Bivši fudbaler Crvene zvezde Dragan Mićić prisetio se razgovora koje je imao sa nekadašnji predsednikom Obilića - Željkom Ražnatovićem Arkanom.
Popularni Ćićmi, jedan od najboljih "džokera" kluba sa Marakane, nastupao je za crveno-bele od 1996. do 2000. godine.
Nikada se nije preterano isticao, ali bio je ljubimac navijača, Zvezdin "heroj iz senke".
Mićić je u intervjuu za Mozzart sport otkrio kako je zahvaljujući Arkanu dobio novi ugovor u Zvezdi.
Arkan je silno želeo da Mićić pređe u njegov Obilić.
"Pozvao me je jedne noći u ponoć i rekao da dođem u njegov kazino u hotelu Jugoslavija da pričamo. Rekao sam mu da spavam, ali uopšte mi nije bilo svejedno. Posle dva dana me je ponovo zvao i ja šta ću, odem na razgovor. Kaže: 'Dođi da igraš za nas, trebaš mi za kvalifikacije, pa ću posle da te prodam u inostranstvo'", otkriva bivši fudbaler Zvezde i dodaje:
"Pominjao je milione tadašnjih maraka, ali meni se nije išlo iz Zvezde pa sam probao da vrdam i izmislio da imam neku ponudu iz Kine, pa kao čekam da vidim šta će biti s tim. Ali bio je uporan i ja nisam imao kud, nego kod Dragana Džajića. Zakažem razgovor, ispričam mu šta se dešava i on mi odmah kaže: 'Nećeš ti nigde, ostaješ ovde još dve godine, evo ti novi ugovor'. I tako sam zahvaljujući Arkanu ostao u Zvezdi", prisetio se Mićić.
Na današnji dan, 5. decembra 1988. godine, preminuo je najmaštovitiji igrač ikad viđen u NBA - legendarni Pit "Pistol" Maravić.
Srbin koji je živeo i gradio svoju karijeru u Americi umro je od posledica srčanog udara.
Sudbina je htela da proslavljeni "Pistol Pit" okonča svoj život sa loptom u rukama na košarkaškom terenu.
Maravić je tog 5. januara sa svojim prijateljima u Pasadeni igrao basket. U jednom momentu pao je na zemlju, doživeo je infarkt. Ležeći na zemlji, Maravić je rekao "sad se stvarno osećam dobro" i zauvek se preselio u legendu.
Autopsijom je otkriveno da je njegova smrt prouzrokovana srčanom manom koja ranije nikada nije bila dijagnostikovana. Naime utvrđeno je da je on rođen sa samo jednom koronarnom arterijom umesto uobičajene dve (nije imao levu koronarnu arteriju što je veoma retko stanje).
Pit Maravić poreklom je bio Srbin. Njegov deda se doselio u Ameriku, a njegov otac je kasnije tu osnovao porodicu, Pit je ostao da živi u Sjedninjenim Američkim Državama. Od malena je pokazivao talenat, neprekidno je vežbao i trenirao i to uz narodnjake.
Vežbanje se isplatilo kada se Pit pridružio prvotimcima srednjoškolskog košarkaškog tima kao osmi na listi. On je kao tinejdžer pohađao dve srednje škole, D. V. Daniel Haj Skul u Južnoj Karolini i Broton Haj Skul u Rejliju u Severnoj Karolini. Takođe, pohađao je i jednu pripremnu godinu u Edvard militeri institutu u Salemburgu, Severna Karolina. Tokom tih godina koje je proveo u srednjim školama, dopao se univerzitetskim (koledž) skautima zbog šuterskih sposobnosti, driblinga, dodavanja i skorom postignutih poena. Priča se da je Pit želeo da se upiše na Univerzitet Zapadne Virdžinije, ali mu je otac na to zapretio da ako ne potpiše za LSU ne treba više nikada ni da se vraća kući. I tako, 1966, Pit je zaista odlučio da se upiše na Državni univerzitet Luizijane - LSU (engl. Louisiana State University), i da igra za svoga oca, koji je tada bio novopostavljeni glavni trener univerzitetskog košarkaškog tima.
Eto tu je Pištolj Pit, sve sa svojim zaštitnim znakom-zarozanim soknama, postao legendaran. A jedan od njegovih klupskih drugova, Den Riči, kasnije će postati član predstavničkog doma države Luizijane, državni senator i politički savetnik.
Kada je prvi put izašao na košarkaški teren da odigra svoju brucošku (frešmen) utakmicu za LSU mnogo sveta se okupilo na tribinama da vide „oko čega je dizana tolika buka“. U to vreme, „brucoš“ nije mogao odmah da igra za prvu postavu. Na prvoj utakmcici Maravić je postigao 50 poena, napravio 11 asistencija i 11 skokova. LSU-ova brucoška ekipa je izgubila samo jednu utakmicu, dok je prvi univerzitetski tim izgubio tri utakmice.
Upečatljiv zbog svoje neuredne braon kose i zarozanih sivih sokni, Maravić je postigao više poena za Univerzitet nego bilo koji drugi igrač u istoriji. Za samo tri godine, igrajući za tim svoga oca na LSU, Maravić je postigao 3667 poena – 1138 poena 1968 godine, 1148 poena 1969 i 1381 poen 1970 ili prosečno 43,8 ; 44,2 i 44,5 poena po utakmici. U toku tih godina, „Pištolj Pit“ je postavio 11 NCAA rekorda i 34 rekorda Jugoistočne konferencije, a isto je oborio svaki LSU rekord u postignutim poenima, proseku postignutih poena, koševima iz igre u pokušaju kao i postignutim, i slobodnim bacanjima izvedenim kao i pogođenim.
Pit Maravić bio je virtouz košarke i umetnik sa loptom. Uveo je prvi u NBA dodavanje preko glave, iza leđa, kroz noge i pokazao svu raskošnost svoga talenta. Pokazao je kako se može velikim i predanim radom talenat dovesti do savršenstva. Njegov dribling bio je neuništiv. Mogao je svakoga da prođe. Bio je Alen Ajverson pre Alena Ajversona. Kada je imao samo 26 godina šokirao je novinare jednom izjavom. "Ne želim da igram 10 godina u NBA ligi i umrem od srčanog udara sa 40 godina!", rekao Pit. "Pistol" Pete Maravić karijeru je završio 1980.godine. Imao je samo 32 godine, ali zbog puno povreda nije više mogao da igra.
Pogađajte šta je bilo kasnije. Pit Maravić je u NBA ligi proveo 10 godina. Umro je 1988.godine sa 40 godina od posledica srčanog udara.
U studentskoj karijeri, ovaj 1,96 m visoki bek, imao je neverovatnih 44,2 prosečna poena po utakmici u 83 takmičenja i bio po broju pogodaka tri puta na čelu NCAA lige. On je takođe postavio i NCAA rekord tako što je postigao više od 50 poena na 28 utakmica. Tri puta je proglašen za Ol-Amerikena i još uvek drži mnoge od ovih rekorda, iako je od toga prošlo više od 40 godina. Ovde treba istaći da u njegovih 3667 poena nije uključeno 741 poen koji je postigao kao frešmen ili činjenicu da se u Maravićevo vreme igralo bez linije za tri poena.
Maravić je bio tri puta u prvom timu Ol-Amerikena i bio je proglašen za igrača godine u anketi lista „Sporting Njuz“ (engl. The Sporting News) za 1970 godinu, a takođe je primio i Nejsmitovu nagradu. On je postigao lični rekord od 69 poena na utakmici protiv Alabame odigranoj iste godine, i sakupio još mnoge druge nagrade i univerzitetske rekorde.
Maravić je zasijao na parketu i LSU je postepeno izlazio iz svoga dotadašnjeg sivila. U godini pre njegovog dolaska, univerzitetska ekipa je postigla 3-20 rekord, a u Pitovoj početničkoj sezoni učinak LSU-a je bio 20-8 i izborili su se za učešće u postsezonskom takmičenju.
Nakon što je diplomirao na univerzitetu LSU 1970. godine, Maravić je izabran kao treći u prvoj rundi drafta NBA lige i odmah ušao u njenu istoriju kada je potpisao svoj prvi ugovor na 1,9 miliona dolara – bila je to jedna od najvećih plata u to vreme – kada je potpisao za Jastrebove iz Atlante. Trebalo mu je ipak nešto malo vremena da uđe u početnu petorku sa prosečnih 23,2 poena po utakmici u njegovoj početničkoj-ruki sezoni. Nakon što je proveo četiri sezone u Atlanti, Maravić je trejdovan u Nju Orlins Džez, gde je dostigao svoj vrhunac kao NBA šomen i superstar. Ušao je u Ol-NBA prvi tim 1976 i 77 godine kao i u drugi Ol-NBA tim 1973 i 78 godine. Bio je na čelu NBA lige po učinku 1977 sa ličnim rekordom od 31,1 poen po utakmici. Maravić je završio svoju karijeru u Juta Džezu (engl. Utah Jazz) i u Boston Seltiksima (engl. Boston Celtics) 1980. godine kada je jednu sezonu zajedno sa njim igrao i Leri Bird.
U deset NBA sezona, Maravić je bio pet puta član ol star tima, postigao je 15948 poena u 658 utakmica što čini u proseku 24,2 poena po utakmici (15. mesto svih vremena). Bio je vodeći u ligi sa postignutih 31,1 poen po utakmici 1977. Njegova NBA simultanka, sa eksplozijom od 68 poena, desila se protiv Njujork Niksa (engl. New York Knicks) 25. februara 1977. Takođe deli i rekord sa najviše postignutih slobodnih bacanja (14) u jednoj četvrtini.
Pošto ga je povreda noge prisilila da napusti košarku 1980, Maravić se prepustio usamljeničkom životu. Sve to vreme, kao što je jednom rekao, on je bio u potrazi za životom. Pokušavao je sa jogom i hinduizmom, što je on nazivao UF-ologijom, zatim vegeterijanizam ili fruitarijanizam (ishrana samo voćem) i konačno makrobiotika. Poneki put on bi nanovo prilazio hrišćanstvu.
Maravić je uveden u Košarkašku kuću slavnih 1987 godine. Bio je, i još uvek jeste, najmlađi igrač koji je doživeo ovu počast. Pit Maravić je snimio 1987 video seriju pod nazivom „Pištolj Pitov domaći zadatak iz košarke“. Serija sadrži četiri različita videa – svaki posebno za dodavanja, vođenje lopte, šutiranje i driblovanje. Video je osmišljen za ljude svih godišta koji žele da usavrše košarkašku veštinu ili da vežbaljem od sebe načine jednog od najvećih košarkaša svih vremena.
U decembru 1987, samo jedan dan pre njegove smrti, Maraviću je dodeljena nagrada O'Rajli Ol-koledž Basketbal klasik u Oklahoma Sitiju. Nakon Maravićeve smrti, Guverner Luizijane, Badi Remer potpisao je proklamaciju kojom je košarkaški teren univerziteta LSU zvanično nazvan Pit Maravić Asembli Centar.
U NBA 1996/97 sezoni on je proglašen jednim od 50 najboljih NBA igrača u istoriji i to na panelu sastavljenom od NBA istoričara, bivših igrača i trenera. Od igrača sa liste on je jedini bio pokojni. Njegova dva sina, Đeson i Džošua, primili su ovo priznanje u njegovo ime. U 2005 godini, ESPN je proglasio Maravića najvećim univerzitetskim košarkašem svih vremena.
Nema druženja sa Hrvatima
- Šta si ti, Srbin ili Hrvat - pitao je Pit Maravić Rudija Tomjanovića.
- Mislim da sam Hrvat - odgovorio je Tomjanović.
- Onda mislim da nas dvojica ne smemo biti prijatelji - objasnio mi je Maravić koji je srpskog porekla. Ipak, kasnije smo se družili - ispričao je Rudi Tomjanović, dvostruki NBA prvak sa Hjustonom, a u njegovom rodnom mestu u Mičigenu, najbrojniji su bili Poljaci, pa je i Rudi dok je bio mali mislio da je Poljak.
Čuj sine, oči moje...
Pit Maravić bio je zadojen srpskom tradicijom. Otac ga je uspavljivao srpskom pesmom i dok je trenirao, ta pesma mu je bila lajtmotiv.
Njeni stihovi su glasili:
"Čuj sine, oči moje, čuvaj ono što je tvoje..."
Njih dvojica su uslikani u prestonici, a fotke je okačio Duško na svoj Instagram
Duško Tošić i Dragan Stojković Piksi su se prethodnih sedmica nalazili u žiži pažnje domaće javnosti.
Za prvog se pominjalo da bi mogao da se vrati u Zvezdu, a za drugog da bi trebalo da preuzme reprezentaciju Srbije.
Njih dvojica su svojevremeno sarađivali u kineskom Gvangžu RF-u, a prijateljstvo je nastavljeno i u Beogradu.
Njih dvojica su uslikani u prestonici, a fotke je okačio Duško na svoj Instagram.
Novak Đoković često u intervjuima izjavljuje kako je najvažnija stvar što se tiče njegove karijere to što oseća istu radost kada uzme reket u ruke kao i onda kada je dobio svoj prvi reket dok je imao četiri godine.
Nole je od malih nogu bio predodređen da bude najbolji, a vera njegovog oca Srđana i ostatka porodice, koja je žrtvovala mnogo toga konačno se isplatila kada je Novak odrastao i postao najbolji teniser sveta, trenutno i jedan od glavnih pretendenata za titulu najboljeg svih vremena.
Đoković često voli da podseti javnost na period kada je bio dete, a fotke i snimci iz tog perioda su hit među njegovim fanovima.
Neke od snimaka Novak je objavio na svom profilu uz motivacione poruke da treba svakog dana verovati u sebe.
Od slatkog deteta, Novak je postao pravi moderni gladijator koga se boje svi protivnici. Novak i kao odrastao zadržao sličan izraz lica, a posebno sreću kada ima reket u rukama i igra tenis.
Starleta je toliko odlepila za njim da je pre ulaska u prvu sezonu Zadruge pratila srpskog sportistu po turnirima širom sveta
Ana Korać je spopadala najboljeg tenisera na svetu, Novaka Đokovića, te je na sve načine pokušavala da ga osvoji.
Starleta je toliko odlepila za njim da je pre ulaska u prvu sezonu Zadruge pratila srpskog sportistu po turnirima širom sveta, prenose pojedini mediji.
"Ana je bacila oko na Novaka odavno, a u akciju je krenula na leto 2017. godine. Govorila je drugaricama da joj se mnogo sviđa i da će biti njen. Ponavljala je da obožava sportiste, posebo uspešne i bogate. Nije je zanimalo ni to što je srećno oženjen Jelenom Đoković, sa kojom je tada imao trogodišnjeg sina Stefana i čekao ćerku Taru. Čak je podmitila konobare u popularnim restoranima i kafićima po Beogradu da joj jave kad teniser dođe kod njih", kaže dobro obavešten izvor.
S obzirom na to da Novak u to vreme nije bio u Srbiji, rijaliti zvezda je počela da ga uhodi po instranstvu:
"Zbog njega je otišla na nekoliko teniskih turnira. Koliko se sećam, bila je na mastersu u Rimu, a zatim i Rolan Garosu, ali nje uspela da mu priđe. Zatim je pokušala da upadne u neki restoranu Španiji, gde je Đoković tokom turnira u Madridu večerao sa bratom Markom i ostalim teniserima, ali ju je obezbeđenje spečilo".
Atraktivna brineta se još neko vreme trudila da osvoji Noleta, pa mu je čak slala poruke i preko zajedničkih prijatelja.
"Pokušavala je da ugovori susret sa njim, ali Đokovića to očigledno nije zanimalo, pošto nikad nije dobila odgovor na udvaranje. Teniser s kojim se Novak uvek druži mu je preneo da se Koraćeva raspituje za njega i da smara ljude da ih upoznaju, Đoković se na to samo nasmejao i promenio temu. Ana je na kraju ušla u rijaliti i startovala drugog sportistu, košarkaša Marka Janjuševića Janjuša. Njih dvoje nikad nisu priznali pravu prirodu svog odnosa jer je Janjuš oženjen"
Anin bivši dečko, Filip Mijatov potvrdio je medijima da je starleta bila ludo zaljubljena u Đokovića:
"Ana je pričala da bi mnogo volela da bude sa Novakom. Jurila ga je, uhodila, pojavljivala se na istim mestima kao i on. Pratila ga je po turnirima u Italiji, Francuskoj, Španiji... Terala me je da joj nabavim Novakov broj telefona, ali ja se nisam bavio time, kaže Mijatov.
- Moja mama je danas napustila ovaj svet. Zahvalna sam što sam je imala u svom životu tako dugo
Supruga našeg proslavljenog asa Vlada Divca, Ana, oprostila se od svoje majke.
On je poslala emotivni poslednji pozdrav bliskoj osobi koja je umrla u 88. godini života.
- Moja mama je danas napustila ovaj svet. Zahvalna sam što sam je imala u svom životu tako dugo. Zahvalna sam na svemu što je učinila za mene, moju sestru i našu decu. Blagoslovena sam što je Mohanđi bio sa njom i što nije bila sama u svojim poslednjim trenucima u ovom životu - napisala je Ana uz fotografije sa svojom majkom.
Stefani Himenez je golman reprezentacije Meksika i važi za jednu od najlepših sportistkinja na svetu.
View this post on Instagram
Devojka iz Meksika rođena je 1994. godine i nastupa za ekipu Huarez, dok je veoma aktivna i na društvenim mrežama, posebno na Instagramu gde je prati više od 500.000 ljudi.
View this post on Instagram
Stefani ne objavljuje samo fotografije sa fudbalskih utakmica, nego i iz privatnog života.
View this post on Instagram
Pogledajte neka od najatraktivnijih izdanja ove lepotice iz Meksika.
View this post on Instagram
View this post on Instagram
View this post on Instagram
Srpski borac Veljko Ražnatović kaže da doskora nije čuo za Mazrekaja, smatra da je momak lud ako zaista misli da može da mu izađe na crtu, ali ne odbacuje mogućnost da mu ispuni želju i ugosti ga u Beogradu.
"Pregovori su u toku i zaista bih bio srećan da taj momak, koji me proziva za nameštanje mečeva, na delu vidi ko sam i šta sam. Ako me već izaziva, ako stvarno misli da može da se bori sa mnom, neka to i uradi. Čekam ga u Beogradu", samouvereno će Veljko Ražnatović.
Na pitanje da li u obzir dolazi Priština kao mesto održavanja meča, Veljko odgovara:
"Priština? Može, ali za neku godinu, kada se situacija promeni. Ma nema šta, životom mu garantujem bezbednost u Beogradu. Neće mu zafaliti ni dlaka s glave. Najveća moja sramota bi bila da mu se nešto loše desi. A nema razloga, nismo mi takav narod. E sad, unapred mora da zna da u ringu, u borbi sa mnom, nije bezbedan. Pristajem i na neutralan teren, nije problem. U svakom slučaju, bio bi to veoma zanimljiv meč - on Albanac, ja simbol srpstva, pa nek ceo svet vidi ko je bolji", zaključuje Veljko Ražnatović, koji u dosadašnjiH sedam profesionalnih borbi nijednom nije poražen.
Činjenica da je Mazrekaj prijatelj Ramuša Haradinaja ne dotiče mnogo Ražnatovića.
"To što su prijatelji i što gura priču velike Albanije nije mu neki plus, ali me politika stvarno ne zanima. Ne mogu da kažem da me Mazrekaj nervira jer mi je lik totalno nebitan, ali ako je zamislio da zaista radi taj meč sa mnom, da će da me nokautira, onda nije normalan. Al' eto, ja ću mu rado pružiti priliku. Moj san je da jednog dana budem šampion sveta, na tom putu svako mora da padne na kolena, bio to Albanac, bokser iz Malezije ili sa Aljaske", kaže Ražnatović.
Petrit Mazrekaj, Albanac sa Kosova i prijatelj Ramuša Haradinaja, bacio je rukavicu u lice Veljku Ražnatoviću i izazvao ga na bokserski dvoboj godine. Datum koji se pominje je 31. avgust, međutim, zapelo je oko mesta održavanja meča.
Fabio di Lelo, fudbaler iz Kjetija i Roberta Smarđijasi bili su savršen par. Nedavno venčani par uživao je veliko poštovanje okoline, a njihovi profili na društvenim mrežama svedočili su o velikoj ljubavi.
Sreća, međutim, nije dugo trajala. Jedne vreme večeri u julu Roberta je odlučila da s posla ode u posetu majci. Nikada nije stigla.
Sela je na skuter i krenula glavnim putem, ali nije otišla dalje od prve raskrsnice. Na nju je naleteo 20-godišnji Italo Delisa, koji je projurio kroz crveno svetlo na semaforu u Fijat Puntu. Nesrećna žena preminula je nekoliko minuta nakon nesreće jer su povrede bile preteške. Imala je samo 34 godine.
Policija i tužilaštvo nisu imali težak zadatak. Snimci uličnih kamera i očevici potvrdili su da je vozač kriv, pa je u novembru Delisa optužen za ubistvo. Suđenje je trebalo da počne ovih dana, ali se nikada neće održati.
Za Fabija je ceo proces trajao predugo. Stoga je odlučio da uzme pravdu u svoje ruke. Prvog dana februara odlučio se na konkretan potez. Mladića koji je usmrtio njegovu dragu sačekao je ispred jednog kafića u centru grada. Prišao mu je usred dana, rekao nekoliko reči i ispalio tri hica u stomak iz pištolja. Ubio ga je na mestu.
Fabio je zatim nazvao svog najboljeg prijatelja i rekao šta je uradio. Zatim je otišao na grob supruge, oprostio se s njom, ostavio pištolj na grobu i otišao da se preda policiji.
Istog dana je na Fejsbuku objavio fotografiju mrtve supruge sa porukom "Pravda za Robertu". Kao naslovnu fotografiju postavio je scenu iz kultnog filma "Gladijator" u kojoj se Rasel Krou vraća kući i tamo zatiče pobijenu svoju porodicu.
Slavni argentinski fudbaler Dijego Armando Maradona preminuo je prošle srede u kući u koju je odveden nakon operacije na mozgu i puštanja iz bolnice.
Argentinski mediji prenose da taj objekat ima veliko dvorište, ali da njegova opremljenost i stanje, nisu adekvatni potrebama čoveka koji je tek izašao i čije lečenje je trebalo da se nastavi u kućnim uslovima.
Maradona je imao veliko dvorište, mali bazen, ali je kuća izgledala više nego skromno, bez skupog nameštaja, sa staromodnim plakarima, stolovima, krevetima, ali i toaletom koji nije odavao utisak komfora.
Advokat medicinske sestre koja je brinula o Maradoni do poslednjeg dana života ističe da su uslovi za ovakvog pacijenta, koji je imao operaciju na mozgu nekoliko nedelja ranije, bili očajni i da bi u svakoj drugoj kući on preživeo.
"Nije imao svoju kuću u koju bi mogao da ode nakon izlaska iz bolnice. Tamo gde su ga odveli, nije bilo dobro. U bilo kojoj drugoj kući Dijego bi danas bio živ. Doktori nisu zvali nikog kad mu je otkucaj srca porastao. Odgovorni su Luke i psihijatar. Oni su ga puštali da uzima tablete" - naveo je advokat.
Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala
Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji
