Vođa jedne od najvećih mafijaških narko grupa na Balkanu, Zijad Turković, osuđen je 2015. godine na 40 godina robije zbog najtežih krivičnih dela, ali snimci s njegovog suđenja su i dan-danas hit na Jutjubu.
Bio je medijski eksponiran i svakodnevno su prepričavani detalji s njegovog suđenja, nije bilo televizije, portala i novina koji nisu izveštavali sa suđenja, a danas su ga već kao i obično, zaboravili svi osim uže porodice. Reč je je o Zijadu Turkoviću, vođi bosanske kriminalne organizacije koja je delovala od početka 2005. do septembra 2010. godine na području BiH.
Grupa je osuđena zbog likvidacije Mithata Mekića i njegove trudne supruge Lusije Salas-Kortez, ubistva Marija Tolića i Vernera Ajdarija, kao i za pljačku Sarajevskog aerodroma, odakle je ukradeno 2,5 miliona KM. Osuđeni su i zbog više pokušaja likvidacija, otimanje deonica Fabrike čarapa Ključ, kao i za međunarodnu trgovinu kokainom i heroinom.
Zijad Turković kao vođa organizovane kriminalne grupe osuđen je na 40 godina zatvora, Saša Stjepanović na 12, Muamer Zahitović na tri, Milenko Lakić na 35, a Fadil Aljović na pet godina zatvora, a mnogi su za njih govorili da su u Bosni bili kao što je "zemunski klan" bio u Srbiji - strah i trepet.
Turković je proglašen krivim za organizovani kriminal, krijumčarenje droga, razbojništvo, pokušaj ubistva, izazivanje opšte opasnosti, neovlašćeni promet oružjem, pripremanje ubistva, iznude i pranje novca. On svoju kaznu od 40 godina izdržava u zeničkom zatvoru u društvu "najopasnijih" zatvorenika, a mediji o njemu više ne pišu i ne zna se kako podnosi život iza rešetaka. Na hranu i uslove u zatvoru se žalio još tokom suđenja pa se pretpostavlja da mu ni danas nije mnogo bolje.
Tokom suđenja vođa grupe Zijad Turković je u više navrata pokušavao da ospori da je umešan u bilo kakve radnje koje mu se pripisuju. Ipak, priznao je da je uzeo novac za naručeno ubistvo Nasera Keljmendija i nedvosmisleno se pred Sudom izjasnio krivim za njegov pokušaj ubistva:
"Zbog čega se izjašnjavam da sam kriv za tačku sedam, za pokušaj ubistva Nasera Keljmendija.“
Turkoviću je kao mera sigurnosti oduzeta imovina - automobli, restoran, apartman na Vlašiću, kao i kuća. U ovom predmetu još pet osoba je tokom procesa priznalo krivicu, ali se nagodilo sa Tužilaštvom.
Iako je osuđen za jezive zločine, a svedoci isticali da je bio nemilosrdan i brutalan vođa kriminalne grupe, suđenje Zijadu Turkoviću je bilo i ostalo svojevrsni hit u regionu zbog načina na koji se on ophodio prema sudiji, tužiocima i svedocima, a njegove izjave su pretvorene u kompilacije na Jutjubu koje se gledaju i komentarišu i dan-danas.
Tvrdio je da je tužiteljka Diana Kajmaković bila njegova "dobra prijateljica", pa ju je često usred sudnice oslovljavao "budalica" uz izgovor da je to prijateljski i da joj je tako i ranije tepao. Otvoreno je pričao o preljubi žene Šejle Turković koja je godinama radila kao novinarka "crne hronike", a takođe bila jedan od svedoka i podržavala muža do kraja. Nedavno je gostovala u emisiji kod voditelja Milomira Marića, gde je tvrdila da je njenom mužu "sve namešteno".
Tvrdila je da kada je upoznala svog supruga Zijada Turkovića da je dobro znala da "nije cvećka" i da su mnogi pevači dolazili kod njega da pevaju. Takođe je rekla tom prilikom da ju je Zijad Turković osvojio jer je bio "običan, duhovit, iskren i spontan".
Osuđeni ubica i diler smrtonosnih narkotika, postao je hit kod ljudi s Balkana kada je tokom suđevao zasmejavao čak i sudiju, a danas se ispod snimaka na Jutjubu s njegovim "najsmešnijim izjava", mogu naći sledeći komentari:
"Ako mu je presuđeno 40, ja bih prepolovio na pola da sam sudija samo radi ovih izjava", "Svako veče pred spavanja odgledam i tako me slatko nasmeje. Nikako da mi dosadi!", "Zijo kralju. Pozdrav jarani iz BEOGRADA", "Kakav je Zika car, ima čovek harizmu", samo su neki od komentara, a negativne primedbe u vezi sa njegovim likom i "delom", teško ćete naći.
Među izdvojenim scenama sa suđenja je na primer ona gde se svedoku obratio "Gde si Dino, barabo stara?", a na prigovor tužioca, istakao - "Šta prigovaraš, pa ne smeta njemu to". Za činjenicu da ga je žena prevarila, usred suđenja je sudiju pitao: "A, tema je ko je je*** moju ženu i ko je nije je***?" Zatim, zbijao je šale na račun imena tužioca Olega Čavka kada je prokomentarisao da ima "perku" na ramenu, a i njega i Dijanu Kajmaković oslovljavao sa "prijateljima starim", a Dijanu "gospođica budalica bivša".
Izdvojen je i momenat kada je na konstataciju svedoka da "nema više živih svedoka jer je sve pobio", Zijad je uz osmeh pitao: "Ja pobio?" Cela sudnica je rukama prikrivala smeh kada je zaustavio iskaz svedoka koji je rekao za njega da je bio "miš koji se krio".
"E, e, e, ovo nije pošteno ako ja mogu da primetim. Miš, da, koji sam miš, koje vrste? Koje vrste?", uz smeh je pitao Turković, a na odgovor da je ipak "pudlica", grohotom se nasmejao. Ono što je takođe obeležilo njegovo suđenje je to što je često umeo da navede svedoke "na svoju vodenicu" i da ih natera pitanjima da kažu i više nego što su hteli, pa je u tim slučajevima čak i sudija intervenisao!
Taman kada je započela njegova socijalizacija, desio se građanski rat...
Osamdesetih godina, tačnije 1988. godine negde na tromeđi BiH, Crne Gore i Srbije, lovci su u čoporu vukova ugledali dečaka koji se kretao četvoronoške. Vukove su ubili, a dečaka uhvatili. Telo mu je bilo prekriveno ranama i ogrebotinama, bio je neuhranjen, modar, nije znao da govori…
Nisu znali ko je, odakle je, čiji je, ništa. Dali su mu ime Haris Pućurica.
Smešten je u centralno prihvatilište za decu i omladinu u Beogradu, gde je ostao do 1992. godine. Tada je stigla naredba da se deca vraćaju u one centre iz kojih su došla. Haris je vraćen natrag u BiH, piše Luftika.
O njegovom kratkom i neobičnom životu snimljen je film „Ničije dete”, reditelja Vuka Ršumovića, koji je na festivalu u Veneciji pobrao simpatije publike i tri nagrade.
Harisovo poreklo je ostalo misterija. Možda se jednostavno odšetao ka šumi od roditelja, možda su ga mesecima tražili i nisu uspeli pronaći. Možda je bio ostavljeno dete, a možda su roditelji imali saobraćajnu nesreću, a on je jedini preživio i izgubio se negde u gustim šumama. Možda… Niko ga nije tražio, a nije ni on.
O njegovom životu zna se samo onoliko od kad su ga pronašli pa do dana kada je kao prilično socijalizovano dete, četiri godine kasnije napustio beogradsko Centralno prihvatilište za decu i omladinu.
Ime su mu dali lovci i tako mu odredili i naciju i veru. Odakle je došao i gde je posle otišao i danas je misterija. Neki tvrde da su čuli kako je poginuo negde na ratištu u Bosni. Uglavnom, nikad se više nije javio nikom.
Treba pomenuti da je sama socijalizacija u Domu išla jako teško. Nije se bojao ljudi, ali jeste tehnologije. U početku je odbijao kuvanu hranu i jeo s poda ili kante za smeće. Nije imao higijenske navike. Često su ga nalazili u čučećem položaju ispod stola.
Nakon mnogo truda uspio je da nauči da govori, a posle i da čita i piše. Uprkos svemu deca su ga prihvatila i pomagala mu na sve načine.
Vraćen je tamo gde je pronađen. Obukli su mu uniformu i poslali ga u šumu. Imao je tada 17 godina i više se nije vratio. Tu je zatvoren krug njegovog života. Kažu da ga je ubio zalutali metak, a ko zna, možda još i danas pleše sa vukovima.
Dečak kome je vuk bio čovek, a čovek vuk.
"Autobus je gađan ciglama od kojih je jedna razbila staklo prozora...Pokradene su stvari od vozača i putnika..."
Ovim rečima Dušan Đukić, inače rukovodilac saobraćaja u firmi Dunavprevoz doo Bačka Palanka, pojasnio je današnji incident koji se dogodio jutros u Skoplju. Kako je on objasnio sve se odigralo na parkingu u centru grada.
Naime, jutros oko 7.00 sati dogodio se vandalski čin, kada su nepoznate osobe, gađale autobus. Inače, kako je za Kurir naveo Đukić autobusom se prevoze ruski državljani koji su na proputovanju zemljama regiona.
- Autobus je gađan ciglama od kojih je jedna razbila staklo prozora na autobusu. Autobus je obijen i pokradene su stvari od vozača i putnika. Ostalo je i tragova krvi na razbijenom prozoru. Policija i forenzika su napravili uviđaj i mi se nadamo da će počinioci biti uhvaćeni. Nama ostaje problem koji moramo rešiti, popravka stakla kako bi nastavili dalje i jedan gorak ukus neprijateljskog čina - naveo je Đukić.
Idem u Nemačku da zaradim Bajo neku paru, vidiš ovde nema posla. To je poslednje što mu je rekao. Popili smo kafu pred put i više ga nisam video, priča Zoran Asanović, rođeni brat Srđana Asanovića (44) iz Lužana, jednog od četvoro nastradalih i teškom udesu u Nemačkoj 22. juna.
On kaže da je Srđan ostao bez posla na železnici i da mu je Nemačka bila jedini izlaz da ostvari neke prihode. Živeo je sam u trošnoj kući u Lužanu pa je da svojim komšijom Milanom Lepojevićem odlučio da krene u inostranstvo.
"Nije imao posla više u Staroj Pazovi gde je na železnici radio poslednje tri godine. Sam živi u ovoj trošnoj kući u Lužanu, ostao bez posla pa mu je namera bila da se bavi molerajem u Nemačkoj. Bio mi je veliki oslonac u životu, ne znam kako ću sad", kaže Zoran.
On kaže da će troškovi transporta tela iz Nemačke iznositi 1.250 evra i da on nema para pa ne zna kako će da sahrani brata.
"Ne znam kako ćemo telo da prebacimo u Srbiju. Svaka porodica treba da plati po 1.250 evra. Pokušao sam preko rodbine da obezbedimo iste ali me niko ne zove. Ja sam nezaposlen, ne znam kako da nađem taj novac. Ako država može da pomogne ja bih bio zahvalan. Da bar možemo da ga sahranimo kako priliči. Ne znam kako drugačije, troškovi će tamo samo da rastu", jada se Zoran.
Policija za sada navodi ovu smrtonosnu pucnjavu kao "trostruko ubistvo i samoubistvo"
Vojni veteran Nikolas Mavrakis (47), njegova supruga Lesli (37), sin Ejs (13) i ćerka Pipa (5) umrli su od posledica prostrelnih rana iz vatrenog oružja, rekli su policajci, a preneo je britanski Mirror.
Svi su u nedelju pronađeni u njihovom porodičnom domu u mestu Džekson, Ohajo, nakon što su zvaničnici i policija posetili dom zbog socijalne zaštite.
Policija za sada navodi ovu smrtonosnu pucnjavu kao "trostruko ubistvo i samoubistvo".
Lokalni službenici su rekli u izjavi:
- Po dolasku policajci su locirali četiri preminula člana porodice. Ovaj incident se istražuje kao porodična svađa koja je prerasla u obračun i završila se sa smrtnim ishodom. Trenutno se veruje da nijedna druga osoba nije umešana u ovaj incident. Detektivski biro opštine Džekson, zajedno sa mrtvozorničkom kancelarijom i Biroom kriminalističke istrage, ovo istražuje kao trostruko ubistvo i samoubistvo.
Rođak je pozvao policiju nakon što se zabrinuo jer mu niko nije otvarao vrata porodične kuće prenosi "The Canton Rep".
- Ne znam šta se događa. Znam da njen suprug ima poput PTSP-a iz vojske i da ima problema.
Kako se izveštava, Nikolas se penzionisao kao narednik 2013. godine nakon 20 godina službe i turneja po Avganistanu i Iraku.
Nadzornik lokalnih škola Džekson Kris DiLoreto odao je počast preminuloj deci.
U izjavi je rekao:
- Lokalni školski okrug Džekson izražava svoje najiskrenije saosećanje sa svima onima koji su pogođeni tragedijom u našoj zajednici u nedelju popodne. Naš okrug tuguje zbog gubitka dvoje male dece. Ejs Mavrakis se svideo nastavnicima i osoblju srednje škole Džekson Memorijal. Bio je član devetog razreda fudbalskog tima Džekson.
Dodao je da sarađuju sa kriznim službama "Coleman-a" kako bi pružili podršku i savete svima koji su pogođeni ovom tragedijom.
Smrt Stanislava Tomaša mladog Roma u mestu Teplice u gradu na severu Češke kada se pojavio snimak policajca kako mu u stilu Džordža Flojda kleči na vratu izazvala je veliko nezadovoljstvo u čekoj javnosti i tamošnjoj romoskoj zajednici koja je burno reagovala na snimak nasilja policije prilikom intervencije.
Pomenuti inicident dogodio se 19. juna na ulici u mestu Teplice a prvi snimak koji se pojavio prikazuje trojicu policajaca iz Teplica kako na asfaltu drže jedno Roma. Dok jedan policajac drži Tomaša za stopala, drugi mu kolenom kleči na vratu, dok treći policajac pokušava da mu stavi lisice. U prvom video snimku koji je objavljen čuju se prolazni i kako viču: da ga guše, s druge strane nki su branili postupke policije.
"Ljudi su mi govorili da se zove Stanislav i imao je oko 40 godina. Živeo je na ulici, ali je radio u obližnjem supermarketu kao čuvar. Kada je video da drugi čovek ruši vozilo, Stanislav je pokušao da interveniše. Kada je policija došla, srušili su Stanislava na zemlju misleći da je to on “, rekao je Jozef Miker, aktivista i lider češke romske zajednice za Gardijan.
Stravičan incident dogodio se u subotu 19, juna u češkom gradu Teplice na severozapadu zemlje. Policija je rekla da nije bilo upotrebe prekomerene sile, te da su dobili poziv zbog tuče dvojice muškaraca, koji su polugoli pravili haos na ulici i razbijali parkirane automobile.
Zde můžete vidět, co předcházelo zákroku policie, která přijela na oznámení občanů. pic.twitter.com/lU7wcTVftx
— Policie ČR (@PolicieCZ) June 21, 2021
Po dolasku na mesto događaja jedan od muškaraca je pobegao, a drugi, odnosno Stanislav Tomaš je pružao otpor. U odbranu sebe policija je objavila 21. juna snimak šta se zapravo dešavalo pre intervencije.
Na objavljenom snimku se vide dvojica muškaraca, jedan u donjem vešu, a drugi u fanrmerkama kako leže na ulici, valjaju se puštaju razne zvukove i zaleću se jedan u drugoga, da bi zatim muškarac u gaćama se povukao, dok osoba koja po opisu odgovara Stanislavu Tomašu udara pesnicom po automobilu po bočnom staklu. Ubrzo posle toga neko od frađan snimio je trnutak policijske intervencije. Inače na snimku se vidi još jedna muškarac koji je stao i telefonomzvao nekog pretposavlja se da je on alarmirao policiju.
U svakom slučaju ova smrt je imala veliki odjek u Češkoj i ukazala na sve probleme sa kojima se romska zajednica u ovoj članici EU susreće svakdonveno sa raznim oblicima diskriminacije. Ovaj incident je zadobio i veliku pažnju van granica Češke.
Četvorica Srba poginula su u teškoj saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj.
Kako saznajemo, sva četvorica su iz Aleksinca, a stravična saobraćajna nesreća dogodila se u utorak.
Oni su se u prepodnevnim satima na auto-putu u blizini Nojtraublinga u okrugu Regensburg, kako se pretpostavlja, automobilom pri punoj brzini zakucali u kamion i svi su od zadobijenih povreda preminuli na licu mesta.
Kako se navodi, imali su 27, 31, 32 i 44 godine.
Inače, prema izveštaju nemačkih medija, u trenutku nesreće saobraćaj na auto-putu je bio usporen.
Za volanom kamiona bio je mađarski državljanin, koji je zbog pretrpljenog šoka prevezen u bolnicu.
Policija je obavljala uviđaj pet i po sati, za to vreme je taj pravac bio zatvoren za saobraćaj sve do 15.00.
Ove godine, u oktobru, biće jedna decenija od ubistva Muamera el Gadafija. Kada je Gadafi ubijen 20. oktobra 2011. Miodrag Đorđević Mija mu je zapalio sveću.
Mija je poslednji Srbin koji je video Gadafija živog. Bio je poslednji koji je napustio Libiju zasutu bombama. Mija je kuvao za nekadašnjeg lidera Libije više od 20 godina.
"Prvi put sam ga uživo video krajem 1990. Njegov sin je ušao i rekao da brzo spremim kuhinju jer će sada da dođe Gadafi da pogleda kuhinju. Razmahao sam se sredio je. Došao je u prartnji žene. Bilo je treme i straha. Dobili smo uputstva da ga ne gledamo u oči već da skrenemo pogled na stranu", ispričao je Mija za RTS.
Kako kaže, Gadafi je voleo Jugoslovene.
"Imao je strašno poverenje u nas. U svakoj njegovoj rezidenciji u Rigi bile su slike Tita, Indire Gandi i Nehrua. Titova slika se nije skidala", rekao je Mija.
Kako kaže, Gadafi i njegova porodica su vodili normalan život lišen raskoši.
"Jesu oni imali raskoš u sobama gde su primali goste ali njihove sobe, sobe od Gadafija i njegove supruge su bile sasvim normalne. Njegov krevet je bio od drveta. Njegova soba je bila prepuna garderobe. Sa njegovog stola nije smelo ništa da se dira. Čak i kad se čisti ništa nije smelo da se dira sa stola. Naš šnajder mu je šio odela", istakao je Mija.
Gadafi je kako kaže najviše voleo staru libijsku kuhinju.
"Tražio je da pravimo i naše specijalitete. Nije mnogo voleo da jede meso. Kuvao sam za 70 predsednika toliko ih je posetilo Gadafija u vreme kad sam bio tamo. Imao je potpuno poverenje u njega. Niko nije morao pre njega da proba hranu", ispričao je on.
Desilo se ipak jednom kada se Gadafi naljutio na Miju zbog jedne večere.
"Bila je neka državna delegancija i ja u brzini kako sam pravio večeru ja presolim jelo. Iz porotokola mi je rečeno da sam kažnjen sa 500 evra jer sam presolio večeru. Posle je po sekretaru Gadafi poslao te pare. Više je ta kazna bila forme radi", ispričao je Mija.
Prisetio se i jednom kako je kuvao ručak za Gadafija i četiri strana predsednika usred pustinje.
"Kuvao sam ispod šatora u pustinji. Mislim da je bilo 50 stepeni. Mozak mi je prokuvao. Tad je imao četiri predsednika na ručku. Nisam mogao na pesku da stojim", rekao je Mija.
Za kraj - čuveno pitanje o tome da li je Gadafi imao dvojnike.
"Jeste, Gadafi je imao svoje dvojnike koji su ga pratili. Dešavalo se da on sedi u salonu i gleda sebe na TV. Gleda svog dvojnika kako ga zastupa", ispričao je Mija.
Trinaestogodišnja devojčica nastradala je nakon što je skočila sa krova marketa
Devojčica je skočila sa krova ispred svojih prijatelja u subotu posle ponoći. Kako prenosi The Sun, prolaznici su čuli vrištanje i krike njenih drugara.
Uprkos svim naporima lekara hitne pomoći i medicinskih sestara, Sara je proglašena mrtvom na licu mestu.
Policija kaže da se njena smrt u severnom Erširu u Škotskoj ne tretira kao sumnjiva.
Užasnuti svedoci prijavili su da su čuli "udarac" u vreme tragičnog pada, prenosi Daili Record.
- Čuo sam udarac, a zatim mnogo vriske sa svog prozora. Video sam devojku kako leži na pločniku i pozvao sam hitnu pomoć - rekao je jedan očevidac.
Jedna medicinska sestra, koja se slučajno našla na mestu nesreće, je istrčala iz taksija i pokušala da oživi nesrećnu devojčicu, pre nego što je stigla hitna pomoć. Ona je za medije rekla:
- Bilo je mladih ljudi koji su vikali i vrištali, nisam sigurna da li su to bili njeni prijatelji. Bio je mrak i stvarno je bilo užasno.
Slomljeni prijatelji ostavili su cveće i medvede na mestu događaja u znak sećanja na drugaricu.
- Na nebu je još jedan anđeo. Bog te blagoslovio, Sara. Nedostajaćeš nam - napisali su njeni prijatelji.
Na sahrani mladića porodica se zahvalila svima koji su u prethodnih 17 godina učestvovali u potrazi za njihovim sinom i bratom
Mladić iz Irske Beri Kolen (23) nestao je 1. maja 2004. godine kada se vraćao iz lokalnog bara u Krušejvenu.
Uprkos potrazi policije, 17 godina nije bilo ni traga, ni glasa o njemu, a porodica je izgubila svaku nadu da će ga iko više ikada pronaći.
No, u junu ove godine, kod pristaništa Hju Kovini u okrugu Kork, pronađeni su ostaci Kolena u potopljenom automobilu na dnu mora.
Kolen je inače bio ribar, a nakon ispitivanja i analize DNK testova, utvrđeno je da ostaci pripadaju momku koji je nestao 2004. godine.
– DNK analiza pokazala je da su ostaci identifikovani kao gospodin Beri Kolen, čiji nestanak je prijavljen 1. maja 2004. Sa sigurnošću tvrdimo da je reč o njemu – naveli su iz Nacionalne policijske službe Republike Irske, prenosi Cronica.
Porodica je godinama čekala rezultate istrage i konstantno bila u kontaktu sa medijima kako slučaj ne bi bio zaboravljen.
Njegovi najbliži tvrde da se njegov nestanak ne uklapa u njegovu ličnost, jer je oduvek bio miran i povučen mladić, nije pravio nikakve incidente.
Do otkrića je došlo sasvim slučajno, kada su ronioci garde tragajući za nekim drugim slučajem uočili vozilo na dnu mora.
Krov automobila je bio nataložen blatom, a kada su proverili unutrašnjost, zatekli su posmrtne ostatke za koje je utvrđeno da pripadaju Beriju Kolenu.
O uzrocima smrti se i dalje ne zna, ali prema načinu i mestu na kom je pronađen, sumnja se da je automobilom sleteo u more i da nema indicija o ubistvu, već je jedina nepoznanica da je slučajno izgubio kontrolu nad vozilom ili je imao nameru da izvrši samoubistvo.
Na sahrani mladića porodica se zahvalila svima koji su u prethodnih 17 godina učestvovali u potrazi za njihovim sinom i bratom.
Takođe su zatražili da se umesto donošenja cveća na njegov grob, novac donira u finansiranje usluga za pretraživanje nestalih osoba.
Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala
Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji
