Rusija

Rusija (160)

Njegovi roditelji primetili su da njihov sin do svog znanja ne dolazi samo posmatranjem svoje okoline nego, kako se činilo, i iz drugih izvora: nekako je primao informacije niotkuda

Upoznajte ruskog dečaka koji priča o svojim prethodnim životima na Marsu, prošlosti i budućim kosmičkim kataklizmama i vanzemaljcima koji posećuju našu planetu. On je privukao pažnju celog sveta otkad se pre nekoliko godina saznalo za njegov slučaj.

U celosti prenosimo svedočanstvo čoveka koji ga je imao priliku da ga upozna.

"Za neobičnog dečaka po imenu Boriska prvi sam put čuo iz priča učesnika jedne ekspedicije u anomalnu zonu na severu Volgogradske četvrti koja je u našoj zemlji poznata kao gorski lanac Medveditskaja.

Zamisli, dok su uveče svi sedeli oko logorske vatre, taj mali dečak, star oko sedam godina, iznenada je glasno zatražio tišinu: želeo nam je pričati o stanovnicima Marsa i njihovim putovanjima na Zemlju“, rekao je jedan od svedoka koji je sa mnom podelio svoje utiske. „Pa, neko je i dalje potiho brbljao i onda je dečak strogo zatražio našu punu pažnju ili neće biti ništa od priče.“

I tako je svaki drugi razgovor utihnuo. A ovo je razlog zašto: dečak okruglog lica i velikih očiju, u letnjoj majici i sa mangupskim kačketom, potpuno nezastrašen odraslima, započeo je neverovatnu priču – o marsovskoj civilizaciji, o megalitskim gradovima i marsovskim svemirskim brodovima, o letovima na druge planete, i o zemlji Lemuriji na Zemlji, čiji je život poznavao iz ličnog iskustva, budući da je nekada davno doleteo s Marsa na taj golemi kontinent usred okeana gde je imao prijatelje.

Mnoge su šokirale dve stvari. Kao prvo, neobično znanje koje jedan sedmogodišnjak ne bi trebao imati i, kao drugo, to što Boriskin govor nije bio na nivou deteta iz prvog razreda. Koristio je takvu terminologiju, detalje i činjenice iz prošlosti Marsa i Zemlje da su svi ostali pod utiskom. Samo se po provalama emocija moglo videti da taj ozbiljan i suvisao govor potiče od deteta.

„Zašto je Boriska govorio na taj način?“, pitao se moj sagovornik. „Očigledno, podstaklo ga je njegovo okruženje u logoru ekspedicije. Tamo su bili okupljeni zanimljivi, slobodoumni ljudi koji su tražili odgovore na mnoge zagonetke Zemlje i svemira, i Boris, koji je slušao razgovore tokom dana, u svom je govoru izrazio neslaganje sa stvarima koje je zapamtio.“

„Da li je moguće da je sve izmislio? Možda je gledao sve Zvezdane ratove i počeo izmišljati priče?“

„Čini se da ne. Ovo nije zvučalo kao fantazija“, tvrdio je moj prijatelj. „Pre se činilo da se radi o prisećanju prošlosti, sećanjima iz njegovih prošlih inkarnacija. Takve pojedinosti nije moguće zamisliti; moraju se lično znati.“

Reči o sećanjima na prošle inkarnacije bile su presudne: shvatio sam da moram upoznati Borisku. Sada, upoznavši njega i njegove roditelje, pokušavam sve sastaviti kako bih shvatio misteriju rođenja tog mladog bića.

Sećanja Boriskove majke

Zanimljivo je da je Boriska došao na svet u gradu Volzhku, u provincijskom porodilištu, iako je u njegovom rodnom listu kao mesto rođenja upisano „Zhirnovsk, Volgogradska četvrt“.

Njegovi su roditelji dobri i ljubazni ljudi. Nadežda Kiprijanović, Borisova majka, je dermatolog u gradskoj klinici. Diplomirala je 1991. na Volgogradskom institutu za medicinu. Njegov otac, Jurij Tovstenev, penzionisani je oficir, svojevremeno je diplomirao na Visokom vojnom institutu Kamishinskij, a danas radi kao građevinski nadzornik.

Oni sami bili bi srećni kad bi im neko mogao pomoći u rešavanju zagonetnog fenomena njihovog sina, ali zasad sa radoznalošću posmatraju svoje čudo.

„Kad je Boriska rođen, primetila sam da je sa svega 15 dana već dizao glavu“, seća se Nadežda. „Svoju prvu reč, baba, izgovorio je u uzrastu od četiri meseca, i moglo bi se reći da je otada počeo pričati. Svoju prvu rečenicu izgovorio je sa sedam meseci rečima „Hoću ekser“ – video je ekser u zidu – iako uopšteno deca počinju pričati mnogo kasnije.“

„Najizvanrednije od njegovih intelektualnih sposobnosti bile su izvan fizičkog.“

„Kako su se manifestovale?“

„Kad je Borisu bila jedna godina, počela sam mu davati slova prema sistemu Nikitin i, ako možete zamisliti, sa godinu ipo već je bio u stanju da čita teška slova iz novina. Rano i lako naučio je prepoznavati boje u raznim nijansama. Sa 2 godine počeo je crtati, a sa dve ipo mogao je da slika. Znao je crtati u raznim nijansama.“

Boris je krenuo u obdanište kad je napunio dve godine. Sve negovateljice rekle su da je jako nadaren za jezike i da mu je mozak neobično razvijen. Primetile su da ima fenomenalno pamćenje.

Međutim, njegovi roditelji primetili su da njihov sin do svog znanja ne dolazi samo posmatranjem svoje okoline nego, kako se činilo, i iz drugih izvora: nekako je primao informacije niotkuda!

„Niko ga tome nije naučio“, seća se Nadežda, „ali nekako je stekao naviku da sedi u lotosovom položaju – i samo ga slušajte!

Iznosio je takve bisere i detalje o Marsu, o planetarnim sistemima i drugim civilizacijama da smo ostajali zadivljeni. Ali kako je jedno dete moglo sve to da zna?

Svemir i kosmičke teme u njegovim pričama – to su bile stalne teme od njegove druge godine. „Mars, indigo deca i planetarne katastrofe. Boriska je objavio da je nekada živeo na Marsu i da je ta planeta bila nastanjiva, ali je doživela najgoru katastrofu u svojoj istoriji – gubitak atmosfere – i nakon toga su malobrojni preostali stanovnici živeli u podzemnim gradovima.

U to vreme često je leteo na Zemlju zbog trgovine i naučnih istraživačkih misija. Čini se da je on sam bio pilot svemirskog broda. To se događalo u vreme lemurijske civilizacije. Imao je prijatelja Lemurea koji je umro pred njegovim očima.

„Na Zemlji se dogodila ogromna katastrofa u kojoj su planine eksplodirale, a veliki kontinenti raspali su se i potonuli pod vodu, i iznenada je ogroman kamen pao na građevinu u kojoj je bio moj prijatelj“, ispričao je Boriska. „Nisam ga mogao spasiti. Sada bismo se trebali opet sresti na Zemlji.“

Boriska celu sliku uništenja Lemurije vidi kao da se upravo dogodila i pati zbog smrti Zemljanina kao da ju je on sam skrivio.

Jednom je video knjigu ‘Odakle potičemo?’ Ernsta Muldasheva koju je donela njegova majka. Trebali ste videti kakav je to efekat imalo na malog dečaka. Gledao je crteže Lemuraca, fotografije tibetanskih pagoda. Dva sata kasnije mogao je detaljno govoriti o rasi Lemuraca i bio je vrlo dobro upućen u njihova otkrića.

„Ali Lemurija je uništena pre barem 800.000 godina“ – rekao sam oprezno – „i Lemurei su bili visoki preko devet metara pa ipak se ti nekako sećaš svega toga?“

„Da, sećam se; sigurno mi niko nije pričao o tome“, odgovorio je Boris.

Drugom prilikom počeo se prisećati mnogih stvari nakon što je video ilustracije u drugoj Muldashevljevoj knjizi ‘U potrazi za Gradom bogova‘ o pogrebnim odajama i piramidama. Rekao je da znanje neće biti pronađeno pod Keopsovom piramidom, već pod jednom drugom. Ali još ga nisu pronašli. „Život će se promeniti kada otvore Sfingu“, rekao je, i dodao da će se Sfinga otvoriti negde iza uva, ali ne može se setiti tačno gde.

 

Kada ga uhvati nadahnuće, priča zanimljive priče o majanskoj civilizaciji, smatrajući da ljudi ne znaju mnogo o tom fascinantnom narodu. Ali najupečatljivije je to što Boriska smatra da je sada na Zemlji došlo vreme u kojem se rađaju posebna deca zbog nekih velikih promena koje će se dogoditi s Planetom i zato što će biti potrebno novo znanje, šire od zemljanskog mentaliteta.

„Kako znaš za tu nadarenu decu i zašto se to dešava?“, pitao sam ga prilikom našeg susreta. „Znaš li da ih zovu ‘indigo deca‘? „Znam da se ona rađaju, ali u našem gradu nisam ih sreo. Ali, možda Julia Petrova: ona mi veruje, što znači da nešto oseća.

Ostali se obično smeju kada pričam priče. Na Zemlji će se nešto dogoditi -dve katastrofe – i zato se rađaju ta deca. Ona moraju pomagati ljudima. Polovi će se preokrenuti. 2009. doći će do prve ogromne katastrofe na jednom velikom kontinentu, a 2013. dogodiće se jedna još veća.“

„Ti se ne bojiš toga, iako bi to moglo uticati i na tvoj život?“

„Ne, ne bojim se: mi živimo večno. Došlo je do katastrofe na Marsu, gde sam ranije živeo. Oni su bili isti narod kao mi, ali došlo je do nuklearnog rata i sve je gorelo. Neki su ljudi preživeli, i izgrađene su kuće i nova oružja. Tamo je takođe došlo do promena kontinenata. Međutim, taj kontinent nije bio veliki. „Marsovci dišu vazduh koji se pretežno sastoji od ugljen-dioksida. Kad bi došli na našu planetu, stalno bi se zadržavali u blizini dimnjaka.“

„A ti, ako si ti s Marsa, možeš li s lakoćom disati naš vazduh ili ti je potreban ugljen dioksid?“

„Kad se nađeš u ovom zemaljskom telu onda dišeš ovaj vazduh. Ali mi mrzimo zemaljski vazduh, jer vaš vazduh uzrokuje starenje. Tamo, na Marsu, ljudi su večno mladi, u dobi od oko 30-35 godina, i nema starih ljudi. Svake godine ta deca s Marsa rađaće se na Zemlji u sve većem i većem broju. U našem gradu biće ih najmanje 20.“

„Sećaš li se svog starog imena ili imena tvojih prijatelja?“

„Ne, nikad se ne sećam imena.“

„Od koje godine pamtiš sebe?“

„Svog prošlog života sećam se do trinaeste godine, a ovde se sećam sebe od rođenja, ali ne zaboravljam odakle sam došao.

Tamo smo nosili posebne naočare i borili smo se celo vreme. Na Marsu je bila jedna neugodna stvar: ćelija koju je potrebno uništiti. Moguće je ponovo oživeti Mars, ali ta ćelija to sprečava. To je tajna. Mogu nacrtati kako izgleda; bili smo blizu nje. Ta je ćelija protiv nas.“

„Borise, zašto naše svemirske letelice ‘umru’ češće nego što ostanu čitave prilikom sletanja na Mars?“

„S Marsa se širi signal, i on pokušava da unište letelice. Na tim ćelijama ima štetnih zraka.“

Začudili su me štetni zraci Phobosa. Godine 1988. Jurij Lušničenko, čovek iz Volzhska obdaren vančulnim moćima, pokušao je kontaktirati vođe sovjetskog svemirskog programa kako bi ih upozorio na neizbežan neuspeh njihovih sondi Phobos1 i Phobos2 poslatih na Mars, posebno zbog vazduha i radioaktivnih baterija koje su bile strane toj planeti. Nisu poslušali njegova upozorenja. Nisu osećali potrebu da odgovore, sve do danas, iako je za uspeh, prema Lušničenku, potrebno promeniti taktiku kod približavanja površini Marsa.

NLO – i i izgubljene planete

„Znaš li za višestruke dimenzije? Znaš, kako bi leteo ne moraš slediti ravnu putanju, već možeš ići kroz multidimenzionalan prostor?“

Pažljivo sam postavio pitanje koje je s gledišta glavne struje nauke bilo fantastično.

Boriska je iznenada živnuo i počeo energično objašnjavati konstrukciju NLO-a. „Čim bismo se lansirali, odmah smo bili blizu Zemlje!“

Zatim je uzeo komad krede i na ploči nacrtao nešto trouglasto.

„Postoji šest slojeva“, uzbuđeno je govorio. „Spoljni sloj čini 25% izdržljivog materijala, drugi sloj zauzima 30% i sličan je gumi, treći zauzima još 30% i opet je od metala; četiri odsto otpada na sloj sa magnetnim svojstvima.“ Ispisivao je brojke na tabli.

„Napajaju li energijom magnetni sloj, uređaj može da leti po čitavom svemiru.“

Mi odrasli međusobno smo se pogledali. U kojem se razredu uče procenti? Naravno, u školi još nisu bili došli do toga, ali čini se da Boriska ima ozbiljnih poteškoća u školi. Nakon testiranja stavili su ga odmah u drugi razred, ali onda su ga se pokušali rešiti.

Kome bi, recite mi, bilo ugodno kada dete iznenada prekine učitelja kako bi reklo: „Maria Ivanovna, ne govorite istinu! Ne učite nas ispravno!“ A to se događa više nego jednom dnevno.

„Koja je Boriskina misija na Zemlji? Zna li je on?“, pitao sam i njega i njegovu majku .

„Rekao je da sluti“, odgovorila je Nadežda.

„Zna nešto o Zemljinoj budućnosti; primer, da će znanje biti raspodeljeno u skladu sa kvalitetom i nivoom svesti. Novo znanje nikada neće doći iskvarenim ljudima sa sitnim porocima, lopovima, banditima, alkoholičarima, a takođe ni onima koji nisu spremni menjati se na bolje.

Oni će napuštati Planetu. On misli da će informacije imati najvažniju ulogu. Na Zemlji će početi vreme jedinstva i saradnje.

Mars

„Borise, odakle ti to znanje?“

 

„Iz moje unutrašnjosti“, ozbiljno je odgovorio. Jednom, kad mu je bilo pet godina, zadivio je svoje roditelje počevši govoriti o Proserpini, planeti koji je uništena pre više stotina hiljada a možda i više miliona godina. A tu reč, Proserpina, rekao je bez da ju je čuo igde drugde.

„Zrak ju je presekao i raspala se na komadiće“, objasnio je Boriska. „Planeta fizički više ne postoji, ali njegovi stanovnici su se teleportovali u petu dimenziju, koju vi zovete paralelni svet. Mi smo posmatrali smrt planete sa Marsa“, pojasnio je.

A onda je iznenada rekao nešto nezamislivo. Rekao je da je Zemlja, kao živo svesno biće, počela prihvatati decu Proserpine kako bi ih podučavala. Zbog toga se ovde povremeno rađaju deca koja se sećaju svoje matične planete i smatraju se vanzemaljcima.

Evo šta je Borisova majka Nadežda čuvala u svom dnevniku; to joj je jednom prilikom rekao Boris: „Ti si prethodnica. Očistila si platformu za nas. U najvišim sferama smatraju te junakinjom. Ti na svojim leđima nosiš najteži teret. Ja sam došao u Novo vreme. Hologramski kod već je vidljiv i prekriva prostor. Sve će se rasvetliti u novoj vatri misli, vrlo brzo. Prelaz iz jednog sveta u drugi odigraće se kroz tkivo Vremena. Ja sam doneo Novo vreme. Ja sam doneo Novu informaciju.“

Mars je počeo katastrofalno gubiti svoju atmosferu i vodu. Boriska je rekao da su postojali posebni brodovi koji su odlazili na najbližu planetu, Zemlju, po vodu.

Boriskine marsovske hronike

Otprilike godinu dana kasnije otišao sam u Zhirinovsk da posetim Borisku i da čujem najnovije detalje o njegovom životu. Naravno, pre svega, razgovarao sam sa njegovom majkom.

„Pogledala sam u sobu jer sam čula kako Boriska razgovara s nekim, ali pouzdano sam znala da je sam“, seća se Nadežda. „Zaista je bio sam, a ispred njega je bio šareni mozaik sastavljen od dečjih kocki, a na njemu je bila dvostruka spirala DNK! Jasno sam je prepoznala sa svojih istraživanja na medicinskom institutu.

„Nekome se obraćao: Ja sam pilot istraživačkog broda, naučnik, ali nikada neću obavljati ukrštanje ljudske i reptilske DNK!

To se protivi zakonima prirodne selekcije, usledilo je par reči na latinskom. Bila sam jednostavno zapanjena; i umesto da ga dalje slušam, počela sam ga tresti. ‘Šta je to? Kome to govoriš?’

I Boriska je iznenada izašao iz transa, zbunjen, i promrmljao – ‘Igram se’

„Još jednom, shvatila sam da svoga sina ne poznajem baš dobro. Istina je da kad sam ga kasnije pitala, rekao mi je da ta informacija nije za ljude i da su, kad je on živeo na Marsu, imali blago drugačije loze DNK – nešto drugačije od DNK lemurijske rase.

„Ali u osnovi sam shvatila da, ako se seća svog života na Marsu, onda je to iz tačke gledišta različitih vremenskih perioda. To jest, čini se da se pojavio na Marsu mnogo puta i seća se različitih epizoda iz svojih života, verovatno kroz razdoblje od mnogo hiljada godina.“

„Znači, ne mislite da su to jednostavno dečje fantazije?“

„Možda bi mi bilo drago tako misliti, ali to se ne uklapa. Tu je uključeno previše potpuno neobičnog znanja. Jednostavno ga nije imao odakle crpsti. Istina, ne mislim da se seća svojih prošlih života onako kako se mi sećamo jučerašnjeg dana. Naravno da ne. Njegova sećanja vrlo su razlomljena i otkrivaju se pod određenim okolnostima, a moguće je i da će s vremenom izbledeti.

Da, on se može povezivati sa spoljnim izvorima informacija i biti njihov odašiljač, ali deset minuta kasnije može jednostavno zaboraviti te informacije, poput normalnog deteta.“

Ipak , na njihovim snimcima iz proteklih meseci nalaze se neobična Boriskina sećanja na teške kataklizme na Marsu. Na primer, on uporno tvrdi da je tokom proteklih više stotina hiljada ili čak miliona godina, tamo bilo velikih problema sa vodom. Mars je počeo katastrofalno gubiti svoju atmosferu i vodu. Boriska je rekao da su postojali posebni brodovi koji su odlazili na najbližu planetu, Zemlju, po vodu.

Izgledali su poput valjaka i služili su kao matični brodovi.

Mnogo je govorio o svojim dužnostima i radu u svemiru. Dečaku se baš ne sviđaju američki filmovi o svemirskim pustolovinama i ratovima, i kaže da je u njima sve iskrivljeno i izmišljeno.

Marsovski brodovi mogli su da putuju po celom Sunčevom sistemu, imali su veći broj baza na planetama i njihovim satelitima. Čini se da nije bio loš pilot i imao je dobre profesionalne veštine. Prema njegovim pričama, mnogo je puta učestvovao u letovima na Saturn, gde je najteža stvar bila navigacija kroz asteroidni pojas. Mnogi njegovi prijatelji poginuli su približavajući se Saturnu.

„Znaš, mama, nisam samo donosio vodu na Mars!“, Izjavio je Boriska jednog dana.

„Uvek govoriš, ‘Mars ovo, Mars ono; ali ja sam bio odgovoran za Jupiter! Imali smo poseban projekat u kojem smo proučavali stvaranje drugog sunca u našem Solarnom sistemu. A to drugo sunce trebao je biti Jupiter. Ali za to je bilo potrebno tako mnogo fizičke mase da je nije bilo dovoljno u celom Sunčevom sistemu. Zato projekat nikada nije uspeo.“

Jednom je rekao da bi zemaljske naučnike sigurno zanimalo da u našem Sunčevom sistemu nema osam planeta, već dve više. One se nalaze iza Plutona.

Prema njegovim rečima, Mars je nekada bio bliže Jupiteru, i Mesec je tada pripadao Marsu. Ali nakon divovske kosmičke kataklizme Mars je izmenio svoju orbitu, i tako je Zemlja dobila svoj satelit – Mesec. Međutim, Boriska se ne može setiti nikakvih detalja o tom periodu.

Jednom je, gledajući emisiju na kanalu Discovery, s velikim entuzijazmom počeo govoriti o civilizaciji Sivih (Greys) – malih humanoida s velikim očima.

 

„Oni nisu Marsovci“, rekao je, pokazujući na ekran. „Mi nismo takvi; mi smo bliži Lemurcima i Atlantiđanima.

Kao prvo, mi smo visoki, oni su patuljci.

Drugo, Sivi su okrutni. Oni su iz druge galaksije, upuštaju se u izvođenje svakakvih eksperimenata na ljudima. Čak smo se morali i boriti protiv njih, jer su oni agresori.

Naša vrsta bila je ljubazna, manje agresivna i najintelektualnija, jer smo mogli koristiti čak i psihičku energiju. Ispaljujući svoje reči, ponekad mucajući, dečak je sve izrekao u kratkom govoru, nakon čega je opet posvetio pažnju svojim normalnim igrama, a „problem Sivih“, po rečima njegove majke, više se nije spominjao. Čini se da se radilo o bljesku sećanja koji se možda nikada neće ponoviti.

Ali bude li bilo ikakvih novih izjava o životu u svemiru, na Marsu ili u Sunčevom sistemu, biće i sumnji. Dečak se, prema rečima specijalista, „zatvara“. Uzrok toga su, najverovatnije, teškoće naše zemaljske stvarnosti – kao što je slučaj sa drugom indigo decom.

Naučno zanimanje za indigo decu

Da su predstavnici nauke istinski zainteresovani za Borisku, neosporna je činjenica. Doktor fizike i matematike, prof. Vladislav Lugovenko iz Instituta za Zemljin magnetizam, jonosferu i širenje radio talasa (IZMIRAN) Ruske akademije nauka, upoznao se sa Boriskom i pozvao ga u Moskvu na pregled.

Neki od Lugovenkovih saradnika učestvovali su u proučavanju dečaka. Lugovenko sprovodi istraživanja indigo dece u Rusiji i drugim zemljama, i smatra da se ona s razlogom već 20 godina rađaju na ovoj planeti. Kako se čini, ta su deca povezana s razvojem buduće civilizacije na Zemlji.

Vojni orkestar Niš iz sastava Kopnene vojske, nastupio je na međunarodnom vojnom muzičkom festivalu Spaska bašnja i izveo niz kompozicija koje su bile propraćene oduševljenjem više hiljada Moskovljana

Nastup Vojnog orkestra Niš na međunarodnom festivalu vojnih orkestara u Moskvi pozdravilo je hiljade ljudi.

Moskovljani su na Crvenom trgu aplauzima i skandiranjem pozdravili izvođenje kompozicije „ Marš na Drinu“ i drugih srpskih rodoljubivih pesama.

Vojni orkestar Niš iz sastava Kopnene vojske, pod dirigentskom palicom kapetana Dejana Đorđevića, nastupio je na međunarodnom vojnom muzičkom festivalu „Spaska bašnja“, koji se održavao od  30. avgusta do 7. septembra na Crvenom trgu u Moskvi.

Na festivalu na kojem je učestvovalo oko 1500 muzičara, kao i drugih umetnika, poput plesača, akrobata i majstora borilačkih veština, osim našeg orkestra i domaćina nastupili su i ansambli iz Jermenije, Bugarske, Grčke, Irske, Italije, Kazahstana, Kine, Meksika, Turske i Švajcarske.

Nastup niškog vojnog orkestra, koji svakodnevno izvodi kompozicije „Marš na Drinu”, kompozitora i prvog vojnog dirigenta-kapelnika Stanislava Biničkog, „Aleksandar Prvi”, kompozitora Franje Pokornog i „Milan Obrenović“, kompozitora Davorina Jenka, veoma su bile zapažene i propraćen oduševljenjem više hiljada posetilaca festivala.

Nakon učešća na međunarodnom festivalu povodom Dana hrabrosti u Sofiji i na otvaranju „Andrićgrada“ u Višegradu, ovo je treći međunarodni nastup Vojnog orkestra iz Niša u ovoj godini.

Kejs je naveo da će spiritualno vođstvo poteći iz Rusije i da će proisteći stav koji će dovesti do tranzicije bez potrebe za novim svetskim ratom

Jedan od najpoznatijih proroka na svetu, Edgar Kejs, predvideo je da će ruski predsednik Putin spasiti svet od Trećeg svetskog rata. On je svoja predviđanja zapisao pre 80 godina u serijalu „Predviđanja o svetskim pitanjima“.

Tada je govorio o budućnosti svetskih finansija i svetskog vođstva, kolektivnoj spiritualnosti i važnoj ulozi Rusije na svetskoj sceni.

Kejs je predvideo da će svet pasti u finansijsku krizu i istakao da će Rusija biti meta finansijskih sila koje će se organizovati protiv čovečanstva nakon Drugog svetskog rata.

Kada su Kejsa 1932. godine pitali o političkim i ekonomskim trendovima u Evropi, on je rekao:

„Evropa će se raspasti. Pre par godina je došlo do raspada moćne nacije, što je doprinelo bogaćenju elite preko grbače ostaih ljudi. Ta nacija će se ponovo roditi i biće trn u oku za sve političke i finansijske nacije u Evropi i svetu. Ta nacija se zove Rusija“.

Sedamdeset godina nakon što su sile Osovine pobeđene, Rusija se ponovo rodila, dok se ostatak sveta nalazi pod pritiskom zapadnog globalističkog bankarskog kartela.

Ovaj kartel predvode MMF, Svetska banka, Banka za međunarodne sporazume, globalna mreža centralnih banaka, banke rezervi, razvojne banke i investicione banke koje drže u šaci svetske vlade zbog matematičke nemogućnosti da im se isplate dugovi.

SAD su 2013. godine pokušale da napadnu Siriju pod očigledno lažnim izgovorom. Putin je sprečio mešanje SAD preteći da će se i Rusija umešati u konflikt koji tada još nije dostigao razmere koje ima danas.

Uz namerno uništenje Ukrajine putem obojene revolucije i destabilizacije koju je finansirao Džordž Soros, MMF je pokušao da osvoji Ukrajinu putem nametnutih kredita od nekoliko desetina milijardi dolara, a Putinova Rusija se umešala, ne dozvolivši da bankarski karteli u potpunosti preuzmu Ukrajinu u Krim.

Najveću pažnju sada privlači Bliski istok, a svet je na ivici rata i samo svetski lideri mogu da spreče da do njega dođe.

Kejs je 1944. godine govorio o ulozi Rusije kao „nade za ceo svet“:

„U Rusiji postoji nada za ceo svet, ali ne u smislu komunizma ili boljševizma, već u smislu slobode! Svi za jednog i jedan za sve! Biće potrebne godine da se principi iskristališu, ali Rusija će postati nada za ceo svet“.

Poznato je da su užasavajući događaji u Siriji i regionu posledica toga što SAD i Izrael finansiraju takozvanu Islamsku državu kako bi sa vlasti svrgnula režim Bašara al Asada u Siriji.

Iako se SAD i njihovi saeznici tvrde da oni nisu odgovorni za nastanak ISIS-a, Putin je mirno rekao svetu da Zapad podržava ISIS i ostale plaćeničke frakcije koje su uništile Siriju, usmrtivši na stotine hiljada ljudi i pokrećući izbegličku krizu koja trenutno pritiska Evropu.

Čak i pre Drugog svetskog rata, Kejs je naveo da Rusija mora spiritualno da napreduje do te mere da bi mogla da se suprotstavi kapitalističkom Zapadu i odigra svoju ulogu „nade za ceo svet“.

„Uz religijski razvoj Rusije će doći i nada za svet. Tek kada se pojavi sloboda govora, prestaće nemiri“, rekao je on.

Kejs je mislio na Rusiju nakon sovjetske vladavine i nakon raspada Sovjetskog saveza, kada će se pojaviti potreba povratka sveta na humanističke vrednosti s ciljem oslobađanja od pritiska cionističkih kartela koji se vekovima bore protiv čovečanstva.

Kejs je naveo da će to spiritualno vođstvo poteći iz Rusije i da će proisteći stav koji će dovesti do tranzicije bez potrebe za novim svetskim ratom.

Putin nije svetac, ali se vodi zdravim razumom. Zar nije zdrav razum upravo ono što predstavlja spiritualno vođstvo u svetu koji je potpuno poludeo?

Aristotel je nekada davno rekao da je zdrav razum izvor svesti i da bez zdravog razuma u društvu nema ni savesti, ni morala, ni empatije niti ljubavi.

Putinovo delovanje u Siriji apsolutno ima smisla jer je on već sprečio invaziju Sirije od strane Turske, ali i poremetio delovanje ISIS-a.

Da li je Edgar Kejs na neki način znao da će Rusija predstavljati zdrav razum i spiritualno vođstvo, sprečavajući Treći svetski rat koji je Zapad hteo da organizuje?

Putin se na nedavnom samitu obratio Americi i rekao:

„Morate se uzdići iznad beskrajne želje za dominacijom. Morate prestati da delujete iz imperijalističkih ambicija. Nemojte trovati umove naroda i govoriti im da je imperijalna politika jedini put“.

Putin je ukazao na to da Amerika i Zapad više nisu moralno superiorni u svetu. Kejs je takođe napomenuo da će Amerika moralno propasti jer u njoj ne postoji nikakva sloboda, iako Amerikanci snažno veruju u svoju slobodu.

Dakle, da li je Edgar Kejs predvideo da će se Putin umešati u planove Zapada da zauzme svet putem finansijske dominacije, političke destabilizacije i ratova?

Kejs je takođe predvideo da bi mogao da nastane Treći svetski rast, pominjući ratove u Libiji, Egiptu, Turskoj i Siriji, ali i svuda oko Persijskog zaliva.

Bilo da verujemo u to da postoji neka viša sila sa kojom se Kejs povezao i pomoću koje je saznao gorepomenute stvari, činjenica je da su se njegova proročanstva o Rusiji do sada

„BM-30 Smerč“ - teški višecevni bacač raketa - najsnažnije je rusko oružje posle nuklearne bombe.

Sistem je napravljen u cilju uništavanja žive sile, oklopnih vozila, neoklopljenih meta u koncentracionim područjima, artiljerijskih baterija, komandnih štabova i skladišta municije. Sa njegovim razvojem započelo se ranih 1980-ih, a u službenu upotrebu sovjetske vojske ušao je 1989. 

Jedan puni rafal sadrži oko pola tone ekslozivne supstance. Vreme pripreme za rafal iznosi tri minuta, a punjenje 13 minuta. Smerč je pre svega napravljen kao sredstvo za odbranu. Opseg gađanja mu je oko 90 km. Koristi se u 11 država.

Višecevni raketni bacač "smerč" i hibridni protivavionski sistem "pancir S1" oružje je koje je ruski predsednik Vladimir Putin preporučio Srbiji.

"Smerč" slovi za jedan od najefikasnijih raketnih bacača u svetu, dok "pancir" predstavlja osnovu protivvazdušne odbrane u desetak država sveta, uključujući Rusiju i Kinu.

Ruski teški višecevni raketni bacač "BM-30 smerč" (vihor) ispaljuje 12 raketa kalibra 300 milimetara sa maksimalnim dometom od 90 kilometara. Osim Rusije, ovaj bacač se nalazi u naoružanju dvadesetak armija u svetu, uključujući Alžir, Jermeniju, Siriju, Kinu, Venecuelu, Kuvajt, Pakistan i Indiju.

Minimalni domet ove rakete je 20 kilometara, a raketni bacač može biti montiran na dva tipa vozila – ruski MZKT MAZ-543 8h8 i češku "tatru", koji mogu da razviju maksimalnu brzinu od 60 kilometara na čas. Autonomija ovih vozila je oko 850 kilometara.

Kabina nije oklopljena, a mesto za oficira koji rukovodi paljbom smešteno je odmah iza kabine. Kako bi vozilo bilo stabilno tokom ispaljivanja projektila, "smerč" je opremljen i sklopivim nogama, smeštenim kraj prednjih i zadnjih točkova.

Kinezi su, tokom poslednje decenije, razvili dve podvarijante ovog sistema, AR-2 i AR-3, kod kojih su povećani kalibri dometa.

Tokom sirijske krize, snage Bašara el Asada koristile su "smerč" u akcijama oko Hame. Ovi sistemi isporučeni su Siriji 2014. godine, ali zapadni izvori nisu sasvim sigurni da li je oružje stiglo iz Belorusije ili Rusije.

Koristi sedam različitih projektila, uključujući kasetne protivpešadijske i protivtenkovske mine, visokoeksplozivne protivtenkovske bojeve glave, parčadne i termobarične bojeve glave.

Smatra se jednim od najefikasnijih raketnih bacača u svetu.

Ruski predsednik Vladimir Putin preporučio je Srbiji "BM-30 smerč" i "pancir S-1". Vojni analitičari smatraju da bi našoj vojsci mogao da bude korisniji raketni bacač "smerč" od ubice jurišnih aviona i helikoptera, kako zovu "pancir".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkrio je da mu je ruski predsednik Vladimir Putin došapnuo da su "smerč" i "pancir" prava stvar za Srbiju u trenutku kada su ovi sistemi prolazili pored njih tokom vojne parade povodom obeležavanja Dana pobede u Moskvi. Kako je rekao, Putin je istakao da su ti sistemi pokazali izuzetnu snagu i efikasnost u borbama u Siriji.

Inače, "smerč" se po prvi put pominje kao naoružanje Srbije, dok se o "panciru" govorilo još prošlog oktobra neposredno pošto su iz Moskve u Beograd stigli "migovi 29".

"BM-30 smerč" je višecevni raketni bacač koji ispaljuje 12 raketa kalibra 300 milimetara sa dometom do 90 kilometara i jedan od najefikasnijih raketnih bacača u svetu koji osim vojske Rusije koriste i armije Kine, Alžira, Jermenije, Sirije, Kine, Venecuele, Kuvajta, Pakistana i Indije. "Smerč" koristi sedam različitih projektila, uključujući kasetne protivpešadijske i protivtenkovske mine, visokoeksplozivne protivtenkovske bojeve glave, parčadne i termobarične bojeve glave.

Vojni analitičar Aleksandar Radić ističe da bi, s obzirom na to da imamo sličan raketni bacač, "smerč" mogao da bude zanimljiv Srbiji.

- Naš "orkan" je sličan "smerču", s tim što ima domet do 50 kilometara. To znači da raspolažemo tehnologijom koja bi mogla da podrži i razvije ovaj sistem. U prilog tome ide i činjenica da naša kompanija "EdePro" razvija sistem raketnog bacača dometa od čak 285 kilometara - kaže Radić.

S druge strane, "pancir S-1" prvenstveno je namenjen kao zaštita trupa od jurišnih aviona i borbenih helikoptera. Pored toga, predstavlja i direktnu podršku protivavionskim sistemima velikog dometa, kao što su S-300 i S-400. Naoružanje tog sistema čini 12 protivavionskih projektila i dva automatska topa kalibra 30 milimetara, koji ispaljuju do 2.500 granata u minuti.

"Pancir" može da napadne do četiri cilja istovremeno. Može gađati mete na daljinama do 20 kilometara. Radić naglašava da nemamo "mozaik naoružanja" za "pancir S-1".

- Reč je o sistemu koji se koristi kao podrška raketnom sistemu S-400, koji mi nemamo, pa se postavlja pitanje zašto bismo onda nabavljali ovo naoružanje, pogotovo što ne nameravamo da ratujemo - ističe Radić i dodaje da je Srbiji potrebnije modernizovanje avijacije.

On kaže da oba ova sistema nisu tako blizu Srbiji.

- Kako sam ja razumeo predsednika Vučića, "smerč" i "pancir" su bili tema samo neformalnog razgovora sa Putinom tokom vojne parade. Nijednog trenutka Vučić nije rekao da su nama ti sistemi potrebni, niti da su se bilo šta konkretno dogovorili u vezi sa nabavkom tog naoružanja - kaže Radić.

Sve vojne baze Velike Britanije su od Ministarstva odbrane dobile upozorenje nakon što su novinar Timur Sirazijev i kamerman Dmitrij Volkov ruskog „Prvog kanala“ 21. novembra navodno pokušali da uđu u sedište 77. Brigade sajber jedinice britanske vojske, piše „Dejli mejl“.

Timur Sirazijev je kazao da su neistiniti navodi britanskog lista da se njegova grupa bavila špijunažom.

Ruski policajac, načelnik iz mesta Abakan u republici Hakasiji na jugu države, Aleksandar Vladimirovič Kosolapov, napravio je istinski herojski potez kada je žrtvovao sebe da bi spasio 300 dece na drumu

Policajac Kosolapov je bio u pratnji devet školskih autobusa, kojima su se vraćala deca iz Abakana sa letovanja.

U jednom momentu na putu je automobil "ford fokus" punom brzinom prešao u suprotnu traku i krenuo u čeoni sudar sa autobusima. Hrabri policajac je okrenuo svoj automobil, okrenuo ga i postavio tačno ispred autobusa, da bi se onda "ford" zakucao u njega svom snagom.

Nijedan učenik nije povređen, ali je Kosolapov prošao sa teškim povredama, njegov automobil je postao, kako kažu ruski mediji, gomila zgužvanog metala, a hrabrog policajca je samo čudo spasilo da preživi.

U "ford fokusu" je bila petočlana porodica, u kojoj su svi prošli bez ozbiljnijih povreda, a pretpostavlja se da je vozač, otac, zaspao za volanom ili iz nekog drugog razloga izgubio kontrolu nad vozilom.

Heroj Aleksandar Kosolapov je u bolnici dobio pregršt pisama zahvalnosti, stižu i na adresu policije, a učenici koji su izbegli tragediju zatražili su od lekara da im jave kada bi mogli grupno da dođu u posetu svom spasiocu.

Većina zapadnih medija imala je samo reči hvale za ruskog pilota Romana Filipova (33), čiji su avion teroristi oborili u Siriji 3. februara.

Filipov je posle žestoke borbe sa džihadistima izvršio samoubistvo kako im ne bi pao u šake.

Britanski Dejli mejl objavio je tekst o pilotu u kom ga je nazvao "novim ruskim herojem".

Ispod članka Dejli mejla čitaoci su ostavili više od 2.000 komentara, a najviše lajkova je dobio komentar o hrabrosti pilota.

"Pokoj ti duši, prijatelju. Hrabar i pravi vojnik. Spreman sam da se kladim da će sećanje na njega poštovati u Rusiji, a ne kritikovati u medijima i suditi mu kako bismo mi to radili“, piše Sandman.

San u naslovu teksta posvećenom pilotu navodi poslednje reči: "Ovo je za momke".

O herojskom podvigu pisao je i Tajm u tekstu pod naslovom: "Ruski pilot oboren u Siriji izvršio samoubistvo kako ne bi bio uhvaćen."

Teroristička grupa Tahrir al Šam u sirijskom Idlibu oborila je 3. februara ruski vojni avion Su-25. Pilot, major Roman Filipov, je uspeo da se katapultira iz aviona. Tokom borbe sa teroristima na zemlji, aktivirao je bombu kako ne bi pao teroristima u ruke.

Trenutno se odvija velika drama u odnosima između Rusije i Ukrajine, a mnogi analitičari predviđaju veliki rat.

S tim u vezi, Vladimir Putin je pozvao ruske mladiće da se pridruže velikoj armiji i odazovu se na regrutaciju.

U subotu uveče, tri mala broda ukrajinske ratne mornarice isplovila su iz luke Odesa i krenule put Marijupolja. Na putu do cilja morali su da pređu Kerčki moreuz, uzak prolaz između Krimskog poluostrva i kontinentalnog dela Rusije. Pre samo mesec dana grupa ukrajinskih brodova prošla je kroz prolaz, a sporazum iz 2003. garantuje pravo korišćenja tih voda obema zemljama. Ovoga puta - u okviru pažljivo osmišljene provokacije - ruski brodovi otvorili su vatru na ukrajinske brodove, da bi ih potom zaplenili zajedno sa 23 člana posade.

U izvesnom smislu, najnoviji događaji ne iznenađuju. Iako bi mnogima odgovaralo da se to zaboravi, rat između Rusije i Ukrajine i dalje traje. Jedino iznenađenje je tajming: zašto baš sada?

Možda ne postoji poseban razlog. Od kada je Rusija podigla most do poluostrva, u vodama oko Krima bilo je nekoliko sukoba; možda je najnoviji incident samo još jedna opomena Rusije da nema nameru da okonča nezakonitu okupaciju poluostrva, piše “Vašington post”. Napad na ukrajinske brodove uklapao bi se i u širi regionalni projekat: ugotrajni pritisak na luku Marijupolj i veliki deo ukrajinske obale, koji bi u slučaju zatvaranja Kerčkog moreuza ostao odsečen od ostatka Crnog mora.

Međutim, ovaj trenutak je zanimljiv i kada je u pitanju unutrašnja politika Rusije. Mala vojna avantura dogodila se u jeku protesta protiv zakona o penzijama i praćena je nezadovoljstvom zbog spore ekonomije. Kada je u Rusiji osvanula vest o navodnoj ukrajinskoj provokaciji, najpoznatiji aktivista opozicije u Rusiji Aleksej Navalni, odmah je primetio da najnovije ankete ukazuju na pad popularnosti ruskog predsednika Vladimira Putina. On je sarkastično napisao da očekuje da će na televiziji i dalje slušati o “agresivnoj kijevskoj vojsci, kojoj pomažu jastrebovi s Potomaka”.

Ovaj trenutak su možda izabrali i imajući u vidu politički raspored u Ukrajini, koja se sprema za predsedničke izbore sledećeg marta. Možda Rusi žele da ubace polarizujući element u ionako podeljeno društvo; možda je to odgovor na odluku o odvajanju Ukrajinske pravoslavne crkve od Rusije; možda žele da izazovu odlaganje izbora.

Pogledajte kako izgleda regrutacija u RUSKOJ VELIKOJ ARMIJI kroz ovih 15 slika. Veoma zanimljivo...

Na sastanku u nedelju kasno uveče predsednik Petro Porošenko - koji trenutno veoma loše stoji u anketama - zatražio je uvođenje ratnog stanja u zemlji tokom određenog perioda, a parlament je u ponedeljak glasao za. Još nije jasno šta to tačno znači. Čini se da podrazumeva samo vojnu mobilizaciju - Porošenko je izjavio da neće biti medijskih zabrana i zabrane javnog okupljanja, niti odlaganja izbora - ali optužbe za uticanje na izbore već su se pojavile.

Najzad, tajming se može dovesti u vezu i za međunarodnom politikom. Velika Britanija, jedna od zemalja koje su se najodlučnije zalagale za uvođenje embarga Rusiji, trenutno je zaokupljena unutrašnjim problemima i monumentalnom borbom oko povlačenja iz EU. Administracija predsednika Trampa podeljena je, dekoncentrisana i priprema se za borbu s demokratama, koji su osvojili većinu u Predstavničkom domu i koji, između ostalog, nameravaju da istraže njegove nekadašnje veze sa Rusijom.

Evropski parlament, Kanada, pa čak i Poljska dali su zvanične izjave, u kojima osuđuju ruske akcije, mnogo pre nego što su se oglasile SAD. U ponedeljak uveče u Kijevu američko ministarstvo spoljnih poslova nije reagovalo na događaje u Kerčkom moreuzu. Američki ambasador u UN Niki Hejli osudila je ruske “nezakonite akcije” mnogo sati posle drugih.

Bez obzira na druge motive insceniranog napada, ova vrsta pasivnosti možda je baš ono na šta Rusija računa, ocenjuje "Vašington post". To je modus operandi kojeg su se pridržavali u prošlosti: napravite par koraka napred; sačekajte reakciju. Ako je nema, idite dalje. Ako sada bude reakcije, sačekajte da se emocije stišaju i krenite dalje.

Na kraju se zaključuje.

- Ovaj incident može i ne mora da se završi na ovome, ali shvatite ovo kao upozorenje: ako nemamo odgovarajuću strategiju za okončanje rata, ovo će biti model u godinama koje slede.

Pripadnici mornaričke pešadije baš su dali sebi oduška na vojnom poligonu

Na vojnom poligonu u Kalinjingradu održano je takmičenje pripadnika mornaričke pešadije iz jedinica širom Rusije.

Takmičili su se u više disciplina, a pobedili su pripadnici desantnih jedinica pacifičke flote iz Kačmatskog Petropavlovska.

Ostaćete bez daha!

Radikalka Nataša Jovanović "razdrmala" je birokratsko zasedanje parlamentarne skupštine NATO u kanadskom Halifaksu, skočivši u zaštitu predsednika Vladimira Putina, posle čitanja izveštaja o Rusiji Britanca lorda Tomasa Mičela Džoplina

Na njegove reči da Rusi šire propagandu, šalju prljav novac na zapada i ubijaju ljude, radikalka je u već viđenom maniru, skočila i krenula u odbranu bratske države.

- Optužujete Rusiju da se meša u unutrašnja pitanja i izbore u drugim zemljama, a vi iz NATO koristite sva moguća sredstva za propagandu kako bi širom sveta kreirali poredak sa vašim modelom društva. Za tu vašu demokratiju najbolji primer je besomučna NATO agresija na moju zemlju posle koje ste omogućili albanskim teroristima da uz vašu pomoć izvrše najmonstruoznije zločine. Od posledica vaših bombi danas umiru ljudi i deca.

Zatim je Britancu "spočitala" da je "besmislica da je Rusija okupirala Krim, jer se 2014. godine, 98 procenata ljudi na referednumu izjasnilo da želi da se Krim vrati pod okrilje Rusije". 

- Rusija je prijatelj Srbije i štiti naš suverenitet, za razliku od vas koji ste priznali lažnu državu Kosovo. Džabe vam sve što radite i širite se u istočne članice. Apsolutno ste nemoćni, dovoljno ste razjedinjeni, a Rusija sve jača - nastavila je izlaganje koje je završila pokličem "Krim je ruski, a Kosovo je srpsko". 

Njeno izlaganje izazvalo je diskusiju još 12 delegata iz Ukrajine, Nemačke, Engleske... govoreći za Srbiju da je kriva za genocid u Bosni i Hercegovini. 

U odbranu Jovanovićeve stao je naprednjak Vladimir Đukanović

- Mislio sam je vreme totalitarizma prošlo, ali, po vašim napadima na moju koleginicu, samo zato što ima drugačije mišljenje, vidim da nije. Vi ste ti koji kreirate lažne vesti. Setimo se šta su zapadni mediji radili protiv Srbije. Da vas podsetim na izveštaj Amanpurove i na slučaj Markale. Nije moguće da neko poveruje da jedna Raša tjudej ugrožava CNN ili BBC - rekao je Đukanović. 

On je na osude jedne Ukrajinke iѕ sale na račun Srbije rekao da su i Ukrajinci žrtve zapadne propagande o kojoj je pričao. Jovanovićeva je sve vreme držala podignutu ruku tražeći repliku, ali joj predsedavajuća nije dozvolila da ponovo upali mikrofon.

Strana 8 od 12

NAJBRŽE NOVOSTI DANA U SRBIJI │ NAJNOVIJE VESTI

Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala

PROMO MARKETING

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji