Zapadna Srbija

Zapadna Srbija (105)

Vidno uzrujan, očuh Kristijan je kroz plač ispričao da je dečake odveo na jezero da bi im ispunio želju da se kupaju sa decom.

- Bio sam sa dečacima u plićaku, nisam ih ostavio ni dva minuta. Izašao sam kod supruge kad je ćerkica zaplakala i samo sam zastao da zapalim cigaretu - kaže očuh Kristijan.

- Pogledajte na štriku, to su male gaćiće za kupanje! Bile su D... To je sve što je ostalo od moje dece - kaže ucveljena majka Dragana.

Posle velike drame koja se dogodila u nedelju na jezeru Očaga kod Lazarevca, kada su rođena braća D. (5) i D. (7) M. izvučeni na obalu u besvesnom stanju, a lekari Hitne pomoći više od sata pokušavali da ih ožive, majka i očuh u potresnoj ispovesti pričaju da se sve odigralo za tren.

- Mnogo mi je teško... Evo, pogledajte na štriku, to su male gaćiće za kupanje! Pripadale su D.... To je sve što mi je ostalo od moje dece. Uzela sam makar to da imam! Duše moje male, kako će majka bez vas? - kroz suze kaže Dragana Metić, majka nastradalih mališana, dok kupaće gaćice pritiska na grudi.

Tragedija se dogodila 23. avgusta oko 15 sati, kada su dečaci sa sestrom A. (2), majkom i očuhom Kristijanom otišli na jezero. Mališani su bili u plićaku sa drugom decom, ali su iznenada nestali ispod površine. Majka Dragana kaže da joj je odmah bilo jasno šta se dogodilo.

- Viknula sam odmah da su se deca udavila! Spasioci su trčali oko jezera, a posle jednog sata su izvadili prvo mlađeg D., a odmah za njim i D., koji je ležao bukvalno pored brata. Našli su ih na dva metra dubine, a igrali su se u plićaku! Mlađi je, sećam se, došao do mene i potom otišao. Moj suprug Kristijan je bio s njima. Izašao je iz vode samo nakratko da zapali cigaretu. Ja sam u jednom trenutku pogledala i viknula - Joj, nema mi dece! - kaže očajna majka i dodaje da je odmah počela da ih oplakuje.

- Muž i ja ne znamo da plivamo. Ćerkicu A., koja mi je iz braka sa Kristijanom, poslala sam u Beograd kod sestre jer sada nisam u stanju da brinem o njoj. Šta se desilo sa dečacima, nije mi jasno?! Da li mi verujete da je voda na tom mestu gde su se udavili mojoj dvogodišnjoj A. bila do grudi! Kako su se udavili, šta se dogodilo, nije nam jasno? Mlađi je imao epilepsiju, ko zna šta se desilo? - kaže očajna majka.

Vidno uzrujan, očuh Kristijan je kroz plač ispričao da je dečake odveo na jezero da bi im ispunio želju da se kupaju sa decom.

- Bio sam s njima u plićaku. Nisam ih ostavio same ni dva minuta! Ne znam da li je i toliko bilo. Na trenutak sam izašao kod supruge jer je ćerkica počela da plače i samo sam zastao da zapalim cigaretu. Prvi put smo ovde bili na kupanju i preselo mi je. Hteo sam samo da im ispunim želju. Poslednjih deset dana su ponavljali "da idemo na kupanje, da idemo na kupanje", i evo šta se dogodilo. Othranio sam ih od dve kile mesa. Danijel nije imao ni 40 dana kada je počeo da živi sa mnom, a Dragiša je imao oko dve godine... Na jezeru su bila i druga deca, čak i mnogo mlađa od njih... Nije mi jasno šta se dogodilo - kazao je Kristijan i briznuo u plač.

Dragana ističe da je Kristijan bio maksimalno posvećen dečacima, a da je njihov biološki otac na robiji u požarevačkom zatvoru "Zabela". 

- Vodio ih je na sok, sladoled. Mučio se radeći u "Gradskoj čistoći", ispunjavao im je svaku želju - tvrdi neutešna Dragana.

Komšije kažu da je Kristijan u povratku s posla donosio pune kese namirnica.

Tela dečaka su još na obdukciji radi utvrđivanja tačnog uzroka smrti, zbog čega će sahrana biti zakazana naknadno.

Sa prvim ima osmoro dece, a sa drugim samo ćerku

Dragana je ispričala da sa Kristijanom dobro živi, ali da ima velike probleme sa bivšim mužem, od kojeg ne može da se razvede.

- Prvi muž me je maltretirao. Uskoro treba da se vidimo na sudu i da se razvedemo. Sa njim sam imala osmoro dece, a sa Kristijanom ovu malecku Aleksandru. Imam i troje unuka, sada će i četvrto... Šta da vam kažem, ovo je strašno. "Gradska čistoća" će snositi troškove sahrane, zahvalni smo im na tome - rekla je majka.

Vest o ovom ubistvu, koje se dogodilo u avgustu 2019. godine potresla je celu Srbiju.

Bogdan Gajić (24) iz Šapca osuđen je na deset godina zatvora za ubistvo starijeg brata Ignjata. Gajiću je u prvostepenom postupku kaznu izrekao Viši sud u Šapcu, na šta postoji pravo žalbe.

Vest o ovom ubistvu, koje se dogodilo u avgustu 2019. godine potresla je celu Srbiju. Bogdan Gajić je u porodičnom domu ubio svog dve godine starijeg brata Ignjata, a policija ga je uhapsila u redovnoj kontroli kako usred noći gura na građevinskim kolicima telo prekriveno belim čaršavom. U kolicima je bio ašov i lopata sa kojima je nameravao da zakopa brata u šipražje, nedaleko od kuće gde su živeli.

Motiv ubistva brata, navodno je bilo problematično ponašanje žrtve Ignjata Gajića, kome je, nakon višegodišnje torture i zlostavljanja čitave porodice, brat presudio.

U izjavama nakon ubistva, komšije su svedočile da je Ignjat bio problematičan i nasilan, odlazio je od kuće, a neki su pričali da je imao problem sa drogom i zakonom.

Godine 2012. godine, porodica Gajić prvi put je policiji prijavila da ih Ignjat zlostavlja, a 2016. ponovilo se porodično nasilje.

U noći, kada se ubistvo dogodilo, roditelji su bili odsutni. Istraga je od prvog dana išla od pretpostavke da je Bogdan još pre podne bokserom i nožem usmrtio brata i u zoru narednog dana, krenuo u pravcu šume u blizini vodovoda da se otarasi tela.

Za Bogdana su pričali da je bio izuzetno tih i povučen, interesovao se za psihologiju i pokazivao talenat prema slikarstvu.

Inače, reč je o uglednoj šabačkoj pordici. Otac mladića, Petar, je slikar, a njegov rođeni ujak je bio proslavljeni Milić od Mačve.

Rođena braća Zoran L. (55) i Dragan M. (47) iz Dobrića kod Šapca, posvađala su se zbog nasledstva, a onda je mlađi nasrnuo na starijeg sekirom.

Udario ga je dva puta, u potiljak i posred glave, pa se ovaj srušio na zemlju gde su na travi ostali tragovi krvi.

On je u gluvo doba noći došao kod brata da bi se raspravio sa njim oko kućerka u kojem je stariji živeo. On je u besu razlupao stakla na delu kućice, a onda izgubio kontrolu i zamahnuo na rođenog brata.

- Verovatno su se zbog toga sukobili. Juče je porodica izlazila na groblje da daje parastos njihovom ocu koji je nedavno preminuo. Zoran i Dragan jedini od osmoro braće nisu bili na daći i to verovatno zato što su među njima tinjale nesuglasice - pričaju meštani.

Galama i lupanje stakla na kućerku u kojem je Zoran živeo razbudili su komšije, ali su napolje istrčali kasno i Dragana bespomoćnog zatekli kako leži na zemlji.

- Čula sam galamu, a dok sam istrčala napolje Zoran ga je već udario i krenuo sa sekirom u ruci prema centru sela. Pozvali smo policiju i hitnu pomoć - priča najbliža rođaka braće koja živi u komšiluku.

Policajci su Zorana uhapsili na putu i to sa sekirom kojom je napao brata.

- Išli su da rade u nadnicu i nismo čuli da su se ranije svađali. Nije trebalo ovo da se dogodi, a zašto su se posvađali i potukli to niko ne zna - kaže jedan od komšija B. J.

Nakon što je noćas zbrinut u šabačkoj bolnici prebačen je u Beograd. U teškom je stanju i lekari kažu da ima povrede opasne po život.

Zoran L. je uhapšen i njemu je određeno policijsko zadržavanje. Sutra će biti priveden u Više tužilaštvu u Šapcu zbog krivičnog dela pokušaj ubistva.

Policija u Bogatiću je uhapsila S. I. (26) iz Glušaca u opštini Bogatić i podnela krivičnu prijavu protiv njega

Policija u Bogatiću je uhapsila S. I. (26) iz Glušaca u opštini Bogatić i podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da je prošlog četvrtka u ranim večernjim satima silovao četrnaestogodišnju devojčicu iz ovog sela.

Devojčica se tek posle tri dana, u nedelju, poverila majci, kada je otkrila zašto joj je pocepana majica. Ispričala je da ju je S. I. na silu odvukao u obor iza njihove kuće, gde je krenula da bi zatvorila ovce koje su bile na ispaši. On je fizički jači, pa nije uspela da se otrgne i pobegne, a pošto joj je stavio ruku na usta nije uspela da dozove pomoć. Ćutala je o svemu što se dogodilo zato što je bila preplašena. Nasilnik joj je zapretio da će je ubiti ako nekome ispriča, a preteće poruke joj je narednih dana slao telefonom.

Devojčica je od četvrtka u teškim psihičkim traumama, plače, povukla se u sebe i ima bolove. Narednih dana će, osim neophodnih lekarskih pregleda koji se moraju obaviti u okviru istrage, krenuti na terapije kod dečijeg psihologa.

S. I. živi u drugoj ulici u selu, ali je nepoznato kako se stvorio iza kuće u kojoj devojčica živi sa majkom i mlađim bratom. Njen otac, koji je desetak dana ranije otputovao u inostranstvo da radi, vratio se kući čim je saznao šta se dogodilo.

Nakon saslušanja u policijskoj stanici, S. I. je priveden nadležnom tužiocu, po čijem zahtevu mu je određen pritvor do 30 dana.

U pucnjavi u valjevskom kafiću "Zipa" ubijen je Damjan Dragojlović (26) iz Valjeva, dok su tri osobe u nasumičnoj pucnjavi ranjene.

Policija je uhapsila Sretena N. (22) koji je naoružan uleteo u kafić, ubio radnika obezbeđena i u nasumičnoj pucnjavi ranio goste.

Pucnjava se dogodila u Knez Miloševoj ulici, u centru Valjeva, u nedelju oko 2 sata iza ponoći, kada se uhapšeni Sreten verbalno sukobio sa radnikom obezbeđenja.

- Oni su imali neki sukob od ranije. Najpre su se posvađali ispred kafića, pretpostavlja se da mu radnik obezbeđenja nije dozvolio da uđe u lokal. Tada je Sreten izrekao niz psovki, između ostalog je rekao: „ J... vam mater svima, vratiću se u kafić i videćete ko sam ja“. Posle nekog vremena on se vrati u kafić naoružan pištoljem.

Prvo je jedan metak ispalio kroz vrata lokala, koji je bio krcat, nakon toga je ušao u kafić, pucao u radnika obezbeđenja, a onda je počeo da nasumično puca i ranio je tri osobe- navode naši izvori bliski istrazi.

Od posledica ranjavanja u valjevskoj bolnici je preminuo radnik obezbeđenja. U bolnici kažu da je primljen u teškom stanju, sa ranama glave i grudnog koša.

-Pokušana je reanimacija, ali je on podlegao povredama. D. M. (26) je ranjen u karlicu i noge i nalazi se u šok sobi, D. P. (40) je ranjen u natkolenicu i zadržan je na bolničkom lečenju, a lekari kažu da je van životne opasnosti, dok S. P. (34) posle ukazane pomoći pušten kući- kažu u valjevskoj bolnici.

Kako saznajemo, posle pucnjave Sreten N. je pobegao sa lica mesta, a policija ga je uhapsila posle pola sata u valjevskom naselju Peti puk.

-On je uhapšen zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo. Kod njega je pronađen pištolj, kojim je kako se sumnja, počinjeno navedeno krivično delo. On se tereti da je počinio još dva krivična dela, izazivanje opšte opasnosti i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. Osumnjičeni će, uz krivične prijave, u zakonskom roku biti doveden u Više javno tužilaštvo u Valjevu- navodi se u policijskom saopštenju.

Očevici ove nesvakidašnje pucnjave kažu da nikada neće zaboraviti tu noć.

- Bilo je strašno! Kada je muškarac uleteo u kafić sa pištoljem, kojim je mahao, nastalo je pravi metež u lokalu. Devojke su počele da vrište, neki su krenuli da beže. Bilo je jezivo i sigurno niko od gostiju neće do kraja života zaboraviti tu noć. Ja ću se tih scena sećati dok sam živ. Hvala Bogu da sam izvugao živu glavu i da nije bilo više mrtvih i povređenih- kaže jedan od očevidaca.

Za ubijenog Damjana njegovi drugovi imaju samo reći hvale, kažu da je bio sportski tip i da nikada nije pravio probleme.

-Bio je dečko za primer. Sportista u duši i nije bio konfliktna ličnost. Iza sebe je ostavio dva mlađa brata, ne znam kako će ovo preživeti, kao i devojku Valentinu, sa kojom se dugo zabavljao. Da ironija bude veća, Damjanov i Sretenov otac su školski drugovi i jedno vreme su se intenzivno družili- kažu drugovi ubijenog mladića.

Trojanov grad je tvrđava na planini Cer koja se pripisuje mitskom biću caru Trojanu

Trojanov grad na planini Cer, kao vojno utvrđenje, imao je funkciju da čuva rudnike i rudarska naselja koja su se nalazila na području Cera kod Šapca, od upada varvara, a danas je od Trojanovog grada moguće videti samo ostatke nekadašnjeg odbrambenog zida do kojeg se stiže šumskim putem.

Narodno verovanje kaže da je car Trojan živeo u tvrđavi u šumi okružen bićima sličnim njemu. Kako se često prikazivao kao konjanik sa tri glave neki autori ga prikazujuju kao modifikaciju boga Triglava.

Međutim, car Trojan često je prikazivan i sa magarećim ili kozijim ušima, a u narodu je poznato i delo u "U cara Trojana kozije uši". 

Za Trojanovu tvrđavu vezane su razne legende, a neke od njih izazivaju jezu.

Prema jednoj od legendi, car Trojan je svake noći, iz svoje tvrđave, prelazio reku Savu i u Sremu otimao devojke, a predanje kaže da se plašio jedino sunčevih zraka koji ga mogu spržiti. Zbog Trojana devojke više nisu smele same da šetaju noću ovim krajem.

Druga legenda kaže da je car Trojan bio i loš i dobar. Smatralo se da je ovaj demon bio sposoban da voli, ali da je način bio loš.

Cerska vila i pet kćerki

Car Trojan se zaljubio u cersku vilu, kojoj je sva moć bila sadržana u kosi i u plaštu. Kako ga vila nije volela i želela, car joj je na prevaru oduzeo plašt i na taj način je naterao da ostane sa njim. 

Ona mu je rodila pet kćeri - Soku, Kosanu, Vidu, Koviljku. Ipak, osvetila mu se i zbog ukradenog plašta i proklela ga da petu kćer nikada ne pronađe, niti joj sazna ime.

Po njihovim ćerkama su gradovi i dobili imena Soko-grad, Koviljača, Vidin grad i Kosanin grad, a petoj kćerci ime je bilo Draga.

Bilo kako bilo, planina Cer obiluje zelenilom, drvećem i niskim rastinjem, a poznata je po lekovitom bilju i prelepim livadama. Zbog svoje zadivljujuće istorije privlači veliki broj kako stranih tako i domaćih turista.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Šapcu podneli su krivičnu prijavu u redovnom postupku protiv tridesetdvogodišnjeg muškarca iz okoline Šapca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti.

Kako se sumnja je on 31. avgusta u jutarnjim satima u mestu Lipolist ušao u dvorište oštećenog, a zatim polio benzinom putničko vozilo i zapalio.

Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Šapcu, protiv osumnjičenog je podneta krivična prijava u redovnom postupku.

Goran V., koji je u selu Zablaće kod Čačka. brutalno prebio ženu pa je bacio pored kontejnera, unuk je Prvoslava V. koji je robijao 30 godina za ubistvo i sin čoveka koji je I sam terorisao porodicu.

- Moj svekar je bio zao čovek i svi ispaštamo zbog toga. Pričali su mi da je kuma zvao na slavu i da ga je zaklao za stolom. Bio je na robiji 12 godina, to je bilo pedesetih godina prošlog veka. A i kada se vratio s robije, činio je zla, da su im meštani gotovo rasturili kuću.

Imao je tri sina i jedan od njih ga je i ubio, ali to nije moj pokojni suprug. Svi su generacijski tukli žene, pa sam dočekala i da me sin bije. Nema u ovoj familiji ništa dobro. Drugi sin mi je nesposoban. Ðavo je došao po svoje - kaže nesrećna žena.

Majka monstruma koji je ovakvo zlo počinio kaže za Kurir da ovo ne može da mu oprosti.

- Gledao je godinama kako me njegov otac tuče, branio me i bio moja desna ruka i nada u bolje sutra. Sve je srušio. Trideset godina trpim nasilje, prvo od njegovog oca, a sada sam i od njega dočekala da mi ne da mira. Odgajila sam ga od kilo mesa. Nema opraštanja dokle god se potpuno ne promeni, ako je to uopšte moguće.

Mnogi ljudi i dan danas se pridržavaju starih tradicija, a postoji i jedan jako specifičan običaj a to je “otkopavanje pokojnika”. Ono se pogotovo odnosilo kada umre neka mlada osoba. Nakon pogreba, kada prođe 40 dana, rodvina pokojnika dođe na groblje, otkopa njegov grob i izvadi kovčeg.

To su radili u doba kada se sunce rađa, uspravili bi kovčeg, skinuli poklopac i pokojnika prebrisali po licu, a nakon toga bi mu lice okrenuli kako bi ga obasjali sunčevi zraci. Nakon što bi sunce primilo pokojnika, pokopali bi ga ponovo. Ovako nešto se obavlja u užem krugu porodice i zato se rijetko o njemu zna u javnosti.

U Rumuniji se pokojnici otkopavaju nakon sedme godine, na Madagaskaru svake godine, a ovakvi običaji imaju i u indoneziji. Jedan istraživač Aleksandar je tako imao priliku da upozna Milicu koja danas živi u porodičnoj kući koja je otkopala sina

Ovaj bizarni običaj se posebno praktikovao u slučajevima kad umre mlada osoba, devojka ili mladić

Sve do potkraj 19, pa čak i u 20. veku, u delu Homolja i Podunavlja u području Đerdapa, naseljenih vlaškim življem koje neguje i čuva tradicionalnu narodnu religiju, u kultu mrtvih kod Vlaha postoji specifičan običaj „otkopavanje pokojnika“.

„Otkopavanje“ se posebno uobičavalo kad umre mlada osoba, devojka ili mladić. Četrdesetog dana posle pogreba, rodbina pokojnika bi došla na groblje, otkopala bi grob i izvadila kovčeg. Obavljali su to u doba kada se Sunce rađa. Uspravili bi kovčeg ili sanduk, skidali poklopac i belom maramom prebrisali lice pokojnika. Potom bi mu lice okrenuli prema Suncu da ga obasjaju sunčevi zraci. Pošto bi Sunce „primilo“ pokojnika, ponovo bi ga pokopali i tog dana bi porodica priredila sve pogrebne obrede kao da je prvi put sahranjen. On se odvija u najužem porodičnom krugu i zato se o njemu u javnosti veoma malo zna.

Koliko se zna, poslednji ritual ovakvog posvećenja Suncu, s ciljem da se pokojniku obezbedi večni život na onom svetu, obavljen je devedesetih godina prošlog veka u selu Debeli Lug. Ovakvi običaji nisu strani ostatku sveta. U Rumuniji npr. pokojnici se otkopavaju nakon sedme godine, na Madagaskaru svake godine, ovakvih običaja ima i u Indoneziji.

Da ga Sunce još jednom ogreje

Tokom svojih terenskih istraživanja etnolog Aleksandar Repedžić imao je priliku da upozna Milicu Kušljić koja živi danas sama u porodičnoj kući, a koja je otkopala svog sina devedesetih godina 20. veka.

Milica koja je krhkog zdravlja danas živi sama pošto joj je i muž preminuo. U sobičku gde provodi vreme na zidovima se nalaze slike njenog pokojnog sina: fotografije iz njegovog života i – fotografije sa njegove sahrane. U njenoj kući mogu se opipati tuga i bol. Milica je jedan od retkih žena koja je „otkopala“ svog sina da ga sunce dva puta obasja.

Milica, koja je poreklom iz Loznice, čula je od svojih da su nekada otkopavali pokojnike i ona je to isto učinila za svog sina. Njen sin umro je u ranim dvadesetim godinama i tada je imao verenicu. Dok je bio u vojsci, hitno je prebačen u Klinički centar Beograd i ubrzo nakon toga je preminuo, od galopirajuće leukemije.

Kada je preminuo, Milica je od kliničkog centra vezala crveni konac i nastavljala ga je putem, pošto Vlasi veruju da duša dolazi kući putem crvenog konca i da jedino tako može pronaći put do kuće. Pripremila je i rajsku sveću, pošto se onaj svet zamišlja kao hlad, bez vode, svetla i sve što se nameni na ovom svetu dočekaće pokojnika i na onom.

Zbog velike žalosti za izgubljenim sinom Milica je tokom četrdesetodnevnog pomena ranom zorom otkopala svog sina da ga sunce još jednom ogreje. Veruje se da će tim činom otići pravo u Raj.

Milica je imala i Ve-Ha-Es kasete sa sahrane svog sina, ali su joj neke televizijske ekipe uzele na prevaru, pod izgovorom da će joj materijal vratiti, ali nikada joj nisu vraćene.

Milica i danas živi sama u selu Debeli lug, gde je posećuje ćerka. Živi od prodaje cveća koje gaji u svom dvorištu.

On se, nažalost, ne seća svog detinjstva sa osmehom, ali je srećan što se sve dobro završilo

Nikada nije lako suočiti se sa saznanjem da bolujemo od podmukle bolesti. Još teža situacija nastaje onda kada nam se ona dijagnostifikuje u detinjstvu. To je na svojoj koži osetio i muškarac iz Valjeva koji je 2018. godine prepričao kroz kakvu je agoniju prošao. On se sa teškim simptomima suočio kada je imao samo sedam godina.

Većina ljudi koje znam imaju lepe uspomene sa letovanja iz detinjstva. U mom sećanju je jedino ostao prizor dvorišta kuće u Petrovcu i roditelja koji panično govore da dišem, dok se grčevito držim za ram prozora u nadi da ću barem jednom uspeti da udahnem duboko. Pre nego što je prvi ozbiljan asmatičarski napad došao u moj život, sve je delovalo kao obična dečja prehlada.

Umesto kašljanja, crvenog nosa i povišene temperature moja bolest nikad nije prolazila. Dolazila je svaki dan po nekoliko puta. Ponekad se dešavalo da zna da bude milosrdna i da ne bude agresivna kao što zna da bude, a nekad me je ostavljala paralizovanog i jedino pomoć drugog bi mogla da me spasi.

Sa sedam godina su mi ustanovili bronhijalnu astmu u Valjevu. Sredinom devedesetih nije bilo mnogo stručnjaka u ovoj oblasti, niti adekvatnih lekova, pa su se učestali napadi gušenja rešavali odlaskom u Hitnu pomoć po urbazon i sirupom za kašalj.

Lekari su bili jasni da astma ne može da se izleči i da jedino može da se zaleči, i drži pod kontrolom. Jedina uteha je bila da će proći sa pubertetom. Pubertet je prošao, ušao sam u dvadesete sa stanjem koje je postalo više nego alarmantno.

Opomena da stvari moraju da se promene i da se pronađe još neki način osim Ventolin pumpica koje su se trošile kao dugotrajno mleko, desila se kad sam napunio dvadeset.

Probudio sam se u toku noći i prvi put mi se desilo da ne postoji način da udahnem, niti sam imao šta da izdahnem. Blokada u plućima mi nije dozvolila ni da iskoristim pumpicu koju sam svakodnevno upotrebljavao. Ostao sam da ležim bez snage da ustanem, bez glasa, svestan da je to to.

Srećan splet okolnosti mi je izvukao živu glavu. Brat je po dolasku iz grada posle ponoći po navici provirio u sobu i video u kakavom se stanju nalazim i probudio roditelje. Put do Hitne pomoći, iako prožet panikom da je svaka sekunda na semaforu gubljenje vremena, završio se u rukama stručnjaka koji su znali kako da postupe.

S obzirom da terapije i saveti lekara nisu ublažavali problem i da više nisam želeo da noći provodim u bolnicama, alternativna metoda na koju mnogi prevrću očima je bila poslednji pokušaj da težak oblik alergijske i astme na napor nestane.

Mnogo put sam čuo o gotovu magijskim rezultatima koje su pojedinci imali nakon što su uradili test na intoleranciju namernica. Iako sam na početku imao otpor i smatrao da je u pitanju još jedna varka, ipak sam pristao da pokušam i sa ovim metodom.

Pronašao sam privatnu ordinaciju u Beogradu u kojoj su mi lekari bjasnili da je imunitet u stomaku i test na intoleranciju nužno ne znači da je neko alergičan na nešto, već da je organizam prezasićen određenim namirnicama koja prave problem.

Test je pokazao da mleko, šećer i kvasac treba da napuste moju ishranu, ali i jabuke, junetina, određene vrste, ribe, kupus, jagode, breskve, kikiriki i kafa. Rezultat je delovao kao da mi je sve uskraćeno. Peciva otpadaju jer imaju kvasac, većina proizvoda ima mleko i šećer. Ali, ako uzmem u obzir da su mogla da ispadnu jaja i brašno – dobro sam prošao.

Mlečne prerađevine više nisu bile deo moje ishrane, hleb sam spremao sam sa kisleom vodom i praškom za pecivom umesto sa kvascem, a kupus je zamenio prokelj za salatu.

Prve dve tri nedelje nije bilo nekih vidljivih rezultata, ali nakon prvog meseca restriktivnog načina ishrane broj napada gušenja je počeo da se smanjuje. Sa pet dnevno, na tri, nekoliko meseci kasnije, sa tri na jednom dnevno i jednog dana je naprosto prestalo.

Na slavama i okupljanjima me čudno gledaju što ne jedem hleb i izbegavam da probam razne poslastice koje sam ranije tamanio i ne bi se ništa desilo ako bih i uzeo, ali ako bih se ponovo vratio na staro siguran sam da bi mučna stvar koja me je pratila ceo život se vratila.

Kad malo bolje razmislimo naše zdravlje je refleksija onoga što jedemo. Ne opominju nas uzaludno stručnjaci da pred sezonu gripa regulišemo ishranu i da određene stvari unosimo više. Nije uopšte čudno zašto u slučaju nekih teških bolesti se savetuje promena ishrane. Svaki organizam je priča za sebe i treba da slušamo svoje telo. Lek je zaista svuda oko nas, nekad nam je čak pred nosom samo je važno da ga vidimo. Zato dišimo duboko i dajmo organizmu ono što mu treba.

Strana 1 od 8

NAJBRŽE NOVOSTI DANA U SRBIJI │ NAJNOVIJE VESTI

Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala

PROMO MARKETING

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji