Srpski as Novak Đoković po ko zna koji put u pokazao je svetu kakva je ljudina

Novak je u nedelju u Melburnu osvojio deveti put u karijeri Australijan open, pošto je u finalu bio ubedljiv protiv Rusa Danila Medvedeva (3:0). Prvi reket sveta tako je stigao do svoje 18. Grend slem titule!

Pohvale stižu sa svih strana sveta, međutim, ima i onih koji su ponovo našili razloge da "ispale" brojne kritike na račun srpskog asa.

Hejteri nemaju poštovanje ni za neverovatan humani gest Novaka, koji je učinio nešto vredno svakog divljenja.

Naime, Direktor turnira u Melburnu Krejg Til otkrio je da se Đoković složio da pobednici dobiju manju nagradu nego inače, kako bi se taj novac preusmerio na igrače koji ispadaju u ranijim fazama turnira.

Cilj je bio da se njima maksimalno olakša situacija tokom pandemije virusa korona. Slabije rangirani teniseri dobili su značajnu pomoć da lakše pokriju ogromne troškove puta, karantina i mnogih drugih stvari.

Novak je tako za osvajanje Australijan opena dobio 2,13 miliona dolara, što je za milion dolara manje nego prošle godine, kada mu je pripalo 3,12 miliona.

Zanimljivo, u međuvremenu nagradni fond je povećan na Australijan openu za sedam miliona dolara.

Novak već duže vreme na sve moguće načine pokušava da pomogne svojim slabije rangiranim kolegama i zbog toga se često nalazi na udaru kritika.

Pred start Australijan openu pisao je premijeru Viktorije, kako bi im poboljšao uslove u Melburnu, međutim, mnogi su i taj njegov potez protumačili pogrešno.

Najbolji teniser sveta Novak Đoković u utorak je savladao Aleksandra Zvereva i plasirao se u polufinale Australijan opena, a jedna scena sa tog meča privukao je veliku pažnju navijača.

Poznato je da Novak ima problem sa povredom stomačnog mišića i da na razne načine pokušava da ublaži bol kako bi mogao da igra na najvišem nivou.

Na meču protiv Zvereva Đoković je na povređenom mestu imao veliki flaster, međutim, on se tokom meča odlepio, pa je srpski as rešio da ga skine kako bu ne bi smetao.

Naravno, Novak je bio u kadru dok je skidao flaster, pa su navijači koji su pratili meč putem TV ekrana ostali zatečeni prizorom koji su videli:

"Da li je ono bila neka tetovža?"

"Kakvi su ovo hijeroglifi?"

U pitanju je zaštitni flaster koji služi za oporavak mišića i sprečava ih da se previše istežu. Flasteri postoje u raznim bojama, a Novak je na sebi imao jedan koji je ukrašen ornamentima.

Vuletić ne prestaje da šokira, posle ostavke u FK Partizan, Vuletić prelazi na Crvenu zvezdu, poruka je vrlo jasna, po Vuletiću za sve je kriva Crvena zvezda i da je policija tamo trebala da traži materijalne dokaze, što je poprilično netačna informacija. 

Vuletić je gostujući u “Utisku nedelje” otkrio neke nove detalje koji su po njemu promakli srpskoj javnosti.

“Ta terminologija, bunker, vojska i tako dalje je apsolutno tabloidna i ja ne želim da razgovaram uopšte na takvom nivou. Bunker može biti tamo gde je tenk, a tenk je na nekom drugom stadionu. Ovde se ne govori o bunkeru. Ovo su prostorije restorana FK Partizan.

Taj restoran ne radi već izvestan broj godina i u tom restoranu nalaze se određene navijačke prostorije. Svaki stadion na svetu ima prostorije koje koriste navijači. Nazivati prostorije na stadionu u Humskoj bunkerom, nekakvom tvrđavom je skandalozno, tim pre što pred svaku utakmicu koju Partizan igra kao domaćin policija obilazi te prostorije. Svaki put. Dakle, nije reč o nekakvom bunkeru niti je reč o bilo kakvoj vrsti tajnih prolaza”, dodao je Vuletić.

Odgovorio je Vuletić i na svoj “odnos” sa Veljkom Belivukom ali je negirao poznanstvo sa njim.

Ne plašim se Belivuka, njega se plaše ljudi koji imaju nešto sa njim. Ja sam građanin ove zemlje. Da li smatrate da šest miliona građana sad treba da se plaši Belivuka. Od kad sam ja u Partizanu niko od navijača nije imao platu, niti službeno vozilo”, rekao je Vuletić.

Pre skoro tri godine Srbiju je šokirao užasan zločin kada je sestrić nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde Dragana Šarca brutalno ubio svoju babu

Srđan Milivojević  tada star 24 godine je  u Rumi nožem zaklao svoju babu Miru Šarac (64) u njenom stanu- Nesrećna Mira, koju je unuk izmasakrirao najverovatnije zbog para, bila je Draganova majka.

Pomahnitali Srđan je nakon zločina pet sati sedeo u Mirinom stanu, pored njenog leša, i čekao dedu Božidara da se vrati s posla, a onda je pobegao u internet igraonicu, gde je uhapšen!

Stravičan zločin se odigrao u prepodnevnim satima dok je Mira bila sama u stanu, a njen muž Božidar na poslu.

- Tog jutra sam oko devet sati otišao u lokal, koji držimo u centru Rume, a Mira je ostala sama u našem stanu u naselju Igralište - ispričao je tada očajni Božidar, i rekao da nije ni znao da je Srđan, sin njegove ćerke Biljane, kasnije došao kod njih u stan:

- Pozvao sam Miru oko podneva na mobilni telefon, da vidim šta radi. Nije mi se javljala. Pomislio sam da je u nekom poslu i da će me pozvati kasnije, pa sam je pozvao ponovo oko 13 sati. Iznenadio sam se kada mi se Srđan javio na njen telefon. Rekao mi je: "Baba je izašla do komšinice da joj nešto odnese". Pitao me je kad ja dolazim kući jer je hteo i mene da vidi. Odgovorio sam mu da dolazim oko pola četiri, četiri i on mi je rekao da će me čekati - ispričao je tada Božidar.

Božidar je ispričao da ga je potom pozvala ćerka Biljana, Srđanova majka, i pitala ga zašto joj se majka ne javlja na telefon.

- Ćerki sam rekao da je Srđan kod nas i da ću i ja uskoro krenuti kući. Ona je verovatno nešto posumnjala i rekla mi je da je pozovem čim stignem kući. Dok sam išao ka stanu, zvao me je Srđan. Pitao me je kad stižem. Rekao sam mu za pet minuta, a on mi je kazao da jedva čeka da me vidi i da se ispriča sa mnom - ispričao je tada Božidar.

Božidaru je bilo čudno što su vrata bila zaključana.

 - Pozvonio sam, a pošto mi niko nije otvorio vrata, izvadio sam svoj ključ i ušao. U dnevnoj sobi zatekao sam Srđana kako sedi. Pitao sam ga gde ti je baba, a on mi je rekao: "Pre sat vremena je otišla kod komšinice da joj nešto odnese." Tad sam na tepihu ugledao krv, a onda pored fotelje još krvi. U šoku sam ga pitao: "Govori, gde je Mira?!" a Srđan je ponovio isto. Krenuo sam za tragovima krvi, koji su vodili do kupatila - ispričao je tada Božidar.

Božidar je rekao da su vrata od kupatila bila zaključana i da je Srđan hladnokrvno tvrdio da ne zna gde je ključ.

- Uzeo sam stolicu i doneo do vrata kupatila. Popeo sam se i kroz svetlarnik pogledao u kupatilo. Imao sam šta da vidim... Mira je ležala na podu u lokvi krvi. Okrenuo sam se ka Srđanu, viknuo sam: "Ti si ovo uradio?!" On mi je nešto govorio, ali ništa ga nisam razumeo, kao da je skrenuo pameću. U naletu besa skočio sam na njega, ali on se otrgao i pobegao. Hteo sam da pojurim za njim, ali sam zastao i pozvao Hitnu pomoć i ćerku i zeta. Ponadao sam se da mogu da pomognu Miri. Kad je zet razvalio vrata, lekari su prišli Miri da je pregledaju, ali samo su se okrenuli ka meni i rekli da je odavno mrtva, da se već ohladila - ispričao je uplakani Božidar.

Srđan, koji je bio lečeni narkoman, iz babinog stana je otišao pravo u igraonicu, gde su ga policajci zatekli kako igra kompjutersku igricu. Čim je video policajce, mirno je i bez reči ustao i pošao s njima u stanicu.

Srđanov ujak Dragan Šarac je iste večeri obavešten da mu je sestrić zaklao majku Miru. 

Dragan je igrao na poziciji levog beka, najpre u lokalnom klubu Sloven iz Rume, a zatim je prešao u Obilić, gde je osvojio šampionsku titulu 1997/98. Karijeru je zatim nastavio u Austriji, a onda se 2003. vratio u Srbiju. Naredne dve sezone igrao je za Crvenu zvezdu, s kojom je osvojio prvenstvo i Kup Srbije i Crne Gore. Potom je ponovo igrao u Austriji, od 2005. do 2007, a onda se vratio u domovinu, gde je potpisao ugovor sa FK Vojvodinom. Od 2008. je igrao i za Spartak iz Subotice, zatim FK Novi Pazar, da bi karijeru završio u FK Voždovac.

 Za reprezentaciju je nastupao šest puta, od 1998. do 2004.

Posle toga se otisnuo u trenerske vode u kojima je promenio više klubova, kao pomočni trener.

Opšta tuča obeležila je veliki derbi Prve košarkaške lige Republike Srpske koji je danas odigran između Sokoca i Sutjeske.


Meč je odigran u okviru 13. kola najkvalitetnije košarkaške lige u komšiluku, ali će biti upamćen po velikoj tuči nekoliko igrača obe ekipe, nakon čega je utakmica prekinuta i više nije nastavljena.

Sve je počelo jednim grubim faulom, nakon čega je igrač protivničke ekipe uzvratio bacanjem lopte u lice, posle čega je došlo do opšte tuče jer su se u sve umešali igrači obe ekipe, čak i oni sa klupe.

Nastavak utakmice nije bio zamisliv, a kako je sve izgledalo pogledajte na sledećem videu na 1:37:00.

Naš MMA borac Aleksandar Rakić poslao je jaku poruku svima

Naš MMA borac objasnio je zašto se bori pod zastavom Srbije. Dao je intervju za "Index", a njih je zanimalo čiji je zapravo Rakić.

- Rođen sam u Beču, roditelji su mi iz Bosne. Prvih pet mečeva sam odradio pod austrijskom zastavom, a tada sam prešao pod srpsku jer dobijam veliku podršku, ne samo iz Srbije i Bosne nego i iz Hrvatske, s celog Balkana. Želim da zahvalim ljudima na ovolikoj podršci. Kad god dođem na Balkan, Beograd, Zagreb, Sarajevo, ljudi me prepoznaju, šalju mi dobru energiju. Zašto srpska zastava? Jer su moja porodica Srbi iz Bosne - objasnio je Rakić.

U MMA je debitovao porazom, ali sada kaže da ne bi ni imao karijeru da nije bilo tog poraza.

- Da nisam izgubio prvi meč, ne bih sad bio tu. Mnogo se tu događalo, nije trebalo ni da dođe do tog meča. Trener me posle šest meseci treninga bacio u vatru s momkom koji je imao bolju podlogu. To je bio meč za pojas u Njemačkoj, pet rundi po pet minuta, a ja se nikad pre nisam borio ni pet minuta u komadu. Izgubio sam gušenjem u drugoj rundi, a te emocije su me dugo pratile. Pre spavanja bih razmišljao o tome i to me navelo da se fokusiram 200 posto na ostale discipline poput rvanja i partera. Nakon toga sam pobeđivao u svakom meču - kaže Rakić.

Skor u UFC-u je 5-1….

- Na papiru, 6-0 kako ja to vidim. Izgubio sam na bodove od Volkana Ozdemira, za mene i 80 posto ljudi to je bila krađa i neću to preboleti, jer znam da sam puno bolji borac. A to se videlo i po tome kako je UFC postupio. Iako sam izgubio, za idući meč dobio sam bolje rangiranog borca Entonija Smita, koji je čak pobedio Ozdemira. To mi je bio znak da UFC zna ko je dobio taj meč.

Rakića u martu očekuje borba sa Santosom i Srbin će dati sve od sebe da nastavi svoj niz.

Oružani navijački obračun u Solunu se dogodio u četvrtak na ulici.

Navijači dva gradska rivala, Arisa i PAOK-a, su se sukobili na ulici, a na kraju je došlo i do korišćenja pištolja.

Kako prenose grčki mediji, dvojica navijača Arisa su spazila trojicu ultrasa PAOK-a i napali ih, a posle verbalnog i fizičkog okršaja, jedan od dvojice napadača je izvadio pištolj i počeo da puca.

On je tom prilikom pogodio i ranio jednog od navijača protivničkog tima, a potom su se on i njegov drug dali u beg u nepoznatom pravcu.

Mladić je upucan u nogu, a dvojica njegovih prijatelja su ga odmah odvezli u privatnu kliniku gde mu je ukazana pomoć i rana sanirana.

Policija je došla da ispita trojicu navijača PAOK-a šta se dogodilo, ali oni nisu identifikovali napadače. Ipak, stigli su do informacije da se radi o dvojici pripadnika suparničke navijačke grupe koji su od ranije poznati organima gonjenja.

Vest da će Beograd imati ATP turnir ove godine oduševila je ljubitelje tenisa u Srbiji, a velike napore za tako nešto uložio je Novak Đoković, koji je i sam najavio takvu mogućnost još prošle godine, kao i da će lično da se pozabavi time.

Angažovanje najboljeg tenisera sveta se isplatilo i Beograd će od 19. do 26. aprila ugostiti neke od najboljih tenisera sveta.

ATP je objavio ovu informaciju u vesti za izmenjen kalendar za 2021. godinu, uz dodatak da je firma na čijem je čelu Đorđe Đoković, otkupila turnir iz Budimpešte, koji je bio u vlasništvu Jona Cirjaka.

Cirjak je dobro poznato ime u svetu tenisa, ali i u Srbiji, pošto je kum Lepe Brene i Bobe Živojinovića. Ovaj rumunski biznismen, koji ima 81. godinu, bio je nekadašnji teniser, imao je solidnu karijeru sa jednim peharom u singlu, i 22 u dublu, uključujuči i Rolan Garos.

Ali, gro svog novca stekao je tek po završetku karijere, najpre kao agent najboljih tenisera sveta, a potom i kao zastupnik najjačih kompanija koje su dolazile u Rumuniju da investiraju posle pada Berlinskog zida.

Cirjakovo bogatstvo procenjuje se na 2 milijarde dolara, po čemu je najbogatija osoba planete među sportistima. Prati ga još samo Majkl Džordan, čije je bogatstvo procenjeno na 1.9 milijardi dolara.

Ovaj Rumun je brinuo o karijerama mnogih uspešnih tenisera, među kojima su bili Boris Beker, Štefi Graf, Marat Safin, Goran Ivanišević...

Ipak, nije se od toga obogatio, već zbog dobrih procena tokom devedesetih.

Cirjak je prepoznao šta pad Berlinskog zida predstavlja za čovečanstvo, pa se posle pada režima Nikolajea Čaušeskua vratio u Rumuniju. Bio je svestan da će kapital sa Zapada jurnuti ka siromašnim Rumunima, iskoristio je svoje kontakte iz Nemačke da postane zastupnik Metro AG, zatim i Mercedesa.

Taj novac je dalje uložio u osiguravajuću kompaniju, privatnu banku (koja mu je donela najveće bogatstvo), avio kompaniju, turističku agenciju. Danas zapošljava oko 20.000 ljudi i direktor je turnira u Mastersa Madridu.

Osim poslovnog, Cirjak je imao i buran privatni život. Danas živi u Monte Karlu sa troje dece koje je dobio u braku, ali sam kaže da ima 32 vanbračne dece, a takođe brine i o 300 napuštenih mališana, kojima je sagradio pravi mali privatni raj u Brašovu.

Cirjak je veliki ljubitelj automobila i motora, pa tako u svojoj bogatoj kolekciji ima više od 400 modela, uključujući i automobile koji su prethodno bili u vlasništvu Al Kaponea, Semija Dejvisa Juniora i Eltona Džona.

Bivši fudbaler Crvene zvezde Dragan Mićić prisetio se razgovora koje je imao sa nekadašnji predsednikom Obilića - Željkom Ražnatovićem Arkanom.

Popularni Ćićmi, jedan od najboljih "džokera" kluba sa Marakane, nastupao je za crveno-bele od 1996. do 2000. godine.

Nikada se nije preterano isticao, ali bio je ljubimac navijača, Zvezdin "heroj iz senke".

Mićić je u intervjuu za Mozzart sport otkrio kako je zahvaljujući Arkanu dobio novi ugovor u Zvezdi.

Arkan je silno želeo da Mićić pređe u njegov Obilić.

"Pozvao me je jedne noći u ponoć i rekao da dođem u njegov kazino u hotelu Jugoslavija da pričamo. Rekao sam mu da spavam, ali uopšte mi nije bilo svejedno. Posle dva dana me je ponovo zvao i ja šta ću, odem na razgovor. Kaže: 'Dođi da igraš za nas, trebaš mi za kvalifikacije, pa ću posle da te prodam u inostranstvo'", otkriva bivši fudbaler Zvezde i dodaje:

"Pominjao je milione tadašnjih maraka, ali meni se nije išlo iz Zvezde pa sam probao da vrdam i izmislio da imam neku ponudu iz Kine, pa kao čekam da vidim šta će biti s tim. Ali bio je uporan i ja nisam imao kud, nego kod Dragana Džajića. Zakažem razgovor, ispričam mu šta se dešava i on mi odmah kaže: 'Nećeš ti nigde, ostaješ ovde još dve godine, evo ti novi ugovor'. I tako sam zahvaljujući Arkanu ostao u Zvezdi", prisetio se Mićić.

Na današnji dan, 5. decembra 1988. godine, preminuo je najmaštovitiji igrač ikad viđen u NBA - legendarni Pit "Pistol" Maravić.

Srbin koji je živeo i gradio svoju karijeru u Americi umro je od posledica srčanog udara.

Sudbina je htela da proslavljeni "Pistol Pit" okonča svoj život sa loptom u rukama na košarkaškom terenu.

Maravić je tog 5. januara sa svojim prijateljima u Pasadeni igrao basket. U jednom momentu pao je na zemlju, doživeo je infarkt. Ležeći na zemlji, Maravić je rekao "sad se stvarno osećam dobro" i zauvek se preselio u legendu.

Autopsijom je otkriveno da je njegova smrt prouzrokovana srčanom manom koja ranije nikada nije bila dijagnostikovana. Naime utvrđeno je da je on rođen sa samo jednom koronarnom arterijom umesto uobičajene dve (nije imao levu koronarnu arteriju što je veoma retko stanje).

Pit Maravić poreklom je bio Srbin. Njegov deda se doselio u Ameriku, a njegov otac je kasnije tu osnovao porodicu, Pit je ostao da živi u Sjedninjenim Američkim Državama. Od malena je pokazivao talenat, neprekidno je vežbao i trenirao i to uz narodnjake.

Vežbanje se isplatilo kada se Pit pridružio prvotimcima srednjoškolskog košarkaškog tima kao osmi na listi. On je kao tinejdžer pohađao dve srednje škole, D. V. Daniel Haj Skul u Južnoj Karolini i Broton Haj Skul u Rejliju u Severnoj Karolini. Takođe, pohađao je i jednu pripremnu godinu u Edvard militeri institutu u Salemburgu, Severna Karolina. Tokom tih godina koje je proveo u srednjim školama, dopao se univerzitetskim (koledž) skautima zbog šuterskih sposobnosti, driblinga, dodavanja i skorom postignutih poena. Priča se da je Pit želeo da se upiše na Univerzitet Zapadne Virdžinije, ali mu je otac na to zapretio da ako ne potpiše za LSU ne treba više nikada ni da se vraća kući. I tako, 1966, Pit je zaista odlučio da se upiše na Državni univerzitet Luizijane - LSU (engl. Louisiana State University), i da igra za svoga oca, koji je tada bio novopostavljeni glavni trener univerzitetskog košarkaškog tima.

Eto tu je Pištolj Pit, sve sa svojim zaštitnim znakom-zarozanim soknama, postao legendaran. A jedan od njegovih klupskih drugova, Den Riči, kasnije će postati član predstavničkog doma države Luizijane, državni senator i politički savetnik.

Kada je prvi put izašao na košarkaški teren da odigra svoju brucošku (frešmen) utakmicu za LSU mnogo sveta se okupilo na tribinama da vide „oko čega je dizana tolika buka“. U to vreme, „brucoš“ nije mogao odmah da igra za prvu postavu. Na prvoj utakmcici Maravić je postigao 50 poena, napravio 11 asistencija i 11 skokova. LSU-ova brucoška ekipa je izgubila samo jednu utakmicu, dok je prvi univerzitetski tim izgubio tri utakmice.

Upečatljiv zbog svoje neuredne braon kose i zarozanih sivih sokni, Maravić je postigao više poena za Univerzitet nego bilo koji drugi igrač u istoriji. Za samo tri godine, igrajući za tim svoga oca na LSU, Maravić je postigao 3667 poena – 1138 poena 1968 godine, 1148 poena 1969 i 1381 poen 1970 ili prosečno 43,8 ; 44,2 i 44,5 poena po utakmici. U toku tih godina, „Pištolj Pit“ je postavio 11 NCAA rekorda i 34 rekorda Jugoistočne konferencije, a isto je oborio svaki LSU rekord u postignutim poenima, proseku postignutih poena, koševima iz igre u pokušaju kao i postignutim, i slobodnim bacanjima izvedenim kao i pogođenim.

Pit Maravić bio je virtouz košarke i umetnik sa loptom. Uveo je prvi u NBA dodavanje preko glave, iza leđa, kroz noge i pokazao svu raskošnost svoga talenta. Pokazao je kako se može velikim i predanim radom talenat dovesti do savršenstva. Njegov dribling bio je neuništiv. Mogao je svakoga da prođe. Bio je Alen Ajverson pre Alena Ajversona. Kada je imao samo 26 godina šokirao je novinare jednom izjavom. "Ne želim da igram 10 godina u NBA ligi i umrem od srčanog udara sa 40 godina!", rekao Pit. "Pistol" Pete Maravić karijeru je završio 1980.godine. Imao je samo 32 godine, ali zbog puno povreda nije više mogao da igra.

Pogađajte šta je bilo kasnije. Pit Maravić je u NBA ligi proveo 10 godina. Umro je 1988.godine sa 40 godina od posledica srčanog udara.

U studentskoj karijeri, ovaj 1,96 m visoki bek, imao je neverovatnih 44,2 prosečna poena po utakmici u 83 takmičenja i bio po broju pogodaka tri puta na čelu NCAA lige. On je takođe postavio i NCAA rekord tako što je postigao više od 50 poena na 28 utakmica. Tri puta je proglašen za Ol-Amerikena i još uvek drži mnoge od ovih rekorda, iako je od toga prošlo više od 40 godina. Ovde treba istaći da u njegovih 3667 poena nije uključeno 741 poen koji je postigao kao frešmen ili činjenicu da se u Maravićevo vreme igralo bez linije za tri poena.

Maravić je bio tri puta u prvom timu Ol-Amerikena i bio je proglašen za igrača godine u anketi lista „Sporting Njuz“ (engl. The Sporting News) za 1970 godinu, a takođe je primio i Nejsmitovu nagradu. On je postigao lični rekord od 69 poena na utakmici protiv Alabame odigranoj iste godine, i sakupio još mnoge druge nagrade i univerzitetske rekorde.

Maravić je zasijao na parketu i LSU je postepeno izlazio iz svoga dotadašnjeg sivila. U godini pre njegovog dolaska, univerzitetska ekipa je postigla 3-20 rekord, a u Pitovoj početničkoj sezoni učinak LSU-a je bio 20-8 i izborili su se za učešće u postsezonskom takmičenju.

Nakon što je diplomirao na univerzitetu LSU 1970. godine, Maravić je izabran kao treći u prvoj rundi drafta NBA lige i odmah ušao u njenu istoriju kada je potpisao svoj prvi ugovor na 1,9 miliona dolara – bila je to jedna od najvećih plata u to vreme – kada je potpisao za Jastrebove iz Atlante. Trebalo mu je ipak nešto malo vremena da uđe u početnu petorku sa prosečnih 23,2 poena po utakmici u njegovoj početničkoj-ruki sezoni. Nakon što je proveo četiri sezone u Atlanti, Maravić je trejdovan u Nju Orlins Džez, gde je dostigao svoj vrhunac kao NBA šomen i superstar. Ušao je u Ol-NBA prvi tim 1976 i 77 godine kao i u drugi Ol-NBA tim 1973 i 78 godine. Bio je na čelu NBA lige po učinku 1977 sa ličnim rekordom od 31,1 poen po utakmici. Maravić je završio svoju karijeru u Juta Džezu (engl. Utah Jazz) i u Boston Seltiksima (engl. Boston Celtics) 1980. godine kada je jednu sezonu zajedno sa njim igrao i Leri Bird.

U deset NBA sezona, Maravić je bio pet puta član ol star tima, postigao je 15948 poena u 658 utakmica što čini u proseku 24,2 poena po utakmici (15. mesto svih vremena). Bio je vodeći u ligi sa postignutih 31,1 poen po utakmici 1977. Njegova NBA simultanka, sa eksplozijom od 68 poena, desila se protiv Njujork Niksa (engl. New York Knicks) 25. februara 1977. Takođe deli i rekord sa najviše postignutih slobodnih bacanja (14) u jednoj četvrtini.

Pošto ga je povreda noge prisilila da napusti košarku 1980, Maravić se prepustio usamljeničkom životu. Sve to vreme, kao što je jednom rekao, on je bio u potrazi za životom. Pokušavao je sa jogom i hinduizmom, što je on nazivao UF-ologijom, zatim vegeterijanizam ili fruitarijanizam (ishrana samo voćem) i konačno makrobiotika. Poneki put on bi nanovo prilazio hrišćanstvu.

Maravić je uveden u Košarkašku kuću slavnih 1987 godine. Bio je, i još uvek jeste, najmlađi igrač koji je doživeo ovu počast. Pit Maravić je snimio 1987 video seriju pod nazivom „Pištolj Pitov domaći zadatak iz košarke“. Serija sadrži četiri različita videa – svaki posebno za dodavanja, vođenje lopte, šutiranje i driblovanje. Video je osmišljen za ljude svih godišta koji žele da usavrše košarkašku veštinu ili da vežbaljem od sebe načine jednog od najvećih košarkaša svih vremena.

U decembru 1987, samo jedan dan pre njegove smrti, Maraviću je dodeljena nagrada O'Rajli Ol-koledž Basketbal klasik u Oklahoma Sitiju. Nakon Maravićeve smrti, Guverner Luizijane, Badi Remer potpisao je proklamaciju kojom je košarkaški teren univerziteta LSU zvanično nazvan Pit Maravić Asembli Centar.

U NBA 1996/97 sezoni on je proglašen jednim od 50 najboljih NBA igrača u istoriji i to na panelu sastavljenom od NBA istoričara, bivših igrača i trenera. Od igrača sa liste on je jedini bio pokojni. Njegova dva sina, Đeson i Džošua, primili su ovo priznanje u njegovo ime. U 2005 godini, ESPN je proglasio Maravića najvećim univerzitetskim košarkašem svih vremena.

Nema druženja sa Hrvatima

- Šta si ti, Srbin ili Hrvat - pitao je Pit Maravić Rudija Tomjanovića.

- Mislim da sam Hrvat - odgovorio je Tomjanović.

- Onda mislim da nas dvojica ne smemo biti prijatelji - objasnio mi je Maravić koji je srpskog porekla. Ipak, kasnije smo se družili - ispričao je Rudi Tomjanović, dvostruki NBA prvak sa Hjustonom, a u njegovom rodnom mestu u Mičigenu, najbrojniji su bili Poljaci, pa je i Rudi dok je bio mali mislio da je Poljak.

Čuj sine, oči moje...

Pit Maravić bio je zadojen srpskom tradicijom. Otac ga je uspavljivao srpskom pesmom i dok je trenirao, ta pesma mu je bila lajtmotiv.

Njeni stihovi su glasili:

"Čuj sine, oči moje, čuvaj ono što je tvoje..."

Strana 1 od 17

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji