Rusija

Rusija (160)

Kako javlja renomirani ruski časopis „Moskovska raketa“, jedan mladi Rus, Viktor Sergejevič, stanovnik Moskve, pao je s osmog sprata. Na svu sreću, prošao je samo sa lakšim povredama, par ogrebotina i nagnječenjem stopala. Pošto je pao direktno na glavu, lekari Urgentnog su odmah izvršili sva potrebna snimanja da utvrde da nema povreda mozga, međutim, nisu uspeli da pronađu nikakve posledice pada.

Viktor, koji je preživeo ovaj pad sa neverovatne visine, prvih sat vremena je ćutao i ponašao se pomalo dezorijentisano.

Na pitanja lekara odgovarao je samo klimanjem glave.

Na zaprepašćenje njegove porodice, kada je progovorio, ovaj mladić je pričao isključivo srpski. On i njegova porodica su poreklom sa Sibira. Poslom su se preselili u Moskvu pre oko pola godine. Nikada nije ni čuo za Srbiju, niti je imao priliku da čuje sprski jezik.

Cela ekipa lekara Urgentnog odeljenja kao i porodica ovog srećnika, dala se u pretragu po internetu da utvrde kojim to, kako su oni mislili, ruskim dijalektom govori. U početku su mislili da je to neka mešavina turkmensko-ruskog jezika, koji je mogao čuti u svojoj postojbini u Sibiru. Sasvim slučajno su otkrili da je u pitanju srpski jezik. Naime, iznervirani Viktor, posle izvesnog vremena je počeo glasno da psuje. U tom momentu u ordinaciji se nalazio jedan pacijent nemačkog porekla, a kad je Nemac čuo kako Viktor psuje uzviknuo je: „Ovaj je Srbin! Danas ovako pola Nemačke psuje, jer smo to naučili od Srba.“

Potom su policajci doveli sa obližnje građevine nekoliko Srba da budu prevodioci Viktoru u komunikaciji sa njegovom porodicom i lekarima.

Viktor kaže da se oseća sasvim dobro, zbunjuje ga to što ne ume da priča na ruskom jeziku, ali kaže da se oseća nekako rasterećeno i slobodno.

„Pre sam bio opterećen poslom i porodicom, naročito mojom ženom Oljuškom, uvek sam osećao potrebu da joj ugodim, da zaradim dovoljno novaca, da budem brižan muž i otac“, Objašnjava Viktor.

„Ali, otkako mi se ovo desilo, nekako se osećam više muško, počeo sam da idem po kafanama, da se družim s prijateljima, manje sam u kući. Samo prespavam“, dodaje Viktor. 

„Još uvek se ne snalazim sa ruskim jezikom. Takođe mi je veliki problem naša hrana. Ta kombinacija slatko-kiselo uopšte mi se ne sviđa. Pitao sam Srbe gde se oni hrane i oni su mi rekli da idu u čečenske restorane na jagnjetinu i kajmak. Tako sam i ja počeo da se hranim, na zaprepašćenje moje porodice. Oni me se sada gade, a osećam i da me se boje. S druge strane, osećam se superiorno. Žena mi sad povlađuje. Tast i tašta se uvek sklanjaju kad ja prolazim kroz stan. Kera više ne šetam, a i on se sklanja kad me vidi. Sve u svemu, zadovoljan sam. Osećam se kao da sam izašao iz nekog ropstva. Obavezno ću morati da dođem u Srbiju, imam utisak da je to raj na zemlji“, objasnio je Viktor za „Moskovsku raketu“.

Državno tužilaštvo Ukrajine optužilo je za izdaju poznatog političara lidera pokreta "Ukrajinski izbor" Viktora Medvedčuka, poznatog po zalaganju da se sukob u Donbasu reši mirnim putem.

Portparolka tužilaštva Larisa Sargan saopštila je da se Viktor Medvedčuk sumnjiči za krivično delo "državne izdaje i pozivanja protiv teritorijalne celovitosti države".

Vlasti u Kijevu smatraju da je Viktor Medvedčuk napravio veliki greh kad je 29. januara na kongresu opozicione partije "Za život" kojom rukovodi, predložio da se stvori autonomni region Donbas, koji bi ostao u sklopu Ukrajine.

U državnom tužilaštvu su takav stav ocenili kao javni poziv za promenu granica i kršenje poretka koji je određen ustavom. Osim toga, u tužilaštvu misle da se izjava Medvedčuka može tumačiti i kao "pomoć Rusiji u sprovođenju delatnosti podrivanja ukrajinske države" kao i podršku separatistima.

Medvedčuka vlasti u Kijevu nazivaju proruskim političarom samo zato što je u kumstvu sa predsednikom Vladimirom Putinom.

Njegovu ćerku Dariju 2004. krstili su u Kazanskoj sabornoj crkvi u Sankt Peterburgu predsednik Putin i Svetlana Medvedeva, supruga tadašnjeg šefa predsedničke administracije Dmitrija Medvedeva, sadašnjeg premijera RF.

Medvedčuk se sretao više puta sa Putinom sa ciljem da se pronađe rešenje za Donbas. U avgustu 2017. zahvaljujući Medvedčuku i njegovom susretu sa ruskim liderom u manastiru Novi Jerusalim u podmoskovskom gradu Istra, dogovorena je velika razmena zarobljenika.

Primanje Srbije u ODKB u svojstvu posmatrača u Moskvi se ocenjuje kao nova faza razvoija odnosa Beograda i Moskve, a neki navode da bi Srbija mogla postati jedan od asimetričnih odgovora na razmeštanje antiraketnog štita u Evropi

Nedavno primanje Srbije u svojstvu posmatrača u organizaciju  Ugovor o kolektivnoj bezbednosti ( ODKB) u završnim satima posete premijera Ivice Dačića Moskvi, kao i sastanak sa ruskim ministrom odbrane Sergejom Šojguom označavaju novi pravac u kome se kreće Srbija ocenjuju ruski mediji.

"Ruska vojna delegacija spremna je da potpiše odgovarajući sporazum u Beogradu između ministarstava odbrane Srbije i Rusije," - rekao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i potvrdio da u maju mesecu Ministarstvo odbrane Ruske Federacije očekuje posetu načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-pukovnika Ljubiše Dikovića Moskvi.

Ivica Dačić izjavio je da je "Sergej Šojgu već dugo veliki prijatelj Srbije i da je podržavao srpski narod u najtežim vremenima rata i bombardovanja 1999. On je takođe podsetio na lični doprinos ruskog ministra odbrane u stvaranju srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.

"Naša saradnja će sada biti izgrađen na drugačiji način. Siguran sam da će Sergej Šojgu lično dati značajan doprinos jačanju veza između vojski Srbije i Rusije ", rekao je predsednik Vlade Srbije.

Mnogi moskovski analitičari ocenjuju da je ovim napravljeno veliko dostignuće Rusije, čime se otvara mogućnost vojnog prisustva Moskve na Balkanu, što može biti i ruski odgovor na raspored američkih sistema antiraketne odbrane u Evropi.

Ovo je prvi put kažu ruski analitičari da je organizacija ODKB u članstvo kao posmatrača primila jednu zemlju koja nije bila u sastavu Sovjetskog Saveza.

Rusi priznaju da organizacija trenutno nema visoki rejting u međunarodnoj zajednici, a posebno među NATO članicama, ali mediji  podećaju da je u okviru ODKB nedavno pokrenuta i vojna transformacija zemalja članica, postavljeni su novi geopolitički ciljevi ove organizacije koji su orjentisani sada prema Evropi, što predstavlja veliki iskorak kaže novinar Vladimiru Muhin, jer raniji planovi i ciljevi ODKB nisu nikad  prelazili granice bivšeg Sovjetskog Saveza.

Primanje Srbije u status posmatrača prema Muhinu je značajno osnaženo posle predsedničkih i parlamentarnih izbora u Srbiji u maju prošle godine i posle posete predsednika Vrhovnog saveta "Jedinstvene Rusije" Borisa Grizlova Srbiji. On je tada rekao da je Moskva usmerena na izgradnju strateškog partnerstva sa Srbijom.

Drugi značajni koraci koje je Srbija napravila odnosili su se na upućivanje zahteva Narodne skupštine Srbije Ruskoj Dumi da  Srbija postane član ODKB, zatim poseta Dimitrija Rogozina, koji je saopštio da će zahtev Srbije biti prihvaćen, do pojave predstavnika Narodne skupštine Srbije u palati Tauride u Sankt Peterburgu, gde je bio sastanak veća ODKB.

Generalni sekretar ODKB Nikolaj Bordjudža, je potvrdio prihvatanje statusa Srbije kao posmatrača u ovoj organizaciji, ali da je preuranjeno govoriti o punopravnom članstvu, i da se o tome nije razgovaralo sa srpskim rukovodstvom, kao i da status posmatrača ne znači stvarno učešće u aktivnostima članica. Po njemu ulazak Srbije je važan međunarodni događaj za uspostavljanje kontakta članica ovog saveza i zemalja bivšeg SSSR-a sa jednom evropskom državom čime je značajno podignut kredibilitet organizacije prevazilaženjem granica bivšeg SSSR-a.

General-pukovnik Leonid Ivašov, koji je dugo vodio Glavnu Upravu za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane, kaže da je to prvi korak i da sam logika nalaže dalje približavanje Srbije i Moskve uključujući tu i vojnu saradnju, čime će se pomoći da Srbija ojača svoje pozicije na Balkanu, uključujući tu i pitanje Kosmeta.

"Bilo bi poželjno i na formiranju oružanih snaga Srbije pri Kancelariji glavnog vojnog savetnika, što bi ojačalo odbranu Srbije",  rekao je Ivašov.

Kapetan Konstantin Sivkov, koji je dugo bio na čelu odeljenja u Centru za vojne i strateške studije Glavnog štaba, rekao je da su "ruski vojni ciljevi na Balkanu još ambiciozniji. Naime on veruje da je u Srbiji moguće vojno prisustvo Rusije jer to može biti jedna od asimetričnih odgovora na razmeštanje američkog antiraketnog štita u Evropi ( pa se navodi i instaliranje raketa Iskander).

Predsednik Rusije Vladimir Putin nije slučajno došao na čelo najveće države na svetu! O tome govore podaci o vremenu rušenja Berlinskog zida, kada je bio visoki oficir KGB-a! Prenosimo priču koja je danas ugledala svetlost dana!

- Te noći 1989. kad je srušen Berlinski zid, ogromna masa od preko 5.000 ljudi najpre je prodrla u zgradu Istočnonemačke obaveštajne službe Štazi u Drezdenu, a zatim je zaplenila svu dokumentaciju i potom srušila zdanje. Velika opasnost je pretila i misiji sovjetskog KGB-a čija se zgrada nalazila odmah do Štazijeve.

Razularena, pijana masa Nemaca sa pivskim flašama u rukama prodrla je i u dvorište uprave KGB-a, čiji je starešinina, uplašen odmah pobegao. Odgovornost za bezbednost i komandu sovjetske obavešatajne uprave preuzeo je najstariji po činu, potpukovnik KGB-a, koji je od susednog garnizona sovjetske armije zatražio da pošalje obezbeđenje, ali general je to odbio jer nije imao naređenje iz Moskve.

Gomila od više hiljada rušilački i borbeno raspoloženih Nemaca se približavala stepeništu, a komanda u Moskvi je i dalje ćutala, niko nije odgovarao na telefonske pozive. Pred masu je izašao Vladimir Putin, potpukovnik KGB-a i s namerom da je urazumi, obratio joj se sledećim rečima:

“To što je srušen Berlinski zid je dobra volja naše zemlje. Ovu zgradu mi čuvamo zato što je ona svojina Sovjetskog Saveza. Jeste li me dobro razumeli: ovo je imovina druge države! Mi oficiri je čuvamo i ispunićemo svoj dug“. A njih, oficira KGB, u zgradi je bilo samo osam. Stajali su na prozorima s oružjem na gotovs kao u karaulama.

Potpukovnik je stajao i dalje ispred gomile preprečivši joj put. Imao je pištolj u kome je bilo 12 metka.

„Vi znate da sam ja oficir, i imam pištolj sa 12 metaka. Jedan metak sam ostavio za sebe, ali sam odlučan da ispunim svoj dug. Drugačije ne mogu, jer ja sam oficir“. Nakon tih reči upućenih gomili, potpukovnik je laganim korakom počeo da se penje iz stepenište ka ulazu u zgradu. Peo se polako očekujući da ga neko gađa kamenom ili flašom u leđa. Počeo je lagano da se okreće ka gomili, a kad je zastao i savim se okrenuo, masa je već  počela da se razilazi.

Niko od Nemaca te noći nije ušao u zgradu KGB-a u Drezdenu, nije se domogao nijednog dokumenta iz arhive. U Drezdenu sa i sada prepričava ovaj događaj koji je postao legenda. Nemci se ponose što su tada poslušali mladog potpukovnika KGB-a, čije ime im u tom momentu nije ništa  govorilo.

Vladimir Putin lično je spasao Srbe od smrzavanja i pogurao spasonosnu isporuku ruskog gasa neposredno pred bombardovanje 1999. godine! Da tog gasa nije bilo, ne bismo izdržali ni dva dana pod bombama Alijanse.

Punih 17 godina kasnije, ovo je javnosti otkrio bivši ministar privrede SR Jugoslavije Rade Filipović i tako potkrepio priče o neobičnim simpatijama koje predsednik Rusije gaji prema našoj zemlji i bratskom srpskom narodu. – Pre NATO bombardovanja Milošević je tražio da odem u Moskvu i od Rusa tražim da nam puste gas kako nam se narod ne bi smrzavao – ispričao je Filipović.

POSLEDNJA NADA

Filipović je krenuo put Moskve sa poslednjom nadom da će sprečiti da narod, koji je u to vreme bio pod konstantnom pretnjom od NATO bombi, još ne ostane i bez grejanja. Gas je takođe bio neophodan i za funkcionisanje bukvalno cele zemlje, pa i Vojske. U tašnu je, kako je pričao Filipović, stavio milionski barirani ček i puna tri dana strpljivo čekao da ga primi Viktor Černomirdin, osnivač „Gasproma“ i jedan od tada najmoćnijih ljudi Rusije, bliski saradnik predsednika Borisa Jeljcina.

– Ušao sam u kancelariju u Kremlju u kojoj su sedeli Viktor Černomirdin i Vladimir Putin. Viktor je bio prilično ljut na nas jer smo im za gas dugovali 22 miliona dolara. Nije bio raspoložen da nam izađe u susret, nije pomogla ni moja priča o slovenskom bratstvu, majci Rusiji… Ubeđivao sam ga dugo o potrebi da nam puste gas – seća se Filipović.

Sve to pažljivo je slušao Putin, tada šef ruske obaveštajne službe FSB, sa koje će kasnije preći na mesto premijera. – Konačno, Putin je rekao Černomirdinu da nam ipak izađe u susret. Zapamtio sam njegove reči: „Dajte ovom čoveku gas, vidite da je rodoljub!“ – navodi Filipović.

VELIKA SOLIDARNOST

Tadašnji ministar inostranih poslova SRJ Živadin Jovanović za Srpski telegraf potvrđuje da je Putin oduvek pokazivao naklonost prema našem narodu. – Jeljcin je zastupao američke stavove, kao i Černomirdin, koji je na Miloševića i Srbiju po američkom nalogu u to vreme vršio veliki pritisak. S druge strane, Putin i niz drugih ljudi u tadašnjoj vojsci i u ruskoj Dumi zalagali su se za solidarnost sa srpskim narodom, i to ne samo na rečima nego i na delu.

Nikako ne treba zaboraviti Primakova, koji je na početku bombardovanja Jugoslavije naložio da se njegov avion okrene i otkaže poseta Vašingtonu – navodi Jovanović. Analitičar Dragomir Anđelković napominje da je Putin, prema raznim svedočanstvima, iskazivao naklonost prema Srbima i devedesetih godina, kada je veći deo ruske političke elite sa Jeljcinom na čelu bio ravnodušan i prema interesima Rusije, a kamoli naše zemlje. – Te simpatije postale su još izraženije kada je preuzeo vlast – dodaje naš sagovornik.

Gadafi nam poslao brod sa čak 59.000 tona nafte

Srbija je nakon spasonosne pošiljke gasa iz Rusije dobila takođe i neophodnu naftu koja je zatim stigla od libijskog vođe Muamera Gadafija. – Sa Gadafijem su pregovori išli mnogo lakše. On je dao brod sa 59.000 tona nafte. Sećam se da mi je nekoliko puta rekao: „Šta da radim sa vama Srbima? Ja sam jedan od muslimanskih lidera, a vi ratujete protiv mog naroda. Ipak, volim Srbe“ – ispričao nam je bivši ministar Filipović i dodao da je polovina te nafte uništena u bombardovanju.

Šainović: Jeljcin oduvao Miloševića

Tadašnji potpredsednik savezne vlade Nikola Šainović ispričao je za medije da je Milošević 1998. godine išao kod Jeljcina za podršku. – Jeljcinova podrška nam je bila potrebna da možemo da kažemo da je uspostavljen mir na KiM, koji želimo da se međunarodno potvrdi. Od njega je pak dobio zahtev da prihvati misiju OEBS i Vokera. Ova Rusija je sada drugačija – rekao je Šainović.

Ko je Rade Filipović

Rade Filipović je bio ministar privrede u Vladi SRJ Momira Bulatovića, a zatim je bio ambasador Srbije u Ukrajini i Moldaviji. Nije dočekao kraj mandata jer ga je smenio Svetozar Marović, tadašnji predsednik Državne zajednice SCG. Kada se vratio u Beograd, doživeo je lustraciju jer je na Beogradskom univerzitetu, predajući na Elektrotehničkom fakultetu kao kadar bivšeg režima, postao nepoželjan. Danas se ne bavi politikom, živi na relaciji Crna Gora – Srbija i piše o političkim dešavanjima devedesetih, čiji je aktivni svedok bio.

Vladimir Putin naoružan pištoljem sa dvanaest metaka izašao pred demonstrante i na tečnom nemačkom rekao: Ovo je sovjetska teritorija i vi stojite na našoj granici

Od ronjenja za drevnim amforama do lova na tigrove, ruski predsednik Vladimir Putin godinama brižljivo gradi imidž akcionog heroja.

Ipak, priča koja se širi društvenim mrežama zaista izgleda kao scene iz holivudskog blokbastera – Putin koji je sam, naoružan jednim pištoljem sa dvanaest metaka, branio zgradu Štazija od naleta besnih demonstranata posle pada Berlinskog zida.

A najneverovatniji detalj jeste što je priča zapravo – istinita. Te 1989. godine Putin je, kao major KGB služio u Drezdenu. Radio je ruku pod ruku sa tamošnjim Štazijem. Kada je Berlinski zid pao, današnji predsednik Rusije bio je jedan od nekolicine sovjetskih državljana koji se lice u lice sreo sa demonstrantima nestrpljivim da okončaju decenijsku podelu Nemačke.

Nakon što su razorili kancelariju Štazija, uputili su se prema zgradi u kojoj su bili smešteni Putin i njegove kolege iz KGB. Major Putin tada je uspeo da odbrani zgradu, a na njegovoj strani između ostalog bio je i neumoljivi argument u vidu napunjenog pištolja. Hrabro je izašao pred masu i obratio im se na tečnom nemačkom jeziku.

– Ovo je sovjetska teritorija i vi stojite na našoj granici – rekao je Putin.

– Imam 12 metaka i svi su puni, jedan sam ostavio za sebe, ostali su za vas – nastavio je on.

– Ozbiljan sam kada kažem da ću pucati na svakoga ko ugrozi naš posed.

Svedoci kažu da je Putin te reči izgovorio sa ledenom sigurnošću po kojoj će kasnije postati poznat. Nema sumnje da bi se gomila razišla i mnogo brže da su znali da će čovek pred njima uskoro postati jedan od najmoćnijih ljudi na svetu.

Naravno da postoje velike razlike izmedju naroda širom sveta pa tako se i njihovi obicaju znatno razlikuju

Različiti narodi imaju naravno i različite navike koje se tiču vođenja ljubavi. Na snimku možete videti kako je devojka na jedan veoma komičan način prikazala te razlike!

Ona je imitirala Ruskinje, Poljakinje, Italijanke, Nemice, Amerikanke, Francuskinje, Britanke...

Pogledajte video ispod:

Predsednik Rusije Vladimir Putin gestom je pokazao obezbeđenju da želi da pozdravi okupljene stanovnike Peterburga.

Na objavljenom snimku se vidi kako službenici obezbeđenja pokušavaju da ograde šefa države od okupljenog naroda, ali je predsednik odlučio da pozdravi one koji su došli na Piskarjovsko groblje.

Putin je gestom pokazao obezbeđenju da želi da pruži ruku prisutnim Peterburžanima.

Posebnu pažnju predsednika privukla je jedna devojčica, kojoj je on prišao da se pozdravi.

Vladimir Putin je danas posetio groblje Piskarjovsko, gde je položio cveće i venac na spomenik herojskim stanovnicima tadašnjeg Lenjingrada koji su pružali otpor opsadi nacista.

Putin je nakon toga prisustvovao svečanoj akademiji održanoj povodom godišnjice proboja opsade Lenjingrada u Sankt Peterburgu.

Ruski predsednik Vladimir Putin važi za najmoćnijeg čoveka na svetu, koji nema puno slobodnog vremena na raspolaganju. Većinu vremena ga mediji prikazuju kao ozbiljnog čoveka koji se tek u retkim prilikama nasmeši. Ono što je do sada uspelo da mu izmami osmeh na lice jesu psi koje je od nekolicine političkih lidera dobio na poklon

Iako deluje hladno i gordo, i on ima nežnu i osećajnu stranu. Sebi u retki prilikama dopusti da zaplače, a budno oko kamere je uspelo da zabeleži svaki trenutak kada je Putin pokazao da ima "meko srce".

Putin je 3. septembra 2014. godine ugostio mongolskog predsednika tokom šestočasovne radne posete.

Prilikom svečanog dočeka intonirane su himne obe zemlje, a ruski lider je tokom intoniranja himne svoje države, čak i zaplakao.

Delovalo je kao da ga je u tom trenutku pogodila numera, pa je rukom pokušao da odagna suze.

Kada je ponovo postao predsednik Rusije pobedivši na izborima 2012. godine, održao je veličanstveni pobednički govor pred stotinama hiljada ljudi.

Čini se da ga je ova pobeda i sam trenutak dirnuo, pa su gledaoci koji su pratili obraćanje uživo preko malih ekrana, jasno mogli da vide njegove suze.

Godine 2017. na društvenim mrežama se pojavio snimak s jednog koncerta koji je organizovan u čast ruskih vojnih snaga.

Putin je manje-više pokazao svoje emocije dok su se na video-bimu smenjivale fotografije poginulih policajaca, koji su živote izgubili u borbi protiv kriminala i u anti-terorističkim akcijama. Nekima se čak učinilo i da je ruski lider zaplakao.

Predsednik Rusije i delegacija sa kojom je posetio Srbiju doputovala je u Beograd u tri aviona.

Predsednik Rusije Vladimir Putin najbolje je, bez sumnje čuvana osoba na svetu, a koliko je do detalja isplaniran svaki pokret šefa Kremlja otkrio je jedan od ljudi iz njegovog najbližeg obezbeđenja.

RT je preneo iskaz jednog od ljudi iz obezbeđenja Vladimira Putina koji je otkrio da predsednik Rusije kada ide na put kreće s tri identična aviona i da samo najbliže obezbeđenje zna koji je predsednički avion.

On je u daljem toku razgovora rekao i dobro poznatu stvar da avion predsednika Rusije u stopu prati i PVO sistem Armije Rusije.

Da je predsednik Rusije i u Srbiju krenuo sa tri aviona otkrili su piloti Vojske Srbije koji su u migovima dočekali predsednički avion prilikom ulaska u Srbiju.

Dobrodošlicu predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, kada je pre nedelju dana bio u Beogradu, prvi su poželeli piloti migova 29. Oni su ga i ispratili.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, piloti Aleksandar Marković i Dejan Beda otkrili su proceduru dočeka letelica. Doneli su i ekskluzivne snimke nastale tokom dočeka ruskog predsednika.

Da bi pozdravili gosta koji dolazi, piloti najpre moraju da nađu letelicu. „Posle pronalaska i identifikacije vazduhoplova koja se vrši na dva kilometra, traži se odobrenje za prilazak na udaljenost od 100 do 300 metara. Posle toga pratimo predsednički avion do određene tačke koja je bezbedna“, opisao je Marinković proceduru pozdravljanja.

Predsednik Rusije i delegacija sa kojom je posetio Srbiju doputovala je u Beograd u tri aviona.

„Drugi i treći avion su bili predsednički, ali ne zna se u kojem se nalazi predsednik u tom momentu. Putin je bio u drugom. Ti avioni mogu da menjaju najavljenu putanju iz bezbednosnih razloga“, otkriva Marinković.

Procedura praćenja aviona koji idu na sletanje je komplikovana, jer je avion u procesu sletanja i druge letelice ne smeju da mu smetaju, već da se prilagođavaju njegovoj putanji.

Pilot Dejan Beda ističe da je procedura dočeka aviona uvek ista, ljudstvo je uvežbano, avioni spremni, ali kada su posebni zadaci i važne ličnosti u pitanju, kao što je to sada bio slučaj, svi se trude da sve izvedu bez greške, mnogo je veća tenzija i pripreme su preciznije.

Bilo kako bilo, jasno je da je Putin i u Srbiju došao sa tri aviona.

Strana 7 od 12

NAJBRŽE NOVOSTI DANA U SRBIJI │ NAJNOVIJE VESTI

Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala

PROMO MARKETING

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji