Rusija

Rusija (160)

Ruski predsednik Vladimir Putin je 24. novembra 2016. godine prisustvovao ceremoniji uručenja nagrada Ruskom geografskom društvu u Moskvi, a događaj je ostao upamćen po šali ruskog predsednika

Naime, tokom dodele nagrada, ruski predsednik je postavljao pitanja iz geografije dečacima i šalio se sa njima.

Jednog dečaka je pitao da li zna gde se ruske granice završavaju.

- Kod Beringovog moreuza, kod Amerike - rekao je dečak.

Ruski predsednik ga je ispravio: "Granice Rusije se nigde ne završavaju".

Nakon ove šale Vladimira Putina svi prisutni su se nasmejali. Snimak je postao viralan na društvenim mrežama, a u komentarima su i njihove "komšije", Poljaci, Finci, Litvanci i ostali tada pisali kako je šala dobra i smešna.

Danas je video ponovo aktuelan zbog ruske Specijalne operacije u Ukrajini, a za razliku od reakcije od pre šest godina, Putinove reči nikome nisu više smešne.

- Nije se šalio - jedan je od najčešćih komentara.

Što pre se završi Ukrajina, to će pre početi velika igra između Rusije i SAD i Velike Britanije - ocenio je izraelski vojni ekspert Jakov Kedmi koji je rukovodio i nacionalnom obaveštajnom službom Nativ

Ukazao je da je Ukrajina već izgubila desetine hiljada svojih najboljih vojnika i da će uskoro ostati bez najboljih delova armije:

- Može Kijev, naglasio je, poslati na front i milion teritorijalaca, ali će većina tih ljudi završiti, ako budu imali sreće da prežive, kao zarobljenici. Kada smo 1967-me uništili svu egipatsku avijaciju, Kairo je lagao da njegovi tenkovi samo što nisu stigli do Tel Aviva. Ovako primitivno laže i Ukrajina. Saopštenja ukrajinske vojne komande su naprosto neozbiljna.

Kedmi ističe da iz Kijeva za svoj uspeh proglašavaju to što će još koji mesec zadržati i usporiti napredovanje ruske vojske. A još nisu uspeli da povrate ništa od onog što su dosad izgubili!

- Zato su Amerikanci i objavili: činićemo sve što možemo da se Ukrajina drži što duže! U Vašingtonu će, izgleda, svojom pobedom smatrati ako se Ukrajina održi još pet meseci.

On navodi i da će ako Rusija izgubi ukrajinsko odmeravanje sa Zapadom doći će u pitanje njeno postojanje. 

- Ali, ako pobedi - to će biti kraj dominacije SAD ne samo u svetskoj ekonomiji. Ceo svet će se ravnati prema pobedniku. Poći će dalje sa onim ko pobedi.

Za početak će se i NATO vratiti na pozicije na kojima je bio do 1997. A, to znači da će to biti drugi NATO. Uostalom, pojaviće se i druga Evropa i druga „svetska ekonomija".

Sve u svemu, i svet će biti drugi.

Na ispistu će biti postojanje NATO i Evropske unije, a i - teritorijalna celovitost SAD.

A Rusija će u Ukrajini odraditi sve sa organičenim vojnim kontigentom koji trenutno teško da premašuje 20-25 odsto Oružanih snaga RF.

 

Kadirov je apelovao na Zelenskog da ne pokušava da pregovara sa Putinom, već da se lično sastane i “sve ovo reši za pola sata”.

U petak, 4. marta, objavio je post o tome na svom Telegram kanalu.

 

On se u glasovnoj poruci obratio Vladimiru Putinu i, govoreći o Ukrajini, nazvao je pretnjom Rusiji. Pregovori za postizanje mirnog rešenja sukoba, demokratija, sloboda govora su dobri, ali ruski borci trenutno ginu u Ukrajini, o čemu niko ne brine, rekao je čečenski lider.

 

– Naredite našim borcima da brzo, tačno, efikasno zauzmu Harkov, Kijev i sve druge gradove. Druže predsedniče, druže vrhovni zapovedniče, spreman sam da dam život za vas, ali ne mogu da gledam kako ginu moji i naši vojnici, Ministarstvo odbrane, Narodna garda i druge strukture. Preklinjem vas da zatvorite oči na sve i da sve što se tamo dešava bude gotovo za dan-dva – pozvao je Kadirov Putina.

 

Ramzan Ahmatovič je preneo zahteve boraca i komandanata jedinica da su spremni da ispune predsednikovo naređenje, umesto da besmisleno ginu pod artiljerijskom vatrom. Kadirov je apelovao na Zelenskog da ne pokušava da pregovara sa Putinom, već da se lično sastane i “sve ovo reši za pola sata”.

Rusija je granatirala više od 40 gradova u istočnoj ukrajinskoj regiji Donbas, uništivši gotovo desetak nebodera, objavile su vlasti u četvrtak, dok su moskovske snage pokušavale opkoliti svoje ukrajinske neprijatelje, brojčano ih na nekim mjestima nadmašujući.

Nakon što u svom tromjesečnom ratu nije uspjela zauzeti glavni grad Ukrajine Kijev ili njezin drugi grad Harkov, Rusija pokušava preuzeti potpunu kontrolu nad Donbasom u ime separatista. Industrijska regija obuhvaća pokrajine Lugansk i Donjeck.

Rusija je ubacila tisuće vojnika u regiju, napadajući s tri strane u pokušaju da opkoli ukrajinske snage koje se drže u gradu Sijerodonjecku i njegovom blizancu Lisičansku. Njihov pad ostavio bi cijelu pokrajinu Lugansk pod ruskom kontrolom, što je glavni ratni cilj Kremlja.

"Sada je sve usredotočeno na Donbas", rekao je savjetnik ukrajinskog ministarstva unutarnjih poslova Vadym Denisenko na brifingu.

Rekao je da je situacija vrlo napeta jer je 25 taktičkih skupina ruskog bataljuna pokušalo opkoliti ukrajinske snage.

Zajednička operativna skupina ukrajinskih oružanih snaga priopćila je da su Rusi granatirali više od 40 gradova u regiji, uništivši ili oštetivši 47 civilnih objekata, uključujući 38 domova i školu.

"Usljed ovog granatiranja pet civila je poginulo, a 12 ih je ranjeno", navodi se na Facebooku, dodajući da je odbijeno 10 ruskih napada, uništena su četiri njegova tenka i četiri bespilotne letjelice, a ubijena su 62 "neprijateljska vojnika".

Ured ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog priopćio je da je uništeno 11 visokih zgrada u Sijerodonjecku i osam u Lisičansku.

Zelenskiy je rekao da ruske trupe znatno nadmašuju ukrajinske snage u nekim dijelovima istoka i da Kijev neuspješno pokušava dogovoriti razmjenu zarobljenika s Moskvom.

Puno zarobljenika

Broj ukrajinskih ratnih zarobljenika koji se drže u samoproglašenim Narodnim republikama Lugansk i Donjeck, koje podržava Rusija, svakodnevno se povećava, rekao je luganski dužnosnik Rodion Mirošnik, a prenosi novinska agencija TASS.

"Ima puno zatvorenika", rekao je Miroshnik. "Sada je ukupan broj negdje oko 8000. To je puno, a doslovno se stotine dodaju svaki dan."

Reuters nije mogao neovisno potvrditi izvještaje s bojnog polja niti jedne strane.

Dok Rusija nastoji učvrstiti svoju vlast na osvojenom teritoriju, predsjednik Vladimir Putin potpisao je dekret kojim se pojednostavljuje proces za stjecanje ruskog državljanstva i putovnica stanovnicima novoosvojenih okruga.

Ruski parlament u srijedu je ukinuo gornju dobnu granicu za službu u vojsci, ističući potrebu za zamjenom izgubljenih vojnika.

U kasnonoćnom videoobraćanju, Zelenskiy je, komentirajući nova ruska pravila o regrutaciji, rekao: "(Oni) više nemaju dovoljno mladića, ali još uvijek imaju volje za borbu. Još će trebati vremena da se ta volja sruši."

Zelenskiy je ovog tjedna rekao da se sukob može okončati samo izravnim razgovorima između njega i Putina.

Rusija svoje djelovanje u Ukrajini naziva "specijalnom operacijom" razoružavanja Ukrajine i njezine zaštite od fašista. Ukrajina i Zapad kažu da je fašistička tvrdnja neutemeljena i da je rat ničim izazvan čin agresije.

Ukrajina i Zapad kažu da su ruske snage gađale civile i da su sudjelovali u ratnim zločinima, optužbe koje Rusija odbacuje. 21-godišnji zapovjednik ruskog tenka ovaj je tjedan osuđen na doživotni zatvor nakon što je proglašen krivim za ratne zločine zbog ubojstva nenaoružanog civila.

Policija u Lisičansku pokapa tijela civila u masovne grobnice, rekao je regionalni guverner Luganska Serhiy Gaidai. Oko 150 ljudi pokopano je u grobu u jednom okrugu, dodao je.

Obitelji pokopanih ljudi moći će izvršiti ponovni pokop nakon rata, a policija izdaje dokumente koji Ukrajincima omogućuju da osiguraju smrtovnice za svoje voljene, rekao je Gaidai.

Kriza hrane

Rusija je blokirala brodove iz južne Ukrajine koji bi inače izvozili žito i suncokretovo ulje kroz Crno more, što je povećalo cijene na globalnoj razini. Afrička unija pozvala je dvije zemlje u srijedu da deblokiraju izvoz žitarica i gnojiva kako bi se izbjegla rasprostranjena glad.

Rusija je za prehrambenu krizu okrivila stroge sankcije Zapada. U srijedu je priopćeno da je spremna osigurati humanitarni koridor za plovila koja prevoze hranu, ali želi da se zauzvrat ukinu sankcije.

Ekonomski pritisak se povećao u srijedu kada Sjedinjene Države nisu produžile Rusiji licencu za isplatu obveznica, gurajući je bliže rubu povijesnog neplaćanja duga.

Izuzetaj je omogućio Rusiji da nastavi s otplatom državnog duga do sada.

Europska komisija je predložila da se kršenje svojih sankcija Rusiji proglasi zločinom.

EU je također priopćila kako se nada da će dogovoriti sankcije ruskoj nafti prije sljedećeg sastanka čelnika EU.

Ali Rusiji, barem za sada, ne nedostaje novca. Prihodi od nafte i plina iznosili su 28 milijardi dolara samo u aprilu zahvaljujući visokim cijenama energije.

Navigacioni sistem GPS nije dovoljno zaštićen od potencijalnih smetnji iz Ruske Federacije i zahteva efikasniju zamenu - objavio je britanski list The Times

Pozvavši se na „sopstvene izvore", dodatno je otkrio:

Velika Britanija i Sjedinjene Države traže alternativu GPS koja se ne bi oslanjala na satelite. Strahuju da bi u budućim sukobima neprijatelj mogao lako ometati signal.

Autor članka je naveo reči zamenika britanskog ministra odbrane Džeremija Kvina, da je potrebno „biti na oprezu pred satelitskom pretnjom".

       

Prema njegovom mišljenju, Rusija koristi sukob u Ukrajini, između ostalog, i za testiranje tehnologije za ometanje GPS  signala.

Izneo je vlastito uverenje da alternativa može biti navigacioni sistem One Web, čiji rad obezbeđuje satelitska grupacija na niskim orbitama.

Tinkov je naveo da su mu mnogi njegovi poznanici u poslovnoj i vladinoj eliti privatno rekli da se slažu sa njim, ali da se svi plaše

Ruski milijarder Oleg Tinkov otvoreno je okrenuo leđa ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i njegovom režimu, kritikujući rat u Ukrajini. U razgovoru sa reporterom Njujork tajmsa koji je obavljen je sa tajne lokacije otkriva da je angažovao telohranitelje pošto je dobio infomaciju da bi trebalo da se plaši za svoj život.

Poručio je da je tu informaciju dobio od prijatelja sa kontaktima u ruskim bezbednosnim službama. Našalio se da će ga iako je preživeo leukemiju, možda na kraju „ubiti Kremlj“. Priznao je da mu je preneta poruka da je odluka u vezi sa njim doneta.

„Da li to znači da će me ubiti, ne znam. Ne isključujem to“, rekao je on.

Tinkov važi za jednog od retnih ruskih tajkuna koji je samostalno izgradio svoj posao nakon što je bogatstvo stekao van industrije energetike i minerala koja je bila igralište za bogate ruske biznismene, prenosi Njujork tajms.

Događaji koji su se nizali u poslednje vreme oko ovog ruskog milijardera bili su brz i potresan obrt sreće za biznismena koji je godinama izbegavao da se sukobi sa Putinom, dok se predstavljao kao nezavistan od Kremlja. Njegov pad naglašava posledice sa kojima se suočavaju oni pripadnici ruske elite koji se usude da progovore protiv svog predsednika.

Tinkov je naveo da su mu mnogi njegovi poznanici u poslovnoj i vladinoj eliti privatno rekli da se slažu sa njim, ali da se svi plaše. U intervjuu za Njujork tajms Tinkov je najsnažnije do sada izrazio protivljenje ratu koji ruski lider vodi u Ukrajini.

"Shvatio sam da Rusija, kao država više ne postoji", rekao je Tinkov, predviđajući da će Putin još dugo ostati na vlasti.

"Verovao sam da je Putinov režim loš. Ali naravno, nisam imao pojma da će to poprimiti takve katastrofalne razmere", rekao je on.

Za razliku od ruskih olugarha koji su pre mnogo godina raskrstili sa Putinom i sada žive u egzilu, kao što su Mihail Hodorkovski i Pavel Durov, Tinkov je našao način sa koegzistira sa Kremljom i zarađuje milijarde - sve do 19. aprila ove godine.

Tinkov se oglasio tada na Instagramu povodom, kao je naveo "ludog" rata u Ukrajini, osudivši rusku invaziju i opisavši one koji je podržavaju kao "morone", između ostalog.

"Naravno da ima morona koji crtaju Z, ali moroni u svakoj zemlji čine 10 odsto ljudi. 90 odsto Rusa je PROTIV ovog rata!" dodao je milijarder, aludirajući na simbol "Z" koji je u jednom trenutku postao znak podrške Rusiji.

Tinkov je pored toga prokomentarisao i stanje ruske vojske, a i države: "Probudivši se sa mamurlukom, (ruski) generali su shvatili da imaju sr*nje vojsku. Kako vojska može da bude dobra ako je sve ostalo u državi sr*nje i zaglavljeno u nepotizmu i servilnosti?"

U tom trenutku Tinkov je bio van Rusije, pošto je 2019. godine otišao na lečenje od leukemije. Kasnije se povukao i ustupio je kontrolu nad bankom, ali je zadržao 35 odsto udela u kompaniji, koja je prošle godine na Londonskoj berzi procenjena na više od 20 milijardi dolara.

Dan nakon objave na Istagramu, ističe da su iz Kremlja kontaktirali više rukvodioce banke i da su poručili da je svako povezivanje sa njihovim osnivačem problem.

"Oni su rekli: 'Izjava vašeg akcionara nije dobrodošla, a mi ćemo nacionalizovati vašu banku ako je proda i ne promeni vlasnika i ako ne promenite ime'", istakao je Tinkov, pozivajući se na izvore u svojoj banci.

Prošle nedelje je prodao svoj udeo u banci od 35 odsto i to ruskom rudarskom milijarderu u prodaji koju mu je nametnuo Kremlj. U pitanju je firma koju vodi Vladimir Potanjin, magnat blizak Putinu.

"Nisam mogao da razgovarao o ceni. Bilo je kao da sam talac - uzmeš ono što ti se ponudi. Nisam mogao da pregovaram", rekao je on za Njujork tajms.

Tinkov je rekao da je zahvalna gospodinu Potanjinu, rudarskom magnatu, koji mu je omogućio da spase bar deo novca iz svoje kompanije. Rekao je da nije mogao da otkrije cenu, ali da je prodao po 3 odsto vrenodsti od onoga što je verovao da je prava vrednost njegovog udela.

"Naterali su me da ga prodam zbog mojih izjava. Dok je Putin živ, sumnjam da će se nešto promeniti", rekao je on.

"Ne verujem u budućnost Rusije. Ono što je najvažnije, nisam spreman da svoj brend i svoje ime povežem sa zemljom koja npada svoje susede bez ikakvog razloga", zaključio je Tinkov.

Negirao je da je sve ovo govorio u nadi da će mu biti ukinute sankcije koje mu je uvela Britanija. Dodao je da ga je bolest možda učinila hrabrijim da progovori. Pripadnici ruske elite su, kako kaže, u šoku zbog rata i zvali su ga u velikom broju da mu pruže podršku.

"Oni shvataju da su vezani za Zapad, da su deo globalnog tržišta i tako dalje. Oni se brzo, brzo pretvaraju u Iran. Ali to im se ne sviđa. Žele da njihova deca provedu letnji odmor na Sardiniji", navodi on.

Iako ispitivanja javnog mnjenja u Rusiji sugerišu da javnost u velikoj mjeri podržava "specijalnu vojnu operaciju" koju ruska vojska već više od dva meseca sprovodi u Ukrajini, određeni pripadnici ruske elite, naročito oni koji su se obogatili prije nego što je aktuelni predsednik Vladimir Putin došao na vlast, počeli su da progovaraju protiv ruske invazije.

Mnogi od njih u tim su se ne pretjerano glasnim istupima ipak fokusirali na vlastite probleme. Sankcije koje je Zapad nametnuo Rusiji su kao nova Gvozdena zavijesa i ruski tajkuni zbog njih ne mogu da pristupe desetinama milijardi dolara kojima su raspolagali prije rata u Ukrajini, piše Vašington Post.

– U jednom su danu uništili stvari koje su se gradile godinama. To je katastrofa – rekao je jedan biznismen koji je na dan početka invazije pozvan na sastanak s predsjednikom Putinom.

Bijela kuća je u četvrtak ruskim oligarsima donijela još loših vijesti kada je objavila prijedlog da se njihova blokirana imovina proda na otvorenom tržištu i zarada da Ukrajini.

Najmanje četiri oligarha koji su se obogatili u mandatu Putinovog prethodnika Borisa Jeljcina već su napustila Rusiju. Najmanje četiri visokopozicionirana zvaničnika podnijeli su ostavke i napustili zemlju. Među njima se našao i Anatolij Čubajs, posebni savjetnik Kremlja za održivi razvoj i vođa privatizacije za vrijeme Jeljcina.

Drugi visokorangirani zvaničnici koji su nužni za funkcionisanje zemlje nisu pošli njegovim koracima. Neki ne mogu da odu čak i kad bi to htjeli. U takvom je “zatvoru”, na primjer, guvernerka centralne banke Ruske Federacije Elvira Nabjulina. Ona je ostavku ponudila nakon što je Zapad Rusiji nametnuo sankcije, ali Putin je odbio da je prihvati.

Više ruskih milijardera, visokopozicioniranih bankara, visokopozicioniranih zvaničnika i bivših zvaničnika reklo je da ih je Putin zavarao i da osjećaju da se na njega ne može uticati jer užim krugom njegovih najbližih saradnika dominira šačica tvrdolinijaša iz sektora bezbjednosti. Nezadovoljni su u svojim dosadašnjim javnim istupima na tu temu bili prilično suzdržani i uglavnom su se fokusirali na pitanje ruskog odgovora na sankcije. Niko od njih nije direktno kritikovao Putina.

Vladimir Lišin, čelnik jednog od četiri najveća proizvođača čelika u Rusiji, kritikovao je prijedlog da se stranci natjeraju da niz sirovina plaćaju isključivo u rubljima. Lišin je u razgovoru za jedne moskovske novine rekao da bi usvajanje tog prijedloga dovelo do “izbacivanja” Rusije s međunarodnih tržišta. Vladimir Potanjin, vlasnik firme za rudarenje nikla i paladija “Nornickel” i jedan od arhitekata privatizacije koja je u Rusiji sprovedena 1990-ih godina, upozorio je da će prijedlozi da se zapleni imovina firmi koje su zbog rata napustile Rusiju uništiti povjerenje investitora. Poslovni magnat Oleg Deripaska rat u Ukrajini nazvao je “ludilom” te predvideo da će ekonomska kriza koja je zbog sankcija zadesila Rusiju biti gora od one koja je zemlju pogodila 1998. godine. Uz to, tvrdio je da Putinova ekonomska politika nije rezultirala rastom ruske ekonomije i plata njenih građana. Rekao je i da će se Rusija “dugo stidjeti” rata u Ukrajini, ali i dodao da je za njega podjednako kriv Zapad.

Jedan od učesnika sastanka 37 najbogatijih ruskih biznismena i Vladimira Putina koji se održao nekoliko sati nakon početka rata u Ukrajini rekao je da su mnogi od njih bili šokirani i utučeni.

– Nikad ih prije nisam vidio toliko šokirane. Neki nisu mogli da govore – rekao je drugi učesnik istog sastanka.

Dok su čekali da Putin dođe na sastanak, a čekali su ga više od dva sata, shvatili su da će se njihova poslovna carstva koja su gradili više od 30 godina vrlo brzo urušiti.

– Neki su rekli “izgubili smo sve” – rekao je jedan od njih.

Međutim, kada ja Putin došao, nisu mu uputili nijednu kritiku. Nisu se usudili. Ruski predsjednik im je rekao da će njihova zemlja ostati dio međunarodnih tržišta. To se obećanje pokazalo lažnim. Dodao je i da nije imao izbora te da je morao da naredi “specijalnu vojnu operaciju”.

U međuvremenu je izglasan zakon koji predviđa da se svako kritikovanje rata kazni zatvorom u maksimalnom trajanju od 15 godina. Putinov režim je predložio da se u ministarstvima ustanovi novi sistem u sklopu kojeg bi se Kremlju, putem svojevrsnih političkih komesara, dojavljivalo kakvog je ko raspoloženja i kako se osjeća.

Putinova odluka šokirala je i druge pripadnike ruske elite – tehnokrate i neke članove sigurnosnih službi.

– Osim onih koji su bili direktno uključeni u pripremanje invazije, ministra odbrane Sergeja Šojgua, načelnika Glavnog stožera oružanih snaga Valerija Gerasimova i par ljudi iz Federalne bezbjednosne službe (FSB), niko nije znao šta se sprema – rekao je za Vašington Post jedan ruski milijarder.

Mnogi su vjerovali da će se Putin fokusirati na Donjeck i Lugansk. Jedan visoki zvaničnik je rekao da se Rusija pripremila za izbacivanje iz SWIFT, međunarodne bankarske mreže za obradu podataka i komunikaciju, ali da se nije pripremila za sveobuhvatne sankcije koje su joj nametnute.

Ruski milijarderi koji trpe zbog sankcija i neki članovi sigurnosnog establišmenta na rat u Ukrajini sada gledaju s rastućim zaprepašćenjem.

Jedna osoba je u razgovoru za Post referirala direktno na Šojgua kada je rekla: “Svi oni žele normalan život. Imaju kuće, djecu i unuke. Ne treba im rat. Nisu svi suicidalni. Žele da žive lijepo. Žele da njihova djeca imaju sve to da mogu da putuju na najluksuznije lokacije.”

Moskvu je prilično uzdrmala odluka Zapada da zamrzne pola novčanih rezervi kojima raspolaže ruska središnja banka, a koje iznose oko 300 milijardi američkih dolara. Guvernerka Nabjulina zbog toga je ponudila ostavku, ali pet osoba koje su upoznate s tom situacijom tvrdi da ju je Putin odbio. Centralna banka tvrdi da Nabjulina nije pokušala da da ostavku.

– (Nabjulina) razumije da se ne može jednostavno pokupiti i otići. U tom bi slučaju stvari za nju završile jako loše – rekla je jedna od tih osoba. Slično razmišlja i Vadim Beljajev, bivši vlasnik najveće ruske privatne banke Otkritje.

– Svi će raditi sve dok im ne stigne optužnica Međunarodnog krivičnog suda – dodao je Beljajev.

Svoje položaje i Rusiju napustili su samo oni koji nisu nužni za funkcionisanje države i koji ne pripadaju elitama.

Među onima koji ne mogu da napuste svoj položaj nalazi se i Aleksej Kudrin, ministar finansija iz Putinova prva dva predsjednička mandata. Jedna osoba koja ga poznaje rekla je da je Kudrin vjerovao da Putin neće narediti napad na Ukrajinu. Kudrin, koji sada vodi Državni kabinetza reviziju, svojim je saveznicima rekao da bi njegov odlazak bio izdaja. Jedan drugi visoki dzvaničnik rekao je da se osjeća kao da mora ostati u Moskvi, da mu odgovornost to nalaže.

– Ako svi odu, ko će popraviti ovu lošu situaciju. To je kao da radite u nuklearki. Ko će je voditi ako vi odete? Ako odete, postoji šansa da će eksplodirati – rekao je taj zvaničnik.

Među milijarderima koji su Rusiju napustili gotovo odmah nakon početka rata našlo se i nekoliko onih koji su se obogatili za vrijeme Jeljcina poput vlasnika firme za rudarenje dragog kamenja Polymetal Aleksandra Mamuta i Aleksandra Nesisa, zatim Mihajla Fridmana i Petra Avena iz investicijskog konzorcija Alfa Group. Drugi se, međutim, boje da će im država oduzeti firme ako napuste Rusiju. Neki od njih se nadaju da će iz cijele situacije izaći neokrznuti.

– Možda ne podržavate rat, ali morate da ćutite i podržavate svoje sunarodnike jer neki vaši vojnici umiru. Možda niste srećni, ali ne smijete to reći – rekao je poznanik jednog milijardera koje je bio prisutan na sastanku Putina i biznismena koji se održao 24. februara.

Svoje su mišljenje rekli oni koji se sjećaju drukčijih vremena i koji su se obogatili prije nego što je Putin došao na vlast. Sergej Pugačev, kremaljski insajder koji je Rusiju napustio 2011. godine, ukazao je na to da tajkuni još paze da na Putinov račun ne upute kritiku. Jedan bivši bankar sa Zapada koji je sarađivao s ruskim oligarsima rekao je da oni bogataši koji su se obogatili za vrijeme Putinova uspona nikada neće kritikovati ruskog predsjednika. Pugačev je dodao da u Moskvi i drugde u Rusiji ima i onih kojima rat ne smeta te koji zbog toga neće kritikovati Putina. Pugačev kaže da su uglavnom kritikovali vojsku jer se nije bolje pripremila za napad.

Nakon inicijalnih sankcija, ruska se ekonomija, čini se, stabilisala. Kako piše Vašington Post, to je tako jer Evropi svakog dana prodaje naftu i gas u vrijednosti od 800 miliona dolara. Odluka Centralne banke koja izvoznike tjera da prodaju 80 odsto svojih gotovinskih prihoda onemogućila je imploziju rublje, a sve je to Putina navelo da utvrdi da “ekonomski blickrig” kojim je Rusija napadnuta nije uspio.

Nabjulina je, međutim, ranije ovog mjeseca rekla da posljedice sankcija tek treba da se osjete, pa da najgore tek slijedi i da ruska ekonomija ne može da živi od rezervi. Pugačev kaže da Putinova pozicija zbog toga nije sigurna.

– Za tri mjeseca će fabrike i prodavnice ostati bez inventara, a saznaće se i koliko je ruskih vojnika stradalo u sukobima u Ukrajini.

Uprkos tome što im je zadat gotovo pa smrtonosan udarac, ruske poslovne elite još su, čini se, skamenjene od straha.

– Ne znam ko ima mu*a da se usprotivi – rekao je jedan biznismen, prenosi Blic.

– Ako rat potraje i ako elite počnu da gube, onda šanse za pobunu rastu. Doći će do ozbiljne bitke za Donbas. Ako u njoj Rusija ne pobijedi, onda će doći do velike bitke unutar ruskih elita – dodao je.

Iako je avion uništen, izvestaji tvrde da je ostalo dovoljno delova koji bi mogli NATO-u otkriti dragocene podatke

Oboreni ruski borbeni avion, vjerojatno se radi o modelu Su-35S

Ratujući s Ukrajincima Rusi su izgubili silno puno sofisticiranog oružja, a sad opravdano strahuju da bi dio njihove najnaprednije tehnologija mogao doći u ruke Sjedinjenih Država, piše Slobodna Dalmacija. Pogotovo su ti strahovi jaki kad je u pitanju jedan od najmodernijih ruskih borbenih zrakoplova - Suhoj Su-35s - koji je srušen u blizini Izjuma u istočnoj Ukrajini, nekih 120 kilometara od jugoistočno od Harkiva.

Britanski Express, naime, objavio je kako sustave moćnog ruskog aviona istražuju britanski i američki znanstvenici. Iako je zrakoplov uništen, izvješća tvrde da je ostalo dovoljno njegovih dijelova koji bi mogli NATO-u otkriti dragocjene podatke. Stručnjaci ukrajinskog ratnog zrakoplovstva uspjeli su iz izgorjele olupine izvući dosad tajne komponente i o tome su obavijestili britansku obavještajnu službu. Sustavi su potom odvezeni u britanski laboratorij za obranu, znanost i tehnologiju (DSTL) u Porton Downu u Wiltshireu. Tamo su Britanci zajedno s dvojicom stručnjaka iz SAD-a deset dana analizirali te dijelove, a potom su ih poslali u Nevadu na daljnju forenzičku analizu.

Profesor Alessio Patalano s Odsjeka za ratne studije na King's Collegeu u Londonu za Express je podsjetio kako je Suhoj 35 „vrlo moćan i sofisticiran te će Rusija, ovisno o tome što otkriju Velika Britanija i SAD, biti vrlo zabrinuta“.

S obzirom na to da kineski PLAAF (Narodno oslobodilačko zrakoplovstvo) nakon Rusije, ima najveću svjetsku flotu borbenih zrakoplova Su-35 (zapravo - jedinu uz Ruse, po svemu sudeći), vijest će neugodno odjeknuti i kod njih. Patalano je podsjetio i kako Zapad nema puno uvida u kinesku tehnologiju, pa je ovo prilika da zavire u njihove dalekometne mogućnosti.

Ruska vojska ima širok arsenal naoružanja koje koristi za svoje ratne ciljeve u Ukrajini, a helikopter "Ka-52 aligator" je glavno Putinovo oružje.

Rusija poseduje bogatu vojnu tehniku. Udarne igle su samohodna haubica 2S35 Koalicija–SV, MIG-31 koji nosi hipersoničnu balističku vazduh-zemlja raketu, sistem Krasuha za elektronsko ratovanje, nedavno potopljeni ratni brod Moskva, a perjanica ruske vojske, pre svega vazduhoplovnih snaga, jeste izviđačko-jurišni helikopter Ka-52 aligator.

Kako prenose ukrajinski mediji, Komanda vazduhoplovnih snaga Ukrajine saopštila je da su oborili ruski helikopter Ka-52 pre nekoliko dana.

- Savremeni višenamenski borbeni helikopter 'Ka-52 aligator' je efikasan u bilo koje doba godine, po najtežim vremenskim uslovima, i danju i noću, na velikim nadmorskim visinama. Piloti noću vide kroz termovizir. To im omogućava, na primer, da vide neprijateljski ugašeni motor u tenku koji se nalazi na udaljenosti od 10 kilometara - saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane prilikom ceremonije prezentacije Aligatora povodom Dana pobede 2015. godine.

"Aligator" je težak 7.700 kilograma. Projektovan je u konstruktorskom birou "Kamov", proizvodi ga fabrika "Progres" iz Arsenjeva na istoku Rusije, piše Mondo.

Maksimalna visina letenja je oko 4.000 metara, dok je brzina vertikalnog uspinjanja deset metara po sekundi. "Nos" helikoptera na sebi ima dva radara sa antenama - jedan za vazdušne ciljeve a drugi za ciljeve na zemlji. Termalne kamere za izviđanje terena danju i noću nalaze se u dve kupole - jedna je ispod kokpita a druga se nalazi ispod nosa helikoptera. "Ka-52" ima topove koje ima aligatorov prethodnik, model "Ka-50" i oni se nalaze na oba krila.

Da bi se održala maksimalna brzina od 315 kilometara na čas, oklop i skladište za municiju su morali da budu smanjeni. Ono po čemu se razlikuje od konkurencije, po izgledu i performansama, su kontrarotirajuće elise. One u potpunosti eliminišu potrebu za repnim rotorom, donose i velike aerobatičke sposobnosti.

Još jedno tehničko rešenje "aligatora" čini jedinstvenim. U pitanju je katapultirajuće sedište "zvezda" K-37, koje funkcioniše tako što će u slučaju nužde, pre aktiviranja raketnih bustera u sedištima, eksplozivna punjenja usmerenom detonacijom razneti rotore, koji odlete u stranu, i samim tim omogućuje pilotu da bezbedno iskoči iz kokpita nakon čega se otvara padobran.

I dalje se Ka-52 smatra najboljim borbenim helikopterom na svetu. Leti na malim visinama, ima autopilota koji obaveštava pilote o nižim objektima u blizini poput zgrada ili strujnih žica. Proizvodnja "aligatora" počela je u manjem obimu sredinom devedesetih godina prošlog veka, dok je serijska proizvodnja počela 2008. godine. Porodica helikoptera Ka-50 imala je "vatreno krštenje" u Čečenskom ratu 2001. godine.

Ukoliko je tačno da je ukrajinska vojska oborila "aligatora" to bi značilo da je zadala novi veliki udarac Rusima, nakon što je, kako se veruje, nakon pogotka ukrajinskog projektila potonula "Moskva", piše Blic.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas na sastanku sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom da su Donjeck i Lugansk postale nezavisne po analogiji sa odlukom Međunarodnog suda pravde o situaciji na Kosovu.

PUTIN ZABIO NOŽ U LEĐA SRBIJI! Trampio KOSOVO za DONJECK i LUGANSK!Tanjug/AP

 

Putin, koga smatramo velikim prijateljem, pokazao je svoje pravo lice i izjavom naštetio interesima Srbije po pitanju Kosova.

- Lično sam pročitao sva dokumenta Međunarodnog suda pravde o situaciji na Kosovu. Dobro se sećam odluke međunarodnog suda, koja kaže da u ostvarivanju prava na samoopredeljenje, određena teritorija bilo koje države nije u obavezi da traži dozvolu da proglasi suverenitet centralnim vlastima zemlje. To je rečeno za Kosovo, a ovo je odluka međunarodnog suda. I ovu odluku su svi podržali - rekao je Putin i na taj način opravdao postojanje samoproglašene države Kosovo zarad svojih interesa, prenose RIA Novosti.

Prištinski mediji su jedva dočekali da prenesu ovu izjavu ruskog predsednika i da likuju zbog nje. 

Strana 2 od 12

NAJBRŽE NOVOSTI DANA U SRBIJI │ NAJNOVIJE VESTI

Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala

PROMO MARKETING

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji