uznemirujući video-snimak hladnokrvnog ubistva možete pogledati OVDE.

Verovao u crnu magiju, bio zavisan od kokaina, jeo beli luk i kršio pravila islama - nije klanjao, pušio je i pio

Moamer Gadafi Libijom je vladao 42 godine. Ženio se dva puta. Imao je osmoro dece, sedam sinova i ćerku Ajšu. Ubijen je u puču 2011. godine.

Bila sam jako uzbuđena jer je trebalo da vidim Moamera Gadafija u ivo. Srce mi je divlje lupalo. Škola je baš mene odabrala da mu predam buket cveća. Sve se odvijalo brzo. Predala sam mu cveće, poljubila ruku i naklonila se, a Gadafi me pomilovao po glavi, ispričala je francuskoj novinarki Soraja jedna od Gadafijevih seksualnih robinja. Soraja je kasnije saznala da je to tapšanje po glavi značilo da je ona odabrana. Samo dan nakon što je Gadafiju predala cveće u u kuću su joj došle čuvene telohraniteljke amazonke, pripadnice Gadafijeve straže. Soraja nije imala izbora. Amazonke su je ugurale u džip i odvezle u Gadafijevu rezidenciju. Dočekao ju je go u krevetu.

Naterao ju je da ga pogleda u oči i onda joj rekao: “Ja sam tvoj tata i brat. Ti ćeš biti i moja ljubavnica. Ostaćeš sa mnom zauvek”. U haremu su bile i druge seksualne robinje koje su zadovoljavale nezasitnog Gadafija. Navodno je uzimao vijagru i seks imao četiri puta dnevno, s različitim partnerima i partnerkama. Soraja ga je mrzela, a kaže da je mrzela i njegov dah iz kog se osećao beli luk, duvan i viski. Osim o seksu, navodno je bio zavisan i o kokainu.

Soraja kaže da je bio sadista, da ju je tukao, zlostavljao, vređao i da ju je silovao kad je imala 15 godina. Danas ima 25 i živi u Tripoliju. Svoju priču ispričala je francuskoj novinarki Anik Kožin koja je objavila knjigu “Gadafijev harem”. Novinarka tvrdi da je Gadafi zavodio i žene stranih diplomata kako bi ponizio njihove muževe.

Nije se molio, pušio je i pio. Soraja je ispričala i da je Gadafi kršio sva pravila muslimanske vere. Nikada se nije molio, pušio je i pio alkohol. Rekla je i da je verovao u crnu magiju. Njegova osoba od poverenja navodno je bila neka Mabruka za koju je verovao da ima posebne moći.

Gadafi je navodno bio zavisan i od plastičnih operacija, navodi se u dokumentarcu BBC. Plastični hirurg kog je delio sa bivšim italijanskim premijerom i prijateljem Silvijom Berluskonijem za BBC je otkrio da je Gadafija često hvatala paranoja. "Pozivali su me usred noći da dođem u njegov bunker u Tripoliju kako bi mu uklonio masno tkivo sa stomaka i ugradio ga u njegovo naborano lice. Iako je taj zahvat izuzetno bolan, odbijao je opštu anesteziju jer se bojao da bi mogao da bude otrovan", ispričao Lijasja Ribeiro, specijalista za operacije grudi. Hirurg tvrdi i da je Gadafi bio vrlo drag čovek. Gadafija je operisao u tunelima ispod palate u Tripoliju za koje kaže da su izgledali kao velika, dobro opremljena bolnica.

Gadafi je svojevremeno bio prijatelj sa zapadnim vođama, najviše zbog nafte ali i činjenice da je primao emigrante koji su pokušali da pronađu bolji život u Evropi. Često su ga njegovi politički prijatelji na Zapadu dočekivali kao kralja.

Tokom poseta u inostranstvu voleo je da se razmeće velikim beduinskim šatorima, svojom ženskom gardom - amazonkama i ukrajinskim medicinskim sestrama. Takođe, voleo je da "bocka" i “izaziva” druge državnike. Bio je prijatelj sa Silvijem Berluskonijem, Stjepanom Mesićem i Tonijem Blerom kog je Soraja, kako tvrdi, jednom videla u Gadafijevom bunkeru.

Bivšoj državnoj sekretarki SAD Kondolizi Rajs poklonio je medaljon sa svojim likom, a Borutu Pahoru dok je bio premijer Slovenije dve kamile. Pahor mu je zauzvrat poklonio konja. Baraku Obami poslao je pismo u kojem ga nazvao “sine moj”.

Često je kasnio i na sastanke u inostranstvu, a jednom prilikom španski ministar spoljnih poslova čekao ga je 10 sati! Bio je poznat i po dugim govorima u U - jednom je prevodilac pošto je pričao čak sat i po, jednostavno odustao i otišao. Gadafi se pre odlaska iz UN potpisao i na klupu u glavnoj sali.

Libijske vlasti su u pustinji Zele, na jugu zemlje, iskopale 20 tona zlata i 80 milijuna evra za koje veruju da su pripadali Gadafiju. Blago je Gadafi navodno sakrio pošto je pobegao iz Tripolija. Veruje se da postoji još četiri tone zlata i oko 500 miliona dolara, koje je Gadafi povukao iz nacionalne banke. Gadafijevoj sahrani prisustvovalo je samo četvoro ljudi koji su morali da se zakunu na Kuranu da nikada neće odati lokaciju.

Telo Olega Sviridova pronađeno je u šumi u blizini sela Vintai u Rusiji. Nakon što je pregledala njegov mobilni telefon, policija je objavila da je snimio zlostavljanje svog deteta u selu Vintai.

Vjačeslav M. (34) je pio u baru sa svojim prijateljem Olegom Sviridovom (32) kada je navodno na mobilnom telefonu video snimak u kojem je silovao njegovu devetogodišnju ćerku. Policija je na mobilnim telefonima pronašla još snimaka zlostavljanja.

Telo Olega Sviridova pronađeno je u šumi u blizini sela Vintai u Rusiji. Nakon što je pregledala njegov mobilni telefon, policija je objavila da je snimio zlostavljanje svog deteta u selu Vintai.

Daili Mail piše da je Vjačeslav pio u baru sa svojim prijateljem Sviridovom kada je video snimak silovanja svoje devetogodišnje ćerke na svom mobilnom telefonu.

Bio je besan, ali Sviridov je pobegao pre nego što je Vjačeslav mogao da reaguje. Pedofil je bio blizak prijatelj Vjačeslavove porodice i često se brinuo o njihovoj ćerki, koju je u više navrata seksualno zlostavljao.

Vjačeslav je silovatelja odmah prijavio policiji, koja je odmah krenula u potragu. Ali otac je pronašao pedofila pre njih i ubo ga do smrti.

Kasnije je policiji rekao da je Sviridov pao na nož dok su se svađali u šumi u blizini sela i da ga nije namerno ubio.

Telo je pronađeno u četvrtak, nedelju dana nakon što je Vjačeslav video snimak.

Slučaj je pod istragom, a Vjačeslav je u pritvoru. Istraga je takođe pokrenuta u tri druga slučaja zlostavljanja na osnovu snimaka pronađenih u mobilnom telefonu žrtve. Navodno je zlostavljao decu u poslednjih pet godina.

Stanovnici sela Vintai i mnogi drugi Rusi izrazili su stav da Vjačeslavu ne treba suditi za ubistvo.

Na današnji dan navršilo se tačno 17 godina od kada su ruske bezbednosne snage krenule u akciju oslobađanja otete dece u školi u Beslanu. Sa tim je počelo rešavanje jedne od najtežih talačkih situacija u istoriji brobe protiv terorizma. Epilog borbe sa čečenskim teroristima je sledeći 186 dece je ubijeno. Ukupno su stradale 333 osobe i 32 terorista od njih 33. Ova otmica šokirala je svet, jer niko nije mogao biti imun da otme nevinu decu i drži ih kao taoce.

Ova užasna priča započela je 1. septembra 2004. U Rusiji svake godina na taj dan u svim školama održavaju se proslave praznika znanja u čast početka nove školske godine i prijema đaka. Takva proslava odvijala se i u gradu Beslanu u autonomnoj republici Severna Osetija na severu Kavkaza. U Srednjoj školi broj 1 okupilo se 1.200 đaka, roditelja, nastavnika. Dok su svi uživali ispred škole pojavila se poveća grupa mušakraca i žena. Svi su bili naoružani.

Naime, radilo se o terorističkoj grupi kojom je komandovao čečenski terorista Šamil Basajev, koji je odlučio da se zbog akcija ruskih bezbednosnih snaga osveti. Izbor mesta pao je na školu u Beslanu. Ruske snage bezbednosti, kasnije kao su utvrdile prepoznale su odmah da je u pitanju rukopis Šamila Basajeva, koji je ranije izvodio slične terorističke akcije sa velikim brojem taoca, koje su ubijali kad je akcija oslobađanja započela. Svima u glavi bile su scene iz moskovskog pozorišta Dubrovka i sela Prvomajskoje.

Jedan od teorija tvrdila je da su se Čečeni dugo pripremali za ovaj napd i da su u leto kad su se u školi vršile neke opravke ubacili među radnike da bi u fiskulturnoj sali postavili eksploziv. Kasnijim pregledom utvrđeno je da su to bile mine ručne izrade, dinamit, kao i veća količinu municije.

Napad je izvela grupa od 33 terorista Drugog bataljona šehida Rijadus Salihin sastavljena od 13 Čečena među kojima su bile i dve žene popularno zvane "crne udovice", 9 inguša, 3 Rusa, 2 Arapina, 3 Osetina, 1, Tatarin i dvojica nepoznatih nacionalnosti. Teroristi su se podelili u dve grupe. Prva grupa prikupila se na granici Ingušetije i Severne Osetije i krenula put Beslana. Druga grupa već se bila ubacila među roditelje u samoj školi. Inače prva grupa zarobila je putem majora policije od koga su uzeli policijski auto. Sa njim i kamionom marke GAZ uleteli su u dvorište škole. Teroristi koji su se iskrcali iz kamiona najpre su likividirali policajce koji su obezbeđivali manifestaciju. Dok su deca bežala teoristi su otvorili vatru. Nakon početnog haosa deca su pohvata i stavljena u fiskukturnu salu. Teroristi su od strunjača i srpava za vežbanje napravili barikade, a deca su kao živi štit stavljena između prozora. Duž sale preko košarkaških obruča bio je postavljen eksploziv, a najveća eksplozivna naprava bila je postavljena na pod. U periodu 1. na 2. septembar ubijeno je 10 mušakraca taoca, za koje su čečenski teroristi procenili da su spremni da pruže otpor. Tog prvog spetmebra stradala je i jedna od "crnih udovica" koja je slučajno aktivirala šehidski pojas i poginula.

Lokalne policijske snage opkolile su zgradu škole a među njima su bili pripadnici OMON-a i SOBR specijalne jednice. Armija je poslala jednu četu SPECNAC i to 135 pripadnika iz Vladikavkaza, a iz Moksve stigala je i specijalizovana ekipa FSB. Ovim snagama pridružilo se i na stotine loklanih dobrovoljaca, odnosno očeva i rođaka otete dece koji su sa automatskim oružjem pristigli da se obračunaju sa teroristima.. Iz Moskeve upućene su bile i specijalna jednice ALFA i VIMPEL.. Dodatnu konfuziju stvarali su roditelji dece koji su stajali blizu same zgrade škole nadajući se da će moći da spasu decu.

Rasplet krize počeo je 3. septembra u pet do jedan po lokalnom vremenu. Naime, teroristi su dozvolili da se ispred škole pojavi kombi kako bi evkuisao žrtve koje su stajale i počele da zaudaraju. Pomeranje kombija iskoristila je vojska da se još više približi fiskulturnoj sali, što je teroristima upalo u oko. Tu postoji i teorija da su spasioci aktivirali sasvim slučajno eksploziv i tad je usmrćen jedan spasilac..Kada je eksplozija odjeknula spolja i u samoj sali odjeknula je druga detonacija . Od straha jedan terorista je odkočio i aktivrao drugu minu. Taj početni haos iskoristili su očajni dobrovoljci koji su sa puškama krenuli u juriš na školu. Teroristi su ih dočekali spremnim i otvorili vatru iz zaštićenog objekta. Veliki broj njih je stradao. U celu priču umešali su se specijalci jednica Alfi koji su uz pratnju oklopnih trasnportera koji su otvarali vatru došli do škole. U njihovoj pratnji bili su i vojni inženjerci koji su trebali da deaktiviraju eksploziv. Inženjerci, kada su usepli da uklone mine sa prozora, su se sklonili, a onda je nastupila akcija jednice ALFA. Čak je kontrolisanom eksplozijom otvorena bila rupa na fiskulturnoj sali. Usledio je opšti haos pa su specijalci koji su upali morali da rade dva zadatka spasavaju decu i pucaju na teroriste. Jedna grupa terorista uspela je da se probije do jedne barikade, a roditelji i doborovoljci ih nisu mogli razlikovati da li su njihovi.. Većina je uspela da se domogne stambene zgrade nedaleko od škole i onde se zabarikadirala. Tad je usledila operacvija pod nazivom Prihvat kada je počeo lov preživelih terorista. Neki teroristi su pokušali da umaknu pomešani sa taocima, dok je treća grupa nastavila da puca iz fiskulturne sale. Sporadične borbe sa teroristima vođene su sve do ranih jutarnjih časova 4. septemebra.

Rusko Ministarstvo za vanredne situacije saopštilo je kasnije da su u akciji poginule 333 osobe, to toga 186 dece gde je njih 26 preminulo u bolnici. Poginulo je i 12 pripadnika FSB i 32 napadača. Jedan teroirsta je uhapšen kad je pokušao da se sakrije pod oklopni transporter.

Specijalna komisija ruske Dume koja je dve godine istraživala tragediju u Besalnu zaključila je da eksploziv nije aktivirala vojska već teroristi. Takođe vojska nije pucala na zgradu, nego su tenkovi otvarali vatru na lokacije na školi odakle su teroristi otvarali vatru. Krivicu za ovu tragediju snose i bezbednosne službe i policija . Da stvar bude gora u vreme proslave na osetljivom terenu nijedan policajac nije imao naoružanje sa sobom. Posebno naglasak na krivici je bila na obaveštajnoj službi koja je napravila vreliki propust jer nije saznala za ovu operaciju.

Isto tako izveštaj je pokazao da su neki teroristi bili hapšeni od strane policije u Ingušetiji, ali da su onda pušteni. Takođe pornađena je i veza sa Šamilom Basajevim..

Tragedija u Beslanu bila je povod da ruske specijalne jedinice i obaveštajna služba FSB po uzoru na Izrael krene u akciju ciljanih likvidacija čečenskih terorista koji su u narednih godinu dana pobijeni bili svi. Zapravo njima je Beslan došao glave.

Uznemirujući snimak stiže iz Hjustona, država Teksas.

Starijeg muškarca su tokom jutarnje šetnje u Houstonu u Teksasu napala dva pit bulla.

Čitav incident zabeležila je nadzorna kamera na kući ispred koje se dogodio napad. Snimak prikazuje kako mu i komšije pristižu u pomoć dok on leži na podu povređen.

Iran je počeo da unapređuje svoju odbranu zbog sankcija uvedenih od strane UN.

Mornarica Iranske revolucionarne garde objavila je video snimak koji prikazuje najnoviji „grad raketa“ te zemlje – opremljen brojnim sistemima za lansiranje krstarećih i balističkih raketa različitih dometa, ali njegova lokacija ostaje misterija.

 

Novi vojni objekat zvanično je otvoren tokom ceremonije kojoj su prisustvovali komandanti i visoki oficiri.

Grad raketa“ je većim delom podzemni objekat, a sadrži nekoliko silosa za skladištenje balističkih raketa. Zaliha raketa takođe se nalazi pod zemljom, kako se vidi na snimku.

Sva oprema proizvedena je i razvijena u Iranu, prenosi „Sputnjik internešenal“.

Teheran je aktivno razvijao i nadograđivao svoju odbrambenu industriju u poslednjih nekoliko decenija zbog sankcija UN na kupovinu naoružanja u inostranstvu.

Iran je pokrenuo proizvodnju ne samo manjeg vatrenog oružja, već i ratnih brodova, raketa, borbenih aviona, dronova…

Sankcije su ukinute prošle godine uprkos snažnom protivljenju SAD, pri čemu je Iran razmatrao povratak na globalno odbrambeno tržište ne samo kao kupac, već i kao prodavac domaćeg oružja i vojne opreme.

Strana 1 od 28

NAJBRŽE NOVOSTI DANA U SRBIJI │ NAJNOVIJE VESTI

Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala

PROMO MARKETING

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji