Rusija

Rusija (157)

Ruski predsednik Vladimir Putin obratio se narodu i poslao poruku Americi, zbog svog nastojanja da sačuva unipolarni svet i poredak, da predstavlja veliki rizik po čovečanstvo i izazivanjem svetskog sukoba

Vladimir Putin je tokom svog obraćanja rekao da neke zemlje nisu spremne da izgube svoju dominaciju na međunarodnoj sceni i da su u problemu da održe nepošteni unipolarni model, zbog čega rizikuju da dođe do velikog sukoba.

- Pod izgovorom "poredka zasnovanog na pravu", još jednom upitnom konceptu, pokušavaju da kontrolišu globalni proces. Udružili su se stvarajući blokove i koalicije koje idu u korist jednoj državi - Americi. Prirodna prava drugih učesnika u međunarodnom odnosima su ignorisani, fudamentalni principi nedeljivosti i sigurnosti se koriste selektivno - upozorio je Putin.

Ruski predsednik se osvrnuo i na sankcije Zapada prema Rusiji.

- Zapadne jednostrane i nelegitimne sankcije protiv suverenih zemalja dostigle su nivo bez presedana. Moram da dodam da su i zemlje koje tvrde da su neutralne prešle granicu i prekršile zakon konfiskujući privatnu imovinu i guše slobodu govora koji su zagarantovani po zakonima njihovih zemalja. U nekim slučajevima, dominacija jedne ili grupe zemalja na globalnoj sceni nije samo kontraproduktivno već i veoma opasno, a neizbežno se stvara globalni sistematski rizik - dodao je Putin.

Ruski predsednik je u svom obraćanju istakao neophodnost svake zemlje za samoopredeljenost svog puta.

- U mutipolarnom svetu u 21-om veku nema mesta za nejednakost i diskriminaciju zamalja i ljudi.

Zbog toga Rusija govori o praktičnoj neophodnosti razumevanja vitalnog međunarodnog principa suverenog jednakosti među zemaljama - u kojem svaka zemlja ima pravo da odabere svoj model za razvijanje - zaključio je Putin.

Nakon incidenta u Kerčkom moreuzu iz Sevastopolja je isplovila ruska podmornica projekta 877 „Paltus“. Nestanak najbešumnije podmornice jako je zabrinuo zapadne eksperte.

Kako navodi bivši mornar Erik Moreno, podmornica je mogla da otplovi u Kerčki moreuz i možda se već nalazi tamo, piše ruski portal „Utro“.

Na svom nalogu na Tviteru ekspert je objavio snimak „Crne rupe“, kako nazivaju podmornicu na Zapadu, koja može da krene u pohod iz Sevastopolja. Snimke je objavio list „Dejli star“.

Moreno smatra da „Paltus“ može da počne igru „žmurke“ sa brodovima NATO-a u Crnom moru, kao što je to bilo za vreme Hladnog rata.

Ranije se američka vojska obratila Stejt departmentu sa molbom da saopšti Turskoj njene planove da pošalje vojni brod u Crno more. Prema Morenovom mišljenju, on može da postane lak plen za ruske podmornice, jer Crno more ima samo jedan ulaz i jedan izlaz.

 

„Ruska podmornica se možda nalazi na izlazu iz Bosfora radi kontrole moreuza. Rusija možda ima celu vučju jazbinu koja je spremna da napravi problem američkim brodovima“, zaključio je on.

Dizel-električna podmornica projekta 877 „Paltus“ ima zadatak da se neprimetno prikrade brodu ili podmornici protivnika, da izvede napad i zatim da tiho nestane.

Ruski političar i član Dume Andrej Guruljov izjavio je da će London biti prvi grad koji će biti bombardovan u slučaju novog svetskog rata

Govoreći na ruskoj televiziji Kanal jedan, Guruljov je rekao da će glavni grad Velike Britanije biti prvi pogođen ako blokada Kalinjingrada dovede do rata.

- Uništićemo celu grupu neprijateljskih svemirskih satelita tokom prve vaydušne operacije. Nikoga neće biti briga jesu li Amerikanci ili Britanci, sve bismo ih videli kao NATO. Drugo, ublažićemo ceo sistem protivraketne obrane. Treće, sigurno nećemo krenuti od Varšave, Pariza ili Berlina. Prvi na udaru biće London. Kristalno je jasno da pretnja svetu dolazi od Anglosasa - rekao je Guruljov.

- Svi izvori energije bili bi uništeni. Voleo bih da vidim šta bi SAD rekle zapadnoj Evropi o nastavku njihove borbe u hladnoći, bez hrane i struje. Pitam se kako bi onda Amerika ostala po strani. Ovo je grubi plan i namerno izostavljam određene momente, jer nisu za priču na televiziji.

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov iskusan je i na momente težak sagovornik što je iskusio i novinar BBC-a Stiven Rozenberg koji je razgovarao sa ministrom.

Lavrov je u intervjuu BBC-u rekao da Rusija nije izvršila invaziju na Ukrajinu, već je proglasila specijalnu vojnu operaciju jer nije imala apsolutno nikakav drugi način da objasni Zapadu da je uvlačenje Ukrajine u NATO zločin.

Intervju ruskog ministra spoljnih poslova izazvao je veliku pažnju svetske javnosti, pa i korisnika društvenih mreža koji su pronašli i jedan zanimljiv momenat.

Naime, Rozenberg se u jednom trenutku dotakao i dvojice zarobljenih Britanaca koje je sud u Donbasu kao plaćenike osudio na smrt, zajedno sa Marokancem.

Rozenberg je istakao da je "u očima Zapada Rusija odgovorna za sudbinu zarobljenih stranaca", na šta ga je Lavrov prekinuo usred rečenice i odgovorio:

"Uopšte me ne zanimaju oči Zapada. Mene zanima samo međunarodno pravo. Prema međunarodnim zakonima, plaćenici nemaju ista prava kao i vojnici. Tako da, šta god da je u očima Zapada, da budem iskren - nije bitno", rekao je on.

Kada mu je novinar rekao da oni nisu plaćenici već da su služili u ukrajinskoj vojsci, Lavrov je rekao da je njihova sudbina u rukama suda.

Govoreći o "specijalnoj vojnoj operaciji" u Ukrajinji, Lavrov je rekao da Rusija nije "bezgrešna", ali da se ne stidi da bude ono što jeste.

Ponovo je otvoreno pitanje o slanju nuklearnog oružja u Ukrajinu.

"Zapadne zemlje bi trebalo da isporuče Kijevu nuklearno oružje u cilju jačanja odbrambenih sposobnosti zemlje", izjavio je poslanik Evropskog parlamenta, bivši ministar spoljnih poslova Poljske, Radoslav Sikorski, za televiziju "Espreso TV" komentarišući rat u Ukrajini.

Prema njegovim rečima, Rusija je navodno prekršila Budimpeštanski memorandum, a Zapad, koji je takođe bio među garantima bezbednosti Ukrajine, ništa nije uradio kako bi "nadoknadio" gubitke. Sikorski je podsetio da se Kijev odrekao svog nuklearnog potencijala nakon potpisivanja memoranduma 1994. godine.

"Danas Rusi i još neki govore da to nisu bile garancije njene nezavisnosti, ali su tada svi shvatali da će Ukrajina u zamenu za to biti nezavisna zemlja u okviru granica koje su utvrđene još od SSSR-a. Ali pošto je Rusija prekršila taj Budimpeštanski memorandum, smatram da bismo mi, kao Zapad, imali pravo da poklonimo Ukrajini nuklearne bojeve glave, kako bi ona mogla da odbrani svoju nezavisnost", rekao je poslanik Evropskog parlamenta.

Ukrajina se tada odrekla nuklearnog oružja nakon što je potpisal Budimpeštanski memoranduma 4. decembra 1994. godine kojim je zemlji garantovan teritorijalni integritet. Dokument su takođe potpisale Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Rusija.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo je u nedelju predlog bivšeg šefa poljske diplomatije, a sada poslanika u Evropskom parlamentu, Rodoslava Sikorskog, da se nuklearno oružje isporuči Ukrajini. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je na Telegram nalogu napisala da su poljski političari pod kontrolom američkog transmisionog pojasa, pokazuju ekstremističku ideologiju, šire mržnju, podstiču sukobe, a sada prete planeti kršenjem režima nuklearnog neširenja, prenosi Interfaks.

"Ali najvažnije je da oni ugrožavaju poljski narod, koji se uvlači u nuklearnu preraspodelu sveta", naglasila je Zaharova.

Ukoliko Oleksandri Kovalovoj, direktorki Ukrajinskog instituta za knjigu, i Aleksandru Tkačenku, ministru kulture iz Kijeva, pođe za rukom da iz biblioteka u delu Ukrajine pod kontrolom Zelenskog izbace i unište 100 miliona knjiga ili pola knjižnog fonda zemlje, to će biti apsolutni svetski rekord "etničkog kulturnog čišćenja" ikad izvedenog.

Prethodni rekord drže Hrvati koji su od 1990. do 2010. godine, u državno organizovanom knjigocidu izbacili iz svojih fundusa oko 2,9 miliona naslova srpske literature.

Vest o najavljenom "Magnum knjigocidu" nije nova i došla je još 23. maja. Ipak, nije "očešala" nikog od zapadnih "zaštitnika kulture", iz recimo Uneska, PEN klubova, velikih svetskih izdavača i knjižara.

Knjige Dojstojevskog ili Puškina, Oleksandra Kovalova naziva "ideološki štetnom literaturom" i "propagandnim" knjigama.

"U prvoj fazi do kraja 2022. povući će se knjige objavljene u vreme kada je Ukrajina bila deo Sovjetskog Saveza, kao rusku književnost takozvanog antiukrajinskog sadržaja. Drugi krug povlačenja ima za cilj da obuhvati sve knjige objavljene u Rusiji od raspada Sovjetskog Saveza, i one će verovatno biti različitih žanrova, uključujući knjige za decu, ljubavne romane i detektivske priče", objasnila je Kovalova.

Posle odlaganja "štetne" literature, ukrajinske javne i školske biblioteke ostaće sa oko 100 miliona knjiga, ili sa polovinom sadašnjeg ukupnog obima.

Međutim, dodala je Kovalova, "neke knjige trebalo bi čuvati u univerzitetskim i naučnim bibliotekama" kao, na primer, dečje bajke i ljubavne romane iz sovjetskog doba, "kako bi stručnjaci proučavali korene zla i totalitarizma".

Dosadašnja istorija uništavanja knjiga svedoči da su pojedinci koji su se odlučivali na ovakav vid "kulturnih reformi" ostali zapamćeni na planeti kao mračne mrlje. U našoj eri, pre hrvatskog knjigocida, pisane stranice je spaljivala inkvizicija što je inspirisalo nemačkog pesnika Hajnriha Hajnea da 1844. godine u svom spevu "Nemačka mračna zima" predvidi budućnost: "Ko spaljuje knjige - spaljivaće i ljude", što se dogodilo već 1933. kao uveritira pred "Kristalnu noć". Nemci, konkretno pomamljeni studenti, su 10. maja u glavnoj berlinskoj ulici spalili 25.000 naslova, među kojima i dela Tomasa Mana.

Veliki Man, kada je potom pobegao iz Nemačke, preko Bi-Bi-Sija se obratio sunarodnicima kratkom porukom: "Nemci, ja vas upozoravam! Danas je to jedina usluga koju ja kao Nemac mogu da vam pružim!"

I ranije zabranjivali ruske knjige

Ovo nije prvi put u poslednjih nekoliko godina da je ukrajinska vlada zabranila ruske knjige. Tokom 2015. zabranjeno je 38 knjiga objavljenih u Rusiji. Od tada je na listu dodato još knjiga, uključujući dve knjige popularnog savremenog ruskog autora detektivskih romana Borisa Akunjina i memoari voljenog sovjetskog glumca i muzičara Vladimira Visockog.

Vojni ekspert Jakov Kedmi - bivši šef izraelske obaveštajne službe Nativ - ocenio je da u Ukrajini protiv Rusije ratuju i Sjedinjene Države i NATO.

Evo, u sažetom, vidu njegovih osnovnih ukazivanja i procena:

- Rat protiv Rusije vode Kosmičke snage SAD, strateška, operativna i taktička špijunaža SAD i NATO. Njihovi avioni i sateliti bave se pelengacijom i označavanjem ciljeva za ukrajinsku artiljeriju, avijaciju i rakete.

       

Amerikanci opredeljuju i šta će gađati ukrajinske taktičke rakete Točka-U.

       

Oni te rakete sada daju Ukrajinu. Iz drugih zemalja ih svoze u Poljsku, a odatle na Ukrajinu.

       

Ukrajinci pucaju i ratuju, ali njihovo oružje usmeravaju Sjedinjene Države i NATO.

       

A za ratovanje na taktičkom nivou su presudni izviđanje i „obeležavanje meta".

       

Amerikanci u ukrajinskom ratu protiv Rusije isprobavaju svoje sisteme, proučavaju kako Rusija na to reaguje.

       

Sve u svemu, američko-natovski rat protiv Rusije je već u toku.

       

Amerika je spremna da Ukrajini isporuči svako oružje, ali daje ono što ukrajinska armija može prihvatiti, što je u stanju da upotrebi. A dali bi joj i F-15 i F-16. Koliko god bi trebalo! Samo da imaju dovoljno vremena da obuče ukrajinske pilote i da stvore potrebnu logistiku za opsluživanje američkih borbenih aviona.

       

Sve što ostane od Ukrajine, biće načičkano američikim oružjem, o čijoj upotrebi će odlučivati SAD i NATO, i najveća moguća opasnost za Rusiju.

       

U Vašingtonu se, inače, nadaju da će ovo što se sada događa u svetskoj ekonomiji ojačati američku i da će joj omogućiti da sustigne i nemačku i kinesku ekonomiju. Zapravo, sada pokušavaju da šanse prema Kini povećaju na račun nemačke ekonomije.

       

SAD  su spremne da radi konkurencije sa Kinom žrtvuju nemačku ekonomiju.     

       

Amerikanci sada prelaze na svojevrsni ekonomski kanibalizam. Takmičiće sa Kinom, Indijom i drugima ne na račun svojih unutrašnjih rezervi već na račun ekonomija ekonomija prijateljskih evropskih zemalja.

       

SAD koriste okoilnost da je evropska rukovodeća elita slaba i da nije u stanju ni da štiti ekonomske interese svojih zemalja.

       

Vašington je sa Maršalovim planom imao dva cilja: 1. ne dati komunističkim partijama Italije i Francuske da dođu na vlast i 2. stvoriti trajnu ekonomsku zavisnost Evrope od Sjedinjenih Država.

       

Nije slučajno što je Rusija ostvarila kolosalnu prednost u nuklearnom strateškom naoružanju. A to naoružanje je kvintesencija razvoja nauke i tehnologija.

       

Rezultati Rusije u toj oblasti su najbolji pokazatelj potencijala njene ekonomije.

Odesa je verovatno jedan od narednih strateških ciljeva ruskih kopnenih i pomorskih snaga. Istovremeno, snage DNR za nekoliko dana očekuju da opkole grupu ukrajinskih vojnika u oblasti Lisičanska i Severodonjeckal. Kijev se nada da bi protivbrodske rakete i protivtenkovsko naoružanje mogli da preokrenu tok rata

Na internetu se pojavio snimak raketnog napada na strateški most u blizini Odese, koji je deo rute NATO-a za snabdevanje Ukrajine oružjem. Lokalni izvori objavljuju snimak trenutka jednog od napada na most u Zatoki, preko kojeg se sa Zapada u Ukrajinu dopremaju oružje i gorivo.

Odesa je verovatno jedan od narednih strateških ciljeva ruskih kopnenih i pomorskih snaga i jedina najveća luka koja je ostala pored Nikolajeva pod kontrolom Kijeva.

Ukoliko ruska vojska izvrši prodor i zauzme Nikolajev iz pravca Hersonske oblasti, to će praktično značiti da su joj otvorena vrata za prodor ka Odesi kopnenim putem iz čak dva pravca sa istoka, odakle mogu stići velike trupe sa Krima i sa severa, odnosno severozapada iz pravca Pridnjestrovlja u Moldaviji, gde su stacionirane ruske trupe, koje se takođe mogu uključiti u sukob ukoliko Moskva napravi takav dogovor sa Tiraspoljem.

Svakako, Odesa bi mogla biti i laka meta s Crnog mora, odakle se mogu izvršiti snažni vazdušni i raketni udari na grad, posle čega bi usledila vazdušno-pomorska operacija desanta.

Ukoliko ruske snage osvoje Odesu, Rusija će praktično kontrolisati celu obalu Ukrajine i odseći joj potpuno izlaz na Crno more, a poznato je da Kijev više nema kontrolu nad obalom Azovskog mora.

Ukrajinska vojska je probala više puta da se probije ali bezuspešno. Snage Donjecke Narodne Republike za nekoliko dana očekuju da opkole grupu ukrajinskih vojnika u oblasti Lisičanska i Severodonjecka, izjavio je zamenik načelnika Uprave Narodne milicije DNR Eduard Basurin.

- Ostalo je nekoliko dana da se potpuno zatvori kotao povezan sa Lisičanskom i Severodonjeckom nakon čega će naše trupe izaći u rejon Artjomovska... Mi ne ubrzavamo proces, samo ih zadržavamo i polako uništavamo one jedinice koji se nalaze ovde - rekao je Basurin za televiziju "Rusija 1".

On je napomenuo da je poslednjih dana bilo pokušaja ukrajinske vojske da se probije u oblasti Novomihajlovke i Avdejevke, ali su svi odbijeni, a ukrajinska vojska pretrpela je "kolosalne gubitke".

Švedska će isporučiti Ukrajini protivbrodske rakete i protivtenkovsko naoružanje, kao i finansijsku pomoć, izjavila je ministar spoljnih poslova te zemlje An Linde.

- Švedska će poslati Ukrajini protvbrodske rakete, protivtenkovsko naoružanje i puške kalibra 12,7 milimetara, kao i municiju. To je četvrti paket pomoći koji obuhvata i finansijsku pomoć Oružanim snagama Ukrajine. Ukupan iznos pomoći je preko 95 miliona evra - navela je Linde na Tviteru.

U aprilu je švedski parlament odobrio Ukrajini isporuku 5.000 protivtenkovskih bacača granata i opremu za uklanjanje mina.

Proces podele sveta na suprotstavljene blokove se ubrzava. Svet, koji je do sad generalno, bio dolarski i zapadnocentričan, čak i ‘vašingtoncentričan’, cepa se na nekoliko velikih regiona, u kojima će pravila uspostavljati najjači igrači tih regiona, smatra ruski politikolog Dmitrij Drobnjicki.

Tok događaja će dovesti do toga da će konfrontacija dva pola Rusije i Кine, s jedne strane i SAD i Evrope, s druge strane naterati i druge zemlje da se opredele, a ako nezapadni svet smogne snage da se koordinira i ujedini, niko neće moći da ga spreči da izgradi održivi novi svetski poredak.

 

Novi svetski poredak će se graditi oko nekoliko regiona, ističe Drobnjicki. U njemu će učestvovati i Zapad, ali pravila igre će diktirati najjači regionalni igrači.

„Svet zapravo i nije podeljen na dva zaraćena tabora, kako se to možda čini. Zapad se suprotstavlja većem delu sveta, namećući prilično diskriminaciona pravila za sve ostale učesnike u trgovinskom i političkom procesu, a zatim menjajući ta pravila po sopstvenom nahođenju. Štaviše, politika dvostrukih standarda zamenjuje se jednostranim akcijama, a ti potezi se nekim evropskim zemljama pravdaju demokratijom, iako to nije i ne može biti demokratija, dok se ostatku sveta ne daju nikakva objašnjenja, osim jednog: ‘Ne slušate Zapad – bićete kažnjeni’. Takve reči ne stižu samo na adresu Rusije, nego i Кine, Indije, mnogih zemalja Latinske Amerike…“, kaže ekspert.

 


Zapad je, dodaje Drobnjicki, i dalje tehnološki, finansijski, pa i vojno veoma jak, ali resursi tog ujedinjenog Zapada više nisu onakvi kakvi su bili pre 20 godina.

„Tog velikog Zapada koga svi slušaju, a koji je imao azijske zemlje kao saveznike, većinu zemalja jugoistočne Azije, kao i arapski svet, uključujući proizvođače nafte, i deo Latinske Amerike, više nema. Sve obaveze koje je kolektivni Zapad, predvođen Vašingtonom, ranije preuzeo, postepeno se odbacuju, a posebno po pitanju ekonomske stabilnosti, prehrambene bezbednosti, razvoja energetike, digitalne sfere, IT tehnologija i tako dalje“, ocenjuje Drobnjicki.

 


Sva ta obećanja se postepeno gube, pod plaštom trgovinskih ratova i sankcija, dodaje ekspert.

„I sve to pod maskom: ‘Stegnite kaiš, mi se borimo za demokratiju, to je Putin podigao cenu’. Pod svim tim izgovorima odustaje se od obaveza koje su još pre 10 godina delovale nepokolebljivo i garantovano iz Vašingtona“, objašnjava Drobnjicki.

Svet je, ipak, uz Rusiju
Specifičnost situacije je u tome što se nekoliko regiona našlo u približno istom položaju, kao naprimer, Кina i Rusija, koje je Zapad označio kao protivnike i konkurente.

„Sve što Кina radi u svom regionu, ili ono što radi Rusija je generalno slično i u tom smislu su taktički saveznici. Ne može se reći da je to direktan vojni i politički blok, protivteža NATO-u ili nešto drugo, ali postoji ogromno razumevanje zbog zajedničke sudbine u uslovima kada Zapad više ne može da održi svoj svetski poredak. Prehrambena i energetska kriza, kao i inflacija dolara pokazuju da je to zaista tako i da ne mogu garantovati stabilnost u svetu. To znači da u svetu neće biti globalne stabilnosti, ali biće regionalne“, ističe ekspert.

 


Prema njegovim rečima, dva centra su ovde očigledna – Moskva i Peking, a sve ostalo je pod znakom pitanja.

„Šta će se dešavati u Evropi nije baš jasno. EU očigledno ne zna šta će dalje i nejasno je šta će biti sa Indijom – kuda će ići i da li će moći da oko sebe izgradi svoj region. Uprkos očiglednim prednostima, Delhi ima ozbiljne nedostatke u svojoj sposobnosti da izgradi takav region. Dakle, svet se raspada na velike regione, na platežno-valutne sektore, ili klastere, kako se to sada sasvim otvoreno naziva, i sledeći svetski poredak nikako neće biti globalan“, smatra Drobnjicki.

 


To će, kako kaže, biti svet nekoliko velikih regiona i “svega između”. To se dogodilo nekoliko puta u istoriji i u tome nema ničeg neprirodnog, kaže ekspert.

„Samo nam se čini da je raspad globalnog svetskog poretka trajao trideset godina kao nekakva katastrofa, ali u stvari jasno je da centar sadašnjeg, umirućeg svetskog poretka nije u stanju da obezbedi ni stabilnost, ni razvoj, pa čak ni bilo kakav zaista atraktivan model za ceo svet. Dakle, globalni uticaj Zapada već slabi, a to znači da ostali igrači treba da grade svoje regione, a druge zemlje treba da pažljivo prate svoju sudbinu i gledaju šta će se desiti“, smatra Drobnjicki.

 


Кonkretno, mnoge istočne i evropske zemlje će morati da se odluče da li će se držati za bok broda EU koji tone, čak i neočekivanom brzinom, ili će svoju sudbinu graditi sa drugim, a ne sa zapadnim igračima, kaže ekspert.

Da li će biti „nove Jalte“
Atlantska globalizacija je propala, ali ona i dalje pokušava da preživi pregrupisavanjem svojih snaga i izgradnjom koalicija – antikineske i antiruske.

„Zapad kaže da su svi protiv Rusije, ali većina svetske populacije ne učestvuje u ovom trgovinskom ratu protiv Rusije. Dovoljno je samo što Indija i Кina, sa svojom veličinom stanovništva i ekonomijama to ne podržavaju i što odbacuju antiruske sankcije, a uz to ne treba zaboraviti ni na trgovinske preferencije Južne Кoreje. Postoje ogromni drugi regioni sveta, kao što je arapski svet, Arapsko poluostrvo, koje sada odbija da igra kako Vašington svira. To jest, ne postoji nikakav ‘ceo svet’ protiv Rusije. To priznaju i sami Amerikanci. I poenta ovde čak nije u zamljama ŠOS-a i BRIКS-a, već u onome o čemu sam ranije govorio – više niko ne veruje da Vašington može da obezbedi pouzdan, stabilan svetski poredak. I zašto ga onda slušati?!“, kaže Drobnjicki.

 


Mnogi eksperti smatraju da se BRIКS može proširiti na nekoliko azijskih, afričkih i američkih zemalja, uključujući Egipat, Indoneziju, Iran, Tursku, Argentinu ili Meksiko, ali Drobnjicki ističe da je BRIКS ionako „širok format“.

„On je preširok, rasut. To je pre trgovinski sporazum, a ako se još proširi, to će jednostavno ukazati na činjenicu da su ekonomske veze sa Rusijom, Кinom i Indijom od interesa za mnoge zemlje… U tom smislu će možda na platformi BRIКS-a nastati neka vrsta međuregionalne saradnje, bez Zapada, gde ljudi mogu da uspostavljaju međusobna pravila. To će biti različiti regioni, čak će biti različite zone plaćanja, ali možemo se dogovoriti oko pravila. Ova pravila neće biti diskriminatorna. Postojaće prilično kompaktni regioni koji će međusobno graditi trgovinske odnose“, predviđa Drobnjicki.

Zapad, smatra ekspert, čini sebi veliku medveđu uslugu time što oštro insistira na poštovanju kojekakvih ograničenja Rusiji, jer na taj način od sebe odbacuje one regione koji bi sa njim mogli da sarađuju.

 


Drobnjicki takođe ističe da Zapad više nije hegemon, a da Rusija i Кina mogu sa ovim da se izbore svojim razvojem i napretkom.

Rusija može da učini dobro sebi tako što će obezbediti napredni razvoj i taj model ponuditi drugima.

„Sve što se sada događa, a vidimo da se automobili voze po Evropi, kafići su otvoreni, ljudi pričaju preko ‘ajfona’ – sve je to privid. Nema ničega što bi to podržalo. Dakle, očekuju nas veoma ozbiljne promene, promeniće se slika sveta i svi Evropljani treba dobro da razmisle. Međutim, evropske elite uglavnom ne razmišljaju o tome i uopšte ih nije briga. Njima je glavno da urade ono što su im mentori naložili“.

Na pitanje da li je svetu potrebna „nova Jalta“, koja bi raspodelila interesne sfere među silama, Drobnjicki napominje da takvi formati nastaju isključivo nakon velikih sukoba.

„Mislim da neće biti tako velikog sukoba. Odnosno, neće biti velikog rata, posle kojeg se sastaju pobednici koji će uspostaviti novi svetski poredak, kao što je bio slučaj na Jalti. To će, pre, biti postepeno i post faktum fiksiranje novog regionalnog svetskog poretka koji je došao… Sankcije neće imati nikakvu ulogu, a svi će svoje trgovačke puteve braniti snagama svojih Oružanih snaga… Teoretski, ranije je bilo moguće dogovoriti se o podeli sveta na regione, nekoliko valutnih zona i slično, ali nažalost, sastav administracije koji je došao u Belu kuću i američke savezne agencije nisu u mogućnosti da obezbede takav dogovor“, zaključuje Drobnjicki.

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel nazvala je ruski napad na Ukrajinu kršenjem međunarodnog prava i "dubinskom prekretnicom" u istoriji Evrope nakon Drugog svetskog rata

"Moja solidarnost s Ukrajinom koja je napadnuta i na koju je Rusija izvršila invaziju i podrška njenom pravu na samoobranu", rekla je Merkel u sredu uveče, što je njeno prvo javno obraćanje u polednjih šest meseci.

Merkelova je iskazala podršku aktuelnoj nemačkaoj vladi, Evropskoj uniji, SAD, NATO, G7 i UN i njihovim naporima da se obezbedi zaustavljanje, kako je rekla "varbarskog rata i agresija Rusije".

Merkel je na svečanosti za Rajnera Hofmanna koji je nedavno odstupio sa čelne pozicije Konfederacije nemačkih sindikata istakla da će posledice rata biti dalekosežne, posebno za Ukrajinu, ali i za celu Evropu.

Bivša nemačka kancelarka osvrnula i na zverstva nad civilima, spomenuvši Buču, mesto u blizini Kijeva, u kojem su pronađene stotine ubijenih civila.

Podršku susednih zemalja Ukrajini, pre svega Poljske i Moldavije nazvala je "malim tračkom nade u beskrajnoj žalosti" .

Merkelova je na kraju naglasila da "nikada ne bismo smeli da uzimamo mir i slobodu zdravo za gotovo".

Strana 1 od 12

NAJBRŽE NOVOSTI DANA U SRBIJI │ NAJNOVIJE VESTI

Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala

PROMO MARKETING

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji