Srpkinje su na samom vrhu liste najviših žena sveta - ispred nas su samo Letonke, Holanđanke, Estonke i Čehinje. Trenutna prosečna visina Srpkinja iznosi 167cm, dok je pre 100 godina ona iznosila nešto manje od 152cm, pri čemu se Srpkinje izdvajaju kao "najviše porasle" pripadnice lepšeg pola u svetu u poslednjih 100 godina.

"U poslednjih 10-20 godina nije se značajno promenio kvalitet života, a Srpkinje sigurno nisu stagnirale rastom u tom periodu, baš naprotiv, što pokazuje i statistika", kaže Miroslav Otašević, inženjer prehrambene tehnologije.

"Industrijski uzgoj životinja zahteva poseban tretman u cilju što bržeg napredovanja, rasta ili povećanja laktacije. Veliko je pitanje na koji način proizvođač stimuliše ove procese. Pored toga, u cilju smanjenja mogućnosti pojave i širenja bolesti, životinje gajene za potrebe prehrambene industrije su pod dejstvom mnogih farmakoloških preparata. Čak tri četvrtine svetske proizvodnje antibiotika završi na životinjskim farmama, a posledice toga na ljudsko zdravlje i hormonski status su velike", objašnjava Miroslav Otašević, dodajući u prilog tome i statistički podatak da su sedamdesetih godina prošlog veka krave u proseku davale 1.500 litara godišnje, dok danas daju preko 8.000 litara na godišnjem nivou. Ta razlika u prinosu izazvana je hormonima i antibioticima i sigurno i tu dobrim delom leži tajna Srpkinja koje ubrzano rastu.

Uz sve to, treba uzeti u obzir da su industrijski gajene životinje pod konstantnim stresom. Uzroci su brojni, između ostalog i mali životni prostor, prerano odvajanje mlade jedinke od majke, neprirodno okruženje. Sve to dovodi do lučenja specifične grupe hormona, koji su takođe pogodovali našem naglom rastu.

"Kulturološki posmatrano, naše podneblje je tradicionalno opredeljeno za trpezu na kojoj su namirnice životinjskog porekla, pritom je domaću proizvodnju zamenilla industrijska, čiji je prvenstveni cilj prirast sirovine", zaključuje Miroslav.

Dakle, uz ovakvu ishranu, punu antibiotika i hormona, Srpkinje su osuđene da budu sve više i više. Dokle ćemo da rastemo, ostaje da vidimo.