Snimak njenog sina razgovora za posao postao je meta ismijavanja, nakon čega je odlučio da digne ruku na sebe
Čitav region oplakuje tragičnu smrt Mladena Dulića (22) koji je, kako se sumnja, digao ruku na sebe nakon što je ismijavan tokom razgovora za posao i tajno sniman, a taj snimak je potom završio na društvenim mrežama.
Njegova majka Biljana postavila je potresan status u petak na društvenim mrežama.
- Imati živu i zdravu decu, znači imati sve. Jer to je jedina sreća - napisala je majka.
Mladen Dulić sahranjen je danas u 13 sati na gradskom groblju u Laktašima, iza sebe ostavio je neutešne roditelje, sestru, rodbinu i prijatelje
Sjedinjene Države su doživele pravi šok dok su procenjivale posledice svog udara na najranjiviju tačku Rusije. Ovo su izvestili stručnjaci iz Kine
Prošlo je više od šest meseci od početka ukrajinske krize i zaista su se za to vreme desili mnogi važni događaji. Jedan od njih, prema kineskim analitičarima, bio je i udar SAD na mesto koje su američki političari smatrali najranjivijim u Rusiji – njenu ekonomiju. Rezultat ovog napada bio je neočekivan ne samo za Sjedinjene Države, već i za ostatak sveta. Takve podatke objavljuje Sohu.
„SAD, zajedno sa svojim partnerima, uvele su Rusiji ekonomske sankcije bez presedana. Na Zapadu su bili sigurni da je ruska privreda preslaba i da će se pod takvim pritiskom brzo urušiti“, rekli su analitičari kineskog internet portala.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, ruska privreda je doživela nekoliko teških kriza, zbog čega je do početka 2000-ih zemlja bila u prilično teškoj finansijskoj situaciji. Od tada u zapadnim zemljama postoji percepcija da je ekonomija najslabija tačka Rusije. Verovalo se da je, uprkos prilično značajnom rastu u poslednjih dvadeset godina, i dalje krhka i neodrživa na geopolitičke nemire.
Prema Sohu, američki političari su bili uvereni da će sankcije gurnuti rusku ekonomiju u haos, već po prvom usvojenom paketu ograničenja. Kao rezultat toga, SAD i njihovi saveznici su pokrenuli snažan napad na Rusku Federaciju, usled čega su uspeli da zamrznu deo deviznih sredstava i isključe jedan broj banaka iz SVIFT sistema. Međutim, dalji razvoj događaja bio je krajnje neprijatan, pa čak i šokantan za Sjedinjene Države.
„Uprkos brojnim ekonomskim sankcijama Zapada, ruska ekonomija je opstala, a rublja je čak ojačala u odnosu na dolar. Ono što se dogodilo bilo je veliko iznenađenje za Sjedinjene Države“, naveli su stručnjaci iz Kine.
U Kini su uvereni da su SAD pogrešile sa sankcijama, pošto udar na takozvanu najslabiju tačku Rusije nije doneo željeni rezultat. Štaviše, antiruska ograničenja dovela su do ozbiljnih problema u zapadnim zemljama, koje su se zbog nemogućnosti sklapanja trgovinskih poslova sa Ruskom Federacijom u istom obimu, suočile sa nedostatkom energenata i drugih strateških resursa.
U martu 2022. godine, kada su ruski okupatori neprekidno bombardovali Černihiv, grad na sjeveroistoku Ukrajine, penzioner Valerij Fedorovič uzeo je svoju lovačku pušku i otvorio vatru.
Gađao je neprijateljski borbeni lovac “Su-34”, te ga je uspio pogoditi, a avion je pao i bio je potpuno uništen.
“Kada je drugi put naletio, gađao sam ga i pao je“, prisjeća se sada već slavni penzioner iz Černihiva.
Za obaranje ruskog borbenog aviona odlikovan je medaljom Državne granične službe “Za pomoć u zaštiti državne granice”, objavljeno je na internet stranici ukrajinske državne acencije.
“Čudno je zvučao, proizvodio je čudnu buku, a zatim je pao“, opisao je Fedorovič uništenje neprijateljskog aviona.
Kao pravi lovac, Fedorovič je uzeo trofej kao suvenir – fragment oborenog “Su-34”, kojeg i danas čuva kao uspomenu.
Muškarac koji je udario ženu i četvoro dece u Novom Travniku, od kojih su majka i devojčica poginule na mestu, imao je više od tri promila alkohola u krvi, rekao je zamenik glavnog kantonalnog tužioca Srednjobosanskog kantona Dragan Popović.
"Za sada smo preliminarno utvrdili da je osoba inicijala N. R. bila pod uticajem alkohola. Imao je više od tri promila alkohola u krvi. Videćemo je li još bilo alkohola u krvi, jer smo uzeli uzorke i čekamo zvanične rezultate", istakao je Popović.
On je naglasio da će predložiti da Nerminu Rustempašiću bude određen pritvor.
"Vozač "opel astre" je, krećući se iz pravca naselja Kasapovići, ispred gradske džamije izgubio kontrolu nad vozilom, popeo se na trotoar, strugao po ogradi. Za sada, otprilike, možemo zaključiti da je na trotoaru pokupio majku s dvoje dece i decu lokalnog imama", objasnio je Popović.
Prema njegovim rečima, danas će biti obavljena obdukcija tela žene i devojčice.
Dvoje dece je s teškim povredama sinoć prevezeno u Klinički centar Univerziteta u Sarajevu, dok je jedno dete upućeno u travničku bolnicu.
Srpska državljanka Elma Č. (17), koja je u ponedeljak pronađena mrtva u izbegličkom centru u nemačkom gradu Sankt Augustinu, sahranjena je danas u rodnom Unkelu.
Srpkinju iz okoline Tutina na večni počinak su ispratili članovi porodice, prijatelji i brojni poznanici. Stanovnici Unkela donirali su i novac za pomoć njenim roditeljima.
Podsetimo, porodica je 30. novembra prijavila Elmin nestanak jer je izašla s drugaricama i nije se vratila. Policija je tri dana tragala za njom, a potraga je okončana u ponedeljak, kada je u sobi u izbegličkoj kući u Sankt Augustinu pronađeno njeno telo. Zbog sumnje da je počinio brutalno ubistvo uhapšen je Brajan S. (19) iz Kenije, koji je policiji priznao zločin.
Tinejdžeri su se slučajno upoznali u Bonu, gde su bili s prijateljima. Kenijac je nakon nekoliko boca alkohola i flertovanja Srpkinji predložio da krenu u njegovu sobu.
Još uvek nije jasno šta se u toj prostoriji tačno desilo, ali je utvrđeno da devojka nije ubijena ni hladnim ni vatrenim oružjem, a nije ni zadavljena. Prema prvim pretpostavkama, Elma je silovana do smrti.
Kenijac Brajan S. (19) je priznao zločin. On je tokom ispitivanja priznao da je Elmu C. ubio posle rasprave i da je bio nasilan. Njen leš je držao dva dana u jednoj od soba u kolektivnom izbegličkom smeštaju
Lazar Perić (10) vraćao se kući, kada da je pregazio kamion, prenose švajcarski mediji.
Njegov stariji brat Miloš (12) pozvao je roditelje, a otac Branislav (50) je odmah dotrčao do mesta nesreće. Morao je da gleda kako mu sin umire...
Lazar i Miloš na trotinetima su se u utorak vozili kući u Efretikonu u Švajcarskoj i morali su još samo preći preko pešačkog pelaza. Miloš se vozio ispred brata. Ivan L. (19) u kamionu nije video Lazara i nije kočio. Lazar je ostao da leži na asfaltu, teško povređen.
- Miloš nam je rekao da je vikao "stani" i da je pokušao da zaštiti brata, ali nije uspeo - rekao je otac Branislav, poreklom iz Srbije, za Blick. On i supruga Olivera (44) su bili kući i čekali su da dečaci dođu na ručak.
- Došao je Miloš i rekao da se Lazaru dogodilo nešto loše. Odmah sam otrčao tamo. Lazar je teško disao, nije mogao da govori. Uzeo sam njegovu ruku. Sve vreme me gledao. Držao sam ga za ruku sve dok nije umro - kaže Branislav. U međuvremenu je stigla hitna pomoć, ali nisu uspeli da spasu dečaka.
Ivan L. samo dva meseca vozi kamion za firmu Siegrist Transporte AG. Njegov šef ga brani.
- Napravio je sve što je mogao. Nije vozio brzo, a na tom mestu čovjek mora paziti na puno toga. Na desnoj strani je mrtvi ugao relativno velik - kaže Daniel Sigrist (41). Ivan L. živi s roditeljima u Glatbrugu. Njegova majka kaže da će njen sin ceo život morati da živi sa krivicom.
- Ivan je loše, jako loše. Jako mu je žao. Ja plačem danima. Saosećam se s porodicom stradalog dečaka i želim da kontaktiram njegove roditelje samo ne znam šta bih im rekla u ovoj teškoj situaciji - kaže Ivanova majka za Blick.
Dodala je kako je njen sin oduvek hteo da bude vozač kamiona. Dodaje da je Ivan zatražio pomoć sveštenika.
- Tragedija je na njemu ostavila traga - kaže majka.
7. avgusta 1995. godine hrvatski "migovi" bombardovali su kolonu srpskih izbeglica na Petrovačkoj cesti, čime se današnja Hrvatska ponosi s obzirom na to da se na jednoj od njihovih poštanskih markica koje šalju u Srbiju nalaze avioni sa natpisom "krila Oluje"
Hrvatska je dva dana uoči obeležavanja "Dana pobede i domovinske zahvalnosti" u opticaj pustila novi, kako su tada naveli, "prigodni poštanski blok sa motivom formacijskog leta aviona akrobatske grupe Krila Oluje".
Kilometarska kolona ljudi, uglavnom starih, žena i dece, koji su u strahu od hrvatske vojske napustili svoje domove u južnoj Liki i severnoj Dalmaciji, gađana je 7. avgusta 1995. godine na Petrovačkoj cesti kod mesta Bravsko na teritoriji Republike Srpske upravo tim hrvatskim krilima kojima se diče!
U naletu hrvatskih "zračnih vitezova", aviona kojima se Hrvati danas ponose i koje nazivaju "krila Oluje", poginuli su Darinka Drča (68) i njeni unuci Jovica Drča (6) i Mirjana Dubajić (21), brat i sestra Nevenka (11) i Žarko (9) Rajić, Krstan Vuković (44) i njegov sin Darko (13), Branko Stjelja (72) i njegov sin Mirko (34).
Pedesetak osoba je ranjeno, od čega najviše dece, dok su među starijima mnogi ostali doživotni invalidi.
Ipak, ne treba da čudi to što su Hrvati danas ponosni na to što su bombe njihovih "krila" spržile nevinu decu, s obzirom na to da je hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio da se hrvatskim pilotima protiv kojih je Srbija podnela optužnice za ratni zločin na Petrovačkoj cesti tokom hrvatske akcije Oluja "neće dogoditi ništa" i da će biti zaštićeni - na najvišem državnom nivou!
- Pilotima se neće dogoditi ništa niti danas, niti sutra, niti za dve godine. Mi se nećemo upuštati u izmišljene pravne procese koje pokušava da iscenira Srbija. Nećemo učestvovati u takvim procesima. Svi su oni dobili informacije koje su im potrebne i znaju da su sigurni. Isto se odnosi na sve takve slučajeve - rekao je Andrej Plenković.
osle ovakve bezobzirne izjave nema se šta dodati, sem - HRVATI, STIDITE SE SVOJE DRŽAVE!
Hrvatska gubi slučaj Petrovačka cesta na pravnom terenu, a gubi daleko više zato što pokušava da ga prebaci na teren politike. Ovaj slučaj probudio je frustracije i nervozu u Hrvatskoj zato što dokazuje genocidne namere operacije Oluja. Optuženi ne mogu da se brane, Hrvatska ih drži kao taoce, ali ne isključujem mogućnost da neko i progovori
Ovako za Sputnjik optužnicu koja je u Hrvatskoj izazvala bes, ali i paniku, komentariše advokat Aleksandar Cvejić, koji je do tančina upoznat sa predmetom i dodaje:
- Cilj gađanja izbegličke kolone bio je da se unese dodatna doza straha terorom. Ovo je direktan teror nad civilima. Svesno i namerno gađani su civilni ciljevi da se ti ljudi destimulišu da ikada više pomisle da se u Hrvatsku vrate, čime je dovršen plan iz vremena HDH, trećinu pokatoličiti, trećinu pobiti, trećinu proterati.
Cvejić kaže da će se pred pretresnim većem naći rezultati ozbiljnog veštačenja koji dokazuju zašto su optužena upravo četvorica ljudi koji su komandovali ovim delom operacije u kojoj je, na dva mesta, ubijeno trinaestoro ljudi, među kojima i deca i jedna trudnica. Dokazi, kaže, objašnjavaju ko je odgovoran i kakvu je zločinačku nameru imao.
- U optužnici nema pilota, ali ima onih koji su pre svega znali na kakav ih zadatak šalju, znali su gde ih šalju i sa kojim naoružanjem. Bitno je znati da su migovi 21 u ta dva dana bili naoružani, ne protiv oklopnim sredstvima, već raketama namenjenim za uništenje žive sile, filovanim hiljadama sitnih gelera, koji su namenjeni isključivo za uništavanje žive sile. Ovi koji se javljaju u ime hrvatske države tvrde da su gađali vojne ciljeve. Nema ni jednog vojnog sredstva oštećenog, niti ga je tamo bilo - ističe Cvejić.
On dodaje da nije ranjen niko vojno sposoban, da su ubijena i obogaljena deca i starije osobe, a sve i da je bilo vojnog cilja, svaki od pilota dužan je da se uzdrži od gađanja vojnih ciljeva koji su okruženi civilima koji beže.
Naš sagovornik dodaje da optužnica otkriva i da kolona svakako nije bila u borbenom dejstvu i da se udaljavala od Hrvatske, te da je ta činjenica takođe važna, sve i da su u koloni bili tenkovi, udaljavali su se od Hrvatske.
- Ovim ubijanjem sprovedena je direktiva vrhovnog komandanta, tada predsednika Tuđmana, sa čuvenog Brijunskog sastanka, gde je on rekao da se prvo Srbima obeća miran život, a u stvari im se otvaraju koridori da idu i cilj je - da Srbi nestanu. Ne postoji rečenica koja bolje može da objasni pojam genocida od te. Zato je jasno zbog čega sad ovolika frustracija i nervoza u Hrvatskoj. Genocidna namera je u toj Tuđmanovoj rečenici, a ona je praktično naredba svima ispod njega.
Upitan kako misli da će se optuženi za ubistva civila braniti, ako se uopšte budu branili, Cvejić kaže;
- Postoje određene indicije da je neki od ove četvorice čak spreman da dođe u Srbiju, da se odazove sudu. Za sada su to samo indicije, pa ne bih dalje spekulisao, ali najpametniji među njima bi to i uradio. Drugi će praktično biti osuđeni samo na kretanje po teritoriji Hrvatske i to ne samo oni, već još jedan broj koji može da bude zahvaćen proširenjem ili novom optužnicom.
Cvejić ne isključuje mogućnost da se i Tužilaštvo Bosne i Hercegovine uključi u ovaj slučaj, s obzirom da su hrvatski avioni ušli u vazdušni prostor te države i ubili civile na njenoj teritoriji. Upitan zašto se to do sada nije desilo, kaže da Sarajevo ima isti problem koji je do sada imao Beograd.
- Bosansko tužilaštvo je pokušalo da u više navrata od Hrvatske dobije dokaze, papire, da ih na neki način uključi u procesuiranje ratnih zločina - nailazili su na zid. Hrvatska država se ponaša kao suvereni vladar bivšeg prostora u ovom delu, proglašavajući sebe za žrtvu, što im dobro uspeva, bar kod sopstvenog stanovništva. Zloupotrebljavaju svoj položaj u EU, za pritiske na države koje smatraju nižim - kaže Cvejić.
Naš sagovornik kaže da tužba kasni 27 godina zato što u Srbiji nije bilo političke volje da se ubice gone, već je, kaže, i kod nas bespogovorno prihvaćen narativ o čistoti Oluje koji Hrvatska gura.
On tvrdi da se i najviši državni vrh prethodne vlasti svesno, uticajem mešao u postupke, tražio da se ne procesuiraju ili oslobađaju Hrvati koji su se zatekli na našem sudu, u šta se, dodaje, lično uverio radeći na slučaju Ovčara. Ovome, kaže, treba dodati uticaj raznih službi, pre svega hrvatskih, na deo našeg pravosuđa.
- Politika u Srbiji sada nema ni želje, ni namere da se meša u ove postupke, vidimo ovakve optužnice i videćemo ih još. Politika Hrvatske je zataškati zločine i sakriti izvršioce, a goniti po Srbiji sve što jeste i nije krivo i samo što više, držati narativ, mi smo se branili, žrtva ne može da napravi krivično delo, što je izrazito glupa teza, ali ona se servira i do sada je prolazila. Sad toga više nema. Nicaće novi predmeti, Hrvatska sada ulazi u jednu spiralu koju ne može da zaustavi - zaključuje Cvejić.
On na kraju razgovora za Sputnjik podseća da je još mnogo zločina jednake težine za koje niko nije odgovarao, kao što su ubistvo porodice Zec u Zagrebu, ubistvo civila u Gruborima, zločin na Koranskom mostu. Za sva zlodela počinioci i naredbodavci su poznati.
Bio je dobro obučen. Ubijao je brzo, mirno, ne ostavljajući tragove iza sebe. Veliko iskustvo imao je u radu sa eksplozivom, a to kako je rukovao oružjem je zadivilo policijske eksperte.
Julian Sinanaj - Albanac koga je ruska mafija obučavala da bude plaćeni ubica. I postao je. Godinama je važio za najopasnijeg čoveka evropskog podzemlja. Oni koji su ga lično poznavali nikad ne bi pomislili da se iza fasade mirnog i staloženog čoveka zapravo krije hladnokrvni ubica.
Ovo je priča o njemu.
Sinanaj je rođen 1983. godine. Njegova porodica, kao i mnoge druge albanske porodice, emigrirala je u Grčku. Njegovi roditelji, brat i on su se preselili u Atinu u potrazi za novim životom. Majka i otac su mu se razveli dok je bio tinejdžer. Okolina koja je upirala prst u njega videvši ga pre svega kao Albanca, problemi u porodici i život van domovine uticali su na to da Sinanaj pređe na drugu stranu zakona. Ruska mafija ga je uzela pod svoje. Preoblikovali su ga potpuno jer su u njemu videli potencijal da vrlo lako može da postane inteligtni, nezavisni hladnokrvni ubica. I to je na kraju i postao.
Sinanaj je 15 godina ubijao po Atini, Solunu i Pireju. Sumnjiči se za više od 20 ubistava i terorističkih dela. U jednom trenutku je osetio da mu je život ugrožen od strane njegovih klijenata i tada odlučuje da se vrati u Albaniju i da tamo nastavi sa “poslom”.
Bio je dobro obučen. Ubijao je brzo, mirno, ne ostavljajući tragove iza sebe. Veliko iskustvo imao je u radu sa eksplozivom a to kako je rukovao oružjem je zadivilo policijske eksperte. Bio je precizan u gađanju i sa desnom i sa levom rukom. Bio je dobro plaćen za svoje "usluge" pa je mogao da vodi luskuzan život. Ujedno je novcem nabavljao i oružje i eksploziv.
“Većinu tog novca sam slao porodici u Grčkoj a ostatak sam zadržavao za sebe. Novac sam trošio na kocku, žene i putovanja u inostranstvo”, rekao je istražiteljima.
Za ubistvo jednog biznismena iz Valone dobio je 35.000 evra. Ubio ga je naočigled njegove dece, a kasnije je u iskazu istražiteljima rekao da mu je žao što je to učinio na takav način.
Iako je bio treniran da ostane hladne glave neke svari nije mogao da predvidi. Njegova tadašnja devojka mu je došla glave. Ona ga je odala istražnim organima. Kada ga je policija konačno uhvatila našli su kod njega razno oružje, mine, eksploziv… Pronašli su i notes u kome je prezicno vodio evidenciju svojih žrtava. Zapisivao je ime žrtve, tačno vreme smrti, kako je ubijena i uz svaku je imao priloženu fotografiju.
“Ne pričaj ni sakim ni oko čega jer će te oni ubiti” - zapisao je sebi kao podsetnik na svojoj beležnici.
Optužen je da je izvršio čitavu seriju plaćenih egzekucija u Albaniji i Grčkoj. Grčke vlasti ga sumnjiče za više ubistava za koje je primio novac, ali on nije želeo da sarađuje sa istražiteljima te zemlje. Dolazili su zbog njega četiri puta u Tiranu ali on je odlučio da o tome ćuti.
Osuđen je na 35 godina zatvora.
Glavni francuski istražitelj smrti princeze Dajane pronašao je "male tragove" na mestu tragične saobraćajne nesreće u Parizu, uključujući "sitne bisere" koji pripadaju kraljevskoj porodici. Načelnik brigade Martin Monteil, koja je prva stigla na lice mesta, prisetila se kako su na vozilu u kome su bili Dajana i njen ljubavnik Dodi Fajed pronašli polomljene delove automobila, tragove kočenja i tragove farbe. Poginuo je i vozač Anri Pol.
Monteil je rekla da je bila "opsednuta" pronalaženjem čak i najsitnijih dokaza, poput bisera, jer je sve to bilo "važno" kada je ispitivala ono što se dogodilo u tunelu Pont de l'Alma 31. avgusta 1997. godine, piše Dejli mejl.
Svedočenje policajca je prikazano u prvoj epizodi Istraživanje Dajane: Smrt u Parizu, dokumentarnog filma koji se prikazuje na Kanalu 4 povodom obeležavanja 25. godišnjice od ove tragedije. Serija od četiri dela istražuje dve policijske istrage o njenoj smrti, kao i teorije zavere koje tvrde da su njenu smrt inscenirali drugi članovi kraljevske kuće.
“Počeli smo da pronalazimo ove male tragove. Videli smo znakove kočenja. Komadi crvenog fara iz drugog automobila. Na jednoj strani automobila su bili tragovi farbe”, rekla je Monteil. "Bila sam opsednuta pronalaženjem stvari jer je to važno. Čak sam našla i nekoliko sićušnih bisera. Pripadali su princezi", rekla je.
Francuski detektivi su navodno ušli pravo u istragu, rekonstruišući rutu automobila i jureći sve moguće tragove. Takođe su bili primorani da manevrišu između “nepouzdanih svedoka i nepouzdanih sećanja“. Oficir Erik Gigu ispričao je kako je policija privela paparace i koristila njihove fotografije kako bi spojila trenutke pre i posle nesreće.
“Rekonstruisali smo rutu kojom su išli. Pokušao sam da otkrijem sve svedoke. Za nas je to trka sa vremenom koja je počela onog trenutka kada smo dobili slučaj jer je ljudsko pamćenje promenljivo i tokom vremena sećanja blede. Paparaci su u pritvoru. Sa njihovih fotografija mogli smo da vidimo poslednje minute pre nesreće. Mogli bismo da identifikujemo ljude oko vozila u nekoliko sekundi nakon toga”, rekao je on.
Istražitelji primećuju kako su takođe morali da blokiraju „bezbroj teorija zavere“ koje su se pojavile – kako u štampi tako i na internetu – skoro odmah nakon pada.
Podsećanja radi, i danas, više od 20 godina posle, pamte se reči milijardera Muhamed Al Fajeda kojima je optužio britanski establišment, konkretno britansku kraljevsku porodicu da stoje iza smrti njegovog sina koji se u to vreme zabavljao sa princezom Dajanom.
"Princeza Dajana i moj sin su ubijeni. Ja sam otac koji zna sve, koji vidi stvari. Ja sam onaj koji je pogođen tragedijom. Zašto bi ih neko ubio? Zato jer nisu prihvatali da bi Dodi, moj sin, Egipćanin i musliman, mogao da bude očuh budućem kralju Velike Britanije", rekao je tada al Fajed.
Prema njegovim rečima bila je to ogromna zavera u koju su umešane bile dve obaveštajne službe.
"U toj zaveri su učestvovali MI6 i CIA radeći po naređenjima britanskog establišmenta. MI6 je uz pomoć CIA pratio Dodija i Dajanu. Prisluškivani su im telefoni, praćeni su preko satelita. Sve se znalo. Sve što je CIA saznala ona je informacije slala britanskoj službi.
Da su ostali živi njih dvoje bi se sigurno venčali. Čuli smo se sat vremena pre nesreće. Javio mi se i rekao su na večeri, kako uživaju i kako će u ponedeljak objaviti zvanično svoju veridbu. Idem sada kući otvoriću šampanjac i daću joj prsten koji sam kupio za nju", ispričao je al Fajed.
Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala
Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji
