U nastavku serijala o promotivnim aktivnotima kladionica u Srbiji i na koji način kupuju svoj mir u medijima, da se ne bi talasalo mnogo oko zakona koji su uvedeni u poslednje vremne, ali i da se ravnopravno raspodeli novac od svih aktivnosti kladionica.
Kada su se pre desetak godina posotavljali osnovi za online kladjenje u Srbiji, postojala su mnoga pravila koja su se morala poštovati. Danas su ta pravila izmenjena i prilagođena najvećim kladionicama. I u takvom slučaju, moralo je da se poseduje dosta objekata u fizičkom smislu, kako bi se odobrila licenca za online kladjenje, a objekti nisu smeli da "ometaju" mlade ljude u njihovom razvoju. Šta podrazumevamo pod tim?
Kladionica nije smela da bude na 200 metara razdaljine od škole. Na taj način se navodno sprečavalo kladjenje maloletnika za vreme odmora ili školskih časova. Maloletnici nisu smeli da se klade, kačketi su morali da se skidaju na ulazu u kladionicu, a ni muzika nije smela da se čuje po takvim objektima.
Danas imamo neku čudnu situaciju, gde postoje zakoni, ali na koji način se poštuju? Danas se kladionice reklamiraju ko kafići, pa na taj način izegavaju različite stavke u zakonu o oglašavanju, jer to u tom slučaju nisu kladionice već - kafići
Danas u okolini škola možda ne postoje kladionice, ali postoje bilbordi i različite reklamne kampanje. Sa brendiranim autobusima se naša deca prevoze do svojih škola, a na njima se nalaze raznorazne reklame i pozivi za kladjenje. Dakle, svuda gde se naša deca okrenu, nadje se neki poziv za kladjenje, da se uplati tiket, dobije bonus, odigraju neki brojevi..
I ne samo to.
Koriste se javne ličnosti bliske tinejdžerima, jer navodno, oni su budućnost online kladjenja. Ta target grupa ne voli da čita portale i prate vesti, oni slušaju jutjub, gledaju influensere i prate instagram. U isto vreme, punoletne su i mogu da se klade "na brzinu", upotrebom ili aplikacija ili online sajtova.
I ne samo to.
Mogu da se klade i u školi, na času, na velikom odmoru. Ili iz tog autobusa kojim se prevoze nazad do kuće, posle školskih časova. Ili kada se vraćaju sa fudbalskog treninga, jer npr malo manje je pozunato da Luka Jović nije izbijao iz jedne kladionjice u ulici Vojvode Stepe i redovno se kladio na svoje favorite.
Treba znati da su reklame kladionica svuda oko nas. Tu nema 200 metara razdaljine od škole, jer ako sada uzmemo da računamo... I niko to ne kažnjava, niko ne proverava, ne postoji neka inspekcija koja bi regulisala rad. Inspekcije postoje samo po selima i manjim mestima kako bi hvatali lokale i kladionice koje rade na crno, a sve u dogovoru sa većim brendiranim imenima poput Maxbet ili Meridijan. Kladionice su danas postali najveći zakupci oglasnog prostora na domaćiom portalima i tu niko neće moći da stane na put, jer od toga svako ima neki procent u celoj lepezi oglašavanja.
Tu se nalaze i opozicioni mediji, koji ne smeju da pišu protiv kladionica i njihovih dilova sa vlastima, jer im oni donose na stotine hiljada eura mesečno. Tu ne smeju da pišu ni mediji bliski vlasti, ali gotovo svi mediji, jer svi imaju neke promo tekstove ili banere na svojim stranicama.
I ne samo to.
Dolazimo u situaciju da kladionice ulažu ogroman novac u svoje aktivnosti, reklame, marketing, izradu terena, drustveni aktivizam. Izgleda kao da mogu sve da kupe, ali to se radi kroz jednu uvijenu formu u kojoj nema pobednika. Možda je čak i srpski fudbal u najvećem gubitku, jer se podrazumeva da se jedan deo novca od kladjenja ulaže u razvoj mladih talenata ili sportskih centara. Ali u Srbiji se to ne dešava, pa država gradi stadionske komplekse. Milionske. Dok kladionice treba da prave parkove sa japanskim drvoredima ili ružama iz Singapura, kako je svojevremeno najavljivao zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, pričajući o najvećem parku cveća i drveća na ovim prostorima koji je trebao pre kovida da se napravi oko beogradske arene u saradnji sa kladionicom Mozzartbet.
I ne samo to.
Max bet je trebao da sredi neke delove grada kroz formu modernizacije društvenih delovanja, neko je trebao da napravi parkove za decu, dok su obećavane i razlićite humanitarne pomoći. Kako to da sve kladionice da se spoje ne mogu da prikupe milion eura za donaciju, recimo, malom Gavrilu? A ne tako svaki drugi dan po 50-100.000 eura kako bi isticali koliko su oni dobri i humani. Koliko je ljudi stradalo zbog gubitka na kladionici, koliko porodica?
I ne samo to.
I dan danas, dešava nam se, na ulazu u kladionicu, da vas zaustavi nekoliko klinaca sa pitanjem: "Čiko, možete li da nam uplatite tiket?". I ti uzmeš i uplatiš deci tiket. Jer, ako ih država ne štiti, što bi ih mi štitlii?
Provere finansijskog poslovanja u više klubova i hapšenja zbog ubistva Gorana Mijatovića pokrenuli pitanje nerazrešenih likvidacija u srpskom "sportskom podzemlju". Goran Mijatović, Radislav Trlajić, Miodrag Nikšić, Branislav Trojanović, Jusuf Jusa Bulić, Zoran Šijan, Sredoje Šljukić, Branislav Lainović i Željko Ražnatović Arkan - najpoznatiji su vlasnici, predsednici ili finansijeri srpskih fudbalskih klubova čiji su životi prethodnih godina nasilno okončani. Ono što ih takođe povezuje jeste pripadnost kriminogenoj sredini. Jedinim "istinskim atentatom na srpski fudbal" ipak se smatra ubistvo generalnog sekretara FSJ, kasnije i FS SCG Branka Bulatovića, piše "Danas".
Pre dva dana Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije uhapsilo je sedmoro osoba osumnjičenih za ubistvo vlasnika FK Bežanija Gorana Mijatovića i njegovog telohranitelja Slavka Novakovića oktobra prošle godine na Bežanijskoj kosi. Pet dana pre toga zbog incidenta na utakmici između Crvene zvezde i Hajduka iz Kule, kada su navijači pretukli policajca, privedena su trojica funkcionera iz Ljutice Bogdana. Incident na utakmici za domaću javnost mogao je da bude povod, ali ne i glavni razlog privođenja čelnika bivšeg evropskog prvaka. Mnogi su ubeđeni da se iza "brda valja" nešto više od "teškog dela protiv opšte sigurnosti" i da je ovo samo početak nečeg mnogo većeg. Iz MUP je potvrđeno, između ostalih i našem listu, da je u toku provera transfera pojedinih igrača u inostrane klubove, što je bilo dovoljno da mediji poslednjih dana uporno spekulišu s tim da je policija krenula u obračun sa "fudbalskom mafijom".
Ovaj u Srbiji dobro poznat termin postaje popularan sredinom devedesetih kada se i prvi put u javnosti pojavljuju imena momaka iz kriminogene sredine koji navodno vole fudbal i u njega investiraju. Takvih je u poslednjih desetak godina bilo mnogo, ali većina više nije među živima. Goran Mijatović je, pre nego što je nastradao od podmetnute bombe, bio predsednik FK Bežanije. Policija je saopštila da traga za direktnim počiniocem Slavišom Bilincom iz BIH, ali ne i šta je bio povod i ko je organizovao to ubistvo. Mijatović je na predsedničkoj funkciji beogradskog prvoligaša nasledio Radislava Trlajića, zvanog Bata Trlaja, koji je 2001. usmrćen rafalima ispred ulaza u zgradu u kojoj je živeo na Novom Beogradu. Manje poznat je slučaj niželigaškog FK Zvezdara, 1995. ubijen je najpre vlasnik Miodrag Nikšić, a šest godina kasnije i njegov naslednik Branislav Trojanović Trojke.
Spisak ubijenih pojedinaca, koji su pored svojih osnovnih delatnosti koketirali i sa fudbalom, ovde se ne završava. Ispred kafića "22" u Novom Beogradu 1998. hicima iz kalašnjikova ubijeni su predsednik i direktor FK Železnik Jusuf Jusa Bulić i Petar Vujičić, kao i njegov telohranitelj Nenad Raščanin. Ova ubistva nikad nisu razjašnjena. Klub iz Železnika je nakon Jusine smrti preuzeo njegov sin Dragan Aca Bulić. U prilično komplikavanom scenariju za vreme vladavine Jusića juniora, Železnik osvaja titulu u nacioanlnom Kupu 2005. godine. UEFA tada ne dozvoljava klubu iz beogradskog predgrađa da se takmiči u Evropi zbog sukoba interesa njegovog predsednika, koji je u isto vreme bio vlasnik i jednog od najvećih lanaca sportskih kladionica u Srbiji - Lavovi. Klub se zbog toga raspada, odnosno integriše u FK Voždovac, a Bulić je danas na funkciji predsednika Zajednice prvoligaša i potpredsednika FK Banata, donedavno iz Banatskog Dvora, sada Zrenjanina.
Među onima koji nisu predsednikovali, ali ih bije glas da su značajne sume ulagali u pojedine lokalne klubove, a koji su zbog opštepoznatih veza s kriminalom, najčešće drogom, nasilno su okončani životi više njih. Najpoznatiji su Zoran Šijan, koji je finansirao FK Jedinstvo iz Surčina, Sredoje Šljukić Šljuka, za koga se pričalo da je bio i menadžer pojedinim igračima, ali i novosadski biznismen Branislav Lainović Dugi, koji je finansirao FK Slaviju.
Poslednja dvojica su doživela sličnu sudbinu. Šljuka je ubijen oktobra 2002. na auto putu kod Centra Sava u klasičnoj sačekuši, dok je dve godine ranije, kako je kasnije utvrđeno Miloš Simović, uz pomoć Ljubiše Buhe Čumeta ubio hicem u potiljak Dugog ispred hotela Srbija u Ustaničkoj ulici u Beogradu.
Obojica su bili vlasnici diskoteka. Šljuka je imao i benzinske pumpe u Malom Mokrom Lugu i na Bežanijskoj kosi, kao i nekoliko lokala u Beogradu. Lainović je, kako on kaže, svoju imperiju izgradio na diskoteci i restoranu u Sofiji i tržnom centru u Novom Sadu, ali su kolale priče da je najveći deo svoga bogatstva stekao uterivanjem dugova, naročito po inostranstvu. Bivši košarkaš i član Srpske garde preživeo je čak tri atentata.
O komandantu Srpske dobrovoljačke garde Željku Ražnatoviću Arkanu i njegovom uticaju na srozavanje srpskog fudbala mogao bi se napisati roman. Ubijen je januara 2000. u hotelu Interkontinental. U to vreme javna tajna je bila da je nameštao utakmice i zarađivao na igračima, da bi kasnije udovicu Svetlanu ostavio u silnim dugovima. Njegov FK Obilić je 1997. bio prvak države, ali kako to obično biva sa isforsiranim klubovima danas jedva da funkcioniše - trenutno je u Trećoj ligi. U Okružnom sudu u Beogradu već četiri i po godine se vodi istraga protiv vlasnice kluba sa Vračara Svetlane Ražnatović, zbog njene navodne umešanosti u sumnjivu prodaju nekoliko igrača. Ražnatovićeva je u vreme akcije Sablja 2003. bila i četiri meseca u zatvoru, ali je tada demantovala da ima bilo kakve veze sa fudbalskom mafijom.
Upravo sa nelegalnom prodajom igrača Obilića povezuje se i jedino ubistvo koje neki nazivaju "istinskim atentatom na srpski fudbal" - ubistvo generalnog sekretara FSJ, kasnije i FS SCG Branka Bulatovića. On je usmrćen hicem iz pištolja ispred ulaza u prostorije Saveza avgusta 2004. godine. Fotorobot ubice napravljen je odmah nakon atentata, a ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić godinu dana nakon toga izjavio je da je "očigledno da je reč o moćnoj grupi i interesima, kao i da je to najkomplikovaniji slučaj na kome se radi i da sada činjenice u njemu moraju da dobiju formu dokaza". Ubicu Branka Bulatovića ni tri i po godine posle atentata policija nije pronašla.
Finansijska policija bila je juče u fudbalskom klubu Partizan i tražila od nadležnih dokumentaciju o poslovanju. Policajci su se kratko zadržali i najavili su dolazak i u ponedeljak. Finansijska policija već je bila u Fudbalskom savezu Srbije, Crvenoj zvezdi, Zajednici prvoligaša i Vojvodini u sklopu istrage o transferima i nelegalnim radnjama u sprskom fudbalu.
Grupa “nerad tips” je kladionicarska organizacija koja zaradjuje milione igranjem tiketa. Kako saznajemo oni su u proteklih godinu dana zaradili preko pola miliona evra. O rasprostranjenosti ove grupe svedoce brojni clanovi iz celog sveta.
Lider ove grupe poznatiji kao “kelja” otkriva tajne svojih uspeha na svom instagram profilu koji ima preko 40.000 pratilaca i taj broj svakodnevno raste.Po njegovim recima igranje tiketa nije posao, vec zbava koju on pretvara u zaradu.
Vozni park ove organizacije broji na desetine luksuznih automobila slavnih brendova.
Banjalučanin koji nije želeo da mu se ime pominje u javnosti, na originalan način je “pobedio” kladioničare. Svoje iskustvo i borbu ispričao je u jednom dahu, uzbuđen, sa zadovoljnim šeretskim osmehom na licu.
On je porodičan je čovek, zaposlen, ima dvoje dece osnovaca, stambeni kredit, punoletni automobil i roditelje na selu.
"Sebe sam smatrao umerenim igračem. Nedeljno sam igrao tri, četiri tiketa, na uloženih pet maraka gađao sam sto. Prosečna kvota mi je samim tim, bila nešto više od dvadeset. Da se razumemo, uživao sam u igri, iščekivanju gola ili promeni rezultata na teleteksu. I sada uživam u tome, ali što bi moja baka rekla “o svom grošu”, kaže on.
Sistem je jednostavan, ali funkcioniše. Čovek je otvorio svoju kućnu kladionicu. Kladi se isto koliko se kladio i ranije, samo je zamenio uloge. Postao je “vlasnik” kladionice. Skromne, ali kako kaže, “donosi” u kuću, iako ima samo jednog aktivnog igrača, sebe samog. Odigra tiket po kladioničarskim kvotama na list papira, a novac namenjen za klađenje umesto u kladionicu ubaci u kasicu.
Ukoliko ne pogodi opklade, uloženi novac ostaje u njegovoj kasici. Ukoliko pogodi, dobitak uzima iz te iste kasice. Posle mesec dana svakodnevne igre prošao je jedan tiket od 120 maraka koji je isplatio iz iste kase u koju ubacuje uplate svojih listića. U kasi je prvi mesec ostalo 150 maraka (što je oko 75 evra
Drži se osnovnog kockarskog pravila - mnogo više izgubi nego što dobije. Ovaj Banjalučanin je strast za “igrom” pobedio zdravim razumom.
Andrej Stojanović (26), čije je telo pronađeno u 4 ujutru u Čočetovoj ulici u Jagodini, najverovatnije je izvršio samoubistvo, a jedan od dokaza koji potkrepljuje ovu pretpostavku, jeste oproštajno pismo koje je ostavio.
Kako se sumnja, Andrej se ne skok sa zgrade u Jagodini, u kojoj je boravio poslom, odlučio zbog kockarskih dugova. Neposredno pred smrt, na Svom Fejsbuk profilu ostavio je jeziv status, kojim je najavio tragičan korak koji je nameravao da preduzme.
Roditelji pokojnog Andreja, u želji da pomognu svima koji se bore sa sličnim problemom i spreče neku novu tragediju, prosledili su oproštajno pismo.
"Nikada nisam imao nameru nekoga da povredim, a povredio sam svakoga. Razočarenja drugih sam brojao stotinama puta. Tome je došao kraj. Ne žalim ni za čim u životu, osim dana kada sam bio sedmi razred osnovne škole, kada sam prvi put ušao u kockarnicu i počeo da igram. Od tog dana je krenuo pakao za mene i ljude oko mene. ZATVORITE KOCKARNICE, ISELITE IH, UGASITE, ljudi stradaju.
Znam da će ovo teško pasti mojim roditeljima, rođacima i prijateljima, ali neka znaju da je meni ovako lakše. Neka se mole za mene, a ja ću uvek biti tu negde," napisao je Andrej u svom oproštajnom pismu.
NEPOZNATI kladioničar iz Bora proteklih dana zloupotrebio je ime penzionera Mlađena Mlađa Popovića (80) iz Rudog, slanjem dojava o sportskim rezultatima, koristeći se ranijom pričom iz medija. Naime, Popović se na stranicama svih novina našao pre godinu i po dana, kao čovek koji je dobio ličnu kartu sa trajanjem do 2056, a ne "trajno", kako se izdaje starijim od 65 godina.
Da sve bude intrigantnije, "dojavljivač" koji se predstavio kao Mlađo iz Rudog je pogodio veliki broj rezultata i time ispraznio kasu kladionica. Zbog toga je Mlađo imao i informativni razgovor sa policijom. Naravno, odmah je utvrđeno da je čovek u godinama i da nema ništa s tim.
- U kladionicu nikad u životu nisam ni provirio, a kamoli ušao. Ne posedujem ni mobilni telefon ni računar - kaže Popović. - Sada sam u dilemi, da li da počnem i ja da tipujem sportske rezultate, jer se "Mlađo Popović" pokazao kao dobar prognozer. Ništa od ovoga se ne bi dogodilo da svakog jutra ne pijem kafu sa dopisnikom "Novosti", koji je otkrio moju "dugovečnost" i to objavio u novinama.
Neverovatna priča dolazi iz susedne Bosne i Hercegovine. Sajt fokus.ba donosi priču o malverzacijama u sportskim kladionicama, nezvanično, najvećoj zabavi za milione ljudi koji žive na Balkanu (nekima i izvor finansiranja).
Glavna uloga (ili jedna od glavnih) pripada zaposlenim radnicima na šalterima brojnih kladionica u zapadnoj BiH.
Jedna od zaposlenih otkriva da ilegalan novac može da prijavi kao uplate kladilaca.
- Otvorena mi je mogućnost da ilegalan novac mogu da prikažem kao uplate igrača, i na taj način, vrlo jeftino, takav novac da stavim u legalan promet - rekla je anonimno, jedna od devojaka zaposlenih u kladionici na teritoriji Bosne i Hercegovine.
Na pitanje da li to zaista radi, odgovara sa "Da, ponekad".
Zamislite, igrače koji uplaćuju novac ništa ne obavezuje da ostave podatke na šalteru kladionice.
S druge strane, vlasnike kladionica ništa ne sprečava da prikažu da su tokom dana imali stotine uplata, u iznosima koji sami odrede, naglašavaju sa fokus.ba i dodaju da su sportske kladionice u BiH među najvećim dužnicima prema državi.
Idealna kombinacija je da je tiket prošao, a cmok sa devojkom iza šaltera se dogodio
Kladionice su tipično muško okruženje, da li zbog takmičarskog duha, interesovanja za sport ili standardno prljavih toaleta. Mudre gazde, u želji da izbalansiraju sav taj testosteron, mahom zapošljavaju lepe devojke da popunjavaju tikete, kucaju aparate ili služe kafu gorku kao duša naše bivše žene.
Kako to obično biva, cice iz kladže svakodnevno slušaju brda loših i gorih prilaza, startova ili uletanja - uglavnom sa istim takvim rezultatima. Ipak, jedan čovek je osmislio savršeni prilaz.
I dok veliki broj kladioničara mudro bistri liste i sastavlja “dobitne” tikete, one su tu da igračima boravak u kladionici učine prijatnijim.
Često se dešava da iza pulta sede prave lepotice. Mnogi samo zbog njih i dolaze u kladionicu.
Postoje radnice kod koje bi svi uplatili i na najgori tim u ligi, kod ovih devojaka bi mnogi igrali i protiv Bajerna i Barselone.
Zbog njih se dešava da se i tiketi pogrešno ispune.
Kladionica iz kraja. Dvoje, eventualno troje radnika, 15ak standardnih ljudi koji tu bleje i gazda koji pokušava da nedostatak prostora, inventara i obezbeđenja nadomesti „kvalitetnom uslugom radnika“...
Dežurni lovator (donosi na isplatu tiket od 45.122 dinara): Eee, pošto si mi ti uvek talična, evo ti kupi sebi neki sok (ostavlja bakšiš od 22 dinara)
Radnica: Hvaaaaaaaaalaaaaaaaaaaaaa komšijaaaaaaaa
(U sebi: Idi kupi mi ti sok za 22 dinara, pička ti materina)
Dva dokona klinca od 13 godina (donose 20 listića sa po 16 mečeva, svaki za 30 dinara): Ovo da nam otkucaš, rekao gazda da možemo da igramo tikete, a poker ne smemo.
Radnica: Dobro, daj ovamo...
(U sebi: Dabogda noge izlomili, majku vam vašu, samo mi još vi trebate)
Lokalni dripac (uključuje slot za 50 dinara, seda i posle 5 sekundi lomi staklo): Šta je bre ovo, pička vam bre materina! Oćete da vas sve pobijem ovde mamu vam vašu! Što je ovo namešteno, a, a? Je l' znaš koliko sam ja para ovde ostavio, a dobio sam znaš šta? Kurac sam dobio! Reci onom tvom gazdi da ću da mu jebem mater, znaš! (šutira kantu za đubre i izlazi. Kad se gazda pojavi, šeni k'o kuče)
Tatin sin – rugoba, umislio da je Matt Damon: Ooooo, što smo lepi danas.
Radnica (u trenerci i duksu 4 broja većem, mrko): Hvala
TSR: Jeeee li, a što se ti nekad ne našminkaš malo, ovo ono...?
Radnica: Ne, nisam ja u tom fazonu...ne šminkam se uopšte
(U sebi: Jeste, za tebe i ovu gomilu paćenika ću da se šminkam, baš mislim. I haltere da obučem možda?)
Lik iz kraja (po troje maksimalno u toku dana. Dolazi da naplati 1000 i neki dinar): E, šta ima? Evo zadrži ovo (ostavlja 50-100 dinara)
Radnica: Hvala
(U sebi: Bog ti pomogo)
Stidljivi udvarač: Zzzzzzdravo.
Radnica: Zdravo.
SU: Paaaaaaa ovaaaaaj...mmm...kako si?
Radnica: Super. Šta 'oćeš?
SU: A?
Mu(c)(v)anje se nastavlja dok ga ne prekine...
Blejač iz kraja, inventar kladionice (komada 5-8): Ej, de si. Daj mi otkucaj ova tri tiketa, na sve stavi minimalno, kol'ko beše, dvadeset?...
(Radnica, u sebi: Je l' možeš jedan jebeni dan da odeš u neku drugu kladionicu???)
Blejač:...i dođi posle da igramo karte, kupili smo sok i čips.
(Radnica, u sebi: e, živ bio za ovaj čips)
Pogledajte kako izgledaju i radnice kladionice koje rade samo sa VIP kladiocima. To su one baje koje troše mnogo novca na kladionicu, pa one imaju specijalnu brigu o njima.
A onda i nešto sasvim normalno, što možemo da vidimo u svakom kraju.
Ima i plavuša...
Uglavnom su sportskog tipa, ali kada dođe leto, vole i da izađu ispred kladionice.
Halo, šefe, dođi i donesi pare. Imamo ogromnu isplatu.
Biće velik bakšiš...
Idemo dalje, posmatramo i dalje najlepše radnice u kladionicama na Balkanu.
Želiš li da znaš koji je njen omiljeni broj?
Da li ona zna da je u kladionicama zabranjen ulazak sa kačketom, zbog snimka nadzornih kamera?
Onaj štampač se pokvario, majstor hitno potreban.
Neke vole da izbace i nameste grudi...
Neke i nisu nešto, ali mogu da prođu...
Opet, devojko, molimo te, skini kačket da te lepo uslika kamera.
Prezgodna...
Ovaj građevinski tehničar danas je zaposlen u gradskoj upravi. Punih 27 godina, od 18. do 46. bio je zavistan od kockanja.
Bivši zavisnik od kockanja iz Niša ispričao je kako je u 27 godina zavisnosti prokockao sam stan i celu ušteđevinu, ali je uz stručnu pomoć uspeo je da izađe iz začaranog kruga.
- Znao samo u jednoj večeri na ruletu da potrošim i 20.000 eura, a ponekad bih dobio i do 50.000 eura. Kockao sam više hiljada evra, ali nisam nikada vodio evidenciju o potrošnji jer sve te godine nisam bio ničega svestan. O novcu uopše nisam razmišljao. Hteo sam samo da igram. U početku mi je to bilo uzbuđenje, a kasnije je postao način života - ispričao je 49-godišnji Nišlija
Ovaj građevinski tehničar danas je zaposlen u gradskoj upravi. Punih 27 godina, od 18. do 46. bio je zavistan od kockanja.
Poslednjih deset godina, nakon što je prokockao veći deo onog što je imao i kada mu je ponestalo novca, kockarnice je zamenio "jeftinijim" kladionicama. Sve do pre tri godine kada ga je supruga nagovorila da potraži stručnu pomoć i od tada svaki utorak posećuje sastanke klubova zavisnika od kockanja.
- Nerado sam pristao na lečenje jer nisam hteo da priznam da sam u problemu. Kockar za sebe misli da je najbolji i najpametniji na svetu. Nakon godinu dana sam imao jedan recidiv nakon kojeg sam shvatio da sam totalni idiot i definitivno odlučio da više neću ući u kladionicu. I nisam već dve godine i sada sam sto posto siguran da neću - ispričao je ovaj bivši kockar koji je napokon počeo normalno da živi.
Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala
Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji
