Iran je počeo da unapređuje svoju odbranu zbog sankcija uvedenih od strane UN.
Mornarica Iranske revolucionarne garde objavila je video snimak koji prikazuje najnoviji „grad raketa“ te zemlje – opremljen brojnim sistemima za lansiranje krstarećih i balističkih raketa različitih dometa, ali njegova lokacija ostaje misterija.
Novi vojni objekat zvanično je otvoren tokom ceremonije kojoj su prisustvovali komandanti i visoki oficiri.
Grad raketa“ je većim delom podzemni objekat, a sadrži nekoliko silosa za skladištenje balističkih raketa. Zaliha raketa takođe se nalazi pod zemljom, kako se vidi na snimku.
Sva oprema proizvedena je i razvijena u Iranu, prenosi „Sputnjik internešenal“.
Teheran je aktivno razvijao i nadograđivao svoju odbrambenu industriju u poslednjih nekoliko decenija zbog sankcija UN na kupovinu naoružanja u inostranstvu.
Iran je pokrenuo proizvodnju ne samo manjeg vatrenog oružja, već i ratnih brodova, raketa, borbenih aviona, dronova…
Sankcije su ukinute prošle godine uprkos snažnom protivljenju SAD, pri čemu je Iran razmatrao povratak na globalno odbrambeno tržište ne samo kao kupac, već i kao prodavac domaćeg oružja i vojne opreme.
Juče je u Sarajevu održano venčanje ćerke Bakira Izetbegovića, Jasmine i njenog izabranika Ćamila Humačkića, a ceremonijama i šerijatskog i građanskog venčanja je prisustvovao turski predsednik Redžep Tajip Erdogan u svojstvu svedoka, kao i kuma, prenosi Klix.ba.
Kako se može videti na fotografijama Erdogan je „dao svoj potpis“ na brak Jasmine i Ćamila i u Begovoj džamiji, ali i na svečanosti u hotelu Evropa gde je održano građansko venčanje.
Na društvenim mrežama nekolicina prisutnih na svadbi podelila je fotografije sa mladencima, ali i ostalim zvanicama, a u jednom trenutku muzičari su izveli i pesmu „Da te nije Alija“ posvećenu Jasmininom dedi, Aliji Izetbegoviću.
Goste su na svadbi zabavljali muzičari Fatmir Sulejmani, Semir Cerić Koke i Isak Šabanović.
Fotografije sa mladencima podelili su bh. pevačica i supruga Osmana Mehmedagića, Amela Šehović Mehmedagić, zastupnik u Skupštini Kantona Sarajevo i član Predsedništva SDA Haris Zahiragić, kao i doktorka stomatologije Aida Ćatić, prenosi Klix.ba.
Jasmina na venčanje došla u pratnji oca
Ćerka Bakira Izetbegovića, Jasmina stigla je na šerijatsko venčanje u Gazi Husrev-begovu džamiju u Sarajevu u pratnji oca. Odmah iza njih u džamiju je stigla i Sebija Izetbegović.
Šerijatsko venčanje je obavio reisu-l-ulema Husein Kavazović, a jedan od svedoka bio je biti turski predsednik Erdogan.
Uprkos kišnom vremenu veliki broj građana se okupio u haremu Begove džamije kako bi ispratili venčanje.
Među gostima je veliki broj zvaničnika SDA, poput Šefika Džaferovića, Adil Osmanović, Halid Genjac, Edin Ramić, Sedin Kahriman, Haris Zahiragić i mnogi drugi. Prisutni su i Asim Sarajlić kao i direktor Obavještajno-sigurnosne agencije Osman Mehmedagić. Na venčanje je stigao i glumac Emir Hadžihafizbegović.
Osim Erdogana venčanju su prisustvovali i njegova supruga Emine, kao i njegov sin Bilal te snaha Rejan. Posle šerijatskog vjenčanja održano je i građansko u hotelu Evropa.
Detalji sa šerijatskog venčanja
Turski predsednik Erdogan je na šerijatskom venčanju Jamine Izetbegović i Ćamila Humačkića u Begovoj džamiji prisustvovao u svojstvu svjedoka, a ovu svečanost obeležio je i učenjem Ašere odnosno dela Kur’anskog teksta.
Ašere na arapskom jeziku znači deset i podrazumeva deo Kur’anskog teksta – simboličnih 10 ajeta ili nekoliko redova, koji se mogu proučiti u nekoliko minuta.
Kako je u muslimanskoj tradiciji običaj da mnogi susreti, događaji započinju učenjem Kur’ana, turski predsednik svečanost venčanja i početak njihovog braka odlučio je obeležiti upravo učenjem Ašere. Erdogan je na venčanje stigao sa suprugom Emine, a dočekali su ih roditelji mlade, Bakir i Sebija Izetbegović.
Kako su tekle pripreme za svadbu?
Svadba Jasmine, ćerke lidera SDA Bakira Izetbegovića održana je petak u sarajevskom hotelu Evropa.
Na veselju je prisustvovalo više od 400 zvanica, a nastupalo je nekoliko pjevača. Jasmina Izetbegović udala se za Ćamila Humačkića, mladića poreklom iz Stoca koji živi u Nemačkoj.
Reporter portala Klix.ba zabeležio kako su izgledale poslednje pripreme pred svadbu. Bašta gde je bilo održano veselje bila je ograđena.
Planirano je da se prvo održi versko vjenčanje u Gazi Husrev-begovoj džamiji, a potom građansko vjenčanje i veselje u hotelu Evropa.
Kum i na jednom i drugom venčanju biće turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, a svadbi je prisustvovala i njegova supruga Emine, kao i sin Bilal sa svojom suprugom.
Sa dolaskom poznatih likova na Instagram i same cijene storija su počele da rastu, pa su zato najpoznatije pjevačice i pjevačic iz regije shvatili da se tamo može i više nego lijepo zaraditi. Pjevačica koja se kod nas ističe je Ceca, koja ima mnogo pratitelja, a predpostavlja se da za storije uzima 600, za reklame između 3 i 5 hiljada eura.
Zbog toga su i mlađe generacije krenule sa promocijama po Instagramu, i shvatili su da se i tu može dobar novac zaradit. Ženama je naravno dosta lakše, jer je dovoljno da pokažu dio svog tijela nakon čega dobiju hrpu pratilaca.
Danas govorimo o dvije sestre blizankinje koje su porijeklom iz Odžaka, Bosna i Hercegovina, ali koje već 10 godina žive u Frankfurtu. Njih dvije imaju preko 200.000 pratilaca, a kada pogledate njihov profil shvatit ćete zašto su većina muškarci. One redovno objavljuju slike koje mame razne reakcije muškaraca, a vjerujemo da se oni i ne bune zbog toga.
Fikret Hadžić zvani Hadžija zbog trostrukog ubistva služi kaznu od 24 godine i kako kaže "ne kaje se što je ubio one koji su ga mučki pretukli i izboli nožem".
Za Fikreta Hadžića zvanog Hadžija iz Lukavca kažu da je jedan od najpoznatijih zatvorenika u Bosni i Hercegovini. Trenutno je u Kazneno-popravnom zavodu Tuzla gde izdržava kaznu za trostruko ubistvo. Nikada pre toga nije bio osuđivan. Čak ni prekršajno. Osuđen je na 24 godine zatvora od čega je u u KPZ Zenica odležao 18 godina.
Njegova priča počinje 1997. godine kada dolazi u sukob s četvoricom lokalnih momaka od koji su trojica bila braća. U to vreme on je u Lukavcu bio vlasnik restorana u koji su često navraćala tri brata zbog kojih su, kako on kaže, ostali gosti napuštali objekat.
“Drvoseče su to, neškolovani. Znaš kad ti uđu u restoran s litrom u ruci, a na nogama rudarke. Kad se oni pojave ostali kulturniji gosti izađu odmah napolje”, ispričao je Hadžija.
Kada je video u jednom trenutku da više ne može normalno da vodi posao, rešio je da restoran proda. Prodao ga je 1997. sa željom da se posveti nečemu drugom. Kaže da nikada pre nije bio u sukobu sa zakonom. Sve se kako kaže promenilo 2001. kada su ga na ulici, kako kaže, iz čista mira pretukli i izboli nožem upravo oni zbog kojih je i prodao restoran.
"Isti ti što su mi dolazili u restoran i kvarili posao bez ikakvog povoda su me pretukli na ulici, izboli nožem i šutirali nogama kao vreću. Jedva sam ostao živ. Policija je u tom trenutku naišla i spasili su me. Čulo se rotaciono svetlo, i oni su pobegli. Verovao sam da će ih pravosuđe kazniti za ono što su mi napravili, a to je bio pokušaj ubistva. Svi su dobili krivične prijave, ali nijedan nije odgovrao pred zakonom", priča Hadžić.
Kaže da ga je više od samih povreda koje su mu naneli bolelo upravo to što niko od nasilnika nije odgovarao.
“Kada sam shvatio da nema kazne za njih napisao sam pismo Vrhovnom sudu u kojem sam tražio da budu kažnjeni makar sa po 10 maraka za ono što su mi uradili. Napisao sam - ili će biti kažnjeni sa po 10 maraka ili ću ih pobiti. Moja pisma nisu izgleda bila ozbiljno shvaćena”, priseća se Hadžija koji je godinu dana čekao trenutak da se osveti napadačima.
Bio je prvi maj 2002. godine. Hadžić ih je spazio da su se sva četvorica okupili kod jedne prodavnice u blizini.
"Pogledao sam dvogledom i vidim svi na okupu kod jedne prodavnice. Njih četvorica što su me tukli i još nekih 17 ljudi. Obučem kaput, u rukav sam stavio pušku na kojoj sam skratio kundak i cev i krenem ka njima. Prvo sam ih ranio da ne bi mogli da pobegnu. Doduše četvrti je pobegao, njega je samo dragi Bog spasao. Da nije, i njega bih ubio. Oni povikaše - Nemoj Hadžija, nećemo te više dirati. Kažem im - Pa i nećete! Tu ih ubijem. Život su mi upropastili", priča Hadžija.
Hadžić je prvo nakon sudskog procesa bio nepravosnažno osuđen na 21 godinu zatvora zbog trostrukog ubistva, a onda je sudija zbog onig pisma dodao na kaznu još tri godine zatvora. Kaže, lagao bi kada bi rekao da mu je žao.
"Nemoj Hadžija, nećemo te više dirati. Kažem im - Pa i nećete i žalim se kada sam svesno planirao da to uradim. Svesno sam planirao da se osvetim. Čekao godinu da ih pobijem i sad kao žao. I tužiocu sam rekao da je to bila osveta", ispričao je svojevremeno Hadžić.
Glumac Emir Hadžihafizbegović nedavno je gostovao na jednoj hrvatskoj televiziji gde je negirao da je dizao tri prsta na skupu reformista Ante Markovića, što je isprovociralu jednu od njegovih komšinica, sa kojima se odgajio, da ga razotkrije.
- Jako bih volela da sretnem Emira Hadžihafizbegovića uživo. Zašto? Da ga pitam za zdravlje i 50 članova familije koje su mu navodno pobili u Srebrenici. Emir je '61. godište a ja sam '63. Odrastali smo u istoj ulici, u istoj zgradi. Živeo je na poslednjem spratu u porodici sa još dva sina, starija od njega. Ulica se zvala Batva, moji su živeli u broju 37, a Emirovi u 35. Šuškalo se da je usvojen. Ja nikada nisam čula da je iko spominjao tu Srebrenicu, do rata. Majka i otac, su mu bili pristojni ljudi, nisam ni znala da su religiozni. Starija braća su išla u vojsku, pa po tadašnjim običajima obilazili su celu zdradu i pozdravljali se sa komšijama.
Moj otac, popularni fudbaler u to vreme, im je gurao lovu u džepove i želeo dobro. Moji roditelji su često pravili roštilj na poljani iza zgrade, na krovu naše garaže, zajedno sa hatunićem, Nalićem, Jusićem, tadašnji fudbaleri Slobode.
Svirala se harmonika i pevala "Caj,caj cajka iz Novoga Sada". Emir je uvek bio tu. Dete ko dete, jeo je sa nama, svom ostalom decom iz komšiluka, moje pamćenje je kristalno jasno i tu decu, danas odrasle ljude mogu da naprojim po imenima i prezimenima. Vreme je prolazilo, deca su rasla. Moji su se preselili u deo grada koji se zove Slatina, preselili se i Nalići i Hadžihafizbegovići - pisala je Hadžihafizbegovićeva komšinica i nastavila:
- Lokalna kafana "Zlatibor" gostila je razni svet, od sportista, advokata, glumaca, ... raznih. Emir je često dolazio na vrata kod moje majke po harmoniku, moj otac je svirao. I dalje niko nije spominjao Srebrenicu, ni religiju. Otišla sam u Beograd na studije, Emir je već bio u Sarajevu. Imamo gomile istih prijatelja. Moj otac je govorio da će od Emira biti veliki glumac. Elem ... sve je bilo u redu do rata. Tada je Emir obučen u uniformu nasrnuo na mog oca, četničko go*no kako ga je nazvao. Usred kafane. Nije došlo do tuče jer su se umešali drugi. Okej. Moji su uspeli da zbrišu iz Bosne i vratili se za Beograd, oba roditelja su mi Beograđani. Da se vratimo na Emira, nigde nećete pročitati ime njegove majke i oca, nigde nisu spomenuta dva brata ... njegova biografija spominje godinu rođenja i fakultet. 50 članova familije ... je izmislio, slagao. Čovek je glumac može da odglumi šta hoće. Imam fotografije iz detinjstva, čačkam danas, znam da sam pre par godina videla neke sa jednog od tih roštilja u Batvi na kojima je Emir, sa dvojicom braće. I nemam pojma zašto vam ovo pišem, palo mi na pamet. Emir je folirant. Manipulator. I da, dizao je tri prsta u sred Tuzle. Ja ga nisam videla, ali moj otac jeste. Emire, Emire stari "prijatelju" lažovu - stoji u poruci njegove komšince na Tviteru, koja se nastavlja:
"Ja pokazivao tri prsta? Pa to je budalaština! Mrzitelj Srba Emir Hadžihafizbegović uhvaćen u masnoj laži, još jadnije je kako je pokušao da se izvuče!" - citirala je jedan od naslova i nastavila dalje:
- Čoveče, ne možeš da lažeš ceo život, uvek postoji neko ko te poznaje. A istina, ona na kraju uvek ispliva. Uvek. Mrziš Srbe, a ti isti Srbi te hranili jer ti je porodica bila siromašna. Sedamdesetih godina imati tri muška deteta, ženu domaćicu i oca običnog radnika značilo je samo jedno - siromaštvo. Nekoliko naših komšija je radilo u rudnicima, uglja i soli. Bedne plate. Emir je izbriso život pre glume, pre Sarajeva i pre rata. Gde se napumpao mržnjom, ne znam, a volela bih da saznam. "Caj caj cajka..." I ako neko poznaje Emira lično, neka mu javi da Mijina ćerka hoće da ga pita za zdravlje i tu pobijenu familiju u Srebrenici, da ga pita ko je četničko go*no koje ga je hranilo dok je bio mali dronjavi dečak - zaključila je Hadžihafizbegovićeva komšinica.
Krajem jula, nakon što su osvojili drugi najveći grad u Avganistanu, Kandahar, talibani su pogubili poznatog komičara i TikTokera zbog "sramotnih" šala na račun talibana.
Britanski Dejli mejl objavio je snimak na kome se vidi kako Nazara Muhameda, pozatog kao Kaša Zvana, talibani izvode iz njegovog doma i guraju u automobil, dok on nastavlja da ih ismeva i priča viceve na njihov račun.
Komičar je, navodno streljan.
Organizacija Hjuman rajts voč navela je da su talibani pretukli i potom ubili Zvana krajem jula u Kandaharu, nakon što im je grad pao u ruke.
Zvan je poznat po snimcima na TikToku gde je kroz pesmu i ples ismevao talivane.
Na snimku njegovih poslednjih trenutaka, Muhamed je, navodno, nastavio da se šali na račun talibana, zbog čega ga je jedan talibanski borac u automobilu više puta ošamario. Muškarac sa njegove leve strane vidi se kako se zlokobno smeje i maše oružjem koje potom menja za veće. Nazar je kasnije streljan.
Prema izveštajima britanskog lista, posle smaknuča pojavile su se fotografije na kojima se vidi komičar položen uz drvo, a potom kako leži na tlu prerezanog vrata.
Talibani su prvo demantovali da su umešani u ubistvo komičara, ali su kasnije priznali svoju umešanost, kao i to da su dvojica naoružanih muškaraca u automobilu njihovi pripadnici i da će im se suditi pred talibanskim sudom.
Talibani tvrde i da je Nazar učestvovao u mučenju i ubijanju talibana i da je trebalo da prvo bude izveden pred sud, umesto što je odmah streljan.
Nazar je ranije radio za avganistnasku policuiju zbog čega je bio česta meta pretnji, a poznat je po relativno sirovim šalama i duhovitim pesnicama. Redovno je zbijao šale na račun svega i svačega, uključujući i talibane.
Njegovo ubistvo izazvalo je strahovanja da će talibani nastaviti da se svete svima koji su se, kako oni smatraju, ogrešili o njih.
Na društvenim mrežama se pojavio jedan izuzetno zanimljiv video.
Bivši košarkaš i funkcioner Partizana, a sada prvi čovek Košarkaškog saveza Crne Gore, Nikola Peković, snimljen je na jednoj proslavi pod šatorom kako se veseli.
Okružen srpskim trobojkama Nikola je u transu pevao:
"Evo braće koja smiju srpski barjak da razviju! Molio se, postio na vodi, nema brata dok majka ne rodi..."
Da jedan sekund može iz temelja da izokrene nečiji život svedoči i slučaj dečaka Draška Ivanovića (9) iz Andrijevice u Crnoj Gori, koji je u subotu oko 18 sati samo pukom srećom preživeo sumanuti napad neobjašnjive mržnje prema Srbima.
Maleni Draško je ostao živ posle teške povrede glave koju mu je naneo čovek samo zato što su mu zasmetali stihovi srpskog akademika Matije Bećkovića!
Otac Draška (9) kaže da je u jednom trenutku tokom tuče ustao kako bi pribran video šta se dešava sa malenim Draškom, ali je tek tada ljudsko zlo pokazalo svoje mračno lice.
– Ova dvojica koje poznajem su me u tom momentu udarila s leđa. Digla se velika tarapana, pa su me neki ljudi sklonili kako bi konačno došao do sina da ga vozim u bolnicu. Kad sam izašao iz kafane, ovome što je napravio čitav haos rekao sam: „Što mi ubi sina?”, na šta mi je on sasuo seriju udaraca, od kojih sam ja otišao u jarak niz neku liticu – prepričava otac dečaka trenutke koji su za njega trajali kao sati, pa nastavlja:
– Petnaest minuta sam tu izgubio da reagujem na vreme za svog sina. Taj me je tukao i dok sam klizao niz liticu. Ljudi su skočili, izvukli me iz te strmine i ja sam onda odvezao Draška u Hitnu pomoć u Berane, odakle je zbog ozbiljnog stanja prebačen u Podgoricu. Bio je svestan svega. Dok sam ga vozio nekih 35 kilometara do Hitne pomoći, pitali smo ga šta ga je udarilo. On je rekao da je to bila klupa, valjda dete zna šta ga je udarilo, ne znam… Važno da nije bio u komi – rekao je on.
Povodom ovog strašnog događaja, službenici Uprave policije u Beranama uhapsili su Andrijevi- čanina Radomira Marijanovića (31). On je juče pušten iz pritvora. Reč je o aktivisti DPS Mila Đukanovića, inače kik-bokseru. Ivanović posle svega nema ni najmanju dilemu kada govori o tome šta je spaslo glavu njegovom mezimcu, sinu koga je dobio posle dve kćeri.
‒ Mi smo veliki vernici i Bog je tu uradio svoje čudo. Išli smo u litije, išao je i on… Bog je jednostavno tako hteo da Draško ostane sa nama – uz težak uzdah zaključuje naš sagovornik.
Jedan od najsevernijih naseljenih mesta na svetu, Piramidenu, koji je napušten pre dvadeset godina, očuvao je prikaz onoga što je Sovjetski Savez hteo da ponudi na Arktiku.
Ne, ovde nema skrivenih zvučnika koji sviraju Bitlese. U vašoj glavi je tekst poznate pesme. Dobrodošli u Piramiden, ili piramidu ako je prevedena na engleski. Još ispravnije bi bilo Piramida. Inspiraciju za ime grada lako je razumeti kada se podigne pogled. Visoko iznad rudnika uglja, visoki vrh planine zaista izgleda kao piramida, piše thebarentsobserver.
Ovo je sovjetski grad duhova na norveškom arhipelagu Špicbergen u kom su nekada živeli ruski i ukrajinski rudari uglja i njihove porodice.
Iako to nije javno objavljeno, glavna ideja Kremlja nije prvenstveno bila nabavka uglja.
Kopanje uglja dalo je Sovjetskom Savezu u uporište na Špicbergenu. Svalbardski sporazum iz 1920. priznaje suverenitet Norveške nad arhipelagom, ali su sve potpisnice dobile jednaka prava da se bave komercijalnim aktivnostima na ostrvima.
Dvadesetih godina prošlog veka, na kopnu, to je značilo vađenje uglja. Sovjetski Savez je 1927. godine kupio Piramiden od Šveđana, baš kao što je njegova državna kompanija Arktikugol (arktički ugalj) od Holanđana 1934. kupila rudnik uglja Barentsburg jugozapadno u Isfjordenu.
Iste godine, jedno norveško državno preduzeće kupilo je rudnik uglja Svea od Šveđana. Time su na arhipelagu ostale samo norveška i sovjetska zajednica.
Današnja šetanja Piramidenom daje vam uvid u nostalgiju u sovjetskom stilu, na otvorenom i u zatvorenom. Najbolje od svega je to što to nije veštačka scenografija namenjena nekoj vrsti filmske produkcije. Ovo je stvarno.
Miris papirosa, verovatno najjače cigarete ikada napravljene, mrlje na zidovima, ukrasi sa srpom i čekićem i sovjetskom zvezdom koriste se kao ukrasi po gradu.
U udaljenoj prostoriji u Palati kulture nalazi se nekoliko praznih boca jeftine domaće vodke iz Rusije i Privijeta. Na stolu leži knjiga sa transkriptima sa 27. kongresa Komunističke partije Sovjetskog Saveza. To je bio prvi kongres kojim je predsedavao Mihail Gorbačov kao generalni sekretar Centralnog komiteta.
Gorbačov nikada nije imao priliku da poseti Piramiden. Godinu dana nakon 27. kongresa, 1987. godine, generalni sekretar je održao svoj čuveni govor u Murmansku, gde je istakao ogromne potencijale na Arktiku.
Moskovski arktički san ogledao se u Piramidenu. Palata kulture i bazen su najseverniji na svetu. Većina stvari je ''najsevernija'' na svetu u Piramidenu - baletski studio, pozorište, bioskop, pivnica, bolnica itd.
Krajem 1980 -ih, više od 1.000 ljudi je živelo u Piramidenu. Mnogi su došli iz oblastigde se vadio ugalj u istočnoj Ukrajini i jugozapadnom Sibiru. Uprkos privilegijama poput kulturne palate i sportskih objekata, život ovde, na pola puta između kontinentalne Norveške i Severnog pola, bio je težak sredinom zime kada uopšte nije bilo dnevnog svetla i šibao je hladan vetar.
Lepota okolnog arktičkog pejzaža u bojama jeseni ostavlja utisak. Panorama na jugu ispunjena je masivnim glečerom i drugim planinskim vrhovima.
Glavna (i jedina) ulica dobila je ime po 60. godišnjici Oktobarske revolucije. Piramiden je imao sopstvenu staju sa svinjama, kokoškama i pilićima, čak i kravama muzarama.
Stanovnici ovog grada su uzgajali svoje krastavce i paradajz u plastenicima koji su se grejali iz elektrane ugljem koji su iskopali radnici.
Ograda oko osnovne škole ima slike poznatih bajki. Druge slike, u Palati kulture, prikazuju tradicionalne heroje iz Velikog otadžbinskog rata (Drugi svetski rat). Ratne slike ili ne: Svalbard je demilitarizovana zona.
Kontrola Svalbarda u ratnom scenariju mogla bi da bude važna za uskraćivanje snaga važnim patrolnim područjima za strateške nuklearne podmornice na poluostrvu Kola.
Uporište na Svalbardu je za Moskvu takođe važno u većoj arktičkoj strategiji.
Kada je Rusija, nakon raspada Sovjetskog Saveza i loše ekonomske situacije devedesetih, morala da konsoliduje svoju imovinu na Svalbardu, Piramiden je bio najmanje važan. Prioritet je dat rudarstvu uglja u Barentsburgu, strateški smeštenom na zapadnoj obali bez leda na ulazu u Isfjorden.
Godine1996. godine tragedija je pogodila dve rudarske zajednice kada se avion iz Moskve u kojem je bio 141 rudar i njihove porodice srušio. Svi nsu poginuli. Nesreća je bila jedan od razloga da Arktikugol, koji je iznajmio avion, zatvori Piramiden.
Prošle zime, još jedna avionska nesreća pogodila je Arktikugol kada su se helikopteri srušili na putu od Piramidena do ruskog heliodroma blizu Barentsburga. Olupina je pronađena na morskom dnu Isfjordena, ali nijedna od osam osoba nije pronađena.
Tokom prolećei letnje sezone u gradu živi oko 20 do 40 ljudi (u zavisnosti od toga koga pitate), uglavnom onih koji se bave turističkim poslovima i održavanjem zgrada i infrastrukture. Samo nekoliko njih boravi tokom polarne noći od novembra do februara.
Trust Arktikugol, koji praktično vodi sve ruske aktivnosti na Špicbergenu, osnovao je 2015. turističku podružnicu pod imenom GoArctica. Sa oko 450 stanovnika, Barencburg će i dalje biti uporište Rusije na Špicenbergu i centar za razvoj turizma.
Ivan Veličenko, Ukrajinac koji radi za GoArctica, kaže za Barents Observer da je fokus na jačanju turizma, dok će rudarstvo biti manje važno.
-Od Barencburga ćemo napraviti centar za ruski Arktik, kaže Ivan Veličenko. -Nostalgija u sovjetskom stilu i dalje će se čuvati u Piramidenu., dodao je.
Budvanska policija saslušala je dva turska državljanina i dva Podgoričanina koji su se sinoć, sat nakon ponoći sukobili u jednom starogradskom lokalu.
Iz Uprave policije rečeno je da su turski državljani nakon tuče upućeni u kotorsku bolnicu, pišu “Vijesti”.
Turski državljani koji su učestvovali u tuči na privremenom su boravku u Budvi.
– O incidentu je obavešten kotorski tužilac, koji će nakon što lekar kvalifikuje težinu povreda odlučiti o kvalifikaciji dela – kazao je sagovornik Vijesti.
U jednom trenutku su letelele flaše, a neki od učesnika “potezali” su stolove.
Učesnike tuče razdvojilo je osoblje tog lokala i još nekoliko gostiju, među kojima su i dve ženske osobe.
Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala
Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji
